Osnaži devojčicu, transformiši zajednicu

Kakenja Ntaja je pretvorila svoj san o obrazovanju u jedan pokret koji ima za cilj da osnaži ranjive devojčice i da stane u kraj štetnoj tradicionalnoj praksi u Keniji. Upoznajte dve učenice u Centru za talente "Kakenja", školi u kojoj devojčice mogu bezbedno živeti i učiti - i istovremeno unapređivati svoju zajednicu. "Kada devojčici ukažete pravo i poverenje, transformišete zajednicu," kaže Ntaja.

Da biste osnažili devojke,

treba da ih edukujete.

To je bio moj san.

I zato sam izgradila školu

i tokom tog procesa,
naučila sam nešto mnogo važnije.

Kad devojčici ukažete pravo i poverenje,
vi transformišete zajednicu.

Škola je tek početak.

Odrasla sam u ruralnom delu Kenije,

u jednom malom selu po imenu Enusaen.

Bila sam najstarija od osmoro dece

i detinjstvo sam provela pomažući majci
u kuvanju, čišćenju, u polju

i čuvala braću i sestre.

Kao i ostale Masai devojke,

ugovorili su mi brak
kad sam bila još veoma mlada.

Čim sam zašla u pubertet

podvrgnuta sam genitalnon sakaćenju,

poznatom kao FGM
(female genital mutilation)

Na slici se vide alati koji se koriste
da bi se izvršio FGM na devojčicama.

FGM je trebalo da obeleži
kraj mog detinjstva

a, samim tim, i mog obrazovanja.

Ali, ja sam pregovarala sa svojim ocem
da nastavim sa obrazovanjem -

i nakon što se sprovede FGM.

Godinama kasnije
otišla sam na univerzitet.

A da bih dobila podršku zajednice,

obećala sam da ću se vratiti jednog dana
da bih vratila tu uslugu.

Ali nakon dosta godina,
kada sam se vratila u selo

nije se mnogo šta promenilo.

Nad devojkama se i dalje vršila FGM,

još uvek su napuštale škole,

i dalje su ih udavali
za muškarce starije od njihovih očeva

i rađale su decu dok su
još uvek bile tinejdžerke.

Nisam više želela da gledam
kako devojčice i dalje kroz to prolaze.

Tada sam znala šta treba da učinim
da se odužim svojoj zajednici.

Sagradila sam školu samo za devojčice

da ih na taj način rešim
FGM-a i rane udaje.

Kada je bio prvi upis -

(Aplauz i ovacije)

Kada je bio prvi upis,

nadala sam se da ću imati 10 devojčica.

Došlo ih je stotinu.

(Ovacije i aplauz)

Počela sam da shvatam
koliki je ovaj san bio,

i uskoro sam shvatila da moja škola
može biti osnova -

ali da to neće biti dovoljno.

Te prve godine upisala sam
ovih 30 devojčica.

Neke od njih su bile zlostavljane,
neke su bile siročad,

a neke su bile iz porodica
koje su bile veoma tradicionalne,

koje nikad nisu slale devojčice u školu.

I tako je škola krenula.

Iako se činilo da su devojčice
bile uzbuđene što su tu,

bilo im je problematično da ostanu budne.

Šta se dešavalo?

Imale su učitelja, imale su knjige,

pravila se nova učionica,

ali...

Bile su odlučne da budu tu,
ali nisu imale snage.

Onda sam shvatila da su gladne,

pa sam brzo pronašla kuvaricu i hranu.

Ubrzo nakon toga sam shvatila
da učionica nije dovoljna.

Trebao mi je internat.

Ne samo da su devojčice bile umorne
i gladne zbog kućnih poslova

i dugog hoda do škole i nazad kućama,

one nisu bile ni bezbedne.

To je jedna tužna istina,

ali devojčice su često napadali,
silovali, pa čak i otimali

na putu do škole.

Da bi devojčica uopšte
mogla da uči matematiku ili istoriju

trebalo je prvo da se oseća bezbednom,

trebalo je da bude odmorna i sita.

Reći ću vam nešto
o nekim od mojih devojčica.

Ovo je Vera.

Vera potiče iz veoma
tradicionalne porodice u zajednici.

Njena starija sestra
je već prošla FGM i već je udata,

ali Vera je bila veoma odlučna.

Ona zaista voli da uči,

i poželela je da dođe u moju školu
kada je za nju čula.

Molila je oca, majku -

bilo koga, da je dovede u školu.

Svi su odbili.

Vera je onda uradila nešto veoma hrabro.

Ukrala je jaje iz majčine kuće,

otišla na pijacu,

prodala to jaje i kupila olovku.

A onda je pešačila osam kilometara,

stiskajući tu olovku,
sve u želji da se upiše.

Stigla je -

(Aplauz)

Stigla je umorna i gladna,

ali odlučna.

Saslušala sam njenu priču
i upisali smo je u školu.

Ali upis u moju školu je bio samo početak.

Veri je trebala hrana,
trebali su joj lekovi,

trebalo joj je savetovanje -

i sve smo to obezbedili.

Takođe je upoznala odrasle
koji su već verovali u nju.

Zajednica ju je podržala

i Vera je bila spremna da uči.

Ovo je Vera.

Šest meseci školovanja,

sada je ona srećna učenica šestog razreda
koja sanja da jednog dana postane pilot.

Njena porodica je sada podržava,

a što je najbolje od svega,

njene mlađe sestre će ići njenim stopama.

(Aplauz)

Očekuje se da dečiji brak košta
globalnu ekonomiju bilione dolara

u sledećih 15 godina.

Možemo pričati o brojkama,

ali u stvarnom životu

koliko će dečiji brak koštati
moje selo je doktor, učitelj,

preduzetnik,

istinski partner kojeg će
naši muškarci trebati u budućnosti...

pravi načini na koje žene mogu
da pomognu da se izvučemo iz siromaštva.

Tako da sam još jednom shvatila,

kao što sam kada mi je trebala pomoć
da odem na fakultet,

da, koliko god maštala i sanjala o tome,

ja to ne mogu da ostvarim potpuno sama.

I vratila sam se starešinama
koji su mi pomogli pre više od 10 godina.

Opet mi je trebala njihova pomoć
ako hoću da uspem.

Oformila sam veće zajednice
sa verskim vođama, roditeljima

i učiteljima iz drugih škola.

Trebali su mi saradnici
u vladi i u zajednici

da mi pomognu da napredujem
prema svom cilju.

Posebno mi je bila potrebna
podrška poglavara

da mi pomogne da ojačam
politiku zabrane FGM-a u mojoj školi.

U početku se opirao,

ali ja sam bila uporna -

(Smeh)

i sada je on naš najveći saveznik.

(Aplauz)

Takođe su mi bili potrebni očevi.

Ovo me sada dovodi do Linet.

Linetin otac, Mompoši,
nije verovao u obrazovanje devojčica.

U stvari, ni on sam
nikada nije išao u školu.

Ali, Linetina majka je verovala u nju
i dovela ju je da se upiše u moju školu

i znala sam da joj je mesto među nama.

Još je samo trebalo da pronađem način da
navedem Mompošija da tako veruje u Linet.

Izmislila sam da moram da razgovaram
o Linetinim ocenama

da bih navela Mompošija da dođe.

Došao je i počeo da uviđa
da je njegova kćerka perspektivna učenica.

Svakom posetom on je izgrađivao
jak odnos sa svojom kćerkom -

primećujući ne samo njene ocene,

nego ju je i prihvatio
kao nekoga sa punim potencijalom.

I kada je Linet pimljena
u jednu od najboljih srednjih škola

nakon osmog razreda,

Mompoši je pucao od ponosa,

hodao je po selu

i svakome govorio kako je ponosna
i pametna njegova kćerka.

(Smeh)

Možete li zamisliti?

Lično je odveo Linet u tu novu školu.

To je bilo prvi put da je ijedno od njih
ikada bilo u Najrobiju.

Danas Linet studira na
univerzitetu u Australiji -

(Aplauz i ovacije)

a Mompoši je naš
najveći zagovornik u zajednici.

Takođe sam u klupu dovela i majke,

uključujući i svoju.

Ovo je moja majka u jednom
od naših programa obuke.

I naše majke su uključene
u obrazovanje svoje dece.

Dovela sam i bake.

(Smeh)

U mojoj zajednici bake su ponosni čuvari

naših priča i kultura

i želela sam da moje devojčice nauče
i prigrle našu bogatu Masai kulturu.

Danas bake imaju određeno vreme
kada pričaju devojčicama priče

i to je jedan divan način
povezivanja naše zajednice.

Takođe sam

počela da radim sa dečacima!

(Smeh)

Šta bi se desilo

da dečaci odrastaju sa istim
mentalnim sklopom kao njihovi očevi?

Mogu reći da bi se malo toga promenilo.

Zato sam zatražila pomoć od organizacije
po imenu I'm Worth Defending:

grupe mladih, naprednih vođa
koju vode Alfred i Džordž.

Zajedno smo osmislili
program obuke za dečake i devojčice

koji nisu mogli da pohađaju moju školu,

koji je sadržao bitne informacije
o ravnopravnosti polova,

zdravlju i ljudskim pravima.

Danas smo dostigli broj od preko 10.000
dečaka i devojčica i još brojimo.

(Aplauz)

Ispada da je zaista trebalo celo selo
da bi se ovaj san obistinio.

(Smeh)

Ovo je ono što vidite danas,

skoro 400 devojčica nije pretrpelo FGM

u mom selu,

u području gde je to sprovedeno
na skoro 80 procenata žena.

Verujte mi, ove devojčice

dele svoja iskustva

sa sestrama, rođakama i prijateljicama.

Veoma su zainteresovane.

Vremenom ovo postaje nova normala

i tu normalu prihvata
ta ista, ista zejednica -

moja zajednica.

Pa onda, šta za Keniju znači
transformacija zajednica?

Predsednik Obama je posetio Keniju 2015.

i sastao se sa predstavnicima organizacija

koje pokušavaju da poboljšaju
život u zajednicama.

Šta mislite da se desilo?

Upoznao je Linet!

(Smeh)

(Aplauz)

Razgovarali su o jednoj Keniji

u kojoj bi svim devojčicama
bile pružene jednake šanse,

gde je Linet lider

i u kojoj zajednice,
kao što je Enusaen, cvetaju

zato što se njenim članovima -

svim njenim članovima - pruža šansa.

Treba pomoći zajednici da vidi
da je svaka kćerka blago,

svaka sestra puna potencijala,

i pomoći baš svakoj devojčici
da vidi tu vrednost u sebi.

Ne postoji gornja granica
koliko će ta budućnost koštati.

Neće svaka devojčica koja se upiše
u moju školu biti doktor nauka,

ali baš svaka od njih će dostići
svoj puni potencijal

i zalagaće se za svoju decu

i svoje unuke dugi niz godina.

Danas sam vam pričala o svojim snovima
kroz ono što sam ja iz njih naučila

i šta sam naučila od vas.

Moje putovanje me je odvelo
iz Enusaena i vratilo me nazad.

A u tom procesu

svet me je prigrlio,

i vi ste postali moje selo.

Zato vam sada obećavam,

moji stariji, moje sestre i prijatelji,

da ću nastaviti da sanjam i da idem dalje

dok god devojčice poput Linet i Vere
ne dostignu svoje snove

i ne vidim moje:

da sve zajednice ostvaruju baš svakoj ženi

i baš svakoj devojčici

njihove snove.

Hvala.

(Aplauz i ovacije)

Hvala vam, hvala.

(Aplauz i ovacije)