Slobodan pad u dubokom svemiru - Met Dž. Karlson (Matt J. Carlson)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/free-falling-in-outer-space-matt-j-carlson

Kada biste kružili Zemljom, iskusili biste slobodan pad, slično onome što u stomaku osećate pre velikog pada na toboganu. Uz pomoć ser Isaka Njutna, Met Dž. Karlson objašnjava osnovne sile koje deluju na astronaute i zašto verovatno ne bi trebalo da ovo pokušavate kod kuće.

Lekcija: Met Dž. Karlson; animacija; Džoš Haris.

Da li ste ikada plutali u bazenu,

bilo vam je udobno i mislili ste:

"Čoveče, baš bi bilo kul biti astronaut!

Možeš da lebdiš u dubokom svemiru,

gledaš dole na Zemlju i tako to.

Baš bi bilo super!"

Samo što uopšte nije tako.

Ako ste u dubokom svemiru,

vi kružite Zemljom

i to se zove slobodnim padom.

Zapravo padate ka Zemlji.

U redu, razmislite o ovome na sekund.

To je osećaj koji imate

ako krećete preko vrha tobogana,

idete kao: "Vaaaau!"

Samo što ovo radite stalno

dok kružite Zemljom

dva,

tri,

četiri

sata,

dana,

koliko god, zar ne?

Kako onda funkcioniše
kruženje oko planete?

Posavetujmo se sa Isakom Njutnom.

Imao je ovu zamisao,

mali misaoni eksperiment.

Uzmete top,

stavite ga na vrh brda.

Ako ispalite đule,

ono se malo udalji.

Ali ukoliko ga ispalite jače,

ode dovoljno daleko da se spusti

malo iznad krive Zemlje.

Možete onda zamisliti,

kada bi ga ispalili veoma, veoma jako,

otišlo bi skroz oko Zemlje

i vratilo se, bum!

i udarilo vas u leđa ili tako nešto.

Vratimo se skroz nazad

i stavićemo vas u maleni satelit

iznad Zemljinog Severnog pola

i smatrajte da je sever gore.

Pašćete i udariti u Zemlju.

Ali zapravo se krećete postrance
veoma brzo.

Kada padnete,

promašićete.

Završićete na strani Zemlje,

padajući dole,

i Zemlja vas sada uvlači postrance.

U redu, i uvlači vas postrance

i padate dole,

i opet promašujete Zemlju

i sada ste ispod Zemlje.

I Zemlja će vas povući nagore

ali još se pomerate postrance.

Tako da opet promašujete Zemlju.

Sada ste sa druge strane Zemlje,

krećući se nagore
a Zemlja vas vuče postrance.

U redu, pašćete postrance

ali kretaćete se nagore pa ćete promašiti.

I sada ste opet povrh Zemlje,

iznad Severnog pola,

idete postrance i padate nadole,

i pogodili ste.

Nastavićete da promašujete
jer se krećete tako brzo.

Astronauti ovako kruže Zemljom.

Uvek padaju ka Zemlji,

ali uvek promašuju

i stoga stalno padaju.

Imaju osećaj da padaju

pa to moraju da nekako prihvate.

Zapravo, ako biste trčali
dovoljno brzo i sapleli se,

mogli biste da promašite Zemlju.

Ali postoji veliki problem.

Prvo, trebalo bi da idete
8 kilometara u sekundi.

To je 29 000 kilometara na čas,

malo više od 23 maha!

Drugi problem:

ako biste išli tako brzo,

da, kružili biste Zemljom

i vratili se odakle ste krenuli,

ali na putu ima dosta vazduha,

ljudi i drugih stvari.

Tako da biste izgoreli
zbog atmosferskog trenja.

Tako da ne bih ovo preporučio.