Šta je HPV i kako se možete zaštititi od njega? - Ema Brajs

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/what-is-hpv-and-how-can-you-protect-yourself-from-it-emma-bryce

U nekom trenutku, većina seksualno aktivnih ljudi biće zaražena humanim papiloma virusom, ili HPV-om. Postoji više od 100 vrsta HPV-a i telo u većini slučajeva eliminiše infekcije bez simptoma, ali pojedine vrste mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje. Kako se možete zaštititi od HPV-a? Ema Brajs objašnjava kako ovaj virus nanosi štetu, ko je izložen riziku i kako taj rizik smanjiti na minimum.

Lekciju priredila Ema Brajs, režirala Šeron Kolman.

U nekom trenutku,

većina seksualno aktivnih ljudi
biće zaražena humanim papiloma virusom

ili HPV-om.

Postoji više od 100 vrsta HPV-a

i telo u većini slučajeva
eliminiše infekcije bez simptoma,

ali pojedine vrste mogu predstavljati
ozbiljan rizik po zdravlje.

HPV stvara kontaktne infekcije,

što znači da virus ostaje u ćelijama
blizu mesta infekcije

umesto da se širi po celom telu.

Pošto se HPV često prenosi
putem seksualne aktivnosti,

to obično podrazumeva
ćelije vagine, vulve, penisa, anusa,

usta i grla.

Možemo testirati ćelije
iz ovih područja na HPV,

ali iako je testiranje
na ovaj virus naučno moguće,

to nije uobičajena praksa.

Razlog je taj što,

mada postoje tretmani
za štetna dejstva HPV-a po zdravlje,

ne postoji lečenje za sam virus.

Stoga bismo testiranjem na HPV
dobili mnogo pozitivnih rezultata

i, mada većina njih
neće biti razlog za brigu,

još uvek ne postoji plan lečenja
za čišćenje tela od ovog virusa.

Ali postoje i drugi dobri načini
da se zaštitite od HPV-a.

Proći ćemo kroz to kako HPV
može da naškodi,

ko je pod rizikom i kako smanjiti
rizik na minimum.

Imuni sistem organizma je u stanju
da iskoreni većinu izdanaka HPV-a

pre nego što izazovu neku štetu,

a da ljudi ni ne znaju da su zaraženi.

Neke druge vrste,

kao što su HPV 6 i 11,

izazivaju abnormalnosti
u ćelijama zaraženog tkiva,

koje se mogu razviti
u genitalne bradavice.

Iako su zarazne i zahtevaju lečenje,

obično topikalnim kremama,

vrste koji izazivaju bradavice
ne stvaraju dugoročna oštećenja.

Ali drugih 13 vrsta mogu izazvati
mutacije DNK zbog kojih se ćelije dele

mnogo brže nego što je to normalno,

što pokreće razvoj kancerogenih izraslina.

Ćelije grlića materice
su posebno izložene riziku.

Pogotovo su dve vrste,

HPV 16 i 18,

odgovorne za većinu slučajeva
raka grlića materice,

koji je sada kod žena
četvrti tip raka po učestalosti.

Može potrajati 20 godina
da se simptomi raka pojave,

ali redovnim pregledima

možemo otkriti ćelijske
abnormalnosti u grliću materice

pre nego što se razviju u rak.

Žene iznad 21 godine
mogu redovno da obavljaju papa test,

gde se uzorak tkiva blago izrebe
sa sluznice grlića materice

da bi se testirao na abnormalne ćelije.

Pozitivan test ne znači
da osoba ima rak grlića materice,

već da postoje nepravilne ćelije
u grliću materice

koje bi se u budućnosti
mogle razviti u rak.

Pacijenti se zatim prate
uz češće papa testove

ili, kod ozbiljnijih nepravilnosti,

prolaze kroz postupak
koji se naziva kolposkopija.

To podrazumeva da doktor
pregleda grlić materice kroz mikroskop

i možda uzme malu biopsiju tkiva
radi detaljnijeg ispitivanja.

U nekim slučajevima,
zahvaćeno tkivo se može ukloniti.

Infekcije grla HPV-om
mogu dovesti do raka glave i vrata,

ali za sada ne postoji
ekvivalent papa testa za grlo.

Upotreba kondoma pomaže u sprečavanju
širenja HPV-a za vreme seksa.

Postoje i tri bezbedne i efikasne vakcine
koje su namenjene za HPV 16 i 18.

Vakcina se daje u dve ili tri doze
sa razmakom od nekoliko meseci

i deluje samo ako ih sve primite.

Sada je vakcina deo standardne nege
za devojčice uzrasta od 11 do 18 godina

u mnogim zemljama,

mada sve više postaje dostupna i dečacima.

Odrasle žene i muškarci u zemljama

kao što su Sjedinjene Države
i Ujedinjeno Kraljevstvo

mogu odlučiti da prime vakcinu,

i dokazi ukazuju da bi vakcinacija
žena i muškaraca

mogla smanjiti učestalost raka
grlića materice u svetu za skoro 90%.

Istraživači takođe razvijaju injekciju

za ljude koji su već zaraženi
HPV-om 16 i 18

koja bi ciljala zaražene ćelije

da bi sprečila da postanu kancerogene.

Tako da, mada još ima prostora
za poboljšanje pregleda,

lečenja i njihovoj dostupnosti,

upotrebe kondoma, vakcinacija
i ispitivanje grlića materica

mogu smanjiti štetu koju stvara HPV.