Bil Dojl (Bill Doyle): Lečenje raka električnim poljima

Operacija, hemoterapija i zračenje su najpoznatije metode za lečenje raka. Bil Dojl na konferenciji TEDMED predstavlja novo rešenje, koje se naziva "Polja za terapiju tumora", pristup koji koristi elekrično polje koje interferira sa ćelijskom deobom. Iako je i dalje u povoju i odobrena je kao tretman za samo određene tipove raka, ova terapija nosi u sebi veliku prednost, a to je kvalitet života.

Rak utiče na život svih ljudi u našem društvu,

ako ne baš lično,

onda je deo priče naših voljenih, članova porodice,

kolega, prijatelja.

U momentu kada rak prodre u naše živote,

veoma brzo naučimo

da postoje u osnovi

tri tipa oružja, tri alata, kojima se

borimo protiv ove bolesti:

operacija, zračenje i hemoterapija.

U momentu kada postanemo deo

donošenja odluka o terapiji

bilo baš lično

ili preko naših voljenih i članova porodice,

veoma brzo shvatimo

prednosti, sporedne efekte i ograničenja

ovih alata.

Veoma sam zahvalan Džeju i Marku

i ekipi TEDMED-a

na pozivu da vam danas

opišem četvrto oruđe, novo oruđe,

koje nazivamo "Polja za tretiranje tumora".

Polja za tretiranje tumora

je izumeo dr Joram Palti,

počasni profesor na Tehnionu u Izraelu.

Oni koriste električna polja

slabe jačine

u borbi protiv raka.

Da bismo razumeli kako ova polja rade,

moramo prvo shvatiti

šta su električna polja.

Prvo bih obrazložio

nekoliko opštih pogrešaka.

Pre svega, električna polja

nisu električna struja

koja prolazi kroz tkivo.

Električna polja

nisu jonizujuće zračenje

kao što su X-zraci ili snopovi protona,

koji bombarduju tkivo

kako bi uništili DNK.

Električna polja nisu

ni magnetizam.

Električna polja

su polje sila.

Ove sile ispoljavaju

svoje dejstvo, deluju protiv tela

koja imaju električnu maržu.

Najbojli način da predstavite električno polje

je da zamislite gravitaciju.

Gravitacija je takođe polje sila

koje deluje na masu.

Svi možemo da zamislimo astronaute u svemiru.

Oni slobodno plutaju u trodimenzionalnom prostoru

bez ikakve sile koja deluje na njih.

Ali kada se svemirska letelica

vrati na Zemlju,

i kada astronauti uđu u gravitacioni prostor Zemlje,

oni počnu da osećaju uticaj gravitacije.

Zemlja počinje da ih privlači.

U momentu prizemljenja

su u potpunosti pod dejstvom gravitacionog polja.

Naravno, svi smo sada privezani gravitacionom silom za Zemlju.

Usled toga ste svi u svojim stolicama.

Zato moramo da koristimo energiju u mišićima

kako bismo ustali, šetali okolo

i kako bismo podigli stvari.

U slučaju raka,

ćelije se brzo umnožavaju

što dovodi do nekontrolisanog rasta tumora.

Ćeliju možemo zamisliti

sa stanovišta elekricizma

kao mini kosmičku stanicu.

U toj stanici

se nalazi genetički materijal, hromozomi,

u jedru.

A izvan toga, u citoplazmi

se nalaze posebni proteini,

koji su neophodni kako bi se ćelije delile,

koji slobodno plutaju u tom buljonu

u sve tri dimenzije.

Značajno je da su ti posebni proteini

među najelektrisanijim objektima

u našem telu.

Kada počne ćelijska deoba

dolazi do dezintegracije jedra,

hromozomi se poređaju u ravan

na sredini ćelije

i ovi posebni proteini

prolaze kroz seriju događaja

pri čemu se prikače

i bukvalno se uklope jedan za drugog

kako bi formirali lanac.

Ovi lanci se potom

izdužuju kako bi se prikačili

za genetički materijal

i razdvojili taj genetički materijal

iz jedne u dve ćelije.

Upravo na ovaj način

od jedne ćelije raka nastanu dve,

od dve ćelije raka nastanu četiri,

i na kraju dođe do

nekontrolisanog rasta tumora.

Ova tehnologija

koristi spoljašnje transduktore

koji su povezani za generatorom polja

kako bi stvorile veštačko električno polje

u toj kosmičkoj stanici.

Kada je ćelijska kosmička stanica

u okviru tog električnog polja

ona deluje na te visoko naelektrisane proteine

i poređa ih u red.

To ih sprečava da naprave te lance,

to deobno vreteno,

koje je neophodno da bi se genetički materijal razdvojio

u dve ćerke ćelije.

Uočili smo da ćelije pokušavaju da se podele

po nekoliko sati.

Ili će doći do

takozvanog samoubistva ćelije,

to je programirana ćelijska smrt,

ili će od njih nastati nezdrave ćerke ćelije

koje će ući u proces apoptoze

nakon ćelijske deobe.

Možemo to uočiti.

Ono što ću vam sada pokazati

su dva in vitro eksperimenta.

Ovo su kulture, identične kulture,

ćelija raka grlića materice.

Obeležili smo ove ćelije

zelenom fluorescentnom bojom

kako bismo mogli da posmatramo proteine

koji formiraju te lance.

Prvi snimak prikazuje

normalnu ćelijsku deobu

bez primene "Polja za tretiranje tumora".

Možemo uočiti

pre svega veoma aktivnu kulturu,

mnogo deoba,

a potom veoma jasno definisana jedra

nakon razdvajanja ćelija.

Možemo uočiti ceo proces ćelijske deobe.

Kada primenimo polja,

ponovo, u istom vremenskom periodu

na istovetnu kulturu,

videćete nešto drukčije.

Ćelije se spreme za deobu,

ali su veoma statične u tom momentu.

Možemo uočiti dve ćelije

u pokušaju ćelijske deobe

u gornjem delu ekrana.

Ćeliji u okviru kruga to i uspeva.

Ali uočite koliko je proteina

ostalo u jedru

čak i u ćeliji koja se deli.

Ova gore ne može da se podeli uopšte.

Ovo bubrenje, bubrenje membrane,

je zaštitni znak

apoptoze kod ćelija.

Formiranje funkcionalnog deobnog vretena

je neophodno za deobu

svih tipova ćelija.

Primenili smo "Polja za tretman tumora"

na oko 20 različitih tipova raka u laboratoriji,

i uočavamo isti efekat

kod svih tipova.

Značajno je to

da ova "Polja za tretman tumora" nemaju nikakav efekat

na ćelije koje nisu u procesu deobe.

Dr. Palti je pre 10 godina

osnovao kompaniju "Novocure"

kako bi svoje otkriće

razvio do nivoa primene u lečenju pacijenata.

U tu svrhu "Novocure" je razvio dva sistema -

jedan za primenu u slučaju raka mozga,

i drugi za lečenja raka trupa tela.

Prvi tip raka na koji smo se skoncentrisali

je smrtonosni rak mozga, glioblastoma (GBM).

Od GBM-a oboli oko 10.000 osoba

u SAD-u svake godine.

To je smrtna kazna.

Verovatnoća za petogodišnje preživljanje

je manja od 5 odsto.

Tipičan pacijent

koji prima optimalnu terapiju

će živeti malo duže od godinu dana,

i samo sedam meseci

od perioda kada je lečenje raka počelo

i kada dođe do relapsiranja tumora.

"Novocure" je sproveo

prvu studiju treće faze uz nasumičan izbor pacijenata

sa relapsirajućim GBM-om.

To su pacijenti koji

su bili podvrgnuti operacijama,

visokoj dozi zračenja glave

i inicijalnoj hemoterapiji,

sve to je bilo bezuspešno i tumor je relapsirao.

Podelili smo pacijente u dve grupe.

Prva grupa pacijenata je tretirana sekundarnim režimom hemoterapije,

koja bi trebalo da udvostruči period preživljavanja,

u poređenju sa periodom preživljavanja bez ikakvog tretmana.

Druga grupa pacijenata

je bila podvrgnuta lečenju "Poljima za tretiranje tumora".

Ono što smo uočili u studiji je

da je period preživljavanja u slučaju obe grupe,

dakle i onih koji su tretirani hemoterapijom,

i onih koji su tretirani "Poljima za tretiranje tumora",

bio jednak.

Međutim,

ljudi koji su tretirani poljima koja leče tumor

nisu patili ni od jedne kontraindikacije

koje su tipične za hemoterapiju.

Nisu bili u bolovima,

nije došlo do infekcija.

Nije bilo mučnine, dijareje,

zatvora, zamora

što bi bilo očekivano.

Na osnovu ove studije,

iz aprila ove godine, Administracija

za hranu i lekove je odobrila upotrebu "Polja za tretiranje

tumora" za lečenje bolesnika

koji pate od relapsirajuće forme GBM-a.

Ono što je važno je da je Administracija po prvi put

u svojim formularima za odobrenje

primene onkološkog tretmana

navela kvalitet života kao prednost.

Pokazaću vam sada

jednog pacijenta

iz studije.

Robert Dil-Bandi

je poznati švajcarski šampion u biciklizmu.

Osvojio je zlatnu medalju u Moskvi

u trci na 4.000 metara.

Pre pet godina,

Robertu je dijagnostikovan GBM.

Lečen je standardnim protokolima.

Podvrgnut je operaciji.

Primio je visoku dozu zračenja glave.

I dobio je inicijalnu hemoterapiju.

Godinu dana nakon tog tretmana,

ovo je ustvari njegov osnovni MR snimak.

Ovi crni delovi koje možete videti

u gornjem desnom kvadrantu

su delovi koji su bili podvrgnuti operaciji.

Godinu dana nakon tretmana,

tumor se povratio u još agresivnijoj formi.

Ova magličasta bela masa koju možete videti

je tumor koji se ponovo stvorio.

U tom momentu lekari su mu rekli

da mu je ostalo još oko tri meseca života.

Uključili smo ga u našu studiju.

Ovde ga možemo videti u fazi lečenja.

Pre svega, ovo su neinvazivne elektrode.

Prikačene su za kožu

u predelu tumora.

Možete videti ovde

tehničara kako ih postavlja na sličan način kao i zavoj.

Pacijenti nauče da sami ovo rade.

Nakon toga pacijenti

mogu nastaviti sa uobičajenim dnevnim aktivnostima.

Ne dolazi do zamora.

Ne dolazi do sindroma nazvanog "hemo-glava".

Ništa se ne oseća.

To ne interferira

sa računarima ili električnom opremom.

Terapija se kontinuirano primenjuje

kod kuće

i nije potrebno odlaziti u bolnicu,

bilo periodično ili stalno.

Ovo su Robertovi MR snimci,

ponovo, pri isključivoj primeni terapije polja koja leče tumor.

Neophodno je vreme da bi ova terapija delovala.

To je medicinski uređaj,

radi kada je uključen.

Ali možemo da vidimo da već u šestom mesecu

dolazi do delovanja na tumor

koji počinje lagano da nestaje.

Još uvek je tamo.

Ovde, u dvanaestom mesecu

možemo polemisati da li je

preostalo nešto tkiva tumora oko samih ivica

ali je u principu nestao potpuno.

Prošlo je pet godina

od uspostavljanja Robertove dijagnoze

i on je živ,

i što je važno, on je zdrav

i radi.

U ovom kratkom filmu će vam on

opisati svojim rečima

utiske o terapiji.

(Snimak) Robert Dil-Bandi: Kvalitet mog života,

ja ocenjujem ono što danas posedujem

malo drukčije u odnosu na ono što bi većina ljudi pretpostavila.

Ja sam najsrećnija, najsrećnija osoba na svetu.

Svakog jutra ja slavim život.

Svake noći lako zaspim,

i ja sam, ponavljam,

najsrećniji čovek na zemlji,

i zahvalan sam što sam živ.

BD: "Novocure" takođe radi na raku pluća,

to je novi cilj.

Sprovodimo drugu fazu studije

u Švajcarskoj

i to ponovo na pacijentima sa relapsirajućim tumorom,

to su pacijenti koji su bili podrvgnuti standardnim tretmanima

a rak se ponovo javio.

Pokazaću vam još jedan snimak,

o ženi koja se zove Lidija.

Lidija ima 66 godina i ona je poljoprivrednik

u Švajcarskoj.

Dijagnostifikovan joj je rak pluća

pre pet godina.

U toku lečenja primila je četiri različita režima hemoterapije

u periodu od dve godine,

ni jedan od njih nije pokazao efekat.

Njen rak je nastavljao da raste.

Pre tri godine

je pristupila studiji "Novocure"-a za lečenje raka pluća.

Možete vidti da u njenom slučaju

ona nosi provodničke mreže,

jednu na grudima, jednu na leđima,

i još jedan par koji je postavljen jedan do drugog oko jetre.

Možete uočiti i punjač "Polja za tretiranje tumora"

ali još važnije možete videti da ona živi svoj život.

Ona održava svoje imanje.

Druži se sa svojom decom i unucima.

U razgovoru nam je rekla

da je morala da ide u bolnicu svakog meseca kako bi primila svoju dozu,

dok se lečila hemoterapijom.

Čitava njena porodica je patila

dok je posmatrala nuz-pojave lečenja kako se javljaju i nestaju.

Sada može da se bavi

svim delatnostima na svom imanju.

To je samo početak.

(aplauz)

U laboratoriji smo uočili neverovatne sinergističke efekte

hemoterapije i polja koja leče rak.

U Školi medicine Harvarda je trenutno u toku istraživanje

koje iznalazi najbolje parove terapija

koje bi pojačale prednosti tretmana.

Takođe verujemo da će "Polja za tretiranje raka" davati dobre rezultate

u sinergiji sa zračenjem pri onesposobljavanju mehanizama za reparaciju koje nosimo u sebi.

Novi istraživački projekat, koji treba da

dokaže tu hipotezu, treba da počne

na institutu Karolinska u Švedskoj.

Planirali smo još studija

za izučavanje raka pluća,

raka gušterače, raka jajnika

i raka dojki.

Ja zaista verujem da će

u narednih deset godina

Polja za tretiranje tumora

biti dostupno oruđe za lekare i pacijente

za sve ove veoma teške forme tumora tvrdog tkiva.

Takođe se nadam

da ćemo u narednim decenijama

učiniti velike pomake

u smanjenju stope smrtnosti

koja je već toliko dugo istinski izazov kod ove bolesti.

Hvala vam.

(aplauz)