Meri Metingli - Objekat na Vodi | "New York Close Up" | Art21

[Meri Metingli -- Umetnica]

["Trojno Ostrvo"- 2013]

["Meri Metingli - Objekat na vodi"]

[Četiri meseca ranije]

[jun]

[Pier 42 -- Lower East Side]

Ovo čini 10 stopa,

i onda, jer cev ima zakrivljenje na ivici,

koji bi trebalo da omogući jedan-i-po-inčni prečnik

letvi velicine dva-puta-četiri.

"Trojno Ostrvo" je na Pier 42.

To je direktno na vodi,

na Ist Riveru.

To je vrsta mesta između prirode i grada

koje je bilo poplavljeno tokom uragana Sendi.

"Trojno Ostrvo" je komad iz tri dela.

Postoje tri ostrva koja su oko šesnaest stopa u prečniku,

ispod kojih se nalaze burad od 55-galona

koji su pričvrščeni,

pa, u slučaju potrebe, ove strukture mogu da plutaju.

Mislim da mi budućnost kojoj idemo...

izgleda vrlo sumorno

više ekološki ekstremna,

više politički ekstremna,

i ekonomski stratifikovana.

"Trojno Ostrvo"'- to je neka vrsta predloga

za drugačiji način rada i življenja.

To je razmišljanje o,

"Šta mi je zaista potrebno?"

i "Šta je moj život bez nekih stvari koje želim?"

Gradimo ove tri strukture.

Ovaj će biti za život...

Ovo je staklenik.

Ovo je neka vrsta produžene bašte,

i mesto u kome ćemo kuvati

i slično.

Dakle, vi ćete biti prvi...

Čula sam da ćeš i ti ovde živeti,

to je fenomenalno.

Za sad nam je mesec dana ovde dozvoljena izgradnja.

Dakle, ovo je već skoro mesec dana.

Rad kojim se bavim već neko vreme sada

na neki način stvara čitav ovaj svet

koji su imali veze sa ovom budućnosću koja je zaista perverzna

a isto tako i jedina alternativa.

Rad je počeo sa manjim odevnim strukturama,

kao čaure sa kojima se možete pokriti noću,

a koje možete da koristite kao odeću tokom dana.

Oni takođe mogu da sadrže vodu i malo energije.

Ta distopična budućnost - to je veoma tužno za mene.

I, izbijanje iz toga

je bilo neophodno u nekom trenutku.

Stvarno sam počela samo da razmišljam o

sopstvenom životu i kako...

izvan ove moje zamisljene budućnosti...

svi moramo živeti.

To se pretvorilo u "Projekat - Kuća za Sakupljanje"

gde su se tri od ovih sfernih kuća

preselile - ili su koreografisane - po celom gradu

Dok je "Kuća za Sakupljanje" bila u različitim gradskim parkovima,

mogli smo zapravo da ih naseljavamo

i mogli smo u njima ostati i preko noći.

Htela sam da zaista izrazim potrebnu za migracijom

koja je vezana sa životnom sredinom,

ekonomskom i političkom potrebom za pokret.

[septembar]

S jedne strane,

Zelim da "Trojno ostrvo" bude skulpturalno.

a, s druge strane,

potrebno je da ljudi zaista postoje u tom prostoru

da bi oživeo.

Gurnuto je u drugom pravcu--

bliže mojim ličnim životnim i umetničkim ciljevima--

kada je neko ovde.

Za mene, to znači deljenje komunalnih resursa--

kao što su hrana, voda, i energija--

i kako to može da se uradi na veoma minimalan način.

[zvuk sirene kola hitne pomoći u daljini]

[Ivan Gilbert - Volonter]

[GILBERT] Ovo je moja solarna elektrana.

Ovo je moj akumulator.

Imam dva akumulatora

za skladištenje svoje solarne energije,

koju sam prikupio iz kolektora na vrhu staklenika.

Imam ovde frižider.

Lonac-u-saksiji frižider.

U njoj namirnice mogu očuvati relativnu svežinu.

Ovo je takođe i moj dom.

Ja sam ovde od početka avgusta.

Malo više od mesec dana.

Sada je mnogo hladnije.

[ŽENA, VAN KADRA] Koliko dugo planiras ostati?

[GILBERT] Do kraja projekta,

što je otprilike bliže novembru...

ili decembru.

Ali ja mislim da je veoma važno da se...

Na primer, ljudi su bili, kao,

"Jao, biće jako hladno."

Ali, znate, biće veoma važno

da se doživi taj deo projekta.

[novembar]

Jer Meri je zaista apokaliptična,

i zamišlja svet u kome

ne postoji lanac snabdevanja

u kome možes zadovoljiti svoje potrebe...

i tako ona kreira stvari u kojima

se i dalje može živeti,

kao urbano stanište.

Želeo bi da steknem

još nekoliko stepeni relativne slobode

od džinovskih, neljudskih institucija.

[METINGLI] Očigledno je da se nalazimo u veoma neuravnoteženom vremenu

u smislu, ko ima moć

i ko ima kontrolu--

a ko je nema.

I ko nema pristup

a ko ima.

Ali onda, ono što me čini optimističnom

je kako ljudi, mislim, mogu da rade zajedno

u nekom samoniklom i "Undercurrent" smislu,

da zaista naprave nešto što je drugačiji svet.

Volela bih da dostignemo budućnost

gde zapravo živimo na ovakav način,

u realnom prostoru i vremenu.

A skulptura više predstavlja simbol

za ovu ideju.