Umetnost odvlačenja pažnje

Slavljen kao najveći džeparoš na svetu, Apolo Robins proučava neobičnosti ljudskog ponašanja dok vam krade sat. U urnebesnoj demonstraciji, Robins uzima uzorak iz publike TEDGlobal-a 2013 i pokazuje kako mane u opažanju omogućavaju da se ukrade novčanik i stavi na rame vlasnika, a da on to ne primeti.

Mislite li da je moguće kontrolisati
nečiju pažnju?

I više od toga,

šta je sa predviđanjem
ljudskog ponašanja?

Mislim da su to interesantne ideje,
ako je moguće.

Za mene bi to bila savršena super-moć,

u stvari zao pristup tome.

Ali što se mene tiče, ja sam proveo
poslednjih 20 godina

proučavajući ljudsko ponašanje
na vrlo neuobičajen način, a to je:

džepareći.

Kad razmišljamo o navođenju
na pogrešan trag,

mislimo o nečemu kao što je
skretanje pogleda na stranu

dok su zapravo stvari
koje su tu ispred nas

one koje je najteže videti,

stvari koje gledate svakog dana
i koje ne primećujete.

Na primer, koliko vas ima
mobilni telefon

kod sebe?

Odlično. Proverite.

Da budete sigurni da ih još uvek imate.

Bio sam u kupovini pre ovoga.

Iako ste ih pogledali verovatno
nekoliko puta danas,

postaviću vam jedno pitanje
u vezi sa njima.

Bez gledanja direktno, još uvek,
u vaš mobilni telefon,

možete li da se setite ikonice
u donjem desnom uglu?

Izvadite ih, proverite
i vidite da li ste pogodili.

Kako ste prošli? Podignite ruke.
Jeste li pogodili?

Sada kada ste pogledali, zatvorite ih,

jer svi mobilni telefoni
imaju nešto zajedničko.

Bez obzira kako organizujete ikonice,

još uvek imate sat na početnom ekranu.

Pa, bez gledanja u telefon,
koliko je bilo sati?

Upravo ste pogledali na sat, zar ne?

To je interesantna ideja.

Sada ću vas zamoliti
da odemo korak dalje u igri poverenja.

Zažmurite.

Znam da tražim od vas da to uradite
iako ste upravo čuli

da se džeparoš nalazi u prostoriji,
ali zažmurite.

Sada, gledali ste me oko 30 sekundi.

Sa zatvorenim očima,
kako sam obučen?

Potrudite se da pogodite.

Koje boje je moja košulja?
Koje boje je moja kravata?

Sad otvorite oči.

Ko je bio u pravu neka podigne ruku.

Zanimljivo je, zar ne?

Neki od nas malo bolje zapažaju od drugih.
Tako izgleda.

Ali ja imam drugačiju teoriju
o tom modelu pažnje.

Postoje moderne teorije pažnje,
Poznerov trojni model.

Ja volim da to posmatram jednostavno,
kao sistem za nadgledanje.

To je kao da imate
sve te moderne senzore,

a u vašem mozgu je
mali radnik obezbeđenja.

Ja volim da ga zovem Frenk.

Frenk sedi za stolom.

Ima sve vrste dobrih informacija
pred sobom,

visoko tehnološku opremu, kamere,

mali telefon na koji može da se javi,
da čuje uši,

sva ta čula, sva ta opažanja.

Ali pažnja je ono što upravlja
vašim opažajima

i kontroliše vašu realnost.
Ona je ulazna kapija u um.

Ako ne obratite pažnju na nešto,
ne možete biti svesni toga.

Ali ironično, možete obratiti pažnju
na nešto,

a da ne budete svesni toga.

Zbog toga postoji efekat koktela:

Kad ste na žurci, razgovarate s nekim

a ipak možete da prepoznate svoje ime,

a da niste uopšte svesni
da ste to slušali.

U mom poslu moram da se igram tehnikama
da iskoristim ovo,

da se igram sa vašom pažnjom
kao ograničenim resursom.

Ako bih mogao da kontrolišem
kako koristite vašu pažnju,

ako bih mogao da ukradem vašu pažnju
kroz njeno odvlačenje.

Umesto da je pogrešno usmeravam

i odvlačim na stranu,

ja biram da se fokusiram na Frenka,

da bih mogao da se igram sa Frenkom
u vašoj glavi,

s vašim malim radnikom obezbeđenja

i nateram vas da se fokusirate na sekund
na svoja unutrašnja čula

umesto na spoljašnja.

I ako vas pitam da pristupite memoriji,
kao na primer pitanjima: šta je to?

Šta se desilo? Imate li novčanik?

Da li imate Amerikan ekspres karticu
u novčaniku?

Kad to uradim, vaš Frenk se okreće.

Pristupa podacima. Mora da vrati traku.

I ono što je interesantno
je da on ne može da vrati traku

u isto vreme dok pokušava
da obradi nove podatke.

Ovo zvuči kao dobra teorija

ali mogu da pričam dugo
i da vam kažem puno stvari

i one mogu da budu tačne, deo njih,

ali mislim da je bolje ako probam
da vam to pokažem ovde uživo.

Kad siđem dole,
malo ću da krenem u šoping.

Ostanite gde ste.

Zdravo, kako si?
Lepo je videti te.

Bila si odlična na bini.

Imaš divan sat koji se ne skida tako lako.

Je l' imaš i prsten?

Dobro. Samo pravim popis.
Ti si kao švedski sto.

Teško je odlučiti gde da počneš,
ima toliko dobrih stvari.

Zdavo kako si?
Drago mi je da te vidim.

Dobar dan gospodine, možete li da ustanete
molim vas? Tu gde ste.

Oh, oženjeni ste.
Pratite dobro uputstva.

Drago mi je da smo
se upoznali, gospodine.

Nemate puno toga u džepovima.
Nešto u ovom džepu ovde?

Nadam se. Sedite. Odlično.

Dobar dan gospodine, kako ste?

Drago mi je da vas vidim.
Imate prsten, sat.

Imate li novčanik?
Džo: Nemam.

Apolo Robins: Dobro, naći ćemo vam neki.

Pođite ovuda, Džo.

Dajte Džou aplauz.

Dođite gore Džo.
Hajde da igramo igru.

(Aplauz)

Pardon.

Mislim da mi ne treba više ovaj daljinski.
Možete ga uzeti.

Hvala puno.

Dođite na binu Džo.
Hajde da igramo malu igru sada.

Jel' imate nešto u prednjim džepovima?

A.R : Pare. Dobro,
hajde da probamo to.

Možete li da stanete ovde?

Okrenite se i da vidimo,

ako vam dam nešto što je moje,

to je samo nešto što imam,
žeton za poker.

Ispružite ruku. Gledajte dobro.

Zadatak vam je da se fokusirate na to.

Imate li pare u prednjem džepu ovde?
Džo: Da.

A.R.: Dobro. Neću da stavim ruku
u vaš džep.

Nisam spreman na tu vrstu obaveze.

Jednom je tip imao rupu u džepu

i to je bilo vrlo traumatično za mene.

Tražio sam njegov novčanik,
a on mi je dao svoj broj telefona.

To je bio veliki nesporazum.

Hajde da uradimo ovo jednostavno.
Stisnite šaku.

Stisnite je dobro.
Da li osećate žeton u ruci?

Džo: Osećam.

A.R.: Je l' biste bili iznenađeni
kad bih vam ga uzeo iz ruke? Kažite "da".

Džo: Veoma.
A.R.: Odlično.

Otvorite ruku. Hvala vam puno.

Varaću ako mi pružite priliku.

Otežajte mi. Samo koristite ruku.

Uhvatite moj zglob,
ali ga stisnite jako.

Jeste li videli da je nestao?

Džo: Ne.
A.R.: Ne, nije ovde. Otvorite ruku.

Vidite, dok smo fokusirani na ruku

on se nalazi na vašem ramenu.

Uzmite ga.

Hajde da probamo ponovo.

Ispružite ruku. Otvorite je skroz.

Stavite ruku malo više,
ali pazite dobro, Džo.

Vidite, da sam to uradio sporo,
opet bi bio na vašem ramenu.

(Smeh)

Džo, nastavićemo da radimo ovo
dok ne shvatite.

Shvatićete na kraju. Verujem u vas.

Stisnite jako.
Čovek ste, niste glupi.

Opet je na vašem ramenu.

Bili ste fokusirani na vašu ruku.
Zato vam je bila odvučena pažnja.

Dok ste gledali ovo, nisam baš mogao
da vam skinem sat. Bilo je teško.

Ipak ste imali nešto u prednjem džepu.

Da li se sećate šta je to bilo?

Džo: Pare.

A.R.: Proverite vaš džep.
Da li su još tamo? (Smeh)

Aha, tu su bile. Vratite ih.

Samo smo u šopingu. Suština ovog trika
je u stvari, u reagovanju na vreme.

Probaću da ga uguram u vašu ruku.

Stavite drugu ruku preko moje.

Sada je neverovatno očigledno, zar ne?

Mnogo liči na sat koji sam nosio, zar ne?

(Smeh)
(Aplauz)

Džo: To je bilo vrlo dobro.
A.R.: O, hvala.

Ali to je samo početak.
Da probamo ponovo, malo drugačije.

Spojite šake.
Stavite drugu ruku preko.

Ako sada gledate ovaj mali žeton,
očigledno je postao mala meta.

Kao mamac za odvlačenje pažnje.

Ako gledamo ovo izbliza,
izgleda kao da je nestao.

Nije na vašem ramenu

već pada iz vazduha
i sleće ponovo u ruku.

Jeste li ga videli kako pada?

Da, čudno je. Imamo malog tipa gore.
On je iz saveza. Radi gore ceo dan.

Ako uradim to sporo,
ako odmah nestane -

onda upadne u vaš džep.

Mislim da je u ovom džepu, gospodine?

Ne gurajte ruku u svoj džep.
To je iz druge emisije.

I... (Pištanje) - to je baš čudno.
Postoje vakcine za to.

Mogu li da im pokažem šta je to?
Baš je neobično.

Je li ovo vaše, gospodine?

Nemam pojma kako to radi.
Poslaćemo ga tamo.

To je sjajno.
Treba mi pomoć za ovo.

Stanite ovde.

Nemojte da pobegnete.
Imate nešto u džepu od pantalona.

Proveravao sam u svojim.
Nisam mogao sve da pronađem,

ali sam primetio da imate nešto ovde.

Mogu li da opipam spolja
vaš džep za trenutak?

Ovde dole sam primetio ovo.
Je l' ovo nešto vaše, gospodine?

Nemam pojma. To je škamp.

Džo: Da. Čuvam ga za posle.

A.R.: Zabavili ste ove ljude
na divan način,

i više nego što ste svesni.

Zato bismo voleli da vam damo
ovaj lep sat kao poklon. (Smeh)

Nadam se da je po njegovom ukusu.

Ali imamo i nekoliko drugih stvari,

malo keša i onda imamo
nekoliko drugih stvari.

Sve one pripadaju vama

zajedno sa velikim aplauzom
od svih vaših prijatelja. (Aplauz)

Džo, hvala vam puno.

(Aplauz)

Isto pitanje koje sam vas pitao pre,

ali ovaj put ne morate da zatvorite oči.

Kako sam obučen?

(Smeh)

(Aplauz)

Pažnja je moćna stvar.

Kao što sam rekao,
oblikuje vašu realnost.

Zato bih želeo
da vam postavim to pitanje.

Ako biste mogli
da kontrolišete nečiju pažnju,

šta biste uradili s njom?

Hvala.

(Aplauz)