Prestanite da tragate za svojom strašću | Teri Trespisio (Terri Trespicio) | TEDxKC

Prema čemu osećate strast? Govore vam da ove četiri reči čuvaju tajnu uspešne karijere i životne svrhe. Šta ako je to sasvim pogrešno pitanje? Ovaj govor menja sveprisutnu poruku „pronađite svoju strast“.

Teri Trespisio je strategistkinja za brendiranje koja pomaže vizionarima, ekspertima, preduzetnicima i firmama da moćno i precizno komuniciraju na društvenim platformama. Konsultuje se sa širokim spektrom eksperata, od hirurga i poznatih ličnosti sa društvenih mreža do kompanija u razvoju i menadžera brendova.

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

Dana kad sam dobila otkaz

na poslu kod Marte Stjuart,

laknulo mi je.

(Smeh)

Volela sam taj posao, stvarno jesam.

Međutim, povezanost je prošla

i nisam znala kako da je prekinem,

a onda je ona prekinula sa mnom.

Zar ne volite kad se to desi?

U to vreme sam takođe vodila
i radio-emisiju

za brend Marte Stjuart na Sirius XM-u.

A onda, nedugo zatim,
ona je takođe otkazana.

Na dan moje poslednje emisije,

ušla sam u lift na 36. spratu,

i kako je krenuo da se spušta,

počela sam da plačem.

Svaki sprat me je vodio
dalje i dalje od onoga što sam bila -

urednica časopisa, voditeljka emisije,

osoba sa kul poslom
o kom može da se priča na žurkama.

Znate.

Iskreno, nisam imala pojma
šta ću da radim.

Istinu govoreći, niko me nije tražio.

Stoga sam uradila ono
što bi svako uradio u toj situaciji.

Obavljala sam telefonske razgovore -

„Hej, šta ima kod tebe?

Jesam li pomenula da sam na raspolaganju?“

Trebalo mi je da mi plate da radim nešto.

Mislim, živim u Njujorku.

Ako niste plaćeni da radite nešto,

nećete biti tamo zadugo.

Ali ta ideja da moram da znam
šta bi trebalo da radim sad,

da bi trebalo da sledim strast,

mi je prosto smetala.

Oduvek mi je smetala.

A to je zato što postoji
opasno ograničena ideja

u srži svega što verujemo

o uspehu i životu uopšteno.

A to je da imate jednu jedinu strast,

i vaš posao je da je nađete

i da je sledite,
a da isključite sve ostalo.

Ako to uradite,

sve će doći na svoje mesto,

a ako ne uradite to, onda niste uspeli.

Pritisak počinje dok ste jako mali

i prati vas čitav život,

ali možda je najviše izražen
kada završavate školu.

Nakon toga bude: „O, svet je pred vama!
Šta ćete sada da radite?“

To je tako zastrašujuće,

kao da birate usmerenje do kraja života.

Četiri godine mi je bilo
veoma teško da odaberem usmerenje,

i promenila sam ga jednom,
ako ne i dva puta.

Mislim, bilo je
prosto zastrašujuće, zar ne?

A taj neodoljiv,

mislim, taj stvarno, znate,

snažan kulturni imperativ
da odaberete svoju strast

za mene je stresan, ali ne samo meni,

već svi sa kojima pričam se slažu sa mnom.

Žena koja mi je prodala ovu haljinu.

Rekla sam za šta mi treba haljina,
o čemu ću pričati,

pa je rekla: „O moj bože,

moram da čujem taj govor,
jer upravo završavam fakultet.

Moji prijatelji i ja ne znamo
prema čemu osećamo strast,

ne znamo šta bi trebalo da radimo.“

Sumnjičava mi je strast
iz nekoliko razloga.

Jedan od njih je da strast nije plan,

to je osećaj.

A osećanja se menjaju.

Menjaju se.

Možete biti strastveni prema nekoj osobi
jednog dana ili prema poslu,

a onda nestrastveni sledećeg dana.

Znamo to i ipak nastavljamo

da koristimo strast kao merilo

i da sve sudimo prema njoj,

umesto da vidimo strast
kao ono što zaista jeste -

vatra koja se zapali
kad krenete da trljate grančice.

U svakom slučaju, bila sam u haosu
u dvadesetim, u pravom haosu.

Bila sam anksiozna, depresivna
i nije se moglo reći da sam imala život.

Htela sam da držim opcije otvorene,

a sedela sam noću u donjem vešu

i gledala reprize Sajnfelda.

Zapravo, i dalje to radim,
to nije najgora stvar na svetu.

Okej je.

Međutim, zvala sam mamu
svake noći plačući,

a odbijala sam savršeno dobre poslove
sa punim radnim vremenom.

Zašto? Zato što sam bila uplašena.

Bila sam sigurna da ću izabrati pogrešan,

i da ću ući u pogrešan voz
u pravcu pogrešne budućnosti.

Mama me je molila i rekla je:
„Molim te, prihvati posao, bilo koji.

Nećeš da se zaglaviš, sada si zaglavljena!

Ne stvaraš prvo život, pa ga onda živiš.

Stvaraš ga živeći,
a ne nervirajući se zbog njega."

U pravu je, uvek je u pravu.

Tako da sam prihvatila posao asistenta

u firmi za menadžment konsalting,
gde nisam znala ništa ni o čemu, OK?

Nula.

Sem što sam znala da imam razlog
da ustanem ujutru, da se istuširam,

izađem iz kuće,

ljude koji su me čekali kad stignem tamo,

i dobijala sam platu na svake dve nedelje.

A to je dobar razlog da prihvatite posao.

Da li sam znala da želim
da budem administrator kancelarije

do kraja života?

Ne! Nisam imala pojma.

Zaista!

Ali ta ideja da sve što radite
treba da pristaje

toj strastvenoj vertikali je nerealna.

Reći ću i - elitistička.

Pokažite mi nekoga
ko zarađuje tako što pere prozore,

i kladiću se u milion dolara

da to ne radi zato što oseća strast
prema čistom staklu.

Jedna od mojih omiljenih kolumni
je od Skota Adamsa, autora Dilberta.

Napisao je članak u Vol strit žurnalu
pre nekoliko godina,

o tome kako smo omašili
njegov način do uspeha.

Jedan od njegovih poslova bio je
službenik za komercijalne kredite.

I konkretno su ga učili:

„Ne pozajmljuj novac
nekome ko prati svoju strast.“

(Smeh)

Ne, pozajmi ga nekome
ko želi da započne posao,

što dosadniji, to bolje.

(Smeh)

Adam kaže da je u njegovom životu
uspeh pokretao strast

više nego što je strast pokretala uspeh.

Kad sam dobila prvi posao
kao urednik magazina, u izdavaštvu,

bila sam uzbuđena.

Ali sam morala da pretrpim
veliko smanjenje plate,

jer sam u to vreme bila autorka
reklamnih tekstova u kompaniji za perike.

(Smeh)

Smejte se ako hoćete, očigledno se smejete
kao što su i mnogi, mnogi ljudi.

Ali perike su se isplatile.

Morala sam da smislim način
da zaradim novac.

Prijateljica me je pozvala
na žurku sa nakitom.

Rekla sam: „Šta je žurka sa nakitom?“

Rekla je: „Kao ono sa posudama
samo sa narukvicama.“

Rekla sam: „Okej, razumem.“

Otišla sam i super sam se provela.

Blejala sam tamo, isprobavala nakit,

prodavci su se super provodili,

i pomislila sam: „To je posao.

Mogla bih...

Mogla bih da to radim."

Mislim, zaista, izgledalo je
kao da se super provodila.

Nisam imala iskustvo u prodaji,

osim ako ne računate male izviđače,
a bila sam užasna.

Nisam osećala strast prema nakitu.

Mislim, iskreno, moje minđuše
koštaju 20 dolara. Sve zajedno.

A ipak, pomislila sam: „Mislim da mogu
izlagati srebrni nakit mamama iz predgrađa

koje piju koktele.

Da, mogla bih to da radim."

I jesam, prijavila sam se,
postala sam predstavnik Silpada Dizajna.

I ja....

Slušajte me, nisam bila
uspešna odmah u startu.

Stvarno. Bila sam nespretna
i uplašena prodavanja.

A onda sam postala bolja i bolja,

i počela sam da zarađujem novac,

i počela sam da osećam strast.

Ne samo zbog novca, nego jer sam shvatila
da ljudi žele te stvari.

Rado su plaćali za njih.

Prodala sam toliko nakita da sam osvojila
besplatan put na Devičanska ostrva.

(Smeh)

Istina je.

Na kraju sam napustila posao sa nakitom,
jer se put moje karijere promenio.

Ali bilo mi je toliko drago
što sam to radila.

Jer je probudilo preduzetnički duh
za koji nisam znala da imam.

A to donosi rezultate i dan-danas.

Kao što već znate, iznikli su
čitavi poslovi koji se rade od kuće

koji nude pomoć ljudima
da nađu svoju strast.

Knjige, podučavanje, vebinari, svašta.

Imaju dobre namere, super su,
skroz sam za samootkrivanje.

Okej.

Kada nekog pitate, ili vas pitaju:

„Koja je vaša strast?“

Aktivira vas.

Mislim: „O moj bože, moram da smislim
dobar odgovor na ovo.“

Jedna moja prijateljica,
koja je u četrdesetim,

gleda kakav će joj biti život sad.

Ona je u fazonu: „Ne znam
prema čemu osećam strast.“

A ona je stvarno zabrinuta oko ovoga.

Spremna je da uposli tim ljudi.

Zašto brinemo o ovome?

Znate zašto, jer misli
da nešto nije u redu sa njom.

Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom
kad sam bila u sedmom razredu

i kada su se svima sviđali

rok bendovi i glumci,

pa bi urezivali imena tih bendova
na stolovima u biblioteci.

A ja nikad ništa nisam urezala, jer nisam
mogla da smislim ništa što bih urezala.

Mislim, sviđao mi se Bon Džovi
isto koliko i nekoj drugoj devojci,

ali ne dovoljno
da naružim školsku imovinu.

(Smeh)

Verovatno zato i nemam nikakvu tetovažu.

Pretpostavljam da je zato.

Bila sam zaista dosadna,
mislila sam da nešto nije u redu sa mnom.

Ali to je strah, zar ne?

Da kad vas neko pita na žurci,
na sastanku, na intervjuu za posao:

„Prema čemu osećate strast?“

Da nećete imati
taj neodoljivi „strava“ odgovor.

I da to znači da niste
interesantni, ili ambiciozni,

ili da nemate jednu opsesiju

ili strašan talenat koji krijete.

I da vaš život nije vredan življenja.

A to nije tačno.

Strast nije posao, sport ili hobi.

To je puna snaga vaše pažnje

i energija koju dajete
bilo čemu što je ispred vas.

I ako ste prezauzeti tražeći tu strast,

mogli biste propustiti prilike
koje menjaju vaš život.

Takođe, mogli biste
da propustite i veliku ljubav.

Jer to se desi kada vidite
samo ono što je ispred vas,

pokušavajući da nađete „pravu“ ljubav.

Svi mi mislimo da znamo kakve smo osobe

i kakvu osobu bismo mogli da volimo.

Ali ponekad nismo u pravu.

Spokojni u zabludi.

A nekad ne znate
šta ćete sledeće raditi, zar ne?

Mislim, ja ne znam.

Volim što ne znam
šta ću raditi za pet godina

ili šta će me interesovati.

A to je u redu, u redu je ne znati.

Znate zašto?

Zato što najispunjenije veze,

najispunjenije karijere

su te koje i dalje imaju
potencijal da vas iznenade.

A što se tiče stvari
za koje znate da želite da radite -

želite da napišete knjigu,
želite da započnete posao,

želite da promenite karijeru.

Super!

Ali ako samo sedite čekajući strast
da se pojavi da biste je zgrabili,

čekaćete dugo.

Pa, nemojte da čekate.

Umesto toga, uložite svoje vreme i pažnju

rešavajući svoje omiljene probleme.

Tražite probleme koji treba da se reše.

Budite korisni, darežljivi.

Ljudi će vam se zahvaliti,
zagrliti vas i platiti vam za to,

a tu se nalazi strast.

Gde se vaša energija i trud
susreću sa potrebama neke druge osobe.

Tada shvatate -

strast živi,

i uviđate čime možete da doprinesete.

Zašto kad pitamo ljude
prema čemu osećaju strast,

oni kažu: „Da pomažem drugim ljudima.“

Dakle, nemojte da čekate.

Poslušajte moju majku.

Samo počnite da radite.

Jer da biste živeli život
pun smisla i vrednosti,

ne treba da pratite svoju strast,
vaša strast treba da prati vas.

Hvala vam.

(Aplauz)