4. lekcija - Znanje ili poslušnost - Pionir škola

Isus nije došao sa mnogo teologije. On nije počeo školu Biblije. On je rekao: Hajde za mnom. On je pozvao šegrte (učenike), koji su morali da uče kroz Njegov primer... Ako ćemo biti efikasni u stvaranju učenika, kao što nas je On pozvao, onda to moramo da učinimo na isti način kao što je i On to radio. Potrebno je da prestanemo toliko puno da naučavamo, što nam samo daje znanje, ali ne mnogo poslušnosti. Pogledajte ovo izazovno predavanje koje će vam pomoći da razumete na šta nas je Isus pozvao.

Dobrodošli na ovo predavanje. Danas ću govoriti o
znanju, poslušnosti i učeništvu.

Problem u današnjim crkvama je što ne stvaramo
učenike, na način kako je to Isus radio.

Mi mislimo - ako bi ljudi samo dobili
dosta učenja,

onda bi se to završilo poslušnošću u tome što
su čuli, ali nije tako.

Samo pogledajte crkve.

Danas imamo mnogo ljudi koji imaju dosta znanja,
ali kada dođe do poslušnosti,

onda je poslušnost negde dole.

Ali naša poslušnost i naše znanje bi trebali, na neki
način, da budu isti.

Ali zašto je znanje ovde gore, a poslušnost dole?

Zato što su ljudi ispunjeni strahom i
strah je problem u crkvi danas.

Ispunjeni smo sa dosta straha, jer nam niko nije
pokazao i obučio nas kako da slušamo Isusa.

Samo smo čuli o tome, ali nam to nije pokazao.
Mislim da je ovo predavanje vrlo važno za današnju

crkvu, i vrlo je važno za vas, i pomoći će vam da
razumete o čemu se tu radi

i kako vi možete početi da živite životom o kojem
čitamo u Delima apostolskim. Bog vas blagoslovio.

Dobrodošli na ovo predavanje. Ovo je četvrto od
dvadeset predavanja u našoj Pionir školi

i radujem se što ću podeliti ovu reč sa vama.

Govoriću o poslušnosti. Govoriću o znanju
i učeništvu.

Današnje učenje je, na neki način, osnova,
jer ću kasnije, na sledećem predavanju

govoriti o lečenju i onda ćemo vas "pokrenuti"

i krenućemo odatle. Ali pre nego što nastavim
sa učenjem,

važno je znati da se ne radi o tome da se dobije
više znanja, da se dobije još naučavanja,

već se radi o poslušnosti, o delanju na osnovu onoga
što već znamo. Ovo predavanje je važno kao osnova.

Radujem se što ću podeliti ovu reč sa vama.

Samo da kažem o čemu sam govorio
do sada.

U prvom predavanju sam govorio o malo
crkvene istorije.

Imali smo Dela apostolska, šta čitamo u
Delima apostolskim,

normalno hrišćanstvo, gde se čita
kako su živeli,

kako su voleli Isusa, kako su bili vođeni
Svetim Duhom.

Onda se mnogo stvari desilo sa Katoličkom
crkvom i dobili smo celi crkveni sistem

u kojem se hrišćanstvo dosta promenilo.
Otišla je sila i umesto nje

smo dobili sistem koji je bio kontrolisan
i dobili smo crkveni sistem

koji je bio tako daleko od onoga sa
čime je došao Isus.

Onda smo dobili reformaciju sa Martinom
Luterom,

ali to nije bila reformacija ka Delima
apostolskim.

Bila je to samo mala promena ovde - onde,

naročito kada se radi o teologiji. Posle toga smo
videli ove male i velike obnoviteljske pokrete,

kada je Bog otkrivao nešto svaki put. Ali svaka
današnja crkva, na neki način, izgleda kao luteranska,

koja, opet, izgleda kao katolička crkva, jer je i dalje
potrebno da vidimo jednu veliku reformaciju,

poslednju reformaciju crkve,

u kojoj ćemo se vratiti i videti ono što čitamo
u Delima apostolskim.

To je bila jedna od prvih stvari o kojima sam
govorio.

U sledećoj lekciji sam govorio da smo mi hram
Božji.

Vi ste hram Boga.

Možete ići nedeljom u crkvu, da, možete to,

ali niste manja crkva u ponedeljak, ili utorak,
ili sredu.

Vi ste crkva, ja sam crkva, a svi smo mi
sveštenici.

Dakle, ne morate biti zaređeni od strane neke
organizacije da biste krštavali ljude,

da radite stvari koje kaže Biblija, jer kada ste
spaseni, Isus vas je pozvao.

On vas je poslao u svet, On vas je zaredio i dao vam
sve što vam je potrebno. Jer kada ste se rodili ponovo

primili ste Svetog Duha, a Sveti Duh je isti duh
koji je digao Isusa iz mrtvih.

On je unutar vas, tako da kada ste Ga dobili, nije
potrebno da idete na mnoge sastanke

da biste dobili više pomazanja, jer nema više
šta da se primi.

U Novom zavetu, kada se govori o pomazanju,

to se uvek odnosi na Svetog Duha, a kada
imamo Svetog Duha - imamo sve.

Imamo svaki dar unutar Svetog Duha. I služba
nije samo nešto što se radi nedeljom ujutru;

to je prineti svoj život kao žrtvu u ponedeljak,
utorak, sredu, itd.

To su bile neke od stvari o kojima sam govorio
u drugoj lekciji. I to je zaista važno predavanje.

Prošli put sam govorio o Delima apostolskim.

Dela apostolska su samo mala, mala, mala
slika o životima nekih učenika

i ja verujem da bi se mogla napisati čitava
knjiga Dela

o prve tri hiljade ljudi koji su bili spaseni na
Pedesetnici.

I verujem da je ovo normalno hrišćanstvo.

Dakle, i vi bi, na neki način, trebali da ispišete
Dela apostolska o vašem životu,

ako ste rođeni ponovo. I vaš život, i moj život
bi trebalo da izgleda kao ono što čitamo u Delima.

Jer Dela nisu o prvim apostolima, već o Svetom
Duhu unutar nas, vernika.

Dakle, to su neke stvari o kojima sam govorio
do sada -

da smo mi Isusovi učenici i mi smo ambasadori
Hrista.

Mi smo poslani ovde, na zemlju, da pokažemo
svetu ko je Isus.

Mi smo ovde da bismo bili telo Hristovo. I to
ne samo na rečima, već i na delima,

u našem životu, u našoj sili.

To su neke od stvari o kojima sam govorio
do sada. Danas

ću nastaviti sa postavljanjem osnove

i daću vam neka učenja koja vam mogu pomoći
da uđete u ovaj život

o kojem sam govorio. Ali pre nego što počnem,
želim da se pomolim.

Bože, hvala Ti za ovaj dan. Hvala Ti što ćeš mi
pomoći da podelim ovu reč, Bože.

I pomoći ćeš svakome ko pogleda ovaj video,
Bože.

Molim se da da im otvoriš oči, Bože, da mogu
da vide ko si Ti i šta imaš za njih.

Otvorićeš im uši, Bože, da mogu da Te čuju.
Otvorićeš im srca

kako bi mogli da prime sve što imaš, Bože. Bože, dođi
sa svojim Svetim Duhom i delaj kroz ovo učenje.

Pomozi mi da podelim ono što Ti želiš
da podelim, Bože.

Meni si potreban, nama si potreban, i zato Te molim
da mi pomogneš, u ime Isusa. Amin.

Želim da kažem da sam vrlo uzbuđen zbog
onoga što se već dešava,

kroz prve tri lekcije.

Dobio sam toliko mnogo svedočanstava.
I vidim da ovo oslobađa ljude.

Oslobađa ljude tako da počinju da žive životom
o kom čitamo u Bibliji. Dobijam mnogo svedočenja.

Dobijam svedočenja svaki dan od ljudi koji
su počeli da se mole za bolesne,

od ljudi koji su odveli nekoga do Hrista,

ljude koji su krstili druge, i kako je ovo
učenje oslobodilo ljude.

Jedan od ljudi koji su mi pisali je snimio svoj
video

i imam ga na svom veb-sajtu i mislim da biste
ga trebali pogledati, jer ovde imamo čoveka
koji je živeo sa Bogom,

ali nikada nije iskusio te stvari o kojima
čitamo u Bibliji.

Ali tokom ovih predavanja u ovoj školi Biblije,
ovih videa,

on je, jednostavno, izašao napolje i radio to.
I video je da ljudi ozdravljuju. Bio je u Indiji i

tamo je video da ljudi ozdravljuju, jedan, dvoje, troje,
četvoro. Samo su ozdravili. Vidite da je tako srećan,

da je tako uzbuđen, život ključa u njemu, i tamo
napolju, on se susreće sa Isusom.

Tamo napolju je iskusio, na neki način, osetio je
da je dobio oproštaj za svoje grehe,

tamo napolju doživljava da ga Bog menja.
Borio se sa nekim sumnjama

ranije, ali napolju se sve promenilo. Sutradan
je snimio novi video

i poslao mi ga je. I nešto od ta dva videa sam sastavio
u jedan video, pa možete videti po malo od svakog.

Sutradan je bio napolju opet. Tamo je sreo ženu

koja je bila u hinduističkom hramu i tamo je
osetila da je nešto,

neki demon je ušao u nju i osećala se vrlo
loše.

Nikada ranije nije probao da istera demona,
ali je, jednostavno, to uradio.

On je samo položio svoje ruke na nju i naredio
da je taj demon ostavi i demon ju je ostavio.

Oslobodila se. I vidi se osmeh na njenom licu
pošto se oslobodila.

Sreo je i neke ljude koji nisu mogli da prestanu
da puše i molio se za njih,

i oni su se, takođe, oslobodili. I ovaj čovek je
sada promenjen. I ja verujem da je ovo početak
za mnogo novih stvari u njemu.

I za mnoge druge ljude.

Verujem da će tokom ove škole Biblije on, takođe,
naučiti da propoveda jevanđelje na način da se
ljudi spasavaju,

naučiće da vodi ljude ka Hristu i da ih krštava
Svetim Duhom.

Naučiće da krštava ljude u vodi. Verujem da će naučiti
da uđe u još dublji odnos sa Bogom.

Kada budem govorio o poznavanju Boga,

govoriću o molitvi, o postu,

govoriću o svetosti. Ali ono što je ovaj čovek uradio
je bilo to da je načinio prvi korak.

Samo je izašao napolje i postupio po Reči Božjoj.
I zato što je to učinio - video je da se stvari dešavaju.

Ima mnogo ljudi koji imaju mnogo znanja,
ali ne rade to što je on uradio.

Zato što smatraju da im treba još znanja,
da moraju biti spremni,

misle da moraju biti savršeni, pre nego što rade.
Ali ne morate imati svo znanje,

ne morate biti savršeni, pre nego što
delujete po Reči Božjoj.

Učeništvo je nešto što počinje i što se nastavlja,
nastavlja i nastavlja, korak po korak.

Ne moramo biti savršeni pre nego što počnemo da
služimo Bogu, jer kada počnemo da služimo Bogu
iz stanja u kojem se nalazimo,

onda ćemo napredovati i onda ćemo iskusti kako
Bog radi u nama,

kako je Isus blizu - svojim Svetim Duhom. I on će
se pozabaviti i sa drugim stvarima u našem životu.

Pogledajte ovaj video koji sam stavio na veb-sajt.
Ohrabrujem vas da učinite isto što je i on učinio.

Samo idite napolje i radite po Reči Božjoj. I opet,
volim to što Bog radi. Zadivljujuće je.

Mogu da budem ovde, u Danskoj, da snimam
neka predavanja, i onda ljudi širom sveta

počinju da izlaze napolje, po Božjoj Reči,
i da postupaju po njoj.

I vidim da je toliko mnogo ljudi u crkvama
koji su toliko gladni za ovakvim životom.

Oni su tako gladni i žele to, ali zbog
crkvenog sistema,

načina razmišljanja, nekako su svezani,

nisu slobodni da izađu napolje - po Božjoj Reči.
I moje jednostavno predavanje iz poslednje tri lekcije

je već oslobodilo mnoge ljude. I zbog toga
sada čujem mnoga svedočanstva.

Ali nastavićemo, jer ima mnogo toga što bi trebalo
da promenimo kako bi počeli da živimo životom o
kojem čitamo u Delima apostolskim.

Katolička crkva - mnoge stvari su se promenilo
tokom tog vremena. Na nedeljnoj službi,

na misi, crkvenom sastanku, imaju pričešće
kao centar.

Ali tokom Reformacije to se promenilo, pa je
propoved postala centar sastanka slavljenja.

Martin Luter je dosta govorio za
propovedaonicom. Učio je.

Kao da je ovo najvažnija stvar u hrišćanstvu
- učenje.

I to je osnova na kojoj danas gradimo.

Ako pitate ljude, odavde, o sastanku, oni će to uvek
povezati sa učenjem, jer je učenje najvažnija stvar.

Ali želim da kažem da učenje nije
najvažnija stvar.

Šta? Ne, učenje nije najvažnija stvar,

naročito ne na način na koji mi danas učimo,
jer ako pogledamo Isusa,

kasnije ćemo to uraditi, videćemo da je Isus
to radio vrlo drugačije od nas.

On je počeo sa: "Hajde za mnom." - I pokazaću
ti, obučiću te.

Isus nije stajao za propovedaonicom i držao
predavanje svojim učenicima.

Ne. Njegovo učenje nije toliko bilo - učenje.
Njegovo učenje je više bilo - život.

Naravno da je bilo mnogo reči, ali to je bio zajednički
život. I zato što je u našem mentalitetu da se toliko
mnogo fokusiramo na učenje,

mi mislimo da ako samo nastavimo sa učenjem,
ljudi će, na kraju, ličiti na Isusa.

Ali učenje, samo po sebi, neće promeniti crkvu.

Učenje neće promeniti ljude.

Učenje će nam dati mnogo znanja, ali često, ono što
nama treba, naročito na Zapadu,

nije mnogo znanja - treba nam mnogo poslušnosti.
I objasniću na šta mislim.

Kada govorim o znanju - "ZNANJE", mi na Zapadu,
na neki način, imamo dosta znanja.

Znamo dosta stvari. Ali gde je naša poslušnost?

Da li je naša poslušnost ista kao i naše znanje?

Tako da ono što znamo - to i radimo?

Ne. Naše znanje je ovde gore, ali naša poslušnost
je ovde dole negde.

Imamo dosta znanja, ali malo poslušnosti.

Mogu da vam dam jedan primer.

Ako uzmemo pokret kućnih crkava u Kini

i onda postavimo pitanje nekim ljudima iz
tih crkava u Kini,

i nekim ljudima sa Zapada. I postavio bih
pitanja o hrišćanstvu,

o Delima apostolskim, o teologiji.

Da li mislite da ljudi iz Kine znaju više od
ljudi sa Zapada?

Kada se radi o teologiji,

kada se radi o crkvenoj istoriji, verujem da
ljudi sa Zapada znaju više,

jer mnogi ljudi iz crkve u Kini,

naročito u početku, kada je dosta narasla,

oni nisu imali celu Bibliju, imali su neka pisma,
ovamo-onamo,

i neko je došao ko je imao Bibliju i oni su
delili Bibliju.

Njihovo znanje nije baš bilo isto kao kod mnogih
u današnjim crkvama.

Ali kada se radi o poslušnosti, kada se radi o
delanju na osnovu Reči Božje,

uzimanju krsta, sleđenju Isusa, pokajanju, lečenju
bolesnih, isterivanju demona,

propovedanju jevanđelja, osnivanjem novih crkava,
činjenjem onoga što nam je Isus naredio da radimo,

ljudi u kućnim crkvama u Kini će pobediti,
ako se porede sa nama na Zapadu.

Dakle, naše znanje je veće od mnogih drugih
ljudi, ali naša poslušnost je vrlo, vrlo slaba.

I to ima veze sa celim tim načinom na koji danas
praktikujemo crkvu, jer mi mislimo da je sve u znanju,

tako da se svaka od ovih crkava fokusira na
istu stvar:

učenje, učenje, učenje, učenje. Zato svaki današnji
pastor mora biti dobar učitelj, jer je sve fokusirano na
učenje.

I mi čujemo mnogo učenja, i zato što čujemo
mnogo učenja,

znamo mnogo, ali naša poslušnost je ovde dole,
jer je jedna stvar - znati,

a druga stvar je - to zaista i uraditi.

Moramo razumeti, ako želimo da promenimo
svoj život,

ako želimo da vidimo da se menjaju životi
ljudi, nije dovoljno da im damo samo mnogo znanja,

ono u čemu moramo da im pomognemo je da
moraju da poslušaju to što čuju.

Jer menjamo se samo kroz poslušnost.

Ne menjamo se samo kroz znanje.
Menjamo se kroz poslušnost.

Objasniću sve i videćete sve malo kasnije.

Želim da idemo korak po korak.

Često je naš problem u tome što smo
izgradili teologiju iz Isusovih reči.

Na primer, sledeći put ćemo pogledati Luku 10:9,
gde Isus kaže -

lečite bolesne i propovedajte jevanđelje.

Kada govorimo o tom stihu,

samo jednom stihu - Isus je pozvao svoje učenike
da idu i da leče bolesne i da propovedaju jevanđelje,

ono što mi često danas radimo, zbog naših
naočara, našeg mentaliteta,

mi uzmemo te jednostavne reči i umesto samo
da postupimo po tim rečima,

umesto samo da sprovodimo reči u delo, počnemo
da gradimo teologiju od tih reči.

Da li zaista to misli? Ili... možda... ako bismo
to uradili na ovaj način umesto...?

Možda ovako, a možda... mnogo drugih stvari.

Mogu da vam dam jedan primer
kako je to u praksi.

Koliko često su ljudi koji su bili na
nedeljnoj službi,

i čuli su Reč, i onda dođu kući, piju kafu,
i onda razgovaraju o službi,

i šta je to o čemu razgovaraju?

Vau, bila je stvarno dobra propoved.
Bio je dobar sastanak.

Stvarno je na dobar način predstavio Reč.
Imao je dobre šale.

Zaista je bilo dobro. Ili - nije mi se svidelo. Mislim
da je bio predug sastanak.

Možda su trebali da ga skrate ili su možda trebali
da ga održe na ovaj način.

Dakle, mi često govorimo o načinu prezentacije.

Često govorimo o tome šta je govorio, umesto -

OK, kako da uradimo to što je rekao?

Kako da, zapravo, uzmemo ovu reč i
sprovedemo je u delo?

Kako da poslušamo ovu reč? O tome danas
ne govorimo.

Nije kao - o, kako je bila dobra reč, hajde
da tako uradimo. Ne.

Mogu vam dati drugi primer.

Imam troje dece. Jednog dečaka i
dve devojčice.

Moje devojčice imaju devet i 12 godina.
Ako kažem svojim devojčicama -

hej, morate da idete i spremite sobu odmah,
jer nam večeras dolaze gosti.

Idite i očistite sobu.

Ako odu da spreme sobu, ja očekujem da spreme sobu,
jer je to bilo nešto što sam im rekao da treba da urade.

Ako se vrate za pola sata i kažu: "Hej, tata!" A ja
kažem: "Da?"

"Mi smo sada memorisale to što si nam rekao."
Ja kažem: "Šta?"

"Memorisale smo to što si nam rekao. Rekao si
nam - idite i spremite svoju sobu,

večeras nam dolaze gosti."

Ja bih ovako: "Jeste li spremile sobu?" -- "Ne, ne,
ali smo to memorisale."

"Da, ali idite i spremite sobu!"

Nisam im rekao da bi trebalo da me memorišu.

Ili, šta ako se vrate kasnije i kažu:

"Hej, tata, sada smo naučile na grčkom, sada
možemo da kažemo na grčkom:

'Idite i spremite svoju sobu, jer nam večeras
dolaze gosti."

Ne. Nisam im rekao da spreme sobu zato što bi
to trebalo da memorišu ili da nauče na grčkom.

Rekao sam im da treba da spreme sobu, zato
što treba da spreme sobu.

Ili, šta ako se vrate kasnije i kažu:

"Hej, tata, imamo ovde papir sa deset različitih
načina na koji se može pospremiti naša soba.

Sele smo i napisale deset različitih načina
na koje se može spremiti naša soba."

Ali je još uvek nisu spremile.

Kako bih ja, kao roditelj, postupio u ovome?

Naljutio bih se. Rekao bih: "Hajdete! Idite
i spremite sobu!"

Nisam im rekao da treba da spreme sobu zato
što to treba da memorišu,

zato što to treba da nauče na grčkom,

ili zato što treba da uzmu moju reč i da je razmatraju -
da li je stvarno to mislio... ili kako to da uradimo?

Rekao sam im da to urade, jer sam želeo
da to urade.

Kao roditelju, nije mi važno da li će početi da
čiste sobu na ovaj način ili

na onaj način. Samo želim da se soba počisti.

Ali mi danas, uzmemo Isusove reči, i zbog našeg
mentaliteta,

kada nam je rekao da nešto učinimo, mi mislimo
da je On to rekao

da bi mi to memorisali, da bi to naučili na grčkom,

da bi pisali knjige o tome, mogli bi mnogo stvari
da uradimo,

da razgovaramo o tome, da se srećemo nedelju za
nedeljom i da pričamo o tome - šta je govorio.
Ali, da li to i radimo?

Ne. Mi ne postupamo po tome.

I zato što ne postupamo po tome -
zavaravamo sami sebe.

Život se ne menja. Mogu vam dati jedan
primer.

Imam poglavlje u svojoj knjizi
"Poslednja reformacija",

gde govorim o dva ogledala u Bibliji. I mogu da
vam pročitam iz 2. Korinćanima 3:18 sledeće:

"Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo u ogledalu
slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje
iz slave u slavu..."

Ovde se govori o Mojsiju i istoriji, ali ono što
želim da izvučem iz toga je sledeće.

On govori o nekome ko se ogleda u ogledalu
i vidi slavu Gospodnju u tom ogledalu,

i ta osoba je transformisana u isti lik
koji gleda, iz slave u slavu.

Ali, takođe, postoji i drugo mesto u Bibliji
na kojem se može čitati o ogledalu.

To je Poslanica Jakovljeva, glava 1, stih 22,
i pročitaću ga:

"Budite pak tvorci Reči, a ne samo slušači,
varajući sami sebe.

Jer ako ko sluša Reč a ne tvori, on je kao čovek koji
gleda lice tela svojega u ogledalu;

Jer se ogleda, pa otide, i odmah zaboravi kakav
čovek beše.

Ali koji providi u savršeni zakon slobode i
ostane u njemu,

i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela,
onaj će biti blažen u delu svom."

Želim da objasnim šta Reč kaže ovde.
Govori o ogledalu. Prvi čovek - ovde,

gleda se u ogledalo i čitate da se on preobražava
u lik koji gleda,

iz slave u slavu. Ali ovde, takođe, imamo čoveka
koji gleda u ogledalo,

ali ovaj čovek odlazi i odmah zaboravlja šta
je video.

Ovaj čovek se ne preobražava u lik koji vidi.

Koji je lik koji gledamo? To je Božji zakon,
to je Reč Božja - Biblija.

Dakle, jedan čovek gleda u savršeni
zakon Božji,

u Reč Božju i preobražava se u lik koji
gleda, počinje sve više da liči na Hrista.

Ali ovaj čovek koji, takođe, gleda u ogledalo,
i verujem da je ogledalo u koje gleda isto,

ali on odlazi i odmah zaboravlja šta je video.

Koliko često ste bili na službi, čujete Reč,

ali odlazite i u ponedeljak ujutru vas neko
pita:

"Da li je bila dobra služba juče?" - "Da, jeste."
- "O čemu je pričao?" - "Zaboravio sam."

Na koliko službi ste bili, tokom svog
života,

gde čujete nešto, ali posle nekoliko
nedelja ste zaboravili.

Zašto je tako? Zato što zaboravljamo toliko
mnogo od onoga što samo čujemo.

Ali kada radimo Reč, onda je različito.
Onda nećemo zaboraviti.

Onda ćemo se promeniti. To je ono o
čemu govori Jakov:

"Budite pak tvorci Reči, a ne samo slušači,
varajući sami sebe." Kako zavaravamo sami sebe?

Da, zavaravamo sami sebe misleći da ako idemo na
sastanke nedelju za nedeljom, slušajući učenje

ponovo, i ponovo, i ponovo, i ne delajući po tome,
onda ćemo se promeniti. Ne.

Zavaravate se ako mislite da će učenje, samo
po sebi, promeniti vaš život.

Učenje, samo po sebi, daće vam mnogo znanja,
ali da bi se dobio jedan izmenjeni život,

da bi vas Bog blagoslovio, kao što Reč kaže,
morate da dodate poslušnost tom znanju.

Morate da postupate po onome što već znate,
na osnovu onoga što čujete.

Ali mi imamo takav mentalitet danas, u crkvenoj
kulturi, tako da ako hoćete da idete u školu Biblije,

šta radite u školi Biblije?

Sedite i proučavate Reč, i posle nekoliko godina
u školi Biblije,

imate mnogo znanja, ali da li ste naučili da lečite
bolesne, da isterujete demone,

da radite ono što, zapravo, znate, ili samo imate
mnogo znanja?

I zbog toga nastavljamo da radimo ono što znamo
godinu za godinom, godinu za godinom,

godinu za godinom, i ne razumemo zašto se
ljudi ne menjaju.

Ljudi se ne menjaju zbog toga što nemaju znanja.
Naravno, nekim ljudima je potrebno znanje,

dobro učenje, dobro znanje, ne kažem to.

Ali ljudi se ne menjaju zato što ne postupaju na
osnovu onoga što već znaju.

Ovaj čovek na videu koga ste videli, čovek iz Indije, on je, jednostavno, delovao na osnovu jednostavne istine.

Izašao je napolje i kada je izašao napolje, Reč je
postala živa u njegovom životu.

Onda je Bog počeo da menja njegov život, zato što
je delovao na osnovu njega.

Često, kada imam sastanke, često koristim taj
primer, pitam ljude

da se sete snažnog iskustva koje su imali sa
Bogom, kada ih je Bog, na neki način, iskoristio,

gde su učinili nešto za Boga, kada je Bog lečio kroz
njih, kada je Bog učinio nešto

u njima. Pitam ljude da podignu ruke.
I ljudi to urade.

Onda ih pitam - ta stvar na koju mislite,
kada je to bilo?

Neki ljudi kažu - prošle godine, neki kažu - pre deset
godina, neki kažu - prošli mesec, neki kažu - pre 20 godina.

Ljudi se sećaju stvari koje su doživeli i radili
pre 20 godina,

kada ih je Bog upotrebio na divan način.

Ali ako pitam iste ljude: "O čemu je pastor
pričao prošle nedelje?"

Ne sećaju se. Ili - šta je bilo pre tri nedelje?

Šta je bilo na prošlom letnjem kampu?
Koliko se sećate?

Bio sam na mnogim sastancima tokom svog
života i tako malo

se sećam sa sastanaka. I da budem iskren,

moj život se nije promenio sedeći, slušajući
na sastancima.

Moj život se promenio od čitanja jednostavne
Božje Reči,

ali ne samo od čitanja, već od delanja po njoj.
Jer kada sam pročitao i postupio po njoj,

onda je Reč postala život u meni i onda me
je promenila,

i onda sam razumeo da se ne radi samo o
teologiji, već da se radi o životu.

Dakle, ako pročitam Poslanicu Jakovljevu: "Budite
tvorci Reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe..."

Jer ako ne postupate po Reči, vi ste kao čovek koji
sluša Božju Reč,

ali kada ode - odmah zaboravlja šta je čuo.

I završava - ali ako tvorite Reč, bićete blagosloveni
zbog toga.

Bićete blagosloveni zato što to radite. I zato je Isus
to radio vrlo različito nego što mi danas radimo.

Imamo crkveni sistem u kojem je Martin Luter došao
sa rečju i u ovom načinu razmišljanja,

imamo propovedaonicu, kao da je ona
najvažnija stvar.

Ako bi ljudi samo čuli učenje, sve bi bilo dobro.

Ali imamo ljude koji slušaju nedelju za nedeljom,
sastanak za sastankom,

ali posle mnogo godina, oni se nisu promenili,
još uvek žive u grehu, još uvek žive u neposlušnosti,

ne izlaze napolje, po Božjoj Reči, da leče bolesne,

ne propovedaju jevanđelje na šta ih je Isus
pozvao.

Ne deluju po Reči. Imaju mnogo znanja.

Sede na sastancima 13 godina, ali život se
ne menja.

Zato što se ne menjaju time što samo dobijaju
više znanja.

A Isus, kada je pozvao svoje učenike da ga
slede,

On to nije uradio na način kako mi to radimo.
On je to uradio vrlo različito, ali zbog naših naočara,
mi to ne vidimo.

Na primer, ako čitam Mateja 28, gde je rekao:

"Idite i načinite učenike u svim narodima, krsteći
ih u ime Oca, Sina i Svetog Duha,

učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio..."

Kada pročitate to: "...učeći ih da drže sve
što sam vam zapovedio..."

Kada pročitate to: "učeći ih", sa našim naočarima,
u našem mentalitetu, "učeći ih" znači

stajati za propovedaonicom i učeći rečima. Ali Isus
nije imao propovedaonicu za kojom bi stajao i učio svoje sledbenike.

Ne. Kada je Isus rekao: "učite ih", pravi prevod
za nas, sa našim razumevanjem, bi bio -

"pokažite im", pokažite im da drže sve što sam zapovedio,
jer to je bilo ono što je Isus radio.

On je rekao: "Sledite me i načiniću vas ribarima ljudi."
Sledite me.

Na drugom mestu, u Luki, On kaže ovde:

"Učenik (govoriću o šegrtu) nije nad svojim učiteljom, ali
svako ko je savršeno obučen biće kao svoj učitelj."

Govoriću o ovome. Dakle, Isus je rekao - Dođite i
sledite me i načiniću vas ribarima ljudi.

Dođite i sledite me, gledajte šta ja radim i
onda radite isto što i ja.

Reč je bila "Isusov učenik". Mi smo pozvani da
budemo Isusovi učenici, da budemo

Isusovi šegrti, jer je reč "učenik" više kao "šegrt",

neko ko šegrtuje i uči od svog majstora.

Prvi put reč "učenik" se pojavljuje u Bibliji...

U jednoj od naših danskih biblija, postoji reč koja
objašnjava odakle dolazi reč: "učenik".

I pročitaću vam. Čitam ovde: "U to doba, učenje je
često uključivalo idenje za nastavnikom i učenje iz njegovog primera.

Učenik je pre šegrt nego student.

Zato su učenici i drugi ljudi često nazivali
Isusa - Učitelju.

Pročitaću ponovo. U to doba, u Bibliji,

učenje je bilo nalik idenju za učiteljem i učenje
iz njegovog primera. Učenik je pre šegrt nego student.

Ali šta mi radimo danas. Mi učimo kao studenti.

Ljudi sede i slušaju mnoga znanja.

Ali mi smo pozvani da stvaramo učenike na način kako
je to Isus radio, na način kako su to radili prvi učenici.

Dođite i sledite me i pokazaću vam kako to da radite.
Dođite i sledite me i načiniću od vas učenike.

I onda ćete postati kao vaš nastavnik.
O tome se radi.

Primer. Električar. Ako želite da postanete električar,
na primer, kako postajete električar?

Da, ima škole za to, ali ne postajete električar tako što
sedite u školi i samo čitate knjige.

Ne, u školi samo učite o stvarima, ali ne postajete
električar u školi.

Postajete električar tako što dobijate posao, sledite
svog majstora, kao učenik,

kao šegrt sa svojim majstorom, i on vas odvodi i
pokazuje vam, gledate kako on radi stvari,

i onda on kaže - sada je tvoj red, ti uradi...
ne, ne, ne... ne na taj način... ovako...

i onda učite to da radite. I posle nekog vremena
postajete kao vaš majstor.

Završili ste i sada ste električar, i sada vi možete uzeti
nove učenike i obučavati ih da oni postanu električari.

O tome se radi. Isus kaže - učenik, šegrt,
nije iznad svog učitelja,

ali svako ko je savršeno obučen će biti kao
njegov učitelj.

Danas, u stvarnom svetu, ako želite da postanete
električar, građevinar,

neko ko radi razne poslove, postajete to ne sedenjem
i čitanjem knjiga o tome;

postajete to tako što idete za nekim ko vam pokazuje
kako to da radite i onda učite to da radite.

I na kraju ste završili i postali kao vaš majstor.

Tako je i danas, jer samo tako uspeva,
i to je bio način na koji je Isus radio.

Ali, da li mi danas u crkvama tako radimo? Ne.
Mi u crkvama radimo na vrlo različit način.

Imamo ljude koji dolaze i slušaju učenje.

Učimo ih, ali da li im pokazujemo nešto?
Ne. Pokazujemo im kako da uče.

I zato danas imamo ljude koji su dobri u
učenju, ali ne mogu živeti taj život,

ne mogu da leče bolesne, da izgone demone, koji
ne slušaju Isusa, već samo stoje iza propovedaonice i uče.

To je ono u čemu su dobri, jer je to ono
što su naučili.

I zbog toga danas imamo crkvu koja je ispunjena...
nečim... koja je ispunjena STRAHOM.

Jer ako imate mnogo znanja, a niko vam ne pokazuje
kako se to radi, i nemate poslušnost iza tog znanja,

počinjete da imate mnogo straha.
Mogu vam dati jedan primer iz stvarnog života.

Pokušajte da zamislite električara
koji je radio skroz različito.

Išao je u školu gde je dobio knjigu o
električarskim poslovima i on je bio, kao -

Lepo, električarski poslovi, ABC... i počeo je da
čita knjigu o električarskim poslovima.

Posle četiri godine pročitao je celu knjigu
o električarskim poslovima, i stvarno je proučio knjigu.

Zapamtio je mnoge reči iz knjige i zna mnogo
stvari o električarskim poslovima.

Zna mnoge stvari, ali ih još uvek nije uradio.
Ali onda je završio i oni mu kažu -

evo telefona, sada imate posao električara.
On kaže - Hvala,

i uzme telefon. I neko ga zove.

Dobar dan, imam rernu koja ne radi.
Možete li doći i pogledati moju rernu?

On je, kao - OK, OK, biću tamo.
Uf! Ali sada je sam.

Ponedeljak je popodne, nema nikog oko sebe,
nikoga da mu pokaže kako to da uradi.

Nikada to nije probao ranije. Ima dosta znanja,
ali nikada to nije probao.

On ulazi, stara dama - zdravo,
ovo je moja rerna, ne radi.

I onda on pogleda rernu, a ovo je stara rerna,
nikada nije video ovakvu rernu ranije.

Samo je čitao u knjizi o električarskim poslovima, ali
je nikada nije video. Šta će ovaj čovek uraditi?

Otići će, ispunjen strahom. Boji se, jer nikada to
ranije nije radio.

Ali tako ne postajete električar.
Tako ništa ne postajete.

Jer u stvarnom svetu, pročitali biste nešto o
električarskom poslu,

ali onda biste išli za majstorom koji bi otišao i
pogledao rernu - Zdravo, zdravo... uradio je to mnogo puta ranije,

jer mu je neko pokazao kako se to radi, i onda bi
samo radio, radio, radio, ovaj vidi,

idu na drugo mesto, rade, rade, rade, ovaj čovek vidi,
onda idu na drugo mesto, a on kaže - sada je na tebe red.

Ovaj čovek pokušava da radi, ali nije ispunjen strahom,

jer zna da ima pored sebe nekoga ko zna šta on radi.

I ako napravi grešku, ovaj čovek će mu reći - ne, ne,
ne na taj način, na drugi način.

OK, i onda to u praksi uradi. I kada je uradio
jednom, može da uradi i drugi put.

I drugi put, i onda može sam da radi,
i onda, na kraju, postaje kao njegov majstor.

To je učeništvo. Ovo je način koji je Isus
zapovedio da učimo -

idite napolje, učite svakoga da posluša sve što sam zapovedio, na način
kako sam ja to radio - dođite za mnom, pokazaću vam kako se radi.

Ali jedino mesto danas na kome se to ne radi... ako želite
da postanete električar, moler,

nešto drugo... jedino mesto na kojem mislimo -
ako bi samo dobili mnogo znanja,

odjednom biste znali kako se to radi - to je u crkvama.

Jedino mesto su - crkve. Koliko ljudi vam je
pokazalo kako da lečite bolesne?

Koliko ljudi vas je naučilo da krštavate u vodi?

kao kada odvedete jednu osobu u vodu, stojite
iza njega i kažete -

sada ti krsti, jesi li video? Sada ti uzmi sledećeg.
Ja stojim ovde iza. Samo tako uradi.

Koliko ljudi vas je naučilo da krštavate
Svetim Duhom?

Kao, sada se ja molim, otvori oči, gledaj ovamo,
sada je ova osoba krštena Svetim Duhom,

sada ti to uradi, samo se opusti, ja sam ovde,
samo se opusti, Bog je ovde, Sveti Duh je u tebi,

samo se moli. Koliko ljudi je to naučilo?
Ne.

Mnogi ljudi to nemaju. I zato slušamo
mnoga znanja,

ali kada izađemo iz crkve, i kada u ponedeljak
ujutru moramo da poslušamo šta smo čuli,

ispunjeni smo strahom, jer smo, odjednom - sami.
Mnogo godina sam govorio za crkvu -

dajte, saberite se! Ali video sam da nije stvar u tome,
stvar je u tome što ne stvaramo učenike!

I zato što ne stvaramo učenike
kako je to Isus radio,

danas imamo ljude koji su ispunjeni znanjem,
ali nemaju ili skoro da nemaju - poslušnost.

Kao kada idete u školu Biblije -
šta naučite u školi Biblije?

Naučite o Reči, naučite o lečenju, naučite o
dosta stvari, ali šta radite?

Šta radite u normalnoj školi Biblije?
Učite.

Da li praktično učite kako da lečite bolesne?
Često - ne.

Kada ste završili školu Biblije, jeste li naučili kako se izgone demoni?
Ne. Da li znate u praksi kako da zasnujete crkvu? Ne.

Da li u praksi znate kako da odvedete ljude ka Hristu?
Ali znate dosta o tome.

I ovo je... pogledajte svaku crkvu... sve je... fokus u svakoj
crkvi danas je nedeljni sastanak

i učenje. Ali možemo učiti, učiti, i učiti,
ali život se ne menja,

jer je to kao kada vidite sebe u ogledalu, a onda odete,
i smesta zaboravite šta ste videli.

Morate da rečima dodate dela.
Moramo da radimo kako je to Isus radio.

Dođite i sledite me i učiniću vas ribarima ljudi.
Dođite i sledite me.

Kada je Isus u Luki 10 rekao svojim učenicima - idite,
lečite bolesne, izgonite demone,

ili - lečite bolesne, propovedajte jevanđelje, to nije
bio veliki korak za njih, jer su bili sa Isusom,

videli su kako je to Isus radio. I zato što su bili
deo učeništva,

to im nije bilo veliki korak. I zato su prvi hrišćani
izgledali kao Isus, ne samo na rečima,

ne samo po znanju, već u sili i u poslušnosti,
jer je sve bilo u učeništvu.

Sada ću vam ispričati jedno svedočanstvo, ne
kako je Isus to radio pre mnogo godina,

već ću vam dati svedočanstvo kako ja to radim, i
videćete da je to odgovor za crkvu danas.

Ako radimo učeništvo kako ja radim i kako su mnogi počeli
da rade, o čemu možete čitati u mojoj knjizi "Poslednja reformacija",

ako stvaramo učenike pokazujući im kako to da rade,
videćemo da ljudi rastu kao nikada do tada,

i videćemo da se mnogi životi menjaju.

Priča odavde, pre pola godine, u Danskoj, prošli put
sam vam pričao o snu koji sam dobio,

kada sam pecao i upecao neke čudne ribe,
i da mi je Bog rekao kroz taj san

da želi da me pošalje ljudima drugih kultura
u Danskoj,

pre pola godine sam kontaktirao sa čovekom iz Iraka,
koji je živeo u Danskoj,

i osetio sam, kada sam stupio u kontakt sa njim, opet mi
je došao san i osetio sam da mi Bog kaže - idi njemu.

Išao sam na drugi kraj Danske da se sastanem s čovekom
iz Iraka, čije je ime bilo Muhamed, bio je musliman.

Muhamedova priča je bila da je ranije sreo jednog
hrišćanina i da je bilo isceljen, i cela stvar je u tome da je Isus

počeo da radi u njemu. Jednog dana je bio u džamiji,

i bila je biblioteka u džamiji, gde je bilo mnogo knjiga,
i stajao je i gledao u biblioteci,

i jedna knjiga je počela da sija i on ju je uzeo
i rekao - Šta je to?

Izvadio je knjigu, okrenuo je i bilo je o Isusu.
To je bila

jedina knjiga u biblioteci o Isusu. Zbog toga je to
počelo da radi u njemu - o, Isus, Isus...

Stupio sam u kontakt sa njim i zamolio me da
dođem do njega.

Otišao sam tamo, poveo sam neke ljude sa
sobom, sa kojima sam stupio u kontakt preko Fejsbuka,

koje nikada ranije nisam video, i oni su, takođe, došli.
I nas nekoliko smo sedeli oko stočića

i ja sam govorio jevanđelje.

Pošto sam im rekao jevanđelje, Muhamed se pokajao,
spasio, i još jedna devojka se pokajala i spasila,

molio sam se za njih i iskusili su Svetog Duha. Onda
sam im rekao - da počnemo, pođite za mnom.

Odveo sam ih u tržni centar, jer sam želeo da im dam
DNK učeništva, od samog početka,

gde se ne radi o mnogo znanja, već o poslušnosti.
Oni nisu znali toliko mnogo,

pa sam želeo da počnemo sa poslušnošću, a posle da
im dam više znanja, jer ako imate mnogo znanja, a nemate poslušnost,

što više znate, sve će teže biti, jer onda mislite da
sve mora biti savršeno.

Ali nikada nećete biti savršeni u znanju.
Bićete savršeni u poslušnosti.

To je problem sa ljudima koji danas
proučavaju teologiju -

što su više godina proučavali teologiju,
to im je teže da odvedu ljude Hristu,

da leče bolesne, da izgone demone i
da, zapravo, poštuju Reč.

Zato što smatraju da se radi o znanju,
umesto o poslušnosti.

Ti ljudi nisu imali mnogo znanja, ali ja
sam postupio po Reči, Isus je rekao

- idite, lečite bolesne, propovedajte
jevanđelje - idemo da radimo.

Odveo sam ih u veliki tržni centar. I kada smo
ušli u tržni centar, prvo što se desilo je bilo

da sam video devojku koja je radila u pekari.
Video sam je i bio sam privučen ka njoj, kao

- moram da pričam sa njom, moram da pričam
sa njom. Dođite. Otišao sam do ove devojke i rekao

- izvinite, imam čudno pitanje - da li ste bolesni, imate
li bol u telu? Ona je rekla - ne.

Pitao sam je - da li ste sigurni da nemate nikakav bol, nigde?
Ona je rekla - da. Nemam nikakav bol.

Onda sam joj rekao malo o Isusu. Neko je ušao,
pa sam morao da odem.

Opet sam izašao, uzeo sam Muhameda i ovu devojku,
rekao sam im - dođite za mnom.

Našao sam osobu koja je bila bolesna, i rekao sam -
Muhamed, sada ti stavi svoje ruke tamo, otvori oči, samo kratka molitva.

Moli se. Muhamed je to uradio i ova devojka je ozdravila.
Zašto? Zato što se Muhamed molio u veri. Ona je ozdravila.

Nije imao mnogo znanja, ali je bio ponovo rođen,
imao je Svetog Duha.

I tako je ona ozdravila po njegovoj molitvi. Nije bio ispunjen
mnogim strahom kada je to radio, jer je mislio -

Torben stoji iza mene, a on zna šta radi, pa ako ja
zabrljam, on će mi pomoći.

Ovo je učeništvo. Ona je ozdravila.

Našao sam drugu devojku. Bila je bolesna. Nova devojka
se molila i ona je, takođe, ozdravila.

Posle deset minuta oboje su se molili za ljude koji su
ozdravili. Onda sam opet video onu devojku u pekari.

Želeo sam da probudim veru u njoj, pa sam opet otišao
do nje i rekao joj - Hej, upravo smo videli da je dvoje ljudi ozdravilo,

šta je sa tobom? Ti nemaš ništa? -- Da, ja nemam ništa.

-- Da li si sigurna? Ona je rekla - Da.

Pitao sam je četiri puta. Neko od njenih prijatelja je
ušao u radnju. Još malo smo popričali o Isusu.

Pitao sam je peti put - jesi li sigurna da nemaš ništa
za šta bi se mogli moliti? -- Da, sigurna sam.

Onda je neko ušao i ja sam morao da izađem.

Izašao sam napolje. Stajao sam sa Muhamedom
i devojkom i

odjednom mi je Bog govorio. Iskusio sam da mi
Bog govori da neko ima bol

ovde i da će biti izlečen. Osetio sam vrlo jasno i
rekao sam Muhamedu i toj devojci -

hej, Bog mi je upravo rekao da ima nekog ko ima
bol ovde, ko će biti isceljen.

Kažem vam to sada da biste znali da je Bog taj koji
govori. Ko je to? Da pogledamo okolo.

Pogledali smo okolo i video sam ovu devojku koja
radi u pekari. Opet sam ušao unutra i rekao -

izvinite, jer sam osetio da je to ona, rekao sam - izvinite,
da li imate ovde bol? Rekla je - da, imam.

Kako znate? Imam bol ceo svoj život. Kosti idu jedna
kroz drugu. Kako to znate?

Rekao sam - Bog mi je govorio. Bio sam tamo napolju i
Bog mi je rekao. Možemo li da se molimo za tebe?
Molili smo se za nju i ona je ozdravila.

Rekla je - ne - pet puta, ali Bog je govorio i otkrio
mi to, i ona je ozdravila.

To dvoje je tada naučilo da leče bolesne,
naučilo da Bog govori,

naučilo da nas Sveti Duh vodi i to su dobili
od samog početka.

Šta se desilo posle? Otišli smo kući. Seli smo. Ispričali smo
svedočanstvo njegovim roditeljima - šta se desilo.

Pošto smo jeli, krstio sam Muhameda, njegovog oca, njegovu majku, i ovu devojku; četvoro ljudi se krstilo u kadi, i učeništvo je krenulo.

Posle nekoliko nedelja opet sam bio sa njima, zato što žive
na drugom kraju Danske, i tog puta kada sam bio sa njima,

sreo sam se sa Muhamedom, i bio je novi čovek sa kojim sam, takođe, kontaktirao. Bilo je divno kako ga je vodio Sveti Duh.

Ovaj čovek me je pratio na veb-sajtu i molio se -

Bože, daj mi znak. Imao je krevet u kojem je bila rupa.

Jednog dana je sklonio čaršaf, otišao, okrenuo se,
i odjednom se šokirao,

zato što rupa više nije bila rupa. Imam ovde sliku.

Rupa se promenila. I sada je rupa izgledala ovako - kao krst.

U njegovom krevetu. Video je krst i bio je, kao - vau! Stupio
je u kontakt sa mnom, i došao je, takođe.

Dakle, bio sam zajedno sa ovim novim čovekom i Muhamedom
i morali smo da idemo u bolnicu, jer je tamo bila žena

kojoj je bila potrebna molitva. Upravo sam se vratio sa
Farskih ostrva, sa sastanka, a ova žena je bila sa Farskih ostrva.

Neko me je zamolio da idem u bolnicu
i da se molim za ovu ženu.

Imala je ranu koja nije mogla da zaraste. Bila
je operisana i rana nije mogla da zaraste.

I zbog te rane koja nije mogla da zaraste,
nije mogla da se vrati na Farska ostrva.

Imala je četvoro dece. Bila je u bolnici u Danskoj
već pola godine. Otišao sam tamo sa Muhamedom

i sa novim čovekom koji je došao. Kada smo došli
tamo, čim smo ušli, Bog je opet govorio -

osetio sam da mi Bog govori o njenom mužu.
On je imao problem sa leđima,

noge nisu bile iste dužine. Kada smo ušli,
žena je rekla -

hej, moj muž ima problem sa leđima, noge mu nisu
iste dužine. Ja sam bio, kao - da,

Muhamed, ti se moli. Muhamed se molio i ovaj
čovek je ozdravio.

Onda sam se molio za ženu da joj zaceli rana. Dok
sam se molio, odjednom, Sveti Duh je došao na nju.

Odjednom je - .... počela da govori u jezicima. Bio
sam iznenađen zato što je bila baptista, a

ja joj nisam objasnio ništa o govorenju u jezicima.

Nisam se molio da bude krštena Svetim Duhom.
Samo sam se molio da bude izlečena.

Odjednom je govorila u jezicima. Gledala me je
i ja sam gledao u nju, i ona se molila .......

Pitao sam je - vi ste baptista? Ona je rekla ... (jezik) Da.
Ne govorite u jezicima? .... (jezik) Ne.

Ne znate mnogo o govorenju u jezicima? -- (jezik)... Ne.
Znate da to što radite sada je pričanje u jezicima?

Rekla je... (jezik) ... O, ovo je pričanje u jezicima.
Rekao sam - to je dobro. Samo nastavite. OK.

Zatvorila je oči i nastavila je da priča u jezicima.
Zaista je bilo divno.

Jednostavno je bila krštena Svetim Duhom i
govorila je jezikom.

Otišli smo kući, sutradan mi je poslala SMS i napisala -
Aleluja! To je tako fantastično. Rana je zacelila.

Doktor, bolničarska su se iznenadili, počela je da se smeje
dok je proveravala. Rana je zarasla. Izlazim i letim sutra kući.

Bog ju je izlečio. Sutradan se spasio ovaj drugi čovek i
još neki drugi ljudi su se spasili. A šta smo uradili?

Uradili smo isto što i prošli put. Rekao sam novim ljudima
koji su se spasili - dođite, idemo napolje.

Opet smo ih odveli u tržni centar, da ih obučimo, da ih
opremimo, da počnu da slušaju Isusa. Ali ovog puta, nisam to ja radio.

Rekao sam devojci koja je bila spasena pre dve nedelje - sada
ti uzmi nju sa sobom i ti joj pokaži način.

I pošto je bila hrišćanka dve nedelje, povela je drugu devojku
sa sobom i pokazala joj kako da leče bolesne.

Onda smo otišli kod Mohameda kući i u njegovoj kadi
krstili još petoro ljudi. Ja sam krstio prvog, a ova devojka

koja se spasila pre dve nedelje, ona je to radila sa mnom
da bi pokazali kako se to radi, a onda je ona krstila druge,

sama. Zašto? Zato što je sve u učeništvu.

Kada je Isus rekao - idite, stvarajte učenike, krsteći ih...

to ne znači da se samo mi krstimo, već da krstimo i
druge ljude, jer treba da postanemo učenici kao Isus.

Ovako sam ja radio. Ja nisam imao nikoga da mi
pokaže način.

Prvi put kada sam izlečio nekoga, bilo je uz mnogo straha.
Bio sam hrišćanin šest godina.

Prvi put kada sam krstio nekoga, mislim da sam bio
hrišćanin osam godina, i imao sam mnogo straha.

Nikada to nisam probao ranije. Niko mi
nije pokazao kako to da uradim,

pa sam morao početi od početka. I nije bilo lako.
Ali ti ljudi, danas, bili su hrišćani deset minuta

i molili su se za prvu osobu. Bili su hrišćani dve nedelje
i krstili su prvu osobu u vodi.

Šta mislite - šta će se desiti sa tim ljudima?

Dobiće život u kojem neće imati isti strah
kao što ga ima crkva,

jer znaju da se radi o čitanju i - poslušnosti.

Čitaj Reč, postupaj po Reči. Delaj po Reči,
delaj po Reči, delaj po Reči.

Samo su radili. I od početka su dobili
takvu postavku u umu i divno je to što Bog radi.

Dve nedelje pošto sam bio tamo, čuo sam snažno svedočanstvo,
jer je jedan od njih znao jednog hrišćanina koji je umirao od raka;

bio je u bolnici. Ljudi u bolnici su ga pitali -

gde želiš da umreš? Želiš li da umreš u kući ili u bolnici?
Rekao im je -

Želim da umrem ovde. Ništa više nisu mogli da urade i
on je bio spreman da umre u bolnici.

Ali Muhamed, ova nova devojka koja se spasila, i mladić koji
se spasao, oni su otišli u bolnicu. Samo su otišli, jer nisu znali
ništa drugo,

nisu imali taj strah i samo su otišli u bolnicu.

Troje ljudi koje se spasilo pre nekoliko nedelja, i nekoliko
dana i nekoliko nedelja,

položilo je ruke na njega i molilo se. Onda su otišli kući.
Ovaj čovek, dan pošto su se molili za njega,

čuo je glas koji je rekao: Prvi dan iscelenja. On je bio, kao -
Prvi dan iscelenja? Šta je ovo?

Drugog dana je čuo glas ponovo: Drugi dan iscelenja.
-- Drugi dan iscelenja? Šta je ovo?

Treći dan je čuo glas: Iscelenje završeno. I onda je bio
izlečen. Nije više bilo raka u njegovom telu.

Bio je izlečen. Izašao je kući. Doktor se iznenadio.

Ovo nije prva osoba koja je prošlog meseca izlečena
od raka kroz ruke ovih ljudi. I ovo sada eksplodira.

Jednostavno su to - uradili. I vidim to posvuda,

kada ljudi počinju sa učeništvom i uče, ne samo znanjem,
već uče način kako je to Isus radio -

hajdete za mnom i pokazaću vam kako se to radi.

Onda vidim ljude danas, koji su hrišćani mesec dana,
ali leče bolesne,

izgone demone i vode ljude ka Hristu. Bog im govori.
Rade one stvari o kojima čitamo u Delima apostolskim.

Ali vidim ljude koji sede u crkvama po 30, 40 godina,
koji su bili u školi Biblije,

koji imaju mnogo znanja, ali sede tamo i znaju tačno
kako se to radi, ali to ne rade.

Zato sa mnogim ljudima ne želim da razgovaram o teologiji.
Želim da vidim u njihovim životima da su razumeli o čemu se radi.

Isus nije rekao - idite i lečite bolesne, Isus nije rekao -
idite i stvarajte učenike,

da bi mi o tome pisali knjige i od toga
stvarali teologiju,

da bi pisali o deset različitih načina na koje to možemo
da uradimo, kao moje devojčice, kada sam rekao - očistite sobu.

Ne, On je rekao jer je želeo da se to uradi.
On to nije rekao da bi mi to naučili napamet.

Rekao je to da bismo poslušali i uradili to.
I kada postupamo po tome i radimo to,

onda se naš život menja, jer onda ne
zaboravljamo Reč.

Imam ovde nešto. Ovo je iz moje knjige
"Poslednja reformacija".

Pamtimo: 10% od onoga što pročitamo,

20% od onoga što čujemo,

30% od onoga što vidimo,

50% od onoga što čujemo i vidimo,

70% od onoga što kažemo sami i

90% onoga što uradimo sami.

I zato želim da vam pokažem stvari, jer
želim da vidite i da čujete.

Ali mnoge stvari ćete zaboraviti,

ali kada ih uradite sami, kada ste naučili
da ih uradite,

doživeli ste to sopstvenim telom, ne samo
sedeći na sastanku,

slušajući, već doživljavajući. To nećete
zaboraviti. Ne.

I bićete preobraženi, jer Reč, odjednom,
postaje živa u vama.

Knjiga više nije teologija. Sada je život.

Isus nije došao sa teologijom. Došao je sa
životom. Ne treba vam više znanja.

Možda nekima od vas i treba, naravno, dobro je, ali
je potrebno da vidite na delu to što već znate.
Da budem iskren, to je problem.

Problem je ako je vaše znanje ovde, a vaša poslušnost
je tamo, jer će nam Bog suditi, ne na osnovu
našeg znanja,

već na osnovu naše poslušnosti, a od onoga kome je
mnogo povereno, očekivaće se mnogo više.

Ako imate mnogo znanja i niste poslušni onome
što znate, onda imate problem.

Bolje je znati manje i onda delovati po onome što
znate, nego dobiti mnogo znanja i ne delati po njemu.

Dakle, nije toliko stvar u znanju, već u poslušnosti.
Gde je vaša poslušnost?

Da li je vaša poslušnost ovde dole ili je vaša
poslušnost negde pored znanja?

Tako bi trebalo da bude. Ali poznat mi je problem -
mnogo straha. I znam, kada sam govorio ovu priču
Muhamedu i drugim ljudima,

o načinu na koji mi radimo, svi su bili, kao - Torben,
nauči me, želim da naučim taj način.

Ali ja ne mogu uzeti sve i obučiti svakoga, ali mogu
obučiti neke ljude koji će obučiti druge ljude,

koji će obučiti druge ljude. Ali želim da kažem -
nemamo nikakve izgovore.

Ne možemo stajati pred Bogom jednog dana i
reći:

"Bože, crkva je izgrađena na pogrešnom temelju,
pa nije više bilo učeništva u crkvama,

bilo je samo mnogo učenja i znanja, i zbog toga,
nisam poslušao to na šta si me Ti pozvao."

Nemamo nikakav izgovor. Kao ja, niko mi nije
pokazao način. I da, i ja sam imao problem sa
strahom, kao i svako drugi.

Naučio sam da je jedini način da prevaziđem
svoj strah - da ustanem u veri i da delujem po njoj,
jer kada sam to uradio jednom,

strah me više ne drži, jer znam da to mogu uraditi
ponovo. I mogu ponovo, i mogu ponovo.

Želim da kažem da je mnogo lakše sa učeništvom
i da je učeništvo odgovor za današnju crkvu.

I zato verujem u male grupe u kojima smo zajedno
i obučavamo se i radimo stvari.

Zato je potrebno da se ne sastajemo samo
nedeljom. Potrebno je da imamo svakodnevni život

u kome ćemo opremiti i učiti nove ljude. I vi
morate da učite nove ljude.

Ono što ste već naučili, morate da pokažete
drugim ljudima kako to da urade.

To je način na koji crkva napreduje - da
stvaramo učenike.

To je ono o čemu sam želeo da pričam ovog
puta. Ponovo, setite se dva ogledala.

Ako ova škola Biblije... ako vam ovo predavanje
pruži samo znanje, nećete se promeniti.

Neće vam pomoći na način na koji želite
da vam pomogne.

Potrebno je da vi sami preduzmete akciju po Reči.
Potrebno je da delate po njoj. I kada delate po njoj,

to je ono gde se menjate, jer tada Reč postaje
život za vaš duh. Onda Reč dolazi i menja vaš život.

U ovome možete živeti, ovo je stvarno, ovo nije
teologija, ovo je stvarno, ovo je stvarno!

I jeste stvarno, ali pre nego što iskusite da je ovo
stvarno, morate da delujete po Reči.

Uradite kao čovek sa videa iz Indije.

On je samo izašao i uradio to, i kada je uradio, odjednom je postalo stvarnost za njega, na novi način. I voleo bih da svi to rade,

samo napravite prvi korak, delujte po Reči.
To je ono što treba da uradimo - da postupimo po Reči.

Završiću ovaj video pesmom koju je
napisala moja supruga.

Radi se o strahu, da je potrebno da prevaziđemo svoj
strah, jer je strah najveći problem u današnjim crkvama,
jer smo dosta čuli,

ali nam niko nije pokazao. Ali opet, to nije izgovor.
I nekako, moramo sami sebe da saberemo.

Znam da nije lako, ali stavite poslušnost iza
svega što znamo.

Moramo da zakoračimo jednim korakom u veri i da
postupimo po Reči. I ako zaista ne možete to da uradite,

uskočite u kola, idite kod nekoga ko može to da
uradi, ko vam može pokazati.

Uradite šta vi treba da uradite da načinite prvi
korak u veri, prevazilažeći strah, i počnite da
delujete po Reči.

Nađite nekoga. Ako ste u crkvi u kojoj vam niko
ne može pokazati, nađite drugo mesto gde ima
nekih ljudi.

Ako vam neko može pokazati kako se to radi,
onda tako uradite, sa njim.

Ako vam neko drugi može pokazati druge stvari,
pustite da vam on pokaže.

Neko drugi vas može obučiti za nešto drugo,
neka vas on obuči.

Ne morate zavisiti od toga da to mora biti ta
crkva ili ta nedelja. Ne.

Treba da uradite ono što vi treba da uradite
da uđete u život. I opet,

kada smo u učeništvu, postaćemo kao naš
Učitelj.

O tome se radi - postati kao Isus.

Kada budemo obučeni, korak po korak,
postaćemo kao Isus.

Sledeći put ću govoriti o lečenju,

kako da lečite bolesne. Sledeći put ću vas "pokrenuti"
i obučiti vas,

da možete da budete "pokrenuti" i da naučite da
lečite bolesne, i onda korak po korak, učeništvo.

Naravno, želeo bih da da svako od vas može da bude
sa mnom, da izađemo i da vidi kako mi to radimo,
jer je ovo najbolji način.

Ali nemamo to sada. Ne mogu povesti svakoga
od vas sa sobom.

Ono što mogu je da napravim dosta predavanja
u kojima pokazujem stvari, i onda mogu da vam
snimim svoja videa,

gde na videu mogu da pokažem kako to ljudi
mogu da urade. I kroz ta videa i predavanja, ljudi,
na izvestan način, prevazilaze strah.

I ljudi počinju to da rade. I verujem da i vi
možete početi to da radite.

Verujem da tokom ovog učenja i škole Biblije,
i videa koja sam dao u školi Biblije,

možete da prevaziđete strah u svom životu.
I nema drugog odgovora -

morate to raditi, jer ako ne postupate po Reči, Reč
nikada neće biti živa u vama. Ako ne delate po njoj,

ako ne izlazite napolje i ne radite to što je Isus rekao,
zavaravaćete sebe,

jer se onda neće desiti ta promena u vašem životu
koju želite da se desi.

To je bilo predavanje ovog puta.

Nadam se da ste dobili dosta iz njega. Sada ćete
čuti pesmu moje supruge, o strahu. "Nemoj se
plašiti" je naziv. Poslušajte reči.

Neka vas reči oslobode. Pre nego što će
ona pevati, samo želim da se pomolim.

Bože, molim se za svakoga ko gleda ovaj video,
molim se da im pomogneš da preduzmu neki korak
u veri,

da im pomogneš da ne dobiju samo mnogo znanja,
već da iskuse,

da budu poslušni tom znanju koje već imaju, Bože.

Pomozi im, Bože, pomozi im, molim se da učeništvo
ponovo uđe u crkvu, Bože.

Isuse, mi bi to uradili kako si ti radio, da ljudi rastu,
da stvaramo učenike.

Molim se za svakoga ko gledao ovaj video da ga
oslobodiš od straha

i da ne zavaravaju sebe, već da postupaju po onome
što već znaju, Bože.

U ime Isusa. Amin.