Ko je zapravo Šerlok Holms? - Nil Meko (Neil McCaw)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/who-is-sherlock-holmes-neil-mccaw

Više od veka nakon pojavljivanja na okovanim maglom, osvetljenim lampama ulicama viktorijanskog Londona, Šerlok Holms je univerzalno prepoznatljiv. Pa, ipak, mnoge od njegovih najprepoznatljivijih karakteristika se ne pojavljuju u prvobitnim pričama Artura Konana Dojla. Pa, ko je tačno Šerlok Holms? Ko je pravi "veliki detektiv" i gde da ga nađemo? Nil Meko prati Šerlokov razvoj.

Lekcija: Nil Meko; animacija: Lasse Rützou Bruntse.

Više od veka nakon prvog pojavljivanja

na okovanim maglom, lampama osvetljenim
ulicama vikotorijanskog Londona,

Šerlok Holms je univerzalno prepoznatljiv.

Čak su kultni
i njegova garderoba i ukrasi:

kaput sa plaštom,

lovački šešir

i lula od vrgovine,

kao i likovi poput njegovog najboljeg
prijatelja i cimera doktora Votsona,

zakletog neprijatelja Morijartija

i kućepaziteljke gđe Hadson

postali su deo popularne svesti,

kao što je i njegova neverovatna,
nepogrešiva moć dedukcije

koju koristi u ime zakona;

njegova zloglasna upotreba droge

i popularna krilatica:
"Elementarno, dragi moj Votsone."

Pa ipak, mnoge od ovih Holmsovih
najprepoznatljivijih karakteristika

se ne pojavljuju u izvornim pričama
Artura Konana Dojla.

Dojlov veliki detektiv rešava
zločine na razne načine,

ne samo upotrebom dedukcije.

Spekuliše, a ponekad čak i nagađa
i redovno pravi pogrešne pretpostavke.

Štaviše, gđa Hadson se retko pominje,

niko ne kaže: "Elementarno,
dragi moj Votsone",

a detektiv i njegov pomoćnik
većinu vremena žive razdvojeno.

Morijarti, strašni negativac,
samo se pojavljuje u dve priče,

detektiv sve ređe koristi drogu
nakon prva dva romana,

a Holms je retko očaran
pravnim sistemom Engleske;

više mu se sviđa sprovođenje
sopstvenog oblika prirodne pravde

od pridržavanja slova zakona.

Naposletku, mnogi od najkultnijih
elemenata legende o Holmsu

takođe ne potiču od Dojla.

Lovačku kapu i plašt
je prve izmislio Sidni Padžet,

prvobitni ilustrator priče.

Zakrivljenu lulu je odabrao
američki glumac Vilijam Džilet,

kako bi publika jasnije videla
njegovo lice na sceni,

a frazu: "Elementarno, dragi moj Votsone",

je skovao pisac i komičar P. G. Vudhaus.

Pa, ko je tačno Šerlok Holms?

Ko je pravi veliki detektiv
i gde da ga pronađemo?

Puristi bi odgovorili
da je originalni Šerlok,

koji je inspirisan Artur Konan Dojlovim
univerzitetskim mentorom dr Džozefom Belom

onaj pravi.

Ali ostaje činjenica da je ta verzija
Šerloka umnogome pomračena

čitavim nizom interpretacija,

koje ostavljaju Dojlovog detektiva
uveliko neprepoznatljivim.

Pa imamo drugi, složeniji,

ali možda više zadovoljavajući
odgovor na to pitanje,

ali da bismo stigli do njega, moramo prvo
da razmotrimo ogroman broj tumačenja

velikog detektiva.

Od prve priče Konana Dojla iz 1887,

imali smo na hiljade adaptacija Holmsa

zbog čega je on verovatno najadaptiraniji
fiktivni junak na svetu.

Taj proces je počeo viktorijanskim
pozorišnim adaptacijama,

a ubrzan je pojavom filma.

Postoji preko 100
filmskih adaptacija Holmsa

samo u prve dve decenije XX veka.

A od tad, imali smo
još na hiljade u štampi,

na filmu,

televiziji,

u pozorištu

i radiju.

Ljudi iznova tumače Holmsa svuda

na začuđujuće različite,
i često oprečne načine.

Ove adaptacije pokazuju
i Holmsovu popularnost

i njegovu prilagodljivost.

Na primer, pojavljivao se brojnim

savezničkih antinacističkih
propagandnih filmova

tokom Drugog svetskog rata.

A i Vinston Čerčil
i Frenklin Delano Ruzevelt

su bili njegovi strastveni obožavaoci;

a Ruzvelt se čak učlanio
u Bejker Strit Iregjularse,

društvo poštovalaca Holmsa

i dao je nadimak Ulica Bejker
jednom skrovištu tajne službe.

A istovremeno, pak,

Holms se pojavljivao u više
adaptacija na nemačkom jeziku,

za neke od njih tvrde da su bile
veoma dragi favoriti Adolfa Hitlera.

Stoga se vratimo našem pitanju.

Moli se stvarni Šerlok Holms da ustane.

Istina je da ga je ovaj svet adaptacija
pretvorio u palimpsest.

Šerlok je kulturološki tekst,

iznova menjan tokom vremena, a svaka nova
interpretacija je postajala nadređena

onima koje su joj prethodile.

Ovo znači da se Šerlok neprekidno razvija,

otelotvoravajući ideje i vrednosti
koje su često udaljene

onima koje nalazimo kod Konana Dojla.

A čim se svaka pojedinačna priča završi,
Šerlok ponovo ustaje,

možda malčice izmenjen,

s novim licem i svežim manirima
ili načinom govora,

ali i dalje u srži Šerlok, naš Šerlok.