-
-
Када сам био клинац мислиo да карате ударци и свињски котлети су иста ствар
-
-
Мислио сам да су оба свињски котлети
-
и зато што је моја бака мислила да је сладак и зато што су били мој омиљени
-
пустила ме је стално то да мислим.
-
Не баш велика ствар.
-
Једног дана, пре него што сам схватио да за дебелу децу није предвиђено да се пењу по дрвећу ...
-
Пао сам са дрвета и добио модрицу на лијевој страни
-
Нисам хтио да кажем то баки зато што сам био уплашен да ћу упасти у неволју играјући се гдје нисам смио.
-
Неколико дана послије професор физичког је видио модрицу и послао ме је код директора.
-
Одатле сам био послат у још манју собу са ВЕОМА лјубазном госпођом која ме је питала разна питанја о мом животу кући.
-
Нисам видио разлог да лажем. Колико сам се ја питао,
-
живот је био прилично лијеп
-
рекао сам јој, " кад год сам тужан бака ми је давала карате котлете."
-
Ово је одвело до пуне истраге
-
и био сам избачен из куће док нису коначно одлучили да питају како сам добио модрице.
-
Вести о обој глупој причи се брзо проширила кроз школу и зарадио свој први надимак,
-
Свинјски Котлет.
-
Од тог дана
-
МРЗИО САМ свинјске котлете
-
Нисам једино дјете које је овако одрастало
-
окружен лјудима који су навикли да користе риму
-
о штапићу и каменју...као да сломлјене кости више боле од имена којим смо били називани
-
били смо називани свакаквим.
-
Па смо одрастли вјерујући да нико се не може залјубити у нас.
-
Да ћемо заувијек бити сами
-
да никад нећемо упознати некога који ће нас натјерати да вјерујемо да је сунце нешто што су изградили за нас у својој радионици
-
-
Немојте ми рећи да то боли манје од сломлјене кости
-
да је урастао живот нешто што хирурзи могу одсјећи,
-
да нема шансе за то да метастазира, јесте.
-
Имала је 8 година
-
Наш први дан у 3 разреду када је била названа да је ружна
-
Обоје смо преселили у задње клупе тако да би престали да нас бомбардују слинавим куглицама
-
али школа је била борбено полје и нашли смо се надјачани дан за даном
-
на паузи само остајали унутра јер је наполју било горе.
-
Изван, морали бисмо да пробамо бежимо или да научимо да стојимо мирни као кипови
-
не одајаћи икакве трагове да смо ту
-
у 5 разреду су залијепили знак на нјеном столу
-
на којем је писало, " Чувај се Пса"
-
До данашњег дана ... упркос љубави од мужа,
-
она не мисли да је лијепа
-
због белега који заузима мало мање од половине лице
-
деца су говорила да изгледа као погрешан одговор
-
да је неко покушао да избрише, али није могао сасвим обавити посао
-
и они никада неће схватити да је она подизала двоје деце чија ДЕФИНИЦИЈА ЛЈЕПОТЕ почиње речју "Мама".
-
Зато што виде прво срце прије но нјен изглед
-
Зато што је одувијек била невјероватна
-
Он...
-
Он је био сломлјена грана пресађена на пограшно породично дрво,
-
усвојено
-
Не зато што његови родитељи одлучили за другачију судбину
-
имајо је 3 године када је постао мјешавина једног дјела самоће
-
и другог дјела,трагедије
-
Почео терапију у 8 разреду
-
Имао је личност изграђену од тестова и таблета
-
Живио је да су брдашсца као планине
-
и низбрдица да је литица
-
Четири петине самоубиству,
-
плимни талас антидепресива
-
и пубертета званог "усрани"
-
једним дјелом од лјекова
-
99 дијелова због окрутности
-
Покушао је да се убије у 9 разреду
-
када је дјете још могло да иде кући мами и тати
-
и тата имао смелости да му каже "превазиђи то"
-
Као да депресија је нешто што се може поправити било чим од садржаја који се налазе у комплету прве помоћи.
-
До данашњег дана, он је штап од ТНТ осветљен са обе стране.
-
Могао би вам описати у деталј како небо се криви у тренутцима прије но што падне
-
и упркос армији пријателја који га зову инспирацијом
-
он остаје тема разговора лјудима који не разумију.
-
Понекад бити слободан од дроге има МАНЈЕ са завицтношћу од разума
-
Нисмо ми једина дјеца која овако одрастају
-
до данашнјег дана, дјеца се још називају свакаквим именима
-
класици су "еј глупи"
-
"еј ретарду"
-
Чини се да свака школа има арсенал имена који се унапријеђује
-
сваке године.
-
И ако дјете разбија све по школи и нико около не одлучи да то чује
-
да ли они праве звук?
-
Или су они само позадинска музика на CD која се нон стоп понавлја
-
када лјуди кажу ствари као што су "дјеца могу бити окрутна"
-
Свака школа је била као највећи циркуски шатор
-
и избор је ишао од акробата до укротителја лавова
-
од кловнова
-
Све ове милје испред ко смо ми
-
ми смо били ЧУДАЦИ.
-
Јастог је шчепао дјечаке и брадате дјевојчице
-
необично жонглиранје депресије и самоће
-
играјући пасијанс, и масне фоте
-
покушавајући да полјуби повријеђене наше дјелове и да их излјечи
-
Али у ноћи...док остали спавају,
-
ми смо наставили да ходамо по уској жици
-
била је то вјежба и да, неки од нас су пали
-
Али сам желио да им кажем да све ово
-
су само крхотине,
-
остатци када смо коначно одлучили да разбијемо ствари за које смо вјеровали да смо ми сами.
-
И ако не можеш да ВИДИШ ишта лијепо код себе
-
набави болје огледало
-
погледај мало болје
-
ГЛЕДАЈ мало дуже
-
зато што ту је нешто унутар тебе што те је натјерало да покушаваш без обзира на оне који су ти рекли да одустанеш
-
Направите гипс око свог сломлјеног срца и напишите
-
Напишите "НИСИ БИО/ЛА У ПРАВУ"
-
Зато што ниси припадао никаквој групи,
-
можда су одлучили да те изаберу за кошарку или све,
-
можда си навикао да доносиш МОДРИЦЕ и СЛОМЛЈЕНЕ ЗУБЕ
-
да покажеш и кажеш
-
да можеш чврсто да стојиш на землји
-
Ако сви око тебе желе да те закопају у землју
-
мораш да вјерујеш ДА НИСУ УПРАВУ.
-
они су погријешили
-
Зашто би и далје ми били овдје?
-
Научени смо да тјешимо губитнике
-
зато што видимо их у СЕБИ САМИМА.
-
Ми смо стаблјика засадјена у вјерованју да нисмо оно каквим смо називани
-
нисмо напуштени аутомобили у застоју празни на неком аутопуту
-
иако на неки начин јесмо, не брини
-
ми смо изашли само да купимо гориво
-
Матуранти смо разреда "УСПЈЕЛИ СМО"
-
а не изблиједјели гласови плачући, "Имена никада ме неће повриједити"
-
наравно.. да јесу...
-
Али наши животи ће увијек наставити да балансирају двије ствари
-
ствари која манје има са БОЛИ
-
а која има више са ЛЈЕПОТА!
PACE