Istorija protiv Kleopatre - Aleks Džendler (Alex Gendler)

Pogledajte celu lekciju: ed.ted.com/lessons/history-vs-cleopatra-alex-gendler

Bila je najzloglasnija žena antičke istorije, kraljica koja je zanela ne jednog već dva najveća rimska generala. Međutim, da li je ona bila tek vešta zavodnica - ili velika vladarkinja u sopstvenom maniru? Aleks Džendler stvalja ovu kontroverznu ličnost na suđenje u "Istoriji protiv Kleopatre".

Lekcija: Aleks Džendler; animacija: Bret Anderhil.

"Mir, mir.

Dakle, koga imamo ovde?"

"Časni sude, ovo je Kleopatra,

egipatska kraljica čije su sumorne afere
uništile dva najbolja rimska generala

i okončale Republiku."

"Časni sude, ovo je Kleopatra,

jedna od najmoćnijih žena u istoriji

čija je vladavina donela Egiptu skoro
22 godine stabilnosti i prosperiteta."

"Uh, zašto čak ni ne znamo
kako je izgledala?"

"Većina umetničkih dela i opisa
potiče dugo nakon njenog života

u prvom veku p.n.e.

baš kao i većina zapisa o njoj."

"Pa, šta zaista znamo?"

"Kleopatra VII je bila poslednja
iz dinastije Ptolomejida,

makedonsko-grčke porodice
koja je vladala Egiptom

nakon što ga je osvojio Aleksandar Veliki.

Vladala je Aleksandrijom
zajedno s bratom -

s kojim je takođe bila venčana -

dok je nije prognao."

"Ali kakve sve ovo ima veze s Rimom?"

"Egipat je dugo bio
rimska klijentska država

i Kleopatrin otac je napravio
velike dugove Republici.

Nakon što ga je Julije Cezar
porazio u građanskom ratu,

general Pompej
je zatražio utočište u Egiptu,

ali ga je pogubio Kleopatrin brat."

"To mora da se svidelo Cezaru."

"Zapravo, smatrao je ubistvo neprikladnim
i zahtevao je od Egipta da plati dug.

Mogao je da aneksira Egipat,

ali ga je Kleopatra ubedila
da umesto toga nju vrati na presto."

"Čujemo da je bila prilično ubedljiva."

"Zašto ne? Kleopatra je bila
fascinantna žena.

Zapovedala je armijama s 21 godinu,

govorila nekoliko jezika

i obrazovana je u gradu
s najboljom bibliotekom na svetu

i od strane najboljih
učenjaka tog vremena."

"Hm."

"Zbog nje se Cezar izležavao u Egiptu
mesecima dok je Rimu bio potreban."

"Cezar se nije samo izležavao.

Bio je fasciniran
egipatskom kulturom i znanjem,

i mnogo je naučio dok je bio tamo.

Kada se vratio u Rim
reformisao je kalendar,

naručio je popis,

napravio planove za javnu biblioteku,

i predložio je mnoge
nove infrastrukturne projekte."

"Da, sve je to veoma ambiciozno,
upravo je zbog toga ubijen."

"Ne krivi kraljicu
zbog rimske čudne politike.

Njen posao je bio da vlada Egiptom
i dobro ga je obavljala.

Stabilizovala je ekonomiju,

upravljala je ogromnom birokratijom

i obuzdala je korupciju
među sveštenstvom i zvaničnicima.

Kada je došlo do suše,
otvorila je žitnice za javnost

i usvojila oproštaj poreza,

uz to čuvajući stabilnost
i nezavisnost svog kraljevstva

bez pobuna tokom ostatka njene vladavine."

"Pa, šta je krenulo po zlu?"

"Nakon Cezarove smrti, ova strana kraljica
se neprestano mešala u rimska pitanja."

"Zapravo su rimske frakcije
prišle njoj, zahtevajući pomoć.

I, naravno, nije imala izbora
već da podrži Oktavijana i Marka Antonija

da bi osvetili Cezara,
barem zbog njihovog sina."

"I opet, pružila je naročit vid pomoći
Marku Antoniju."

"Zašto je to važno?

Zašto se čini da niko ne mari

za Cezarove i Antonijeve
brojne druge afere?

Zašto pretpostavljamo da je ona
podsticala te veze?

I zašto jedino moćne žene
definišu po njihovoj seksualnosti?"

"Mir."

"Kleopatra i Antonije su bili katastrofa.

Uvredili su Republiku
svojim smešnim proslavama,

sedeli su na zlatnim prestolima

i oblačili se kao bogovi,

dok Oktavijan nije čitav Rim ubedio
u njihovu megalomaniju."

"Pa ipak, Oktavijan je taj
koji je napao Antonija,

aneksirao Egipat

i proglasio se za cara.

Rimski strah od ženske vladavine
je okončao njihovu republiku,

ne žena lično."

"Kakva ironija."

Kleopatrina priča je preživela uglavnom
u zapisima njenih neprijatelja iz Rima,

a kasniji pisci su popunjavali praznine
tračevima i stereotipima.

Možda nikad nećemo znati punu istinu
o njenom životu i njenoj vladavini,

ali možemo da odvojimo činjenice
od tračeva, stavljajući istoriju na sud.