Kako se roditi ponovo? 6. deo Kikstart Holandija

Torben Sondergard, jun 2018. godine
Kikstart, Holandija

Na pauzi sam razgovarao sa nekoliko ljudi.

Dobio sam dobro pitanje. Razgovarali smo
o tome šta je sa mojom mamom,

šta je sa mojim prijateljima, šta je sa
ljudima u crkvi koji su veoma iskreni

i vole Isusa, ali ne slede Hrista ovako
ili ne žive ovako i ne rade ovako.

Želim nešto da kažem o tome.

Nije dovoljno biti iskren.

Jedni od najiskrenijih ljudi koje sam
sreo su mormoni ili Jehovini svedoci.

Oni su veoma iskreni u svojoj veri,

ali su još uvek u obmani.

Dakle, biti iskren - nije dovoljno.

Možemo biti iskreni a ipak biti zavarani.

Ali zar Biblija ne kaže da samo treba
da verujemo u Hrista?

Da, treba da verujemo u Hrista.

Biblija kaže: ako verujete u Njega
bićete spaseni.

Da. To je ono u šta ja verujem.

Ali morate shvatiti da sada imamo
mormone koji čitaju ovu knjigu:

Veruj u Hrista i bićeš spasen,
i oni kažu: Ja verujem u Hrista.

Imamo Jehovine svedoke koji čitaju
ovu knjigu: veruj u Hrista i bićeš spasen.

Da. To je ono što i radimo.

Imamo različita razumevanja,
prvo, toga ko je Hristos,

drugo, šta znači verovati.

Isus je rekao: stvarajte učenike u
svim narodima krštavajući ih

i učeći ih da slušaju -
sve što sam zapovedio.

Ne da veruju. Da slušaju.
Ili (može se reći) veruju,

jer po jevrejskom načinu razmišljanja,
oni znaju da je vera poslušnost.

Ako veruješ u nešto - onda to i radiš.

Nekako je jednostavno.

Daću vam primer.
Jedan loš primer.

Recimo...
Možeš li stati tamo? Samo stani tamo.

Recimo da sam ja sada razbojnik
i dolazim sa pištoljem.

Sedi! Sedi! Ubiću te!

Ako on veruje u mene, sešće.

On neće stajati tamo i reći:
Da, verujem u tebe i mirno ostati da stoji.

Ili, neće stajati tamo i reći:
Oh, verujem u tebe. Ti si stvaran.

Ili možda nisi stvaran. On zna da sam
stvaran zato što me vidi.

Dodiruje me. Zna da sam stvaran.

Kada je Isus išao po zemlji i govorio:
Verujte u mene,

nije se radilo o tome da se veruje da
je On stvarna osoba,

jer su Ga dodirivali, videli su Ga.

Kada je rekao: Verujte u mene -
verujte u moje reči

i slušajte moje reči.

Naš Isus nema pištolj uperen u našu
glavu i ne kaže: Sedi. Ali je rekao:

Hajde za mnom.

Ako želite da uđete u Carstvo Božje,
morate se roditi od vode i Duha.

Ako verujemo u Hrista - pokajaćemo se.

Ako verujemo u Hrista - krstićemo se.

Ako verujemo u Hrista - sledićemo Hrista.

Verovati u Hrista, vera u Hrista je vera u
Njegove reči.

Ono što ja verujem da se dešava je da
svako ko počne sa svojom verom...

Rekao bih da svi počinjemo pogrešno.
Rekao bih da svi počinjemo kao

lažni proroci, nekako tako.

Jer u toj sekundi kada iskusimo Boga
otvaramo svoja usta i govorimo o Isusu,

govorimo o Bogu, ali slika Boga nije
zasnovana na Božjoj Reči.

Slika Boga je više zasnovana na
našem iskustvu.

Kada sam se ja spasio ili počeo da
se spasavam, aprila 1995. godine,

od tog momenta sam išao okolo i
govorio: Hej, i tebi treba Isus

i govorio sam o Bogu. Ali slika koju
sam davao o Bogu se mnogo

razlikovala od one koju imam danas.

Zato što je moje razumevanje u to
vreme bilo veoma ograničeno,

na moju crkvenu tradiciju i na to malo
što sam čuo u crkvi iz koje sam došao.

Dakle, počeo sam loše, ali u tom hodu,
Sveti Duh nas uči i dolazimo

sve bliže, bliže, bliže i bliže
celovitoj slici i istini.

Bilo je potrebno da se pokajem
opet i opet i ponovo razmislim

o stvarima koje sam mislio da
da su loše.

Prve dve knjige koje sam napisao
na danskom sam spalio.

Nemojte čitati prve dve knjige.
Samo su na danskom.

Više ih ne prodajem. Zašto?
Zato što nisu bile dobre.

Bile su loše. Jer nisam razumeo
jevanđelje. NIsam razumeo krštenje.

Nisam razumeo ono što znam danas.

Dakle, kada dobijete novo otkrivenje -
odgovorni ste za ono što ste čuli.

Ako znate šta je ispravno, a to ne
činite - grešnik ste.

Ne možemo biti odgovorni za stvari
koje ne znamo.

Kada je Bog počeo da radi u nama,
kada smo počeli da verujemo...

Ako verujem da imate iskrenu veru u Hrista...

u tom životu koji ste počeli - Sveti Duh
je počeo da vas uči o pokajanju;

Sveti Duh će vas naučiti šta je,
zapravo, krštenje;

Sveti Duh uči šta je krštenje u
Svetom Duhu;

Sveti Duh će vas naučiti o strahu
od Boga;

Sveti Duh će vas naučiti o istini.

Problem sa nama je u tome što
ako ste u crkvenoj denominaciji,

ili ako ste u porodici, ili na drugim
mestima, gde ne veruju u ovo,

u krštenje, kada Sveti Duh počne da
radi u vama i kaže:

Vou, moraš da se krstiš ponovo, na
osnovu svoje sopstvene vere, potapanjem.

Krštenje bebe nije pravo krštenje.
Kada vam to Sveti Duh otkrije,

ljudima je najveći problem što oni onda...

Ne, ne mogu. Zašto? Zato što se to
ne dopada mojoj crkvi,

mom mužu se to ne dopada,
ne dopada se mojoj ženi,

mojoj deci se to ne dopada.
Šta će reći ljudi?

Pitanje je onda:
Ko je Gospod u vašem životu?

Tada nije Isus. To je muž. To je žena.
To je crkvena denominacija.

Stvarno je jednostavno. Ako ispovedite
Isusa kao Gospoda, ako živite sa Njim

kao sa Gospodom, bićete spaseni.
Ali Isus isto kaže u Luki 6:46:

Zašto me zovete Gospode, Gospode
ako ne radite ono što kažem?

Znači, to nije samo ispovedanje
bez akcije.

To je ispovedanje sa akcijom.
Ispovedaš, veruješ i radiš.

A Sveti Duh, Bog koji je počeo dobar
posao u vama - to će i završiti.

Neki od vas koji su se stvarno
šokirali ovog vikenda, kao: Pu! Vou!

Možda moram da se krstim ponovo.
Možda treba da uradim ovo.

Hoćete li imati probleme? Da.
Neće se svima oko vas to svideti.

Progon će doći iz obližnjeg grada.
Ali...

Pitanje je: kada čujemo -
ko je Gospod?

Da li slušamo ono što sada znamo
da je ispravno

ili smo poslušni svojim crkvenim
denominacijama?

Veoma je jednostavno.
Vera u Isusa spasava.

Ako želite da se spasete -
verujte u Hrista.

On će vam otkriti stvari i kada
vam pokaže - tako i uradite.

I spasiće vas. Promeniće vaš život.
I nastavite da koračate u Njemu

i jednog dana - bićete tamo.

Veoma je jednostavno,

ali je i veoma teško, u isto vreme.

Jednostavno je ako smo poslušni. Teško je
ako u isto vreme želimo svima da ugodimo.

Nekada samo treba da odgovorimo sebi:
Koga želim da zadovoljim?

Ne možemo svima ugoditi.
Ne možemo sve slušati.

Znači, ako dobijete novo otkrivenje,
kada Bog radi u vama,

verujem da je to deo vašeg posla.
Kada sam ja pre nekih godina

došao do tog otkrivenja o krštenju,
nije to zato što sam:

Hej, sada sam ja kul, ja sada znam
šta je krštenje.

Ne. Bog je bio taj koji je nastavio u meni.
Bog me je doveo na to mesto.

I Bog sada vas dovodi na novo mesto.

I onda će vas odvesti odatle i nastaviti
dobar posao u vama. OK?

Ono što ću sada uraditi je da ću sa vama
podeliti jevanđelje na način

kako to često radim i želim da i vi
takođe zamislite,

da idete kući i da radite isto zato što
je jevanđelje moćno.

Sila spasenja za sve koji veruju.

Pogledajte kako ja radim, a onda idite
kući i uradite isto sa svojim prijateljima,

ovog popodneva, sutra ili u ponedeljak.

I onda, kada vi uradite isto i ljudi čuju
poruku...

kada se pokaju - krstite ih u vašoj kadi
ili napolju u vodi.

Položite ruke na njih i videćete da će
primiti Svetog Duha.

Kada govorimo o jevanđelju,
koristim ilustraciju -

to je kao igranje šaha. Kada igramo šah
- vi se pomerite, a onda je red na mene.

Onda je red na vas, a onda je red
na mene.

Nije mi dozvoljeno da uradim ovo
i odjednom da se pomerim tri puta

jer postoje pravila. Pravila kažu:
pomeri se jedanput,

a onda moram da čekam da ponovo
dođe red na mene.

Isto je kada govorimo i o ovome.
Ljudi misle da je spasenje nešto

što Bog čini kada želi da učini
a mi ne činimo ništa.

Mi samo čekamo, a ako Bog želi
da me spase - može me spasiti. Ne.

Da, mi smo izgubljeni.
Da, pomerili smo se.

Zgrešili smo protiv svetog,
pravednog Boga.

Bog je onda pogledao dole na zemlju
i u svojoj ljubavi je poslao

svog Sina Isusa da umre za naše grehe.
To je bio Njegov potez.

Sada je na nama. Na nama je da
odgovorimo na tu poruku.

Sada je red na nas da se pomerimo:
"Kajem se."

Na nama je. Veoma je važno shvatiti.
Sećam se da sam bio u Kanadi.

Sreo sam jednog mladog čoveka u
crkvi. Pitao sam ga: "Jesi li sreo Boga?"

Rekao sam: "Ti si nov u ovome?"
Rekao je: "Da."

"Znači, sreo si Boga?"
"Ne, ne još uvek."

"Jesi li kršten u vodi?"
"Ne."

"Govoriš li u jezicima?"
"Ne."

"Koliko dugo si ovde?"
"Tri meseca."

Razgovarao sam sa pastorom crkve
i rekao sam:

Hej, imate momka ovde koji je ovde
tri meseca, koji se nije pokajao,

nije kršten u vodi i ne govori u jezicima.
Zašto?

"Ne znam."

Zato što su imali tu predstavu da ako
samo dovedeš ljude u crkvu, na primer,

da će ih Bog spasti, da će doći po sebi.
Ne!

Sada je to naš posao da im pomognemo
da mogu da rade ono što bi trebalo.

Izveo sam ga kao primer i rekao sam
crkvi:

Vi ste ovo trebali da uradite pre
tri meseca.

Poseo sam ga i podelio sa njim jevanđelje.
Objasnio i rekao: Ovo je ono što je Bog

uradio. Sada ti moraš da uradiš to.
Razumem, gospodine.

Tog dana se pokajao. Krstio sam ga u vodi,
primio je Svetog Duha i promenio se.

Volim to. Ali...

Često mislim - šta da nisam tamo došao?

Šta da je on posle pet meseci pomislio:
bio sam tamo, uradio sam to,

ništa se nije desilo sa mnom,
možda me Bog ne želi,

možda nema ničega i onda opet ode.
Sreo sam mnoge od tih ljudi.

Sreo sam mnogo, mnogo, mnogo ljudi.
I neki od vas su danas ovde

koji su bili u crkvi, ali nikada nije
do toga da "uspe".

Bili ste u crkvi ali nikada niste videli
da je jevanđelje sila spasenja.

Bili ste u crkvi ali nešto vam
je nedostajalo.

Mnogi ljudi jesu tu, ali onda napuste
crkvu i napuste veru

zato što niko nije odvojio vreme da sedne
sa njima i objasni im šta treba da urade.

Bog ništa ne zadržava. Bog želi da se ljudi
spasu više nego što i mi sami to želimo.

Hajdete! Dao je svog Sina da umre za nas.
Nema ništa više da da. Već je sve dao.

Sada je red na čoveku da se pokaje.

I to je ono oko čega moramo pomoći
ljudima.

Ali kako se mogu pokajati ako ne znaju
šta je greh?

Kako da se pokaju ako ne znaju šta je
pokajanje?

Moramo im pomoći. I to je ono gde je
jevanđelje sila spasenja.

Na početku Bog je stvorio čoveka i
čovek je koračao sa Bogom.

Čitamo o tome u Postanju kako je
čovek koračao sa Bogom,

kako je čovek imao zajedništvo sa
Bogom. Koračali su zajedno.

Volim to. Koračati sa Bogom.
To je ono na šta smo pozvani.

Ne da ljudi imaju veru
da je Bog stvaran.

Ne. Koračati sa Bogom.
Zajedništvo sa Bogom.

Dakle, čovek je koračao sa Bogom
i sve je bilo dobro.

Bilo je predviđeno da jedu sa drveta
života i da žive večno.

Ali priča je da su uzeli sa pogrešnog
drveta, zgrešili su protiv Boga i

prekršili su Božji zakon. Bog je onda
rekao, kada je greh došao na nas, čoveku:

O-o! Ako sada budu jeli sa drveta života
živeće večno i uvek ćemo imati problem

sa grehom. Zato što Bog nije želeo da
čovek živi večno zbog naših greha,

izbacio je čoveka iz vrta i stavio je
anđela da ga drži dalje od vrta i

drveta života. Dobili su decu koja su
ubijala jedna druge,

dobili su decu koja su se bunila,
činili su greh i svet je bio veoma mračan.

Rekao bih, takođe i u to vreme.

I Bog je pogledao dole na zemlju i
zažalio je što je stvorio čoveka

zbog njihovih greha. Često mislimo
da Bog gleda dole na zemlju:

O, volim svakoga od vas.
Predivni ste.

Bog je gledao dole na zemlju i zažalio je
što je stvorio čoveka zbog njegovih greha.

Želeo je da uništi celo čovečanstvo,
ali je našao Noja i njegovu porodicu

i oni su napravili barku, sliku Isusa,
i On je poslao poplavu.

I svi su bili uništeni. Milioni ljudi.

Ali čim je Noje izašao iz barke,
imali smo problem još jedanput.

Jer greh nije samo nešto što je na
zemlji. Greh je unutar čoveka.

Bog je želeo da načini novu zemlju
u to vreme - sa Nojem,

ali ako bi stavio starog čoveka sa
starom grešnom prirodom

na tu novu zemlju, bili bi uništeni
još jedanput.

Bog je želeo da učini nešto novo.
Želeo je da prvo načini novog čoveka,

a onda da stavi tog novog čoveka na
tu novu zemlju.

Sve to je važno shvatiti jer pokazuje
gde se mi sada nalazimo.

Mi smo sada u palom svetu.

Nalazimo se u svetu u kojem smo
tako daleko od istine.

Zlo će prevladati.
Samo pogledajte vesti.

Vidite šta se dešava.

Sreo sam mnoge ljude koji kažu:
O, ne mogu da verujem u Boga

zbog svih zlih stvari koje se dešavaju.
Ali... ali...

Bog nije napravio da tako bude.

Bog nas je stvorio da živimo u svetu
bez greha, bez bolesti, bez gladi,

bez zemljotresa, bez svega toga.
Ali mi smo zabrljali.

I greh je došao i sve uništio.

Ali Bog je imao rešenje.

Kao što je Adam bio deo uništenja,
Isus je deo rešenja.

Ali pre nego što govorimo o Isusu,
zašto je došao i šta je uradio,

moramo da govorimo o grehu.
Problem sa grehom je opet što...

toliko mnogo smo odrasli u njemu.
Poredimo se sa ljudima oko sebe.

Ako uzmem svoj sopstveni život -
bio sam dobra osoba. Bio sam. Stvarno.

Odrastao sam u dobroj porodici.
Bio sam razmažen kao dete.

Imao sam problema. Mnogo problema,
ali opet sam bio razmažen.

Ipak sam odrastao tako da sam vodio
računa o drugim ljudima.

Nisam bio kao Adreas tamo koji... Ne.
Nisam bio kao ti... Ne.

Nisam bio kao ti ljudi koji su radili
to i to. Bio sam dobra osoba.

U jedno vreme sam zapravo mislio
da ako je Biblija istinita,

ako je to sve sa Bogom istina -
ja ću ići u raj.

Jer sam ja "vrh".

Jer ono sa čime sam sebe poredio...
bio je taj čovek tamo, ta devojka tamo.

Uvek sam nalazio ljude gore od sebe.

Biblija kaže da je srce prevarno
više od svega.

Bio sam prevaren u svom srcu.

Mislio sam da sam dobar, ali nisam bio.

Bila mi je potrebna pomoć. Nisam mogao
da razlikujem dobro od zla.

Bila mi je potrebna pomoć. Bilo je
potrebno da razumem Božji zakon.

Božji zakon nam ne pomaže.
Božji zakon ne opravdava ljude.

Božji zakon otkriva istinu.

Božji zakon je... Sa Mojsijem.
Zakon kaže: Ne ubij.

Ali Isus gleda u srce i kaže: Ako imaš
mržnju u srcu, već si ubica.

Ako nekome kažeš da je idiot -
kriv si paklu.

Ja sam to radio.

Zakon kaže da se ne sme učiniti
preljuba. Ha - ja to nisam učinio...

u to vreme. Ali...

Ako samo pogledaš u nekoga sa
požudom, već si to učinio u svom srcu.

Zakon kaže: Ako si prekršio jedan od
zakona - kriv si za sve.

Nije to kao ispit. Ne znam kako je u
Holandiji, ali ako hoćete da dobijete

vozačku dozvolu u Danskoj, dozvoljeno
vam je pet grešaka.

I ipak možete dobiti vozačku dozvolu.

Nije tako. Nije kao: OK, možete imati
pet grešaka.

Ako održite jedan od zakona,
OK ste sa svime.

Ne. Ako ste jedan prekršili,
krivi ste za sve.

Takođe, ono što moramo da
shvatimo, mislim da je to

najveća stvar za nas. To je da...

Naša dobra dela nikada ne mogu
da opravdaju zla.

Često mislimo da kada učinimo
nešto pogrešno - to je minus.

Kada učinimo nešto dobro -
to je plus.

Kada se završi dan, kada se
završi život,

trebalo bi da imamo više pluseva
na svom računu - nego minusa.

Ali morate razumeti: dobra dela
nikada neće biti plus

jer su dobra dela nešto što se od
nas očekuje.

Dobra dela su - nula.

A loša dela su - minus.

Tada pokušajte sve to da sastavite.

Pokušajte da zamislite, jednog dana...
Ne, pokušajte da zamislite danas.

Imam iznenađenje za vas. Danas
ću pokušati da vas fotografišem.

I staviću vas u svoj kompjuter.

I na tom kompjuteru ću imati
vaš život.

Taj kompjuter ne prepoznaje
dobre stvari koje ste uradili.

Kompjuter tako ne radi.

Kompjuter vidi samo zlo.

Kao kada ste na sudu, tamo ste zbog
loših stvari koje ste uradili,

ne zbog dobrih stvari koje ste uradili.

Taj kompjuter vidi samo zlo činjenje -
greh.

I napraviću petominutni video o vama.

Sa seksualnim gresima koje ste počinili.

Ne samo što ste uradili, već i šta ste
gledali, šta se uradili u svojoj glavi.

Vreme kada ste imali seks sa nekime.
Vreme kada ste bili neverni u umu.

Vreme kada ste gledali stvari koje
ne biste trebali da gledate.

Zle stvari koje ste učinili.
Stvari koje ste uzeli.

Onda kada ste gledali preko ramena
i mislili: Niko ovo ne vidi.

I onda ste to ipak učinili.

I onda ću vas staviti na veliko platno
iza mene. Počev od tebe.

Kako biste to primili da ste
vi odabrani za to.

Zamislite, sedite u ovoj prostoriji
i odjednom počinje na ekranu iza mene...

I vidimo vas.

I onda počinjemo da ulazimo u vaš um.

I svi u ovoj prostoriji počinju da gledaju
u vaše seksualne grehe koje ste učinili,

stvari u koje ste gledali, stvari koje ste
rekli.

Da je vaš život odjednom počinjao
na velikom ekranu iza mene...

Mislim da biste pocrveneli, otrčali do
miksete, sve isprevrtali i nadali se

da možete da isključite monitor.
Onda biste istrčali kroz ova vrata

i nikada se više ovde ne biste pojavili
jer bi vas bilo tako sramota,

bili biste tako posramljeni kada bi ljudi
oko vas znali ko ste vi stvarno.

Znam zato što bih i ja takođe bio
posramljen.

Da ste videli šta sam stvarno radio,
sada ne bih stajao pred vama.

Ne gledajte, ne gledajte, molim vas,
ne gledajte. Ne gledajte, ne gledajte.

Gledajte ovamo. Bio bih tako postiđen
kada bi moj život postao vidljiv

svima vama. Ono što sam radio.
Odnosno, ko sam zaista...

ili ko sam bio, jer me je Bog promenio.
Još uvek nisam savršen.

Daleko od toga, ali Bog me menja.

Pokušajte da zamislite da bismo bili
postiđeni u prostoriji kao što je ova,

znajući da je onaj ko sedi pored nas
kriv koliko i mi.

Kako će biti tog dana kada budete
stajali pred svetim, pravednim Bogom,

koji vidi sve? Tog dana, te sekunde,
kada istina bude zaista otkrivena,

kada više nema tog nasmejanog lica
i kada sve izgleda dobro...

te sekunde, kada budete stajali
pred Bogom i kada se otvore knjige

i kada vidi šta ste uradili, te sekunde...

Biće prekasno.

Videćete da ste krivi, krivi, krivi,
da ste zaslužili pakao

zato što je Bog dobar, a vi niste.

Čuo sam da ljudi kažu: Hej, ako
je Bog dobar, onda nema suda.

Bog jeste dobar.

Da, ali kako Bog može da pošalje
dobre ljude u pakao?

On to ne čini.
Nema dobrih ljudi.

Ali kako dobar Bog može da pošalje
zle ljude u raj?

Kako može dobar sudija da pređe
preko zločina?

Ne može. To je problem. Problem
nije Bog. Nikada nije bio Bog.

Problem smo mi. Mi smo zgrešili.
Mi smo prekršili Božji zakon.

Mi smo odlutali. I Bog bi mogao da
uzme svakog čoveka i pošalje ga u pakao

i da i dalje bude dobar, Bog koji voli,
koji je pravedan.

I umnogome je to trebalo i da uradi.
Ali nije to uradio. Ne sada.

Dao nam je šansu. Ništa nam nije
dugovao. Nije morao to da uradi.

Nismo to zaslužili. Ali usred svega toga,
učinio je nešto predivno.

Svojom ljubavlju dao je svog Sina

da nam pruži šansu da iskusimo
oproštaj.

Da nam pruži priliku da operemo
svoje grehe.

Da nam pruži šansu da postanemo
nova stvorenja.

Isus je došao ovde na zemlju i koračao
je ovde, među nama,

ali dok smo mi lagali, dok smo mi krali,
dok smo mi prekršili Božji zakon -

On nije.

Kada je imao oko 30 godina
umro je na krstu

kao jedini koji je bio bez greha.
Umro je kao kriminalac.

I bio je sahranjen.

Da je samo jednom slagao
kao vi i ja, ukrao kao vi i ja,

uradio ono što smo mi radili,
bio bi kriv.

Ali zato što je bio jedini čovek
bez greha, smrt nije mogla da Ga zadrži.

On je pobedio smrt.
I opet je ustao.

I otišao je na Nebo.
To je jevanđelje.

Isus je sišao ovde.

Živeo je svetim životom.

Krstio se. Primio je Svetog Duha
da nam pokaže primerom.

Koračao je propovedajući
Dobru vest o Carstvu.

Govoreći - ako neko želi da ima
večni život, mora da veruje u Njega.

Mora da Ga sledi. Išao je ovuda
lečeći bolesne, propovedajući jevanđelje,

izgoneći demone. Umro je i ustao ponovo.
Otišao je na Nebo

a nama je dole poslao Svetog Duha.
Šta sada moramo da radimo?

Moramo da verujemo u Njega. Moramo
da se pokajemo jer je Carstvo Božje blizu.

A onda se moramo ponovo roditi
od vode i Duha, kao što On kaže.

A onda ćemo postati nova tvar.
Novi čovek.

Kako to izgleda? Prvo moramo prepoznati
svoj greh. Prepoznati da smo grešili

protiv svetog, pravednog Boga koji nam je
dao život, da smo bili tako zauzeti živeći

svoj vlastiti život. Samo smo živeli.
Kupovali smo kuću zato što nam se sviđa.

Kupovali smo kola zato što smo želeli.
Živeli smo svoj život. Samo sam ja i ono

što ja želim da uradim. Naravno, kada
imamo probleme, uvek upremo prst

u Njega i kažemo: Zašto sada imamo
probleme? Možda imate probleme

zato što Ga niste pitali pre nego što
ste uradili to što ste uradili.

Moramo priznati da smo živeli na
naš način i da smo zgrešili.

I onda moramo da zatražimo oproštaj.
I da kažemo: Bože, oprosti mi,

zgrešio sam protiv Tebe. Živeo sam samo
za sebe. Ja sam sebi najveći idol.

Volim sebe. Ne, trebalo bi da volite Boga.

I obožavate samo Njega.
Ne da obožavate sebe.

Najveće idolopoklonstvo ste vi.
Više od svega volite sebe.

Volite Boga svim svojim srcem,
svime što je u vama.

Počnite odatle. A zatim volite svoga
bližnjeg kao samog sebe.

Kada priznamo svoje grehe, kada se
okrenemo od svojih greha,

poklonimo svoju veru u Isusa,
Bog će učiniti predivne stvari.

Prva stvar je što će to srce koje je
uništeno grehom,

koje je mračno, otvrdlo kao kamen,
da više ne može razlikovati dobro od zla,

ući će i izvadiće to kameno srce i dati
nam novo srce od mesa.

I na tom srcu će napisati svoj zakon.
Tako da sada znamo svojim srcem.

Ne umom. Svojim srcem -
šta je dobro a šta je zlo.

Naša savest postaje oštra.

Kao što sam rekao ranije, sećam se,
prvi put, kada sam bio dete,

kada sam nešto ukrao, osećao sam:
Ne kradi. Pogrešno. Pogrešno.

I moja savest me je osuđivala.

Osećao sam da je pogrešno.

Sledeći put kada sam nešto ukrao,
osećao sam da je pogrešno,

ali malo manje pogrešno.
Sledeći put kada sam nešto ukrao -

bilo je još manje pogrešno.
Sledeći put sam se skoro mogao opravdati.

A sledeći put mi je bilo skoro potpuno OK.

Savest mi je postajala sve slabija,
slabija, slabija i slabija.

Ali kada sam video Božji zakon,
Bog mi je otvorio oči, pokajao sam se

i dobio sam novu savest.

Nekada je skoro previše.
Ne znam da li mi je supruga ovde.

Nekada je previše.

Nekada bih radije deset puta oštetio
sebe nego da uradim nešto što mislim

da je greška.

Samo između nas. Nedavno sam
imao slučaj sa telefonom.

Imao sam dva telefonska broja.
Moj i njen. Jedan je bio u okviru naše

organizacije, a jedan je bio moj.
Trebalo je da ih promenim.

Bio je pogrešan broj. Nisam to uradio
zato što nisam tako praktičan.

Onda sam otkrio. Ona je otkrila da je
zapravo pogrešan broj.

Ali meni je bilo: Nema veze. Zato što je
isti iznos. Nikoga ne varamo.

Samo je pogrešan broj. Ali ona je bila
kao: Nema šanse.

Zato je radije platila mnogo novca
i mi smo bili na gubitku. Divno.

Nema mnogo smisla,
ali savest vam je čista.

Radi se o čistoj savesti.

Radi se o nastavljanju u tome.

Ali sada imate novo srce. Imate novu
savest. Oštra je. I takva mora i ostati.

Jer ako činite greh i radite kao što ste
radili ranije, opet ćete biti uništeni.

Kada učinite nešto grešno, odmah osetite.
Kažete: kajem se, okrećem se od toga,

tražim oproštaj. Bog će vam oprostiti i
očistiti vas od bezakonja,

a vi nastavite da radite ono
što je ispravno.

Problem je - sada imamo novi život.
Du, du, du. Ali telo je mrtvo.

Telo je rob grehu. Biblija kaže: onaj
ko čini greh postaje rob greha.

To je kao zakon gravitacije.
To je zakon koji deluje u svetu.

Zovemo ga zakon gravitacije.
Ako pustim ovaj mikrofon...

Pašće. Ako sada kažem: Gledajte,
ja ne verujem u zakon gravitacije.

Ipak pada. Jer on deluje bez obzira
šta ja verujem.

Biblija kaže da postoji zakon greha
i smrti koji deluje u našem telu.

Ja imam znanje. Moja volja je da
činim ono što je ispravno, ali ne mogu.

Zašto? Zato što je moje telo mrtvo.
Moje telo je rob grehu.

Tu je mesto gde dolazi krštenje.
Umirete sa Hristom.

Sahranjujete to telo koje je pod grehom
kako biste mogli ponovo da ustanete.

Spirate svoje grehe. To je oproštaj greha.
To je očišćenje.

To je nova, čista savest prema Bogu.
Krštenje je tako moćno.

Krštenje je deo spasenja i zato ima
toliko mnogo borbe oko njega.

Ako želite da doživite progon, samo
idite kući i krštavajte ljude u vašoj kadi

i doći će vam. Krštavajte ljude koji su
već kršteni kao bebe. Doći će (progon).

Krštavajte ljude su kršteni pre nego što
su se pokajali, i progon će vam doći.

Krštenje je zaista nešto što Satana mrzi.
Zato i ima toliko sukoba oko krštenja.

Zato što Satana zna da u krštenju
sahranjujete svoj stari život.

Oprani ste. Obukli ste se u Hrista.
To je novi život.

I krštenje nije samo voda po glavi.
Krštenje je potapanje.

Ali kada krštenje može da se desi?
Kada je život počeo, a telo je mrtvo.

Prvo morate priznati svoj greh,
onda se pokajati, pre nego što se krstite.

Ali danas srećem mnoge ljude koji se
krštavaju... odrastaju u crkvi, krste se,

živeli su u grehu ranije, žive u grehu
i kasnije, ali nakon deset, 15 godina,

odjednom vide svoj greh, pokaju se
i dobiju tu novu, čistu savest. Kabum!

Desilo se tada. Da li je potrebno da se
krste ponovo? Da. Naravno.

Jer ako se niste pokajali, ako nemate
novo srce, vaše telo nije mrtvo.

Samo idete dole pod vodu i ustajete
iz vode. Ništa nije sahranjeno.

Jer ništa nije umrlo.
Prvo morate umreti za svoje grehe.

Pre nego što možete da sahranite
stari život.

A onda nastupa obećanje da će nam
Bog dati Svetog Duha.

Sećam se, kada sam počeo sve to
da otkrivam...

Koliko vas se u ovoj prostoriji pokajalo,
krstilo u vodi i primilo Svetog Duha

istog dana kada su došli u veru? A-ha.
Petoro, desetoro, 15... to je novi rekord.

To je zato što smo ovde dosta dolazili.

Ali rekao bih da većina nas... Biblijski
način. Ako uzmete Bibliju, Dela,

da ih pitam: koliko vas se pokajalo,
krstilo i primilo Svetog Duha istog dana,

svi bi digli ruke. Ako pitam u Delima:
Koliko vas se krstilo kao bebe? Šta?

O čemu pričaš? Ne razumem pitanje.
Možeš li ponoviti.

Koliko vas se krstilo kao bebe?
Šta? Ne razumem pitanje.

Možeš li ponoviti? Za njih to nema smisla.
Jer se bebe, naravno, ne mogu krstiti

jer bebe nisu svesne greha i nisu se
pokajale.

Kada sam bio kršten kao beba
obukli su mi belu haljinu.

Nisam se u to vreme žalio.
Ne bih se žalio ni da sam go.

Mogli su da me drže golog.
Ako uzmete golog dečaka

koji je tek naučio da hoda,
od godinu dana, on bi hodao go ovako.

Nije ga briga zato što to ne vidi.
Kao što Adam i Eva nisu videli

svoju golotinju pre nego što je došao
greh i otvorio im oči.

Ali postoji doba kada odrastete.
Devet, deset, 11, 12 godina, kada odjednom:

Ah! Mama, oče, izlazi! Tuširam se. Počinju
da se zaključavaju kada se tuširaju.

Počinju da uviđaju da su goli. Prvo,
posle toga možemo govoriti o krštenju.

Ne ranije. Krštavanje beba je ludo.
To je reč o kojoj sam stvarno razmislio,

jasno, to što ću reći "ludo".
Jeste. Nema smisao.

Ali biblijski način je: pokaj se i krsti
se i primi Svetog Duha.

I ti ljudi koji dobiju taj zdrav, dobar
početak, imaju lakši život.

Znate da ako ljudi imaju problema
pri prirodnom rođenju,

ne dobiju dovoljno kiseonika,
kasnije u životu mogu imati problema.

Na isti način, razlog zbog
kojeg naše crkve izgledaju tako različito

od onoga što čitamo u Bibliji... Ima mnogo
razloga, ali jedan od razloga je osnova.

Ljudi ne razumeju jevanđelje. Nisu se
spasili, rodili ponovo na pravi način.

Isto je i u ovoj prostoriji. Zašto se
Pavle ne bavi krštavanjem beba?

Zato što u to vreme nije postojalo.
Dakle, danas imamo mnogo novih

stvari kojima se moramo pozabaviti.
Imamo tradiciju, crkvu.

Setite se da u Pavlovo vreme nije
bilo baptističke crkve,

nije bilo pentakostalne crkve,
nije bilo reformacije,

nije bilo katoličke crkve.
Ničega od toga nije bilo.

A sada, 2000 godina kasnije, sedimo
tu sa svim tim različitim predstavama.

Mnogi ljudi u ovoj prostoriji su bili
kršteni kao bebe.

Neki su primili Svetog Duha i
govore u jezicima.

Drugi ljudi su kršteni u baptističkoj
crkvi ali nisu primili Svetog Duha

i ne govore u jezicima.

Šta raditi? Odakle dolazite?
Prva stvar, krštenje bebe nije krštenje.

To je jasno. Sledeća stvar.

Da bi krštenje bilo krštenje - morate se
pokajati. Morate da promenite srce.

Neki ljudi su primili Svetog Duha pre
nego što su kršteni u vodi,

ali i dalje je potrebno da se krste
u vodi. Stvarno je važno.

Neki ljudi to čine na najtačniji
biblijski način:

pokaj se, krsti se i primi Svetog Duha.

Sećam se da sam bio u Kanadi. Tokom
sastanka sam sreo ženu koja je

stvarno, stvarno, stvarno želela
Svetog Duha. Stvarno je želela.

Molio sam se za nju i ništa se nije
desilo. Molio sam se opet i ništa.

Opet sam se molio i ništa se nije desilo.
Nikad se ne predaj.

Molio sam se četvrti put i ovog puta -
... ništa se nije desilo.

Ne, nešto se desilo. Počela je da plače.
Šta nije u redu sa mnom?

Zašto ja ne mogu da primim Svetog Duha?
Imao sam ženu koja stoji preda mnom

i plače: Zašto ne može da primi
Svetog Duha?

Onda sam stao i razmislio sam.
Ovde imamo ženu koja zaista želi

da primi Svetog Duha. Ovde imamo
Boga koji stvarno, stvarno, stvarno,

stvarno, stvarno, stvarno želi da
joj da Svetog Duha.

Šta ovde nije u redu? Bog želi da da
Svetog Duha. Ona želi da primi Svetog

Duha. Neki je šum na vezama.
Nešto ovde ne funkcioniše.

Stajao sam tamo i mislio: Bože, zašto ona
nije primila Svetog Duha.

Želi Ga, a Ti si obećao. Zato što si rekao
u svojoj Reči: pokaj se, krsti se i

primićeš Svetog Duha. Onda mi je došlo.

On je rekao: pokaj se i krsti se
i primićeš Svetog Duha.

"Jesi li krštena?" Pitao sam je.
"Da." "Kada?" "Kao beba, u

katoličkoj crkvi." "Kada si došla u veru
i pokajala se?" "Pre nekoliko godina." OK.

Ja ne mogu da uzmem Božje obećanje
i da kažem: Bože, obećao si...

Ne, zato što nije tako obećao. On nije
obećao: Idite u katoličku crkvu, dobite

vodu po glavi, kasnije se pokajte i
dobićete Svetog Duha.

To nije bilo Njegovo obećanje.
Zato sam joj rekao: "Moraš da se krstiš."

"Stvarno tako misliš? Ponovo?"
"Ne, ne opet, zato što to što si uradila

nije bilo krštenje. To što si uradila je
bilo 'voda po glavi."

Zato smo izašli i krstili je. Čim je
izašla iz vode, progovorila je u jezicima.

Bilo je divno. Mnoge divne stvari
je tamo učinio Bog.

Kasnije, bio sam u Danskoj, sreo sam
ženu koju smo imali tada u zajedništvu,

u Kopenhagenu. Sreo sam je, bila je tamo
mesec dana, nešto tako.

Došao sam i sreo sam je. Pitala je:
Možeš li da se moliš za mene

da primim Svetog Duha? Molio sam se -
ništa se nije desilo. Molio sam se -

ništa se nije desilo. Rekla je isto.
"Šta nije u redu sa mnom?"

Ali sada sam naučio. Zato sam rekao:
"Moraš da se krstiš." Rekla je:

"Jesam krštena." Ali sam nešto naučio.
Rekao sam: "Ali bebe se ne mogu krstiti."

Rekla je: "Nisam krštena kao beba."
"Oh." :)

"Hm, kada si se krstila?" "Kada sam imala
14 god. Odrasla sam u baptističkoj crkvi."

"Kada si se pokajala?"
"Kada sam imala 30 godina."

"Aha! To nije bilo krštenje. To je bila
zabava na bazenu."

Zato što "sahraniti stari život" znači
da morate da imate novi život koji je

počeo, morate imati pokajničko srce.
U suprotnom, idete samo dole pod vodu

i ustajete iz vode, i ništa se nije
promenilo. Morate se krstiti pravilno,

na osnovu vlastite vere. Otišli smo kući
i krstili smo je u kadi. Kada je izašla -

primila je Svetog Duha i govorila je
u jezicima, kao što je Bog obećao.

Moramo da radimo na Božji način.

Da, neki ljudi se pokaju a onda prime
Svetog Duha i govore u jezicima. Divno.

Ali još uvek se morate krstiti.
Ja sam govorio u jezicima, ali nisam

živeo u slobodi, jer krštenje nema veze
sa jezicima. To su različite stvari.

Dakle, krštenje, posle pokajanja
prema Hristu. Sveti Duh - šta je sa Njim?

Morate se krstiti Svetim Duhom.
Morate primiti Svetog Duha.

Ima mnogo nerazumevanja oko toga.
Kada znate da je čaša puna?

Kada se preliva. Kada znate da je osoba
stvarno... Kada zaista, zaista znate da je

osoba primila Svetog Duha?
Kada se preliva.

Kada sam se rodio fizički,
dobio sam prirodni jezik.

Mogu da govorim. Da, da...
Zdravo. Zovem se Torben. Govorim.

Kada se rodite od Duha, verujem da
dobijate duhovni jezik. (jezik)

Vaš Duh se moli. Nije glava ta koja
se moli. Vaš Duh se moli.

Povezujete se sa Bogom. I oko toga je bilo
dosta nesporazuma.

Jedan od nesporazuma je u tome što
ljudi ne znaju da postoje razne vrste

jezika. Veoma ću kratko o tome.
Neke crkve se fokusiraju samo na Dela 2

gde čitamo da su govorili u jezicima
i ljudi iz drugih naroda su razumeli

šta su oni govorili. Čitamo to. Ljudi kažu
da to što mi radimo (Torbenov jezik)

nije jezik, jer ljudi drugih nacija vas ne
razumeju. To je samo izgovaranje

mnogo reči. Ovo je jezik. I jeste jezik
kada se ljudi mole, a ljudi drugih nacija

ih razumeju. Ali to je samo jedan od
jezika. Ima drugi jezik kada Biblija kaže:

Kada se sastanete, molite se u jezicima,
ali samo dvoje ili troje u isto vreme

i nemojte se moliti ako nema nikoga ko
će to interpretirati.

Tada im nije bila potrebna interpretacija.
Zašto? Zato što su ih svi razumeli

na svom sopstvenom jeziku. Sada nam
je odjednom potrebna interpretacija.

Zašto? Zato što je to različit jezik.
Ovo je jezik koji je veoma glasan, jasan

i različit i odjednom ljudi ustanu i
daju interpretaciju.

Onda je tu Korinćanima 14 gde se kaže:
Kada govorite u jezicima, ne govorite

čoveku već Bogu. Govorite tajne.
Niko vas ne razume.

Kada Pavle kaže: Govorim u jezicima
više od svakoga od vas.

To je lični molitveni jezik između vas i
Boga.

Ono što vidim je da postoje četiri jezika.
Ja sada govorim prirodni govorni jezik.

Govorim engleski, danski... engleski,
danski. Govorim jezike.

Kada sam se fizički rodio dobio sam
jezik. Kada se rodite u Duhu,

kada dobijete Svetog Duha,
dobijete jezik, lični jezik

kojim uzdižete sebe. Tu postoji
velika tajna. Pavle je govorio

u jezicima više od bilo koga drugog.
To je povezivanje sa Bogom.

Vi koji ste stariji, znate stari modem,
kada se konektujete na internet:

Bip, bip, bip, bip... Modem je zvao
internet da dobije informacije.

Zvučalo je ludo, ali je radilo.
Sada se konektujemo sa Bogom,

da dobijemo informacije.
Molite se u jezicima.

Ja koristim svoj molitveni jezik:
"Šila..." Nekada ne znam šta da molim

na svom sopstvenom jeziku pa odvojim
vreme da se molim u jezicima,

a posle, pošto sam se molio na jeziku,
odjednom ideje, stvari mi dolaze.

I onda, posle molitve u jezicima,
onda se prebacim i molim na danskom.

Ako ima stvari koje ne znam, često se
molim na danskom a onda se molim

u jezicima. Jezici su deo mog života.
Pomažu mi da čujem od Boga.

Pomažu mi da se povežem sa Bogom.
Pomažu mi da se naštelujem:

Bože, šta kažeš? Molite se u jezicima.
Uzdižete sebe, izgrađujete sebe.

Postajete jaki u Duhu. Kada sam slab,
osećam se tako slabo. (jezik)

Postajete jači. Izgrađujete sebe.
Lični jezik. Za svakoga je.

Verujem da ako ste primili Duha,
ako imate Svetog Duha,

imate taj jezik. Ali na vama je da ga
koristite. Ne kažem da ti što ne

govore u jezicima, da oni nemaju
Duha, jer znam da ima ljudi koji

su iskreni, koji su se molili i jednog
dana Sveti Duh je samo došao -

Kabum! I ispunio ih je. Ali zbog
pogrešnih predstava, učenja,

razumevanja, nisu otvorili usta
i govorili. Ali sada ga imate u sebi.

Potrebno je da ga ispustite. Bog neće
doći i zaposednuti vaša usta

i odjednom to izlazi iz vas. Molim se
za ljude, oni stoji ovako...

Tako se boje da otvore usta. Ne.
Otvorite usta. Ili sam sretao ljude koji

kažu: Aleluja, aleluja, aleluja, aleluja!
Kažem im: Stani. Ne možeš govoriti

"Aleluja" i moliti se u jezicima
u isto vreme.

Samo jedan jezik u jedno vreme.

Ono što ja često radim kada se molim
u jezicima, počnem sa "Šila".

Ne znam odakle dolazi "Šila", iz moje
glave ili mog Duha. Ali kada počnem

"Šila"... To teče. Kao da sam otvorio
slavinu i voda samo ističe.

Iz naše unutrašnjosti treba da teče
kao živa voda, rekao je Isus.

Nije moj um, ne razmišljam i ne
fokusiram se na svaku reč.

Samo otvorim usta, kažem prvu
reč, i to samo teče. (jezik)

To je za sve. Ako ste rođeni ponovo -
to je za vas. Ako imate Duha - imate ga.

Ako nemate Duha - dobijte ga.
OK. To je za nas. Izgrađuje NAS.

Ovaj jezik je da bi se izgradila
CRKVA. Nedavno smo imali sastanak

u Norveškoj. Na sastanku je jedna
žena ustala i dala jezik.

Čulo se. Bilo je različito. Bilo je
glasno. I znali ste u Duhu da je to taj

jezik. Ona je dala jezik. Neko je ustao
i dao je interpretaciju.

Nastavila je sa jezikom. Ona je nastavila
sa interpretacijom. Ona je nastavila

sa jezikom, ona je nastavila sa
interpretacijom.

To je bilo radi izgrađivanja TELA.
Potrebno nam je to.

Biblija kaže: Kada se sastanete,
neko, dvoje ili troje, imate jezik.

Kada imamo sastanak večeras ili
sutra, kada smo zajedno i slavimo Boga,

ako odjednom osetite nagon unutar
vas i osećate da nešto mora da izađe,

ustanite i govorite na jezicima.
A onda budite tihi.

I ako onda osetite: Nešto moram reći,
dati interpretaciju, ustanite i dajte je.

Probao sam sa jezicima. Probao sam
i da dam interpretaciju.

Nije to kao da sam razumeo svaku
reč koju je ta osoba govorila,

ali kada je ta osoba govorila u jezicima,
nešto se penušalo u meni.

To sam ja. To sam ja. Moram reći
nešto. Moram reći nešto.

Osetio sam da mi je došlo nekoliko
reči. I kada sam otvorio usta i

počeo sa tih nekoliko reči, samo je
teklo iz mene i došao sam sa

interpretacijom. To je negde izgubljeno,
ali to bi trebalo da bude normalno.

Ali onda imamo ovo. To je za izgrađivanje
SEBE, to je za izgrađivanje CRKVE,

ovo je da se DOPRE DO LJUDI. To je
izgubljeno. Moramo toga više videti.

To sam doživeo samo jednom,
veoma snažno.

Pre nekoliko godina sam bio u Nemačkoj
da kupim malo jeftine koka-kole i nutele.

Izašao sam iz radnje i jedan čovek mi je
došao, satanista, satanski znaci po

celom telu, kontaktna sočiva koja su
ličila na mačje oči, tetovaže "666" i sve.

Došao je i počeo da priča sa mnom.
Rekao sam: Stani. Šta želiš?

Počeo je da moli za novac. Daj da se
molim za tebe. Stavio sam ruke na

njega i rekao: Izlazi u ime Isusa!
I nešto je počelo da se manifestuje.

Ljudi su stajali i jeli burgere pored mene.
Bilo je dobro. Karivurst.

Ali onda sam odjednom iskusio nešto
što do tada nisam iskusio.

Odjednom sam osetio da treba da mu
govorim u jezicima.

Pogledao sam ga i rekao: "Šila..."
I počeo sam da mu govorim u jezicima.

Moj um je mislio: Šta to radiš Torben?
Zašto mu govoriš u jezicima?

Ali osetio sam da je nešto podsticalo
Duh unutar mene i izašlo je moćno.

Nisam razumeo svoje reči, ali sam
osetio da se nešto promenilo.

Pošto sam mu govorio, pogledao me
je razgoračenih očiju i povukao se

unazad. "Kako si to znao? Kako si
znao?" Rekao sam mu: "Šta?"

Rekao je: "Gde si naučio naš jezik?"
Rekao sam: "Ne razumem."

"Ja i moj brat smo, kada smo bili deca,
izmislili smo šifrovani jezik koji smo

samo ja i on razumeli. Ti si mi upravo
pričao o Bogu na našem jeziku.

Kako si znao?" Kada sam napuštao to
mesto, stajao je i slavio Boga.

Volim to. (aplauz)

Moramo toga više da vidimo. Ali mi
smo na putovanju, učimo, rastemo.

Ali taj jezik je za sve. Kada ga imate,
na vama je da ga koristite

što više možete. To je nešto što Bog
čini u nama putem Duha, kada

On to želi. To je ono što Bog čini
u Duhu kada želi.

Ali ovaj jezik i ovaj jezik je na nama
da ga koristimo.

Mogu da pričam ako želim. Mogu da
ne pričam ako ne želim.

Isto je i sa ličnim jezikom. Dakle,
primate jezik. Svetog Duha.

Dakle, ide ovako. Mi smo zgrešili.
Isus je došao na zemlju.

Koračao je među nama, bez greha.
Kada je imao oko 30 godina

kršten je i primio je Božji Duh.
Tada je počeo da leči bolesne

i izgoni demone. I da objavljuje
Carstvo. Umro je na krstu i sahranjen je.

Ali smrt nije mogla da ga zadrži.
Zašto? Zato što je bio bez greha.

Zato je ustao ponovo i otišao je na
nebo, sidi s desne strane Ocu

a nama dole je poslao svog Svetog Duha.
Šta mi sada trebamo da uradimo?

Treba da se pokajemo. Moramo da se
okrenemo od naših greha.

A onda moramo da se krstimo u Hrista
za oproštaj greha i ustaćemo ponovo

a onda ćemo primiti Svetog Duha.
Ne majušni Sveti Duh, već isti Sveti Duh.

Duh koji je bio u Hristu. I kao što je
Otac poslao Hrista, mi smo sada

poslati na zemlju, na Hristovo mesto.
Sada smo mi ti koji smo Njegovo Telo.

Mi smo ti koji koračaju po Duhu. Mi smo
ti koji nastavljamo posao koji je Isus

počeo. Mi smo ti koji idemo i objavljujemo
Carstvo, lečimo bolesne i izgonimo demone.

Drugi ljudi čuju jevanđelje o Carstvu,
dobru vest, pokaju se ka Ocu,

krste se u Sina Isusa Hrista, a onda
primaju istog Svetog Duha.

I jednog dana, veoma skoro, Bog će sići
i odvojiti ovce od koza.

Odvojiće kukolj i spaliti ga u vatri.
Sići će sa novim Jerusalimom.

Tamo će biti On i usred bašte će
staviti drvo života i tada ćemo moći

da uberemo i jedemo sa drveta života
i da živimo zauvek.

Opet će sve biti dobro i savršeno
kao što je bilo u početku. Volim to.

To je od početka do kraja. Greh je
ušao u Adama, greh je došao svima.

Smrt je došla svima zato što su svi
zgrešili. Isus je novi Adam.

Došao je da nas obnovi stvaranjem
novog čoveka. Isus je bio prvorođeni

od mnogo braće, mnogo sestara.
Potrebno je da se mi danas rodimo ponovo

u Božju porodicu. Potrebno je da budemo
učenici, šegrti Hrista.

Moje pitanje nije: Verujete li u Boga?
Satana veruje u Boga.

Demoni veruju u Boga. To ih ne spasava.
Moje pitanje je: Da li koračate po Duhu?

Da li koračate sa Bogom? Moje pitanje
je: Jeste li rođeni ponovo?

Jeste li videli svoje grehe i jeste li se
pokajali od svojih greha

i da li ste prestali da živite kao svet?
Da li ste se posle toga krstili

potpunim uranjanjem, na osnovu
sopstvene vere u Isusa Hrista,

da biste ga učinili Gospodom i
Spasiteljem?

I jeste li primili Svetog Duha?

Pitaću vas: Ko u ovoj prostoriji
želi da sledi Hrista?

Ko se u ovoj prostoriji još uvek nije
krstio, na ispravan način?

A vi danas kažite: Želim da sledim
Hrista. Želim da učim.

Želim da budem kršten na pravi način
i želim da Ga sledim kao Njegov učenik -

dignite ruke. Vidite koliko će ljudi
danas biti kršteno. (aplauz)

OK. Uradimo ovako. Vi koji ste:
Ja ću se danas krstiti, želim da se krstim,

znam da treba da se krstim danas,
možete li doći i stati ovde?

Odvojiću malo vremena da
porazgovaram sa vama.