Filozofija stoicizma - Masimo Piljuči (Massimo Pigliucci)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-philosophy-of-stoicism-massimo-pigliucci

Koji je najbolji mogući život? Kako da se nosimo sa bilo čim što nam univerzum servira i da, bez obzira na sve, uspevamo? Antička grčko-rimska filozofija stoicizma objašnjava da, iako možda uvek nemamo kontrolu nad događajima koji utiču na nas, možemo da imamo kontrolu nad tim kako prilazimo stvarima. Masimo Piljuči opisuje filozofiju stoicizma.

Lekcija: Masimo Piljuči; animacija: Compote Collective.

Nasukani ste hiljadama kilometara
daleko od kuće

bez novca ili imovine.

Slična neprilika bi mnoge učinila očajnim
i zbog nje bi proklinjali užasnu sudbinu.

Ali za Zenona kiparskog, to je postalo
temelj njegovog života i zaveštanja.

Nekada imućni trgovac je sve izgubio
kada je doživeo brodolom u Atini

oko 300 p.n.e.

Kako nije imao pametnijeg posla,
odlutao je u knjižaru,

postao zaintrigiran čitanjem o Sokratu

i zaputio se da traga i izučava
kod čuvenih gradskih filozofa.

Kada je Zenon počeo da podučava
sopstvene đake,

stvorio je filozofiju
poznatu kao stoicizam,

čija su učenja o vrlini,
toleranciji i samokontroli

inspirisala generacije mislilaca i vođa.

Naziv stoicizam potiče od Stoa Poikile,

dekorisanih javnih kolonada

gde su se Zenon i njegovi učenici
okupljali radi rasprava.

Danas, kolokvijalno
upotrebljavamo reč stoik

podrazumevajući nekoga
ko ostaje smiren pod pritiskom

i ko izbegava ekstremne emocije.

Međutim, iako ovo obuhvata
važne aspekte stoicizma,

prvobitna filozofija je bila
više od pukog stava.

Stoici su verovali da se sve oko nas

odvija prema mreži uzroka i posledica,

što dovodi do racionalno
struktuiranog univerzuma

koga su nazivali logosom.

I, iako možda nemamo uvek kontrolu
nad događajima koji utiču na nas,

možemo da imamo kontrolu
nad time kako pristupamo stvarima.

Umesto zamišljanja idealnog društva,

stoik pokušava da se bavi
svetom kakav jeste,

dok traga za samounapređenjem
kroz četiri glavne vrline:

praktičnu mudrost,

mogućnost snalaženja
u složenim situacijama

na logičan, informisan i smiren način;

umerenost,

vežbanje samoobuzdavanja
i skromnosti u svim aspektima života;

pravednost,

tretiranje drugih pošteno
čak i kada su zgrešili;

i hrabrost,

ne samo u izvanrednim okolnostima,

već i tokom suočavanja sa svakidašnjim
izazovima s jasnoćom i integritetom.

Kako je napisao Seneka,
jedan od najčuvenijih rimskih stoika:

"Ponekad je i samo postojanje
čin hrabrosti."

Ali, iako se stoicizam usredsređuje
na lični napredak,

ne radi se o filozofiji samoobuzetosti.

U vreme kada su rimski zakoni
smatrali robove vlasništvom,

Seneka je pozivao da se humano
odnose prema njima

i naglašavao je da svi delimo
istu temeljnu čovečnost.

Stoicizam takođe ne ohrabruje pasivnost.

Zamisao je da samo oni ljudi
koji su ovladali

vrlinom i samokontrolom u sebi samima mogu
da donesu pozitivne promene u drugima.

Jedan od najčuvenijih pisaca stoika
je bio i jedan od najvećih rimskih careva.

Tokom 19 godina vladavine,

stoicizam je pružio Marku Aureliju

odlučnost da vodi Carstvo
kroz dva velika rata,

dok se borio sa gubitkom
velikog broja sopstvene dece.

Vekovima kasnije, Markovi dnevnici
će da vode i budu uteha Nelsonu Mandeli

tokom njegovog 27-ogodišnjeg utamničenja

tokom njegove borbe
za rasnu jednakost u Južnoj Africi.

Nakon izlaska na slobodu i kasnije pobede,
Mandela se zalagao za mir i pomirenost,

verujući da iako se nepravde
iz prošlosti ne mogu promeniti,

njegovi ljudi mogu da im se suprotstave
u sadašnjosti

i da teže izgradnji bolje,
pravednije budućnosti.

Stoicizam je nekoliko vekova
bio aktivna škola filozofije

u Grčkoj i Rimu.

Nestala je kao formalna institucija,

ali je njen uticaj opstao do danas.

Hrišćanski teolozi, poput Tome Akvinskog,

divili su se stoicizmu i usvojili
su njegovu usredsređenost na vrline,

a postoje paralele između
stoičke ataraksije, to jest spokoja uma,

i budističkog koncepta nirvane.

Jedan naročito uticajan stoik
je bio filozof Epiktet

koji je napisao da patnja potiče

ne iz događaja iz naših života,
već iz naših sudova o njima.

Ovo je imalo snažan odjek
na savremenu psihologiju

i pokret samopomoći.

Na primer, racionalno emotivna
bihevioralna terapija

se usredsređuje na menjanje
samoporažavajućih stavova

koje ljudi formiraju
o svojim životnim okolnostima.

Imamo takođe logoterapiju Viktora Frankla.

Potkrepljena Franklovim iskustvom
zatvorenika u koncentracionom logoru,

logoterapija se zasniva na principu stoika

da možemo da upregnemo našu snagu volje
kako bismo ispunili život smislom,

čak i u najbeznadežnijim situacijama.