Um iza Linuksa

Linus Torvalds je izmenio tehnologiju dva puta - prvi put softverom Linuks, koji pomaže u pokretanju interneta, i ponovo Gitom, sistemom upravljanja izvornim kodom koga koriste programeri širom sveta. U retkom razgovoru sa kustosom TED-a, Krisom Andersonom, Torvalds raspravlja, izvanrednom otvorenošću, crte ličnosti koje su dovele do njegove jedinstvene filozofije u poslu, inženjeringu i životu. "Nisam vizionar, ja sam inženjer", kaže Torvalds. "Uopšte mi ne smetaju svi ti ljudi koji šetaju okolo i prosto zure u oblake... ali ja gledam u zemlju, i želim da popravim provaliju koja je ispred mene, pre nego u nju upadnem."

Kris Anderson: Ovo je tako čudno.

Tvoj softver Linuks
je u milionima kompjutera,

verovatno pokreće veći deo interneta.

I verujem da ima skoro

milijardu i po aktivnih android uređaja.

Tvoj softver je u baš svakom od njih.

Nekako je neverovatno.

Mora da imaš neverovatno
sedište za softver koje pokreće sve ovo.

To sam mislio - i šokirao sam se
kad sam video njegovu sliku.

Mislim, ovo je -

ovo je svetsko sedište Linuksa.

(Smeh)

(Aplauz)

Linus Torvalds: Zaista ne izgleda
bog zna kako.

I moram da kažem

da je najzanimljiviji deo na slici,

na koji ljudi uglavnom reaguju,

pokretni sto.

To je najzanimljiviji deo moje kancelarije

i ja ga zapravo više ne koristim.

I mislim da su ove dve stvari povezane.

Način na koji radim...

Ne želim da imam spoljne podsticaje.

Možete nekako da vidite,
zidovi su svetlozeleni.

Rečeno mi je da mentalne institucije
koriste tu boju na zidovima.

(Smeh)

To je nekako umirujuća boja,

nije nešto što bi vas zaista stimulisalo.

Ovde ne vidite kompjuter,
samo vidite ekran,

ali najvažnije mi je kod kompjutera -

ne moraju da budu veliki i moćni,
iako mi se i to sviđa -

zaista moraju da budu potpuno tihi.

Znam ljude koji rade za Gugl

i imaju svoje male centre za podatke
u svojim domovima,

a ja to ne radim.

Moja kancelarija je najdosadnija
kancelarija koju ćete ikada videti.

I ja sedim u njoj sam i u tišini.

Ako mačka navrati,

sedi mi na krilu.

A ja želim da slušam mačku kako prede,

a ne zvuk ventilatora u kompjuteru.

KA: Ovo je zapanjujuće

jer radeći na ovaj način,

u stanju si da upravljaš
tim ogromnim tehnološkim carstvom -

radi se o carstvu -

stoga je to neverovatno svedočanstvo
snage otvorenog koda.

Ispričaj nam kako si savladao otvoreni kod

i kako je to dovelo do nastanka Linuksa.

LT: Mislim, i dalje radim sam.

Zaista - radim sam u svojoj kući,

često u bade-mantilu.

Kad fotograf navrati, obučem se,

da bih imao odeću na sebi.

(Smeh)

I tako sam oduvek radio.

Mislim, ovako sam i Linuks stvorio.

Nisam stvorio Linuks
da bude sarađivački projekat.

Stvorio sam ga kao jedan
u nizu mnogih projekata

koje sam svojevremeno pravio za sebe,

delimično zbog krajnjeg rezultata,

no i više zato što sam prosto uživao
u programiranju.

Dakle, radilo se o kraju putovanja,

do kog, 25 godina kasnije,
još nismo stigli.

Ali zaista se radilo o činjenici
da sam tragao za samostalnim projektom

i otvoreni kod mi zaista
uopšte nije bio na umu.

A desilo se da je...

projekat raste i postane nešto
čime želite da se pohvalite pred ljudima.

Zaista, ovo je više u fazonu:
"Vau, pogledajte šta sam napravio!"

I verujte mi - tada to nije bilo
toliko sjajno.

Učinio sam da bude dostupan javnosti

i u tom trenutku
nije čak ni bio otvoren kôd.

U tom trenutku je bio dostupan kôd,
ali nije postojala namera

njegovog korišćenja u vidu metodologije
otvorenog kôda kakva se danas podrazumeva

za unapređivanje.

Više je bilo u fazonu:

"Pogledajte, na ovome sam radio
pola godine,

voleo bih da čujem komentare."

A drugi su mi prilazili.

Na Univerzitetu Helsinki

sam imao prijatelja
koji je pripadao otvorenom kôdu -

tada se uglavnom to zvalo
"besplatan softver" -

i zapravo mi je predstavio ideju
o tome da, hej,

možeš da koristiš postojeće
licence otvorenih kodova.

I ja sam razmišljao na kratko o tome.

Zapravo sam brinuo o čitavom
komercijalnom interesu u svemu tome.

Mislim, to je jedna od briga
koju verujem većina ima kad počinje,

brinu da će neko
da se okoristi njihovim radom.

I odlučio sam: "Zašto da ne?"

I -

KA: Onda je jednom

neko napravio doprinos nekim kodom
da si pomislio:

"Opa, to je zaista zanimljivo,
to mi ne bi palo na pamet.

Moglo bi zapravo da unapredi ovo."

LT: Nije počelo tako što su ljudi
doprinosili kodovima,

više su ljudi doprinosili idejama.

A sama činjenica da neko drugi
pogleda vaš projekat -

i siguran sam da je tako
i kod drugih stvari,

ali je definitivno tačno za kôd -

to da se neko drugi
zainteresuje za vaš kôd,

pogleda ga taman toliko
da pruži povratnu informaciju

i da vam da ideje.

To mi je bilo od ogromne važnosti.

Tada mi je bila 21 godina,
dakle, bio sam mlad,

ali već tada sam proveo
praktično pola života programirajući.

A svaki prethodni projekat
je bio potpuno lične prirode

i bilo mi je otkrovenje
kad su ljudi počeli prosto da komentarišu,

da daju povratne informacije o mom kodu.

A čak i pre nego što su počeli
da mi vraćaju kôd,

to je bio, verujem, veliki momenat
kad sam rekao:

"Volim druge ljude!"

Da ne bude zabune -

zapravo nisam druželjubiv.

(Smeh)

Zaista ne volim druge ljude -

(Smeh)

Ali volim kompjutere,

volim da kontaktiram
s drugim ljudima putem mejla

jer to nekako ublažava stvari.

Ali volim druge ljude koji komentarišu
i uključuju se u moj projekat.

Tako je postao nešto značajnije.

KA: Da li je postojao momenat
kad si uvideo šta se stvara

i da iznenada zaživljava

i pomislio si: "Stani malo, ovo bi zapravo
moglo da bude nešto veliko,

a ne puki lični projekat
za koji dobijam dobre reakcije,

već se radi o burnom preokretu
u čitavom svetu tehnologije?"

LT: Ne baš,

mislim, važan momenat za mene
nije bio kad je sve postajalo ogromno,

već kad je sve postajalo malo.

Velika stvar za mene
je što više nisam bio sam

već sam imao deset,
možda 100 ljudi koji su uključeni -

to je bila velika stvar.

Sve posle toga je bilo postupno.

Prelazak sa 100 ljudi na milion ljudi
nije bila velika stvar za mene.

Pa, mislim, možda jeste ako vi -

(Smeh)

ako želite prodati svoj rezultat,
onda jeste strašna stvar -

da se razumemo.

Ali ako ste zainteresovani za tehnologiju

i zainteresovani za projekat,

važan deo je pridobijanje zajednice.

Onda je zajednica postupno rasla.

I zapravo nije postojao momenat
kad sam bio u fazonu:

"Ala je ovo baš zaživelo!" jer -

mislim - trebalo je relativno
mnogo vremena.

KA: Dakle, svi tehnolozi
s kojim sam razgovarao pripisuju ti

da si im mnogo promenio posao.

Ne radi se samo o Linuksu,

već o nečemu što se zove Git,

to je upravljački sistem
za razvoj softvera.

Ispričaj nam ukratko o tome
i o tvojoj ulozi u tome.

LT: Jedno od pitanja koje smo imali,

a trebalo je vremena da počne da iskače,

je kad..

kad broj ljudi koji radi na projektu
poraste od 10 ili 100

na 10,000 ljudi što -

mislim, trenutno imamo situaciju
gde samo na jednom softveru

imamo uključeno 1,000 ljudi
prilikom svakog objavljivanja,

a to se dešava na svaka dva meseca,
otprilike dva ili tri meseca.

Neki ljudi ne doprinose mnogo.

Gomila ljudi pravi male, male promene.

Ali da biste održavali ovo,

razmere menjaju to kako upravljate time.

I prošli smo kroz mnogo muka.

Imamo čitave projekte koji se jedino bave
održavanjem otvorenog kôda.

Nekada je najčešće korišćen CVS,

a ja sam strasno mrzeo CVS
i odbijao sam da ga diram,

te sam isprobavao nešto drugo
radikalnije i interesantnije

što su svi drugi mrzeli.

KA: (Smeje se)

LT: I bili smo u problemu,

imali smo na hiljade ljudi
koji su želeli da učestvuju,

ali na razne načine
ja sam bio tačka prekida,

gde nisam mogao da savladam

da radim sa hiljadama ljudi.

Stoga je Git moj drugi veliki projekat,

koji je napravljen za mene
kako bi održavao moj prvi veliki projekat.

Ja bukvalno tako radim.

Ne kodiram zbog -

dobro, kodiram iz zabave -

ali želim da kodiram
za nešto što ima smisla,

stoga je svaki projekat kojim sam se bavio
bio nešto što mi je trebalo

i -

KA: Dakle, zaista, i Linuks i Git
su na neki način proistekli

skoro kao nenamerna posledica

tvoje želje da ne radiš s previše ljudi.

LT: Apsolutno. Da.

(Smeh)

KA: To je neverovatno.
LT: Da.

(Aplauz)

Pa, ipak, ti si čovek
koji je transformisao tehnologiju,

ne jednom, već dva puta

i moramo da pokušamo
da raumemo zašto je to tako.

Malo si nam nagovestio, ali...

Ovo je slika tebe kao dečaka,
s Rubikovom kockom.

Pomenuo si da programiraš
od svoje 10 ili 11. godine,

pola svog života.

Da li si bio tip kompjuterskog genijalca,
znaš, nadštreber,

jesi li bio školska faca
koja može da uradi bilo šta?

Kakav si bio kao dete?

LT: Da, mislim da sam bio
prototip štrebera.

Mislim, bio sam...

Nisam ni tad bio druželjubiv.

To je moj mlađi brat.

Mene očigledno više interesuje
Rubikova kocka

od mog mlađeg brata.

(Smeh)

Moja mlađa sestra, koje nema na slici,

kad bismo imali porodična okupljanja -

a ne radi se o velikoj porodici,
ali imam otprilike nekoliko rođaka -

ona bi me unapred pripremala.

Kao, pre nego bih zakoračio u prostoriju
ona bi rekla:

"U redu. Tako i tako..."

Jer nisam bio -

bio sam čudak.

Zanimali su me kompjuteri,

matematika,

fizika.

Bio sam dobar u tome.

Mislim da nisam bio naročito izuzetan.

Očito, moja sestra bi rekla

da je moja najizuzetnija vrlina
to što neću da se okanim.

KA: U redu, počnimo odatle
jer je to zanimljivo.

Ne možeš da se okaniš.

Dakle ne radi se o tome
da si štreber i da si pametan,

radi se o tome da si... tvrdoglav?

LT: Radi se o tvrdoglavosti.

Radi se o tome da,

kad upravo započnete nešto

i ne kažete: "U redu, završio sam,
radimo nešto drugo -

vidi, nešto svetlucavo!"

Primetio sam to
i u drugim oblastima mog života.

Živeo sam sedam godina
u Silicijumskoj dolini.

I radio sam za istu firmu
u Silicijumskoj dolini,

sve vreme.

To je nezapamćeno.

Tako ne funkcioniše Silicijumska dolina.

Čitava poenta Silicijumske doline
je da ljudi prelaze s posla na posao

kako bi se napravio bućkuriš.

A ja nisam takva osoba.

KA: Međutim tokom
razvoja samog Linuksa

ta tvrdoglavost te je ponekad dovodila
u sukob s drugim ljudima.

Pričaj nam malo o tome.

Je li to bilo krucijalno za održavanje
kvaliteta onoga što ste pravili?

Kako bi objasnio šta se desilo?

LT: Ne znam da li je krucijalno.

Vratiću se na to
da "nisam druželjubiva osoba" -

ponekad sam takođe...

da li da kažem,

"kratkovid" kad su u pitanju
osećanja drugih ljudi,

a zbog toga ponekad kažete nešto
što povređuje druge ljude.

I nisam ponosan na to.

(Aplauz)

Ali istovremeno se radi -

razumem ljude koji mi govore
da bi trebalo da budem ljubazan.

A onda kad pokušam da im objasnim
da su oni možda ljubazni,

možda bi trebalo da budu agresivniji,

oni to vide kao neljubaznost.

(Smeh)

Pokušavam da kažem
da smo svi mi različiti.

Ja nisam druželjubiv;

nije to nešto na šta sam naročito ponosan,

ali je deo mene.

A jedna stvar koja mi se zaista sviđa
kod otvorenog kôda

je to što zaista omogućuje
različitim ljudima da rade zajedno.

Ne moramo da se međusobno volimo -

a ponekad se zaista ne sviđamo
jedni drugima.

Zaista - ima tu veoma,
veoma žustrih rasprava.

Ali možete, zapravo,
možete da otkrijete stvari -

čak se ni ne slažete da se ne slažete,

prosto vas zanimaju
potpuno različite stvari.

Vratiću se na mesto od ranije
gde sam rekao

kako sam se plašio da će komercijalisti
da se okoriste mojim radom,

ispostavilo se,
i to se veoma brzo ispostavilo,

da su ti komercijalisti
dragi, dragi ljudi.

I obavili su sve ono
što mene nije zanimalo da radim,

a imali su potpuno različite ciljeve.

I koristili su otvoreni kôd na načine
kojim prosto nisam želeo da se bavim.

No, kako se radilo o otvorenom kôdu,
mogli su,

i to zapravo sve zajedno
savršeno funkcioniše.

I zapravo mislim da isto funkcioniše.

Morate da imate druželjubive ljude,
komunikatore,

topla i prijateljska lica

koji su u fazonu -

(Smeh)

da zaista žele da vas zagrle
i da vas uvedu u zajednicu.

Ali svi nisu takvi.

Ja nisam takav.

Mene interesuje tehnologija.

Neke ljude zanima korisnički interfejs.

Ne bih mogao ni za spas života
da napravim korisnički interfejs.

Mislim, kad bih se nasukao na pusto ostrvo

i jedini način da odem s ostrva
je da napravim lep korisnički interfejs,

umro bih tamo.

(Smeh)

Dakle, postoje razni ljudi;

i ne pravdam se, pokušavam da objasnim.

KA: Kad smo pričali prošle sedmice,

govorio si o još jednoj osobini
koju poseduješ,

a koja je meni zaista zanimljiva.

Ideja koja se naziva ukusom.

I imam ovde nekoliko slika.

Verujem da je ovo primer
ne naročito dobrog ukusa u kodiranju,

a ovaj je s više ukusa,

to svako odmah primeti.

U čemu je razlika među njima?

LT: Dakle, ovo je -

Koliko se vas ovde bavilo kodiranjem?

KA: O, gospode.

LT: Pa, garantujem vam,

svi koji su podigli ruke,

radili su ono što se naziva
jednostruko povezanim listama.

To se uči -

Ovo, prvo nije pristup
naročito dobrog ukusa,

u suštini tako vas uče
kad počnete da kodirate.

I ne morate da razumete kôd.

Najzanimljiviji deo za mene

je poslednji iskaz "ako".

Jer u jednostruko povezanim listama
se dešava -

ovo pokušava da ukloni
postojeći unos sa liste -

a postoji razlika
u tome da li se radi o prvom unosu

ili se radi o unosu u sredini.

Jer ako se radi o prvom unosu,

morate da promenite
pokazivač na prvi unos.

Ako je u sredini,

morate da promenite pokazivač
kod prethodnog unosa.

Radi se o dva potpuno različita slučaja.

KA: A taj je bolji.

LT: Ovaj je bolji.

Nema "ako" iskaz.

I nije zaista bitno -

ne želim da shvatite
zašto nema "ako" iskaz,

ali želim da razumete

da ponekad možete
da posmatrate problem drugačije

i da ga prepravite
kako bi nestao specijalan slučaj

i postao običan slučaj.

A to je dobar kôd.

Ali ovo je prost kôd.

Ovo su osnove kompjuterskog softvera.

Ovo nije važno - iako su detalji važni.

Za mene, znak da zaista želim
da radim s ljudima

je kad imaju dobar ukus, na taj način...

Poslao sam vam ovaj glupi primer

koji nije relevantan jer je suviše kratak.

Dobar ukus je mnogo više od ovoga.

Dobar ukus je kad zaista
vidite velike obrasce

i kad instinktivno znate
koji je pravi način da radite nešto.

KA: U redu, trenutno sklapamo kockice.

Ti imaš ukusa,

na način koji je značajan
programerima softvera.

Ti si -

(Smeh)

LT: Mislim da je bilo značajno
za neke ljude ovde.

KA: Ti si veoma pametan programer

i prokleto si tvrdoglav.

Međutim, mora da ima još nešto.

Mislim, promenio si budućnost.

Mora da imaš moć
za te velike vizije budućnosti.

Ti si vizionar, zar ne?

LT: Zapravo osećam
blagu neprijatnost na TED-u

u protekla dva dana

jer ovde imamo mnogo vizija, zar ne?

A ja nisam vizionar.

Nemam petogodišnji plan.

Ja sam inženjer.

I mislim da je to zaista -

mislim - uopšte mi ne smetaju svi ti ljudi

koji šetaju okolo i prosto zure u oblake

i gledaju u zvezde
i govore: "Želim da stignem tamo."

Ali ja gledam u zemlju

i želim da popravim provaliju
koja je ispred mene

pre nego što u nju upadnem.

Takva sam osoba.

(Klicanje)

(Aplauz)

KA: Govorio si mi prošle nedelje
o ova dva čoveka.

Ko su oni i kako se poistovećuješ s njima?

LT: Pa, ovo je nekakav tehnološki kliše,

sva ta fama Tesla protiv Edisona,

gde Teslu vide kao vizionara naučnika
i čoveka s ludim idejama.

A ljudi vole Teslu.

Mislim, neki ljudi nazivaju
firme po njemu.

(Smeh)

Druga osoba ovde je Edison,

koga često kleveću
da je bio nekako neinspirativan

i jeste -

mislim, njegov najčuveniji citat je:

"Genije je jedan procenat inspiracija,
a 99 procenata vredan rad."

A ja sam u Edisonovom kampu,

čak iako ga ljudi nužno ne vole.

Jer ako zapravo uporedite ovu dvojicu,

Tesla nam zaokuplja umove ovih dana,

ali ko je zapravo promenio svet?

Edison možda nije bio draga osoba,

uradio je mnogo toga -

možda nije bio toliko inteligentan,

nije bio naročit vizionar.

Ali mislim da sam sličniji Edisonu
nego Tesli.

KA: Dakle, naša ovonedeljna tema na TED-u
su snovi -

veliki, hrabri, odvažni snovi.

Ti si zaista suprotnost tome.

LT: Pokušavam malo da spustim loptu, da.

KA: To je dobro.

(Smeh)

Mi te prihvatamo, prihvatamo te.

Firme, poput Gugla i mnogih drugih,
su zaradile verovatno

na milijarde dolara na tvom softveru.

Da li te to nervira?

LT: Ne.

Ne nervira me iz nekoliko razloga.

A jedan od njih je da mi dobro ide.

Zaista mi dobro ide.

Ali drugi razlog je -

mislim, da se nisam bavio otvorenim kodom
i zaista poklanjanjem,

Linuks nikad ne bi postao ono što jeste.

I donelo je iskustva,
ja zaista ne uživam da govorim u javnosti,

ali istovremeno je i ovo iskustvo.

Verujte mi.

Dakle, mnogo toga se dešava
što me usrećuje

i uverava da sam napravio prave izbore.

KA: Da li je ideja o otvorenom kôdu -

ovo je, mislim da ovim završavamo -

da li je ideja o otvorenom kôdu
u potpunosti realizovana trenutno u svetu

ili ima još mesta za njenu upotrebu,

ima li još nešto što bi mogla da postigne?

LT: Ovde se dvoumim.

Mislim da je razlog zašto otvoreni kôd
dobro funkcioniše u kodiranju

to što kad se sve svede,

kôd je nekako crno-beo.

Često imate poprilično
dobar način da odlučite

šta je urađeno tačno, a šta nije.

Kôd ili funkcioniše ili ne funkcioniše,

što znači da ima manje
prostora za rasprave.

A mi ipak raspravljamo,
uprkos tome, zar ne?

U mnogim drugim oblastima -

mislim, ljudi su govorili
o otvorenoj politici i slično -

i zaista je teško ponekad reći

da, da, možete primeniti
iste principe u nekim drugim oblastima

samo zato što se crno i belo
ne pretvaraju prosto u sivo,

već u različite boje.

Pa, očigledno se otvoreno deljenje
vraća u nauku.

U nauci je i nastalo.

Ali potom je nauka postala
prilično zatvorena,

sa veoma skupim časopisima
i sličnim pojavama.

A otvoreno deljenje se vraća u nauku,

sa pojavama poput arXiv-a
i otvorenih časopisa.

I Vikipedija je promenila svet.

Pa ima tu i drugih primera

i siguran sam da će ih biti još.

KA: Ali ti nisi vizionar,

pa nije na tebi da ih imenuješ.

LT: Ne.

(Smeh)

Ljudi, na vama je da ih ostvarite, zar ne?

KA: Tačno tako.

Linuse Torvaldse,

hvala ti za Linuks, hvala ti za internet,

hvala ti za sve telefone s androidom.

Hvala ti što si došao na TED
i otkrio toliko o sebi.

LT: Hvala vama.

(Aplauz)