Магична машина за веш

Шта је био највећи изум индустријске револуције? Ханс Рослинг каже да је то машина за веш. Уз нове податке, које је дизајнирао "Gapminder", Рослинг нам показује магију која се појављује када економски напредак и струја претворе досадни дан за прање у интелектуални дан за читање.

Имао сам само четири године

када сам видео мајку како по први пут

у свом животу пуни веш машину.

То је био велик дан за моју мајку.

Моји мајка и отац
су годинама штедели новац

да би могли да купе ту машину.

И првог дана кад је требало да се укључи

чак је и бака била позвана да је види.

(Смех)

А она је била још више узбуђена.

Током целог живота
она је грејала воду на ватри

и ручно прала веш за седморо деце.

А сада је требало да гледа

како струја обавља тај посао.

Моја мајка је пажљиво отворила врата

и убацила је веш у машину,

овако.

А када је затворила врата,

бака је рекла, "Не, не, не, не.

Пусти мене, пусти мене да стиснем дугме."

И бака је стиснула дугме

и рекла: "О, фантастично.

Желим да видим ово. Дај ми столицу.

Дај ми столицу. Желим да видим."

И седела је испред машине

и гледала цео програм прања.

Била је опчињена.

За моју баку је веш машина била чудо.

Данас, у Шведској
и другим богатим земљама,

људи користе толико различитих машина.

Видите, домови су пуни машина;

не знам ни да их именујем све.

И када желе да путују,

користе летеће машине

које их превозе на удаљене дестинације.

А ипак, у свету има толико људи

који још увек греју воду на ватри

и кувају храну на ватри.

Некада ни немају довољно хране.

Живе испод границе сиромаштва.

Има две милијарде људских бића

која живе са мање од два долара дневно.

А најбогатији људи овде -

има их једна милијарда -

они живе изнад онога
што називам ваздушна линија,

јер троше више од 80 долара дневно

на своје конзумирање.

Али то је само једна, две,
три милијарде људи

а очигледно је да има
седам милијарди људи у свету,

дакле мора бити једна, две,
три, четири милијарде људи више

које живе између ваздушне
и линије сиромаштва.

Они имају струју,

али питање је колико њих
има машине за веш?

Темељно сам проучио тржишне податке

и открио да је машина за веш

засигурно ушла испод ваздушне линије,

и данас има још милијарду људи

који живе изнад линије прања.

(Смех)

Они троше више од четрдесет долара дневно.

Дакле две милијарде
има приступ веш машинама.

А преосталих пет милијарди,

како они перу?

Или, да будем прецизнији,

како већина жена у свету пере?

Јер је прање и даље тежак женски посао.

Оне перу овако: ручно.

То је напоран посао који захтева време,

за који су им потребни сати сваке недеље.

Понекада морају да доносе воду из далека

да би прале веш код куће.

Или морају да носе веш до удаљеног потока.

И оне желе веш машине.

Не желе да проводе
тако велики део својих живота

радећи овај тежак посао
са релативно мало продуктивности.

Њихова жеља се не разликује нимало

од жеље коју је имала моја бака.

Видите, пре две генерације у Шведској -

узимање воде из потока,

грејање на дрва и овакво прање.

И оне на исти начин желе веш машину.

Али када предајем еколошки
освешћеним студентима,

они ми кажу: "Не могу сви на свету
имати аутомобиле и машине за веш."

Како да кажемо овој жени
да неће имати веш машину?

Онда питам своје студенте,

питао сам их - током протекле две године,

"Колико вас не вози ауто?"

И неки од њих поносно дижу руке

и кажу "Ја не возим ауто."

А онда им поставим стварно тешко питање:

"Колико вас ручно пере
своје фармерке и постељину?"

И нико не диже руку.

Чак и најтврдокорнији из еколошког покрета

користе веш машине.

(Смех)

Како то да је ово нешто што сви користе

и мисле да други неће престати;
шта је ту посебно?

Морам да анализирам
коришћење енергије у свету.

Ево нас.

Видите, овде је свих седам милијарди људи:

људи ваздуха, људи прања,

људи сијалице и људи ватре.

Једна оваква јединица

је јединица енергије у фосилним горивима -

нафта, угаљ или гас.

Одатле потиче највише струје
и енергије у свету.

Дванаест јединица
се користи у целом свету,

а најбогатијих милијарду користи шест.

Седмина светске популације
користи половину енергије.

А ови који имају веш машине

али не и кућу пуну других машина,

они користе две.

Ова група користи три, свака по једну.

И они имају струју, такође.

А ови овде чак ни не користе
свако по једну.

То је укупно дванаест.

Али највећа брига за еколошки
освешћене студенте - и у праву су -

је будућност.

Какви су трендови?

Ако продужимо трендове,

без неке напредне анализе, до 2050.

постоје две ствари које могу
повећати потрошњу енергије.

Прво, раст популације.

Друго, економски раст.

Раст популације ће се највише десити
у најсиромашнијим народима овде,

јер они имају високу смртност деце

и имају много деце по једној жени.

А с тим добијате још два,

али то неће много променити
потрошњу енергије.

Десиће се економски раст.

Најбољи из ових нарастајућих економија -

зовем их Нови Исток -

ће прескочити у ваздушну линију.

Рећи ће, "Вууп!"

Почеће да користе исто колико
и Стари Запад већ користи.

А ови људи, они желе веш машину.

Рекао сам вам. Отићи ће тамо.

Удвостручиће потрошњу енергије.

Надамо се да ће сиромашни
почети да користе струју.

Имаће породицу са двоје деце
без заустављања раста популације.

Али укупна потрошња енергије

ће се повећати на 22 јединице.

А од те 22 јединице

најбогатији и даље највише троше.

Дакле, шта треба урадити?

Због тих ризика,

реална је висока вероватноћа
климатских промена.

Стварна је.

Наравно, морају бити
енергетски ефикаснији.

Морају на неки начин променити понашање.

Морају такође почети
с производњом еко енергије

много више еколошке енергије.

Али све док не буду имали
једнаку потрошњу по особи,

не би требало да другима деле савете -

шта радити, а шта не радити.

(Смех и аплауз)

Овде свуда можемо имати више еко енергије.

Ми се надамо да ће се ово десити.

То је прави изазов за будућност.

Али уверавам вас
да ова жена у фавели у Рију

жели машину за веш.

Веома је задовољна министарком енергије

која је свима обезбедила струју -

толико срећна да је и гласала за њу.

А она је постала Дилма Русеф,

изабрана председница

једне од највећих демократија у свету -

од министарке за енергију
постала је председница.

Ако имате демократију,

људи ће гласати за веш машине.

Обожавају их.

А каква је њихова магија?

Моја мајка је магију ове машине објаснила

већ првог дана.

Рекла је, "Ханс, сад смо убацили веш;

машина ће обавити посао.

И сада можемо отићи у библиотеку."

Јер магија је у овоме:

убаците веш и шта добијате од машине?

Од машина добијате књиге,

књиге за децу.

А мајка је имала времена да ми их чита.

Волела је ово. Добио сам "ABC".

Тада сам започео
своју професорску каријеру,

када је мајка имала времена да ми чита.

Узимала је и књиге за себе.

Успела је да учи енглески

и научи га као страни језик.

Читала је много романа,

много разних романа, знате.

И стварно, стварно смо волели ову машину.

Моја мајка и ја смо рекли,

"Хвала индустријализацији.

Хвала челичани.

Хвала електрани.

И хвала хемијској индустрији
која нам је дала време за читање књига".

Много вам хвала.

(Аплауз)