< Return to Video

“Da li umirem?” Iskren odgovor.

  • 0:00 - 0:03
    Poslednjih sedam godina
    sam medicinski tehničar
  • 0:03 - 0:05
    na intenzivnoj nezi
    u okrugu Safolk, Njujork.
  • 0:05 - 0:07
    Bio sam prva osoba koja reaguje
    u brojnim slučajevima
  • 0:07 - 0:10
    od saobraćajnih nesreća
    do uragana Sendi.
  • 0:10 - 0:12
    Ako ste kao većina ljudi, smrt je možda
  • 0:12 - 0:13
    jedan od vaših najvećih strahova.
  • 0:13 - 0:15
    Neki od nas će znati kada da je očekuju.
  • 0:15 - 0:17
    Neki od nas neće.
  • 0:17 - 0:19
    Postoji manje poznati medicinski termin
  • 0:19 - 0:21
    zvani neposredni kraj.
  • 0:21 - 0:22
    Gotovo da je simptom.
  • 0:22 - 0:24
    Kao medicinski radnik,
    obučen sam da reagujem
  • 0:24 - 0:26
    na ovaj simptom kao i bilo koji drugi,
  • 0:26 - 0:28
    tako da kada me pogleda pacijent
    koji ima srčani udar
  • 0:28 - 0:30
    i kaže: "Umreću danas",
  • 0:30 - 0:33
    obučeni smo
    da preispitamo stanje pacijenta.
  • 0:33 - 0:35
    Tokom moje karijere, odgovorio sam
  • 0:35 - 0:37
    na niz slučajeva gde su pacijentu
  • 0:37 - 0:39
    ostali minuti života
  • 0:39 - 0:42
    i ništa nisam mogao da učinim za njih.
  • 0:42 - 0:45
    Imajući to u vidu,
    bio sam suočen sa dilemom:
  • 0:45 - 0:49
    da li da kažem umirućima
    da će se uskoro suočiti sa smrću,
  • 0:49 - 0:51
    ili da ih lažem da ih utešim?
  • 0:51 - 0:54
    Na početku karijere,
    suočavao sam se sa ovom dilemom
  • 0:54 - 0:55
    jednostavno laganjem.
  • 0:55 - 0:57
    Bio sam uplašen.
  • 0:57 - 1:00
    Bio sam uplašen da ako im kažem istinu,
  • 1:00 - 1:03
    da će umreti u užasu, u strahu,
  • 1:03 - 1:06
    grabeći te poslednje trenutke života.
  • 1:06 - 1:09
    To se sve promenilo sa jednim događajem.
  • 1:09 - 1:12
    Pre pet godina,
    reagovao sam na saobraćajnu nesreću.
  • 1:12 - 1:15
    Vozač motora je pretrpeo kritične,
    kritične povrede.
  • 1:15 - 1:17
    Dok sam ga procenjivao,
    shvatio sam da se ništa
  • 1:17 - 1:19
    ne može učiniti za njega,
  • 1:19 - 1:23
    i kao toliko drugih slučajeva,
    pogledao me je u oči
  • 1:23 - 1:27
    i postavio to pitanje: "Da li ću umreti?"
  • 1:27 - 1:31
    U tom trenutku,
    rešio sam da učinim nešto drugačije.
  • 1:31 - 1:33
    Odlučio sam da mu kažem istinu.
  • 1:33 - 1:37
    Odlučio sam da mu kažem da će umreti
  • 1:37 - 1:40
    i da ništa ne mogu da učinim za njega.
  • 1:40 - 1:44
    Njegova reakcija me je ostavila u šoku
    do današnjeg dana.
  • 1:44 - 1:46
    Prosto se opustio i imao je pogled
  • 1:46 - 1:48
    prihvatanja na svom licu.
  • 1:48 - 1:50
    Nije se susreo sa užasom niti strahom
  • 1:50 - 1:52
    kao što sam ja očekivao.
  • 1:52 - 1:55
    Prosto je ležao,
    i dok sam gledao u njegove oči,
  • 1:55 - 1:58
    video sam unutrašnji mir i prihvatanje.
  • 1:58 - 2:00
    Od tog trenutka nadalje, rešio sam
  • 2:00 - 2:04
    da nije moje da tešim umiruće lažima.
  • 2:04 - 2:07
    Odgovorivši na mnoge slučajeve od tada
  • 2:07 - 2:10
    gde su pacijenti
    bili u svojim poslednjim trenucima
  • 2:10 - 2:12
    i nije bilo ničeg što bih mogao
    da učinim za njih,
  • 2:12 - 2:13
    u skoro svakom slučaju,
  • 2:13 - 2:16
    svi su imali istu reakciju na istinu,
  • 2:16 - 2:19
    unutrašnji mir i prihvatanje.
  • 2:19 - 2:21
    Zapravo, postoje tri obrasca
  • 2:21 - 2:25
    koje sam primetio u svim tim slučajevima.
  • 2:25 - 2:29
    Prvi obrazac me je uvek nekako šokirao.
  • 2:29 - 2:33
    Bez obzira na religijska uverenja
    ili kulturnu pozadinu,
  • 2:33 - 2:36
    postoji potreba za oproštajem.
  • 2:36 - 2:37
    Bilo da to zovu grehom
  • 2:37 - 2:40
    ili jednostavno kažu da se kaju,
  • 2:40 - 2:42
    njihova krivica je univerzalna.
  • 2:42 - 2:44
    Jednom sam se starao
    o starijem gospodinu
  • 2:44 - 2:46
    koji je imao snažan srčani udar.
  • 2:46 - 2:48
    Dok sam pripremao sebe i svoju opremu
  • 2:48 - 2:51
    za njegov predstojeći srčani zastoj,
  • 2:51 - 2:56
    počeo sam da govorim pacijentu
    o njegovoj bliskoj smrti.
  • 2:56 - 2:59
    Već je znao po tonu mog glasa
    i govoru tela.
  • 2:59 - 3:01
    Kako sam stavljao ploče defibrilatora
    na njegove grudi,
  • 3:01 - 3:04
    pripremajući se
    za ono što će se uskoro dogoditi,
  • 3:04 - 3:06
    pogledao me je u oči i rekao:
  • 3:06 - 3:09
    "Voleo bih da sam proveo više vremena
    sa mojom decom i unucima
  • 3:09 - 3:12
    umesto što sam bio sebičan
    sa svojim vremenom."
  • 3:12 - 3:14
    Suočen sa neposrednom smrću,
  • 3:14 - 3:17
    sve što je želeo bio je oproštaj.
  • 3:17 - 3:19
    Drugi obrazac koji sam primetio
  • 3:19 - 3:21
    je potreba za pamćenjem.
  • 3:21 - 3:23
    Bilo da je to da bude upamćen
    u mojim mislima
  • 3:23 - 3:25
    ili svojih voljenih,
    bilo im je potrebno da osete
  • 3:25 - 3:27
    da će nastaviti da žive.
  • 3:27 - 3:29
    Postoji potreba za besmrtnošću
  • 3:29 - 3:32
    u srcima i mislima njihovih voljenih,
  • 3:32 - 3:35
    mene, mog osoblja, ili bilo koga unaokolo.
  • 3:35 - 3:38
    Bezbroj puta sam imao pacijenta
    koji me gleda u oči
  • 3:38 - 3:42
    i kaže: "Hoćeš li me pamtiti?"
  • 3:42 - 3:45
    Poslednji obrazac koji sam primetio
  • 3:45 - 3:48
    uvek me je dirnuo najdublje u dušu.
  • 3:48 - 3:51
    Umirućima je potrebno da znaju
    da je njihov život imao smisla.
  • 3:51 - 3:54
    Potrebno im je da znaju
    da nisu protraćili svoj život
  • 3:54 - 3:57
    na beznačajne poslove.
  • 3:57 - 4:00
    Ovo mi se desilo veoma,
    veoma rano u karijeri.
  • 4:00 - 4:02
    Odgovorio sam na poziv.
  • 4:02 - 4:04
    Žena u kasnim pedesetim
  • 4:04 - 4:06
    bila je ozbiljno prikovana u vozilu.
  • 4:06 - 4:10
    Drugi auto je udario u njen sa strane
    pri velikoj brzini,
  • 4:10 - 4:12
    kritično, kritično stanje.
  • 4:12 - 4:15
    Dok su vatrogasci radili na tome
    da je izvuku iz auta,
  • 4:15 - 4:18
    popeo sam se da počnem sa pružanjem nege.
  • 4:18 - 4:21
    Dok smo govorili, rekla mi je:
  • 4:21 - 4:23
    "Bilo je toliko mnogo više toga
    što sam želela
  • 4:23 - 4:24
    da uradim sa svojim životom."
  • 4:24 - 4:28
    Osećala je da nije ostavila svoj trag
    na ovoj Zemlji.
  • 4:28 - 4:30
    Dok smo nastavili da govorimo,
    ispostavilo se
  • 4:30 - 4:32
    da je ona majka dva usvojena deteta
  • 4:32 - 4:35
    koja su na putu da upišu
    medicinsku školu.
  • 4:35 - 4:37
    Zbog nje, dvoje dece
  • 4:37 - 4:40
    imalo je priliku koju inače ne bi imali
  • 4:40 - 4:42
    i nastaviće da spasavaju živote
    u medicinskom polju
  • 4:42 - 4:45
    kao doktori medicine.
  • 4:45 - 4:46
    Trebalo je 45 minuta
  • 4:46 - 4:48
    da je oslobode iz vozila.
  • 4:48 - 4:53
    Međutim, umrla je
    pre nego što je oslobođena.
  • 4:53 - 4:54
    Verovao sam u ono
    što viđate u filmovima:
  • 4:54 - 4:56
    kada ste u tim poslednjim trenucima
  • 4:56 - 4:59
    da je tu isključivo užas, strah.
  • 4:59 - 5:02
    Shvatio sam, bez obzira na okolnosti,
  • 5:02 - 5:04
    uglavnom je dočekana
    sa mirom i prihvatanjem,
  • 5:04 - 5:08
    da su najmanje stvari, najmanji momenti,
  • 5:08 - 5:12
    najsitnije stvari koje si doneo na svet
  • 5:12 - 5:15
    one koje ti daju mir
    u tim poslednjim trenucima.
  • 5:15 - 5:17
    Hvala vam.
  • 5:17 - 5:20
    (Aplauz)
Title:
“Da li umirem?” Iskren odgovor.
Speaker:
Metju Orajli (Matthew O'Reilly)
Description:

Metju Orajli je iskusni medicinski tehničar za hitne slučajeve na Long Ajlendu u Njujorku. U ovom govoru, Orajli opisuje šta se dešava nakon što ga teško povređeni pacijent upita: "Da li ću umreti?"
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
05:33

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.