Upoznajte očaravajuće leteće mašine budućnosti

Kada čujete reč "dron", verovatno pomislite na nešto veoma korisno ili zastrašujuće. Ali da li oni mogu imati estetsku vrednost? Stručnjak za autonomne sisteme Rafaelo Dandrea razvija leteće mašine i njegov najnoviji projekti pomeraju granice autonomskog leta, od letećeg krila koji može da lebdi i da se odbrani od ometanja letelice od osam propelera koja je ambivalentna orijentaciji do roja malih koordiniranih mikro kvadkoptera. Pripremite se da vas zaseni divni, vrtoložni red letećih mašina koje se kreću poput svitaca na TED bini.

Ono što je počelo
kao platforma za hobiste

postalo je industrija
vredna milijarde dolara.

Inspekcija, praćenje životne sredine,
fotografija, film i novinarstvo

to su neki potencijali korišćenja
komercijalnih dronova.

I njihovi zagovornici omogućavaju
da se razvijaju

u centrima za istraživanje po svetu.

Na primer, pre nego što je vazdušna
dostava paketa

ušla u našu društvenu svest,

autonoman skup letećih mašina
napravio je toranj od 6 metara

sačinjen od 1500 cigla,

pred publikom,
u centru FRAC u Francuskoj,

i pre nekoliko godina,
počeli su da lete sa konopcima.

Pri vezivanju letećih mašina,

mogu dostići veliku brzinu i ubrzanje
u uskom prostoru.

Takođe mogu sami da naprave
zatezne strukture.

Naučene su veštine poput,
kako da se nosi teret,

kako da se nose sa smetnjama,

i uopšteno, interakcija
sa fizičkim svetom.

Danas hoćemo da vam pokažemo nove
projekte na kojima smo radili.

Njihov cilj je da se pomere granice
u tome šta se može postići

sa samostalnim letom.

Da bi sistem samostalno funkcionisao,

mora kolektivno znati lokacije
svojih mobilnih objekata u prostoru.

U našoj laboratoriji ETH Cirih,

često koristimo eksterne kamere
da lociramo objekte,

što nam daje mogućnost da se fokusiramo

na brz razvoj visoko dinamičnih zadataka.

Za prezentaciju danas,

koristićemo novu tehnologiju lokalizacije,
razvijenu od Veriti Studia

unapređenje iz naše laboratorije.

Ne postoje eksterne kamere.

Svaka letelica koristi senzore
kako bi imala svoju lokaciju u prostoru

i računanje kojim određuje
šta treba da radi.

Jedine eksterne komande
su one na visokom nivou

kao "poletanje" i "sletanje".

Ovo je takozvani sedeći rep.

To je letelica koja pokušava
da ima i jare i pare.

Kao i letelice sa fiksiranim krilima,
efikasna je u letu unapred,

više nego helikopteri
i ostale varijante toga.

Za razliku od ostalih letelica
sa fiksiranim krilima,

ipak može da lebdi,

što ima velike prednosti
za poletanje i sletanje

i svestranost.

Na žalost, ne postoji besplatna užina.

Jedno od ograničenja sedećih repova je

da su podložni smetnjama
poput naleta vetra.

Razvijamo nove kontrolne
arhitekture i algoritme

koji će ukloniti ova ograničenja.

Ideja je da se letelica oporavi

u kakvom god stanju da se nađe,

i vremenom, kroz praksu,
popravi svoje performanse.

(Aplauz)

Ok.

Kada istražujemo,

često sebi postavimo osnovna,
sažeta pitanja,

koja dolaze u srž materije.

Na primer, jedno takvo pitanje bi bilo,

koji je najmanji broj pokretnih delova
za kontrolisani let?

Postoje praktični ralozi zašto

bi neko želeo odgovor na takvo pitanje.

Helikopteri na primer,

poznati su po tome da su mašine
sa hiljadu pokretnih delova,

koji su u zaveri da vama načine
telesne povrede.

Ispostavilo se da pre nekoliko decenija

stručni piloti su mogli da kontrolišu
letelicu na daljinski

koja je imala samo dva pokretna dela,

propeler i rep kormila.

Nedavno smo otkrili da je moguće
sa samo jednim.

Ovo je monospiner,

mehanički najjednostavnija
kontolisana letelica na svetu,

izumljena pre samo par meseci.

Ima samo jedan pomerajući deo, propeler.

Nema klepne, nema šarke, nema krilca,

nema druge pogone,
ni druge kontrolne površine,

samo jednostavni propeler.

Iako je mehanički jednostavno,

svašta se dešava u njenom
malom elektronskom mozgu

kako bi mogla da leti mirno
i da se kreće bilo gde u prostoru.

Ipak i dalje nema

sofisticirane algoritme sedećeg repa,

što znači, da bi leteo,

moram da ga bacim kako treba.

Zato što je šansa da ga
bacim kako treba mala

i svi me gledaju,

umesto toga ćemo

da vam pokažemo snimak od sinoć.

(Smeh)

(Aplauz)

Ako je monospiner vežba štedljivosti,

ova mašina ovde, omnikopter,
sa svojih osam propelera

je vežba viškova.

Šta sve možete sa ovim dodatkom?

Stvar koju primećujemo jeste
da je jako simetrična.

Zato što je ambivalentna orijentaciji.

Ovo daje izvanrednu sposobnost.

Može da se kreće bilo gde u prostoru.

Bez obzira pred čim se susreće,

i kako se rotira.

Ima svoje složenosti,

najviše tok interakcije

od svojih osam propelera.

Neke mogu da se modeliraju
dok se ostale uče pri letu.

Hajde da pogledamo.

(Aplauz)

Ukoliko će leteće mašine da
postanu naš svakodnevni život,

moraće da budu veoma sigurne i pouzdane.

Ova mašina ovde,

je mašina sa dva zasebna
dela sa dva propelera.

Ova se vrti u smeru kazaljke.

Ova se vrtu suprotno
od smera kazaljke na satu.

Kada ih spojimo,

postanu jedan kvadkopter
visokih performansi.

Ako nešto krene po zlu,

motor se pokvari, propeler,
elektronika ili čak i baterija,

mašina može i dalje da leti,
mada na slabiji način.

Sada ćemo vam ovo demonstrirati
tako što ćemo onesposobiti jednu polovnu.

(Aplauz)

Poslednja demonstracija,

je istraživanje sintetičkih rojeva.

Veliki broj samostalnih,
koordiniranih entiteta

daju novu paletu estetskog izražaja.

Uzeli smo komercijalno dostupne
mikro kvadkoptere,

inače, svaki težak kao kriška hleba,

opremljeni su sa našom
tehnologijom lokalizacije

i posebnim algoritmima.

Svaka jedinica zna gde je u prostoru,

i sama sebe kontroliše,

pa zaista nema kraja njihovom broju.

(Aplauz)

(Aplauz)

(Aplauz)

Nadamo se da će vas ovo prikazivanje
motivisati da više sanjarite

o novim revolucionarnim ulogama letelica.

Ona ultrasigurna tamo, na primer,

ima težnju da postane abažur na Brodveju.

(Smeh)

Realnost je da je teško
predvideti uticaj

tehnologije koja se rađa.

I za ljude poput nas, prava nagrada
je put i čin stvaranja.

To je neprekidan podsetnik

koliko je divan i magičan
univerzum u kom živimo,

da dozvoljava kreativnim,
pametnim stvorenjima

da oblikuju u toliko
spektakularnih načina.

Stvar je da, ova tehnologija

ima ogroman komercijalni
i ekonomski potencijal

i to je samo šlag na torti.

Hvala.

(Aplauz)