Prostetičko koleno od 80 dolara koje menja život

Poslednjih godina mnogo smo napredovali u nauci, ali često izgleda kako samo određeni srećnici od toga imaju koristi. Inženjer Krista Donaldson predstavlja koleno "ReMotion", prostetičko pomagalo za one kojima je noga amputirana iznad kolena, od kojih mnogi zarađuju manje od 4 dolara dnevno. Ovo pomagalo sadrži najbolju tehnologiju i mnogo je jeftinije od ostalih proteza na tržištu.

Pre devet godina

radila sam za američku vladu u Iraku

na obnovi električne infrastrukture.

Razlog zbog kog sam se prihvatila
tog zadatka

je taj da verujem da tehnologija

može da pomogne ljudima.

Jednog popodneva, bila sam
na čaju sa jednim trgovcem

u hotelu Al Rašid u Bagdadu,

te veli on meni: ''Vi Amerikanci,

možete se vi popeti i na Mesec,

ali ja večeras neću imati svetla

kod kuće.''

Do tog dana, američka vlada je potrošila

više od dve milijarde dolara

na obnovu elektroenergetskog sistema.

Kako da znate da je tehnologija
dospela do ljudi?

Kako možete biti sigurni da će im biti

od stvarne koristi?

To su pitanja koja sebi postavljamo
kolege i ja

u D-Rev-u.

D-Rev je skraćenica za
''revolucija dizajna''.

Četiri godine je otkako sam došla
na čelo organizacije

i u fokus istraživanja stavila
proizvode u povoju

koji zapravo stignu do krajnjih potrošača

i to ne bilo kojih,

već i do onih koji žive
i sa par dolara dnevno.

Jedna od ključnih stvari
na kojoj od nedavno radimo

jesu medicinska pomagala,
i možda nije očigledno,

ali medicinska pomagala ipak

imaju nešto zajedničko
sa problemom električne mreže

u Iraku.

Naime, napredna tehnologija
izgleda nije od pomoći

onima kojima je najpotrebnija.

Predstaviću jedan projekat
na kome radimo,

,,ReMotion Knee'' - radi se
o protetskom kolenu

za one kojima je urađena
natkolena amputacija noge.

Ovaj projekat smo započeli
kada je organizacija Jaipur Foot,

najveći proizvođač protetskih pomagala
na svetu,

došla do zaključka da bi trebalo napraviti

bolje protetsko koleno.

Ono što je najverovatniji slučaj
kada živite u bedi

i pritom imate amputiran neki deo tela

je da ste ga izgubili
u saobraćajnoj nezgodi.

Većina ljudi pomisli na nagazne mine

ali se ipak najčešće radi
o saobraćajnoj nezgodi.

Hodate pored puta

i udari vas kamion

ili pokušavate da uskočite
u voz u pokretu

i vaša nogavica se zapetlja.

Surova je realnost
da ako nemate mnogo novca,

kao ovaj momak, Kamal,

jedina opcija je da se pomažete

štapom za hodanje od bambusa.

Znate li koliki je ovo problem?

Svake godine preko 3 miliona
ljudi sa amputiranim udovima

treba novo koleno.

Znate li koje su njihove opcije?

Poslednja reč tehnike.
Ovo nazivamo ,,pametnim kolenom''.

Ima u sebi mikroprocesor.

Može da uradi skoro bilo šta

ali košta 20 000 dolara

a uglavnom ga nose veterani,

mahom američki veterani
po povratku iz Avganistana

ili Iraka.

Evo jednog niskobudžetnog
titanijumskog kolena.

To je policentrično koleno, što znači

da ima mehanizam nalik

onom kod ljudskog kolena.

Međutim, cena mu je 1400 dolara,
što je i dalje

preskupo za čoveka koji živi
od nekoliko dolara dnevno.

Stigosmo do kolena
koje je takođe niskobudžetno

i dizajnirano je specijalno

za siromašno stanovništvo.

I mada je pristupačno,

izgubilo je na funkcionalnosti.

Mehanizam je jednoosni, što znači

da funkcioniše kao vratno krilo.

Možete zamisliti koliko je ovo nestabilno.

Ovo je tip mehanizma
koji je Jaipur Foot

koristila pre nego što su zatražili
bolje rešenje za protetsko koleno,

te htedoh da vam pokažem

i izbliza jedan ovakav

mehanizam.

Dakle na vrhu imate šupljinu koja treba

da se uklopi u nečiji
amputacioni patrljak,

a svako ima malo drugačiji.

Zatim imamo koleno,

dakle sa jednom jedinom osom rotacije

i eto kako rotira

pa onda potkolenica,
i na kraju stopalo.

Mi smo proizveli policentrično
protetsko koleno,

koje bi vršilo funkciju ljudskog kolena,

pomoću kog biste zaista hodali

za samo 80 dolara.

(Aplauz)

Poenta je da iako imate ovaj sjajni izum,

a sa njim takođe i prelep dizajn,
ostaje pitanje kako

biti siguran da će ga kupiti oni

kojima je potreban,
ne bi li im olakšao život?

Radimo i na drugim projektima,

i uvek shvatimo da su
najvažnije sledeće tri stvari

ne bi li proizvod završio u rukama onih

kojima i jeste najpotrebniji.

Prva je da proizvod treba da bude
vrhunskog kvaliteta.

Trebalo bi da ima performanse
jednako dobre

ili bolje nego najbolji proizvodi
tog tipa na tržištu.

Bez obzira na platežnu moć kupca,

morate im ponuditi

najlepše i najbolje rešenje.

Pustiću vam video snimak

čoveka zvanog Eš koji hoda

pomoću protetskog kolena

koje ima jednu jedinu osu rotacije.

Testirali smo njegov hod na deset metara.

Primećujete kako se bori
da održi ravnotežu dok hoda.

Nešto što je malo manje očigledno

jeste to koliko iscrpljuje

konstantna borba da ne padnete.

Ovde vidite Kamala.

Sećate ga se od malopre,
sa bambusovim štapom za hodanje.

Ovde nosi jednu od prvobitnih verzija
našeg protetskog kolena,

i radi isti test na deset metara.

Vidite koliko je stabilniji njegov hod.

Dakle, vrhunski proizvod
nije vrhunski slučajno.

On čuva ljudsko dostojanstvo.

Nažalost, većina medicinskih pomagala

je pravljena za zapadnjake,

za jače ekonomije.

Ali realnost čine naši korisnici, kupci

koji se bave različitim stvarima.
Više sede prekrštenih nogu.

Čuče, kleče tokom molitve.

Naše koleno smo dizajnirali tako
da ima veći opseg pokreta

od skoro svakod drugog
kolena na tržištu.

Druga stvar koja je veoma važna jeste da

proizvod treba da bude napravljen

tako da bude što je moguće više
prilagođen kupcu.

U D-Rev-u, otišli smo korak dalje

pa mislimo na svaki detalj.

Ne samo da mislimo na krajnjeg kupca,

već na svakog ko dolazi u kontakt
sa proizvodom

na primer, protetičar
koji treba da namesti koleno,

ali isto tako i uslove pod kojima
je koleno namešteno.

Kakvo je lokalno tržište?

Kako da svi sastavni delovi
stignu na kliniku?

Stiže li sve na vreme? Drugim rečima,
bavimo se i lancem isporuke.

Svime što osigurava

da je proizvod stigao do krajnjeg potrošača

i što se u tu svrhu koristi.

Sada ću vam pokazati neke verzije

koje smo napravili posle prvobitnog,
Jaipur Knee protetskog kolena -

počnimo od ove.

(Klik)

Je l' primećujete isto što i ja?

Da, čuje se.

Viđali smo pokušaje korisnika
da reše ovaj problem sami.

Vidite li tu crnu traku?

To je domaći prigušivač zvuka.

Bilo je tu još kreativnih pokušaja

da se buka utiša.

Vidite tog čoveka sa amputiranom nogom

kako je obmotao zavoj

oko kolena.

A ako još jednom pogledate koleno -

vidite ove ispupčene ivice?

Ako nosite pantalone, suknju

ili sari preko, videće se

da nosite protetičko pomagalo,

a u društvima gde postoji stigma
oko invaliditeta

ljudi nisu ravnodušni
prema ovom problemu.

Pokazaću vam neke usputne modifikacije
koje su učinjene.

Dosta smo radili
na poboljšanju karakteristika.

Ovde vidite treću verziju
ReMotion Knee kolena,

a ako pogledate ovde, možete videti

prigušivač buke.
Mnogo bolje.

Primećujete da je i izgled mnogo,
mnogo lepši.

Sada je tanje.

Nešto što nije očigledno
je da smo koleno

učinili pogodnim za masovnu proizvodnju.

Na kraju da spomenem
i treću stvar koja je važna.

S obzirom da proizvod treba da dospe
do naših korisnika

u onolikoj količini kolika je potreba za njim,

mora biti vođen tržištem,

što znači da mora da se prodaje.

Ova kolena nisu na poklon.
Nisu subvencionisana u nekoj većoj meri.

Naš proizvod treba da nudi

vrednost krajnjem potrošaču.

Takođe treba da bude pristupačan.

Proizvod koji je kupcu vredan,

kupac koristi,

a upotreba čini proizvod značajnim.

Mi smo kao dizajneri

odgovorni mušterijama za naš proizvod.

Sa centralizovanom proizvodnjom

u mogućnosti smo da kontrolišemo kvalitet,

a cenu od 80 dolara smo kreirali

uzevši u obzir i isplativost.

Isplativost je kritična,

jer ako želite da uspete i pomognete

svim ljudima kojima je potrebno koleno,

to mora biti ekonomski održivo.

Gde smo trenutno na tom putu?

Pomogli smo preko 5000 ljudi
sa amputiranim udovima

a najveći pokazatelj uspeha za nas
jeste odgovor na pitanje

da li koleno čini život lakšim?

Obično se pitamo da li naš kupac

i dalje nosi naše koleno
i nakon šest meseci?

Industrijski prosek bi bio
65 procenata mušterija.

Naš iznosi 79 procenata,

a potrudićemo se da bude i viši.

Trenutno se naše koleno nosi
u dvanaest zemalja.

I na ova tržišta želimo da dopremo

u naredne tri godine.

Udvostručićemo prodaju u 2015. godini,

a tako ćemo nastaviti
i u godinama koje slede.

Pred nama je nov izazov,

a to je broj stručno

usavršenih protetičara.

Ovde bih završila izlaganje
sa slučajem devojke Prinime.

Prinima je imala 18 godina

kada je u saobraćajnoj nezgodi
izgubila nogu,

pa je putovala 12 sati vozom

da bi došla na kliniku gde je čeka koleno,

i iako su nam izuzetno dragi
svi ljudi s amputiranim udovima

koji nose naše koleno,

ona je na mene ostavila
poseban utisak kao žena inženjer,

jer je završila školu

i upravo tada je krenula
na studije inženjeringa.

Kaže: ''Pošto sad mogu ponovo da hodam,

mogu i da se vratim i dovršim studije.''

Tako da je ona za mene
oličenje generacije

inženjera koji rešavaju probleme

i staraju se da vredna tehnologija

dođe do korisnika.

Hvala vam.

(Aplauz)