How to Spot Fake News - FactCheck.org

Lažne vesti nisu novost.

Ali priče koju su lažne dopiru do veċeg
broja ljudi brže preko društvenih mreža

nego što je to bio slučaj sa dobrim starim
viralnim e-porukama nekada.

Mnogi od ovih viralnih tvrdnji
nisu "vesti" uopšte,

već fikcija, satira

nastojanje da se prevare čitaoci
da su stvarne.

Ovo su neke od strategija
da se zaštitite od lažnih vesti.

Da li poznajete izvor?

Da li je legitiman?

Da li je bio pouzdan u prošlosti?

Ako nije, možda mu nećete verovati.

Ako provokativan naslov
privuče vašu pažnju,

nastavite sa čitanjem pre nego odlučite
o širenju te šokantne informacije.

I u legitimnim vestima,

naslov ne kaže uvek celu priču.

Ali lažne vesti,

pogotovu one sa nastojanjem
da su satirične,

mogu imati par
otkrivajućih znakova u tekstu.

Jedna lažna priča je čak pripisala
citat delfinu.

Da je to bilo stvarno, mogli biste tvrditi
da su sakrili suštinu priče.

Još jedan znak lažne priče
je potpis autora,

ukoliko postoji.

I u nekim slučajevima,
autori nisu stvarni.

Jedna priča je pripisana "doktoru"

koji je osvojio "četrnaest Peabody
nagrada i nekoliko Pulicerovih nagrada",

što bi bilo impresivno
da nije totalno izmišljeno.

Često će ove lažne priče navoditi
zvanične izvore ili one koji tako zvuče,

Ali kada detaljnije istražite,
izvor ne potkrepljuje tvrdnju.

Neke lažne vesti nisu skroz izmišljene,

već menjanje stvarnih dogadjaja.

Ove lažne tvrdnje
mogu uzeti istinitu vest

i promeniti je,

ili čak tvrditi da je nešto
što se dogodilo davno

povezano sa trenutnim događajima.

Jedan obmanjujući veb sajt
preuzeo je priču

koja je bila stara više od godinu dana
sa CNN-a

i stavio nov,
netačan naslov i datum objavljivanja.

Dakle, pored prevare,
postoji povreda autorskih prava.

Zapamtite, postoji nešto
što se zove satira.

Obično je jasno označena kao takva,
a ponekad je čak i smešna.

Ali to nije vest.

A onda postoje
oblici satire koji su diskutabilniji,

dizajnirani da prevare čitaoca.

Ovi postovi su takođe dizajnirani
da podstaknu klikove,

i generišu novac za kreatora
kroz prihode od reklama.

Ali ni to nisu vesti.

Znamo da je ovo teško.

Pristrasnost potvrdjivanja navodi ljude
da više veruju informacijama

koje potvrđuju njihova uverenja
i odbace informacije koje to ne čine.

Ali sledeći put
kada automatski budete zgroženi

nekim postom na društvenim mrežama
koji se odnosi, recimo,

na političara koga ne podržavate,
uzmite trenutak da ga proverite.

Probajte ovaj jednostavni test:

Koje su ostale priče postavljene
na tom veb sajtu.

koji je izvor priče

koja se upravo pojavila
u vašem strimu društvenih medija?

Moguće je da ste skloni da verujete
priči o političaru koga ne volite,

ali ako navodni "vesti" sajt
takođe sadrži priču

o "čuvarima iz Antarktika
koji se osvećuju Americi

udarajući Novi Zeland zemljotresom",

možda biste trebali dvaput razmisliti
pre nego što je podelite.

I da, ta priča o zemljotresu

je pravi primer
lažne vesti koja se pojavila.

Mi znamo da nemate vremena, i da je
za neko od ovih raskrinkavanja

potrebno vreme. Ali proverivači činjenica
su plaćeni da rade taj posao.

Izmedju FactCheck.org,

Snopes.com,

Washington Post Fact Checker,

i PolitiFact.com,

verovatno je da je barem jedan
već proverio

najnoviju viralnu tvrdnju koja se pojavila
u vašem strimu na društvenim medijima.

I zapamtite:

Ljudi koji čitaju vesti

ostaju prva linija odbrane
protiv lažnih vesti.

Za više informacija, posetite FactCheck.org.