Мит о Сизифу - Алекс Џендлер (Alex Gendler)

Погледајте целу лекцију на: https://ed.ted.com/lessons/the-myth-of-sisyphus-alex-gendler

Сизиф је био паметан владар који је учинио свој град напредним, али и непоштен тиранин који је завео своју сестричину и убио посетиоце да покаже своју моћ. Иако је његово кршење свете традиције гостопримства веома разбеснело богове, заправо је Сизифово бахато самопоуздање било узрок његовог пада, што је имало за последицу да га је Зевс проклео на читаву вечност. Алекс Џендлер прича мит о Сизифу.

Лекцију припремио: Алекс Џендлер, режија: Адријатик Анимеишн (Adriatic Animation)

Било да је се ради о особи
везаној ланцима за точак који гори,

о претварању у паука
или о томе да орао једе нечију јетру,

грчка митологија
је препуна прича о боговима

који доносе ужасне страхоте
смртницима који су их разгневили.

Ипак, једна од најпознатијих
казни се не памти

по својој неисказивој окрутности,
већ по узнемирујућој препознатљивости.

Сизиф је био први краљ Ефире,
данас познате под именом Коринт.

Иако је био паметан владар
који је унапредио свој град,

био је и непоштен тиранин

који је завео своју сестричину
и убио посетиоце да покаже своју моћ.

Ово кршење свете традиције гостопримства
веома је разбеснело богове.

Али Сизиф је можда и могао
да избегне казну

да није било његовог бахатог самопоуздања.

Невоља је настала када је Зевс
киднаповао нимфу Егину

и одвео је у обличју огромног орла.

Егинин отац, речни бог Асоп
је пратио њихов траг до Ефире,

где се сусрео са Сизифом.

У замену за то да овај бог
створи извор у граду,

краљ је рекао Асопу
којим је путем Зевс одвео девојку.

Када је Зевс то открио, био је толико љут
да је наредио Танату, или Смрти,

да ланцима завеже Сизифа у подземном свету
да не би стварао више проблема.

Али Сизиф је доказао због чега има
репутацију лукавог човека.

Када је требало да га затворе,

краљ је затражио од Таната
да му покаже како функционишу ланци

и брзо га је везао пре него што је побегао
натраг међу живе људе.

Пошто је Танат био заробљен,

нико није могао да умре
и свет је захватио хаос.

Ствари су се вратиле у нормалу
тек када је бог рата Арес,

узнемирен због тога што битке
нису више биле забавне,

ослободио Таната из ланаца.

Сизиф је знао да ће ускоро доћи
време за наплату дугова.

Али, имао је још један трик у рукаву.

Пре него што ће умрети,

затражио је од своје жене Меропе
да баци његово тело на јавни трг,

одакле ће га на крају плима однети
на обале реке Стикс.

Обревши се поново међу мртвима,
Сизиф је пришао Персефони,

краљици подземног света, и пожалио се

да га жена није испоштовала
и обезбедила му прописну сахрану.

Персефона му је дозволила
да се врати натраг у земљу живих

и казни Меропу, под условом
да се врати када то заврши.

Наравно, Сизиф је одбио
да одржи своје обећање,

и по други пут већ избегао смрт
тако што је преварио богове.

Трећег пута неће бити,

пошто је гласник Хермес
одвукао Сизифа натраг у Хад.

Краљ је мислио да је паметнији од богова,

али последњи који се насмејао је Зевс.

Сизифова казна је била
једноставан задатак -

котрљање огромног камена узбрдо.

Али, када би се приближио врху,
камен би се откотрљао наниже,

терајући га да почне испочетка,

изнова и изнова, читаву вечност.

Историчари претпостављају
да прича о Сизифу потиче из античког мита

о рађању и заласку сунца
или других природних циклуса.

Али жива замисао о особи која је осуђена
да без краја понавља јалов задатак

звучи као алегорија о људском стању.

У свом класичном есеју „Мит о Сизифу“,

филозоф егзистенцијалиста
Алберт Ками упоредио је ову казну

са јаловом потрагом човечанства
за сврхом и истином

у бесмисленом и равнодушном универзуму.

Ками је замишљао да Сизиф не очајава,
већ да се пркосно сусреће са судбином

док иде наниже да би поново
кренуо да котрља свој камен.

Па чак и ако свакодневне борбе
у нашим животима

понекад делују
исто тако поновне и апсурдне,

ипак им дајемо на значају и вредности
ако их прихватимо као сопствене.