Alchajmerova bolest ne predstavlja normalno starenje - i možemo da je izlečimo

Širom sveta, više od 40 miliona ljudi pati od Alchajmerove bolesti, i očekuje se da će taj broj drastično porasti u budućnosti. Ali u borbi protiv ove bolesti nije došlo do značajnog napretka od njenog otkrića pre više od 100 godina. Naučnik Semjuel Koen izlaže novi napredak u istraživanju Alchajmera iz svoje laboratorije i širi poruku nade. Kako kaže Koen, "Alchajmerova bolest je zaista bolest i možemo da je izlečimo."

Godine 1901,

žena zvana Augusta odvedena je
u mentalnu ustanovu u Frankfurtu.

Augusta je bila izgubljena

i nije mogla da se priseti
najosnovnijih detalja iz svog života.

Njen doktor zvao se Aloiz.

Aloiz nije znao kako da pomogne Augusti,

ali ju je pazio sve dok, nažalost,
nije preminula 1906.

Nakon njene smrti,
Aloiz je izvršio autopsiju

i pronašao čudne mrlje i čvorove
unutar Augustinog mozga -

kakve nikada pre nije video.

Evo nečeg još zanimljivijeg.

Da je Augusta živa danas,

ne bismo mogli da joj pružimo
više pomoći nego pre 114 godina.

Aloiz je bio dr Aloiz Alchajmer,

a Augusta Diter
bila je prva pacijentkinja

koja je imala ono što danas nazivamo
Alchajmerovom bolešću.

Od 1901, medicina je značajno napredovala.

Otkrili smo antibiotike i vakcine
koji nas štite od zaraza,

mnoge terapije za rak,
antiretroviruse za HIV,

statine za bolesti srca
kao i još mnogo toga.

Ali nismo napravili skoro nikakav pomak
u lečenju Alchajmerove bolesti.

Ja sam deo tima naučnika

koji preko decenije radi na pronalasku
leka za Alchajmerovu bolest.

Ja stalno razmišljam o ovome.

Alchajmer sada pogađa
40 miliona ljudi širom sveta.

Ali do 2050, od ove bolesti patiće
150 miliona ljudi -

gde će pripadati i mnogi od vas.

Ukoliko se nadate da ćete živeti
85 i više godina,

vaše šanse da imate Alchajmerovu bolest
biće skoro jedan u dva slučaja.

Drugim rečima, sve su šanse
da ćete svoje zlatno doba provesti

ili pateći od Alchajmera,

ili pomažući u staranju oko prijatelja
ili nekog dragog sa Alchajmerom.

Samo u Sjedinjenim državama,

briga o Alchajmerovoj bolesti košta
200 milijardi dolara godišnje.

Jedan od svakih pet dolara
za medicinsko osiguranje

troši se na Alchajmera.

To je najskuplja bolest današnjice,

i predviđa se da će se troškovi
povećati petostruko do 2050,

kako stari generacija bejbi bumera.

Možda će vas inznediti
to što je Alchajmer, prosto rečeno,

jedan od najvećih medicinskih
i društvenih izazova naše generacije.

Ali uradili smo relativno malo toga
da bismo ga rešili.

Od prvih 10 uzroka smrti
širom sveta danas,

Alchajmerova bolest je jedini koji ne može
da se spreči, izleči ili čak uspori.

O nauci iza Alchajmera znamo manje
nego kod drugih bolesti

jer smo u istraživanje ove bolesti
uložili manje vremena i novca.

Vlada SAD svake godine troši
10 puta više novca

na istraživanje raka nego Alchajmera

uprkos činjenici
da nas Alchajmer košta više

i prouzrokuje sličan broj mrtvih
svake godine kao i rak.

Manjak sredstava potiče
iz osnovnijeg razloga:

manjak svesti.

Evo nečega što malo ljudi zna,
a trebalo bi da znaju svi:

Alchajmerova bolest je zaista bolest
i mi možemo da je izlečimo.

Većinu proteklih 114 godina,

svako je mešao Alchajmera sa starenjem,
uključujući i naučnike.

Mislili smo da je senilnost

normalan i neizbežan deo starenja.

Ali samo treba da pogledamo sliku

zdravog starijeg mozga u poređenju
sa mozgom pacijenta Alchajmerove bolesti

da bismo videli stvarnu fizičku štetu
koju nanosi bolest.

Pored toga što izaziva ozbiljan gubitak
sećanja i mentalnih sposobnosti,

šteta koju Alchajmer prouzrokuje na mozgu

značajno smanjuje životni vek
i uvek je smrtonosna.

Setite se da je dr Alchajmer
na mozgu Auguste

pronašao čudne mrlje i čvorove
pre jednog veka.

Skoro čitav vek o njima nismo znali puno.

Danas znamo da se sastoje
od molekula proteina.

Zamislite molekul proteina

kao komad papira koji se normalno savija
u kompleksan origami.

Postoje lepljivi delovi papira.

Kada se papir smota pravilno,
ovi lepljivi delovi završe unutra.

Ali ponekad stvari krenu kako ne treba
i neki lepljiivi delovi završe napolju.

Zbog ovoga se molekuli proteina
lepe jedni za druge

i stvaraju grumenje koje se pretvara
u mrlje i čvorove.

To je ono što vidimo u mozgovima
pacijenata od Alchajmera.

Proteklih 10 godina proveli smo
na Univerzitetu Kembridž

pokušavajući da razumemo
kako se dešava ova greška.

Postoji mnogo koraka, a prepoznavanje
koji korak treba da se blokira je složeno,

poput deaktiviranja bombe.

Ukoliko presečete jednu žicu,
možda se neće desiti ništa.

Ukoliko presečete druge,
bomba će možda eksplodirati.

Moramo da otkrijemo
koji tačno korak da blokiramo

i onda da stvorimo lek
koji to radi.

Sve do skoro, uglavnom smo sekli žice

i nadali se najboljem.

Ali sada imamo raznovrsnu grupu ljudi -

lekare, biologe, genetičare, hemičare,
fizičare, inženjere i matematičare.

Zajedno, uspeli smo da otkrijemo
ključni korak u procesu

i sada isprobavamo novu vrstu lekova
koji bi blokirali tačno ovaj korak

i zaustavili bolest.

Sada ću vam pokazati
neke od najnovijih rezultata.

Niko van naše laboratorije
nije ovo video do sada.

Pogledajmo neke snimke toga šta se desilo

kada smo ove nove lekove
testirali na crvima.

Ovo su zdravi crvi,

i možete videti da se kreću normalno.

Sa druge strane, ovi crvi

imaju molekule proteina unutar sebe
koji se lepe -

poput ljudi sa Alchajmerom.

Jasno se vidi da su bolesni.

Ali ako naše nove lekove
damo ovim crvima na vreme,

možemo videti da su zdravi
i imaju normalan životni vek.

Ovo je samo prvobitni pozitivni rezultat,
ali istraživanja poput ovih

pokazuju da je Alchajmerova bolest
nešto što se može razumeti i lečiti.

Nakon 114 godina čekanja,

konačno postoji prava nada
da se nešto može postići

u narednih 10 ili 20 godina.

Ali da bi ta nada rasla, da konačno
pobedimo Alchajmera, treba nam pomoć.

Ovde se ne radi o naučnicima poput mene -

već o vama.

Potrebno je da podignete svest
o tome da je ovo bolest

i da možemo da je pobedimo
ako pokušamo.

Što se tiče drugih bolesti,

pacijenti i njihove porodice
povele su inicijativu za još istraživanja

i pritiskale vlade,
farmaceutsku industriju,

naučnike i pravnike.

To je bilo ključno za unapređivanje
lečenja HIV-a krajem 80-tih godina.

Danas vidimo istu inicijativu
da se pobedi rak.

Ali pacijenti koji pate od Alchajmera
često ne mogu sami da se oglase.

Njihove porodice, skrivene žrtve
koje brinu o najdražima danonoćno,

često su previše iznurene
da izađu i bore se za promenu.

Tako da sve zaista pada na vas.

Alchajmer uglavnom nije genetska bolest.

Svako ko ima mozak je podložan bolesti.

Danas postoji 40 miliona pacijenata
poput Auguste,

koji ne mogu da stvore promenu
koja im je potrebna.

Pomozite da se oni oglase

i zahtevajte lek.

Hvala vam.

(Aplauz)