Живот астронаута - Џери Кар (Jerry Carr)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/life-of-an-astronaut-jerry-carr

Астронаут Џери Кар познаје свемир. Као командант „Скајлаба“, провео је 2 000 сати у свемиру, кружећи око Земље више од 1 000 пута. Док пресабира своју животну причу, Кар се присећа магичних година које је провео у организацији НАСА.

Лекцију припремио: Џери Кар, анимација: Шерон Колман Грејем

Обично обука астронаута
траје пуних годину дана

и укључује предмете као што су:

астрономија,

астрофизика,

физиологија летења,

орбиталне путање

или орбитално управљање.

Још један део основне обуке астронаута
је обука о преживљавању.

У периоду „Близанаца“

никада засигурно нисте знали
где би летилица могла слетети

ако би дошло до хитне ситуације,
ако би напустила орбиту.

Тако смо морали
да похађамо обуку у пустињи,

обуку у води

и обуку за преживљавање у џунгли.

Морали смо да научимо
да кувамо и једемо змије

и све остале сличне добре ствари,

као и како да направимо воду у пустињи.

Након тих годину и по дана
основне обуке за астронауте,

наша имена су стављена на листу,

а та листа је у то време била много дужа

од броја слободних места.

Тако су нам дате друге дужности

да бисмо били заузети

и да би нам помогли
да наставимо са обуком.

Петорица нас је добила задатак
да оде на лунарни модул,

а посао нам је био да будемо
уз ове лунарне модуле

док их изграђују.

Дакле, проводили смо пуно времена тамо.

Морам да признам да сам вероватно
провео више времена

спавајући на поду лунарног модула бр. 6

него посада која је њиме летела до Месеца.

Па, мој следећи посао
био је да будем подршка посади Апола 8,

а Аполо 8 је свемирска летилица
која је летела до Месеца

и вратила се, али није се приземила.

Када су стигли иза Месеца,

требало је да одраде маневар потиска

да би их успорио

како би могли да се убаце
у лунарну орбиту.

Ми смо само морали да седимо и чекамо

када су отишли иза Месеца,

а знали смо да, ако се појаве
мало раније са друге стране,

да нису довољно горива потрошили,

нису довољно успорили

и ако би одлетели у свемир,

не би се закачили за орбиту.

Ако би се појавили мало касније,

то би значило да су претерали

и да неће остати у орбити,

већ да ће започети спиралу
низ лунарну површину.

Наравно, без лунарног модула,

то ти помало упрска дан.

Можете да замислите како нам је лакнуло

у оном тренутку кад је требало

да се појаве са друге стране Месеца,

да су се појавили!

Мој следећи задатак је поново била
подршка задатку Апола 12,

а Апола 12 је ударио гром

када је полазио са платформе.

Оближња олуја,

муња је прешла из ње

и удатила у сам врх свемирске летилице.

Набој је прошао кроз свемирску летилицу,

кроз појачивач,

наниже кроз издувне гасове

и уземљио се кроз платформу за узлетање.

Уништио је систем електричне енергије

и сви компјутери су престали да раде.

Можете да замислите
како је било за њих унутра

када су се светла нагло угасила,

а затим су се поново укључила
када су батерије преузеле оптерећење.

Баш свако светло за упозорење и опрез

у свемирској летилици
укључило се и треперило је,

а сва неопходна звона,
пиштаљке и звонца

и ствари које су биле унутра

икључиле су се у исто време.

Посада је била потпуно збуњена

због онога што се дешавало.

Када смо се сместили у орбиту,

испитали смо различите системе

и све је деловало добро.

Са тим сам помислио да је то то

и, наравно, добио сам
задатак везан за лет.

Дат ми је задатак да будем
у резервној посади Апола 16,

што је значило да треба да будем
део основне посаде Апола 19.

Неколико недеља након што је обука почела,

НАСА је изненада објавила

да ће отказати Аполо 18, 19 и 20.

Били смо усред рата у Вијетнаму,

буџет није добро изгледао,

па можете замислити да су постојала

три утучена момка
која тугују у канцеларији

јер смо изгубили лет на Месец.

Међутим, неколико недеља касније,
позвао ме је Том Стафорд,

виши астронаут у то време,

и желео је да дођем
код њега у канцеларију,

па сам отишао и рекао ми је да му је жао

што сам пропустио прилику
да одем на Месец,

али је рекао:
„Имам други задатак за тебе.“

Рекао је: „Желим да будеш командант

треће и последње мисије Скајлаба.“

Питао је: „Да ли мислиш
да можеш да радиш тај посао?“

а ја сам рекао: „Наравно, да!“

Морам да признам,

имао сам кнедлу у грудима и стомаку

јер сам био новајлија,

а они обично не додељују новајлијама
задатак да буду команданти.

Обично морате да имате
бар један успешан лет,

али су ми доделили тај задатак,

што је био шок,

јер је последњи новајлија командант
био Нил Армстронг на Џеминију 8.