Lekcije iz najdužeg istraživanja ljudskog razvoja

U proteklih 70 godina, naučnici u Britaniji su izučavali na hiljade dece tokom njihovih života, kako bi otkrili zašto neka postanu srećna i zdrava, dok se druga muče. To je najduže istraživanje ljudskog razvoja u svetu, i dalo je neke od najizučavanijih ljudi na planeti, istovremeno menjajući način na koji živimo, učimo i bavimo se roditeljstvom. Osvrćući se na ovo izuzetno istraživanje, novinarka nauke Helen Pirson deli neka važna otkrića i proste istine o životu i dobrom roditeljstvu.

Danas želim nešto da vam priznam,

ali ću prvo da vam postavim
nekoliko pitanja.

Koliko vas ovde ima decu?

A koliko vas je ubeđeno

da znate kako da podižete svoju decu

baš na pravi način?

(Smeh)

U redu, ne vidim da se previše ruku
podiže na drugo pitanje,

a to je i moje priznanje.

Imam tri dečaka;

imaju tri, devet i 12 godina.

I poput vas, kao i poput
većine reoditelja,

iskreno da vam kažem,
pojma nemam šta radim.

Želim im da budu srećni i zdravi u životu,

ali ne znam šta bi trebalo da uradim

da se postaram da budu srećni i zdravi.

Ima toliko knjiga koje nude
razne suprotstavljene savete,

zaista može da bude parališuće.

Pa sam provela veći deo njihovih života
snalazeći se korak po korak.

Međutim, nešto me je promenilo
pre nekoliko godina,

kada sam naišla na malu tajnu
koja postoji kod nas u Britaniji.

Pomoglo mi je da budem samopouzdanija
kod tog kako podižem svoju decu,

i otkrilo je mnogo o tome kako mi
kao društvo možemo da pomognemo svoj deci.

Želim sa vama da podelim tu tajnu.

U proteklih 70 godina,

naučnici u Britaniji su pratili
na hiljade dece tokom njihovog života,

kao deo neverovatnog naučnog istraživanja.

Ništa slično ne postoji u svetu.

Sakupljanje informacija o hiljadama dece

je zaista moćna stvar

jer to znači da možemo
uporediti one koji, recimo,

su dobri u školi ili završe kao zdravi
ili srećni ili imućni odrasli,

i one koji se mnogo više muče,

a potom možemo da pročešljamo
sve informacije koje smo sakupili

i da pokušamo da otkrijemo
zašto su im životi različito ispali.

Ovo britansko istraživanje -
zapravo se radi o šašavoj priči.

Dakle, sve počinje 1946,

svega nekoliko meseci po okončanju rata,

kada su se naučnici zapitali

kako je tada bilo ženama
koje su imale bebu.

Sproveli su obimnu anketu među majkama

i na kraju su zabeležili
rođenje skoro svake bebe

rođene u Engleskoj, Škotskoj
i Velsu tokom jedne nedelje.

Radilo se o skoro 14.000 beba.

Pitanja koja su pitali ove žene

se veoma razlikuju od onih
koje bismo danas pitali.

Sada zvuče zaista zastarelo.

Pitali su ih stvari poput:

"Tokom trudnoće,

da li ste dobijali puno dodatno sledovanje
od pola litra mleka na dan?"

"Koliko ste trošili na bluze, korsete,

spavaćice, gaćice i brushaltere?"

A ovo mi je omiljeno:

"Ko je pazio vašeg muža
dok ste bili u krevetu s bebom?"

(Smeh)

Sad, ovo ratno istraživanje
je na kraju bilo toliko uspešno

da su ga naučnici ponovili.

Zabeležili su rođenje
hiljada beba rođenih 1958.

i još na hiljadu rođenih 1970.

Ponovili su to ranih 1990-ih

i ponovo početkom milenijuma.

Sveukupno, više od 70.000 dece
je uključeno u ova istraživanja,

u ovih pet generacija.

Nazivaju ih britanskom kohortom rođenih,

a naučnici su se vratili
i zabeležili još informacija

o svim ovim ljudima
na svake dve godine.

Količina informacija
koja je sakupljena o ovim ljudima

je prosto zapanjujuća.

Uključuje na hiljade upitnika na papiru

i terabajte kompjuterskih informacija.

Naučnici su takođe sagradili
ogromnu banku uzoraka tkiva,

koja uključuje pramenove kose,
isečke noktiju, mlečne zube i DNK.

Čak su i sakupili 9.000 posteljica
od nekih porođaja,

koje su trenutno pasterizovane
u plastičnim kofama u bezbednom skladištu.

Čitav ovaj projekat je postao jedinstven -

dakle, ne, nijedna država na svetu
ne prati generacije dece

ovako detaljno.

Spadaju među najizučavanije
ljude na planeti,

a ovi podaci su postali
izuzetno vredni naučnicima,

proizveli su preko 6000
akademskih radova i knjiga.

Ali danas želim da se usredsredim
samo na jedno otkriće -

možda najvažnije otkriće koje
je proisteklo iz ove izvanredne studije.

A to otkriće je i mene lično dotaklo

jer se radi o tome kako da koristite nauku
da uradite najbolje za vašu decu.

Dakle, prvo ćemo da se rešimo loših vesti.

Verovatno najveća pouka
iz ovog izvanrednog istraživanja je:

nemojte da se rodite
u siromaštvu ili oskudici

jer, ako se to desi,

veća je verovatnoća
da ćete ići težim putem kroz život.

Mnoga deca iz ovog istraživanja
su rođena u siromašnim porodicama

ili u porodicama radničke klase koje
su imale tesne domove ili druge probleme,

i sada je jasno
da su se ova neprivilegovana deca

češće mučila skoro na svakom koraku.

Veća je verovatnoća
da su bili lošiji đaci,

da su završili sa lošijim poslovima
i zarađivali manje novca.

Sad, to možda zvuči očigledno,

ali neki rezultati
su zaista bili iznenađujući,

dakle, deca koja su imala težak početak

takođe su na kraju postajala
odrasli lošijeg zdravlja.

Skloniji su gojaznosti,

visokom krvnom pritisku,

a decenijama kasnije,

skloniji su tome da ih izdaje pamćenje,
loše zdravlje, pa čak i da ranije umru.

Sad, govorila sam o tome
šta se dešava kasnije,

ali neke od ovih razlika se pojavljuju
u iznenađujuće ranom uzrastu.

U jednom istraživanju,

deca koja su odrastala u siromaštvu

su na obrazovnim testovima zaostajala
skoro godinu iza bogatije dece,

a radi se o uzrastu od svega tri godine.

Ovaj tip razlika je otkriven
iznova i iznova širom generacija.

To znači da naše rane okolnosti
imaju suštinski uticaj

na to kako će se odigrati
ostatak naših života.

A otkrivanje zašto je to tako

je jedno od najtežih pitanja
s kojim smo trenutno suočeni.

Dakle, eto ga.

Prva lekcija za uspešan život,
pazite, je sledeća:

veoma oprezno birajte roditelje.

(Smeh)

Ne rađajte se u siromašnoj porodici
ili u oskudnoj porodici.

Sad, sigurna sam da ovde
zapažate maleni problem.

Ne možemo da biramo roditelje
ili koliko će da zarađuju,

ali ovo britansko istraživanje je takođe
imalo notu optimizma,

pokazujući da nisu svi
koji su imali neprivilegovan početak

završili u teškim okolnostima.

Kao što znate, mnogi ljudi
imaju težak početak života,

ali im na kraju ipak bude dobro
do neke mere,

a ovo istraživanje objašnjava kako.

Dakle, sledeća lekcija je:

roditelji su zaista važni.

U ovom istraživanju,

deca angažovanih,
zainteresovanih roditelja,

onih koji su bili ambiciozni
za budućnost dece,

bila su sklonija tome da izbegnu
posledice teškog početka.

Čini se da su roditelji i njihovi postupci
zaista, zaista važni,

naročito tokom prvih
nekoliko godina života.

Daću vam primer za to.

U jednom istraživanju,

naučnici su posmatrali oko 17.000 dece
koja su rođena 1970.

Pročešljali su brda podataka
koje su sakupili

kako bi otkrili

šta je omogućilo deci
koja su imala težak početak života

da svejedno budu dobri đaci.

Drugim rečima, šta je pobedilo statistiku.

Podaci su pokazali
da su roditelji važniji od svega drugog.

Imati angažovane, zainteresovane roditelje
u prvih nekoliko godina života

je čvrsto povezano
sa kasnijim dečjim uspehom u školi.

Zapravo, prilično sitne stvari
koje roditelji rade

su povezane sa dobrim ishodima kod dece.

Razgovaranje i slušanje deteta,

pružanje toplog odgovora,

podučavanje slovima i brojevima,

odvođenje na putovanja i u posete.

Svakodnevno čitanje deci
se takođe čini prilično važnim.

Dakle, u jednom istraživanju,

deca čiji su roditelji im čitali
svakodnevno kada im je bilo pet godina

i potom su pokazivali interesovanje
za njihovo obrazovanje u 10. godini

značajno su imali manje šanse
da žive u siromaštvu sa 30 godina

od onih čiji roditelji nisu radili sve to.

Sad, postoje ogromni izazovi
pri tumačenju ovog vida nauke.

Ova istraživanja pokazuju
da određene stvari koje roditelji rade

su povezane sa dobrim ishodima za decu,

ali mi nužno ne znamo da li su ta
ponašanja uzrokovala dobre ishode

ili se neki drugi faktor našao na putu.

Na primer, moramo da uzmemo u obzir gene,

a to je samo po sebi neki drugi govor.

No naučnici koji rade
na ovoj britanskoj studiji,

rade zaista vredno da pronađu uzroke,

a evo jednog istraživanja
koje naročito volim.

U njemu

su posmatrali rutine pred spavanje
oko 10.000 dece

rođene početkom ovog milenijuma.

Da li su deca išla u krevet
uvek u isto vreme

ili su išla u krevet
u različito vreme tokom nedelje?

Podaci su pokazali da su ona deca
koja su išla u krevet u različito vreme

bila sklonija problematičnom ponašanju,

a ona koja su se prebacila
na ustaljen odlazak u krevet

su često pokazivala napredak u ponašanju,

a to je bilo zaista krucijalno

jer je nagoveštavalo
da rutine pripreme za krevet

zaista pomažu da se stvari
poprave za tu decu.

Evo još jednog za razmišljanje.

U ovom istraživanju,

naučnici su posmatrali decu
koja su čitala iz zadovoljstva.

To znači da bi uzeli časopis,
slikovnicu, priče za decu.

Podaci su pokazali da deca
koja su čitala iz zadovoljstva

u uzrastu od pet do deset godina,

imala su više šanse u proseku
da imaju bolji uspeh u školi,

na školskim testovima kasnije u životu.

I ne samo na testovima iz čitanja,

već i na testovima sricanja i matematike.

Istraživanje je pokušalo da kontroliše
sve zbunjujuće faktore,

pa je posmatralo decu
koja su podjednako inteligentna

i imaju isto socio-klasno poreklo,

pa se činilo kao da je čitanje
to što je zaista pomoglo deci

da imaju bolje rezultate na testovima
kasnije u njihovom životu.

Sad, na početku

sam rekla prvu lekciju
iz ovog istraživanja

da se ne treba roditi
u siromaštvu ili oskudici

jer ta deca često idu
težim putem u životu.

Ali sam zatim rekla
da je roditeljstvo važno

i da dobro roditeljstvo,
ako ga tako nazovete,

pomaže deci da pobede statistiku

i prevaziđu neke od tih ranih nedostataka.

Dakle, čekajte,

da li to onda zapravo znači da siromaštvo
naposletku uopšte nije važno?

Možete da tvrdite da nije važno,
ako se dete rodi siromašno -

dokle god ima dobre roditelje,
biće mu sasvim dobro.

Ne verujem da je to tačno.

Istraživanje pokazuje
da su važni i siromaštvo i roditeljstvo.

A jedno istraživanje
je zapravo to procenilo,

pa je posmatralo decu
koja su odrastala u trajnom siromaštvu

i kako im je išlo u školi.

Podaci su pokazali

da čak i kad su njihovi roditelji
sve radili kako treba -

slali ih u krevet na vreme

i čitali im svakodnevno i sve ostalo -

to je tek toliko uticalo na decu.

Dobro roditeljstvo je samo umanjilo
obrazovni jaz

između bogate i siromašne dece
za oko 50 procenata.

Sad, to znači da siromaštvo
ostavlja zaista trajan ožiljak,

i znači da ako zaista želimo
da obezbedimo uspeh i dobrobit

sledeće generacije,

onda je bavljenje dečjim siromaštvom
neverovatno važan postupak.

Sad, šta sve ovo znači za vas i mene?

Šta iz ovog možemo
da naučimo i da primenimo?

Kao naučnica i novinarka,

volim kad mi nauka
potkrepljuje roditeljstvo...

i mogu da vam kažem da kad vičete na decu

da idu u krevet na vreme,

zaista pomaže kad imate
naučnu literaturu na vašoj strani.

(Smeh)

I zar ne bi bila sjajna pomisao

da sve što je potrebno
da bismo imali srećnu, uspešnu decu

jeste da pričate s njima, budete
zainteresovani za njihovu budućnost,

stavljate ih u krevet na vreme
dajete im knjige da čitaju?

Naš posao bi bio završen.

Kao što pretpostavljate,

odgovori nisu ni blizu tako jednostavni.

Prvo, ovo istraživanje
posmatra šta se dešava

hiljadama i hiljadama dece u proseku,

ali to nužno ne govori
šta bi pomoglo mom ili vašem detetu

ili bilo kom detetu pojedinačno.

Konačno, svako naše dete
će da prati sopstvenu stazu,

a ona je delimično određena
genima koje nasleđuju

i, naravno, svim iskustvima
koja budu imali u životu,

uključujući interakciju s nama,
njihovim roditeljima.

Reći ću vam šta sam uradila,
nakon što sam ovo saznala.

Malo me je sramota.

Shvatila sam da sam bila
toliko zauzeta radeći,

i, ironično,

učeći i pišući o ovom neverovatnom
istraživanju britanske dece,

da je bilo dana kad jedva da sam i
govorila sa sopstvenom britanskom decom.

Pa smo kod kuće uveli vreme za razgovor,

a to je svega 15 minuta na kraju dana

kada razgovaramo i slušamo dečake.

Sad se više trudim da ih pitam
šta su radili danas,

i da pokažem da cenim njihov trud u školi.

Naravno da se staram
da uvek imaju knjigu za čitanje.

Govorim im da imam ambicije
za njihovu budućnost

i smatram da mogu da budu srećni
i postignu velike stvari.

Ne znam da li će išta od toga
da bude značajno,

ali sam prilično sigurna
da neće da im škodi,

a možda im čak i pomogne malo.

Naposletku, ako želimo srećnu decu,

sve što možemo je da slušamo nauku

i, naravno,

da slušamo i samu decu.

Hvala vam.