Pomozite da otkrijemo drevne ruševine - dok nije prekasno

Sara Parkak koristi satelite, koji kruže stotinama kilometara iznad Zemlje, kako bi otkrila skrivena drevna blaga zakopana nama ispod nogu. Ima mnogo da se otkrije; samo u egipatskoj delti, Parkak procenjuje da smo iskopali manje od hiljaditog dela procenta onoga što postoji. Sad, uz pomoć TED nagrade i zaraznog entuzijazma za arheologiju, razvila je internet platformu pod nazivom GlobalXplorer, koja omogućuje bilo kome s internet vezom da otkriva nepoznata nalazišta i da štiti ostatke našeg zajedničkog ljudskog nasleđa.

Kao arheološkinju,

najčešće me pitaju
koje je moje omiljeno otkriće.

Odgovor je lak:

moj muž, Greg.

(Smeh)

Upoznali smo se u Egiptu
na mom prvom zadatku.

To je bila moja prva lekcija
u otkrivanju neočekivanih, divnih stvari.

Ovo je počelo kao neverovatno
arheološko partnerstvo.

Godinama kasnije sam ga zaprosila
ispred naše omiljene statue para,

princa i princeze Rahotep i Nofret

u Muzeju Kairo,

koje potiču od pre 4 600 godina.

Mislila sam da ako želim da pitam Grega
da provede ostatak svog života sa mnom

da bi trebalo da ga pitam
ispred dvoje ljudi

koji su se zakleli
da će biti zajedno zauvek.

Ovi simboli opstaju
jer kad gledamo u njih,

gledamo u ogledala.

Oni su snažni podsetnici

da se naša ljudskost
uopšteno nije promenila.

Ushit zbog arheološkog otkrića
je snažan koliko i jubav

jer je drevna istorija
najzavodljivija moguća ljubavnica.

Mnogi arheolozi
su posvetili njihove živote

razotkrivanju tajni prošlosti

ispod vrelog sunca

i arktičkih vetrova

i u gustim kišnim šumama.

Mnogi tragaju.

Neki otkriju.

Svi se mole u hramu mogućnosti

da će jedno otkriće
možda izmeniti istoriju.

Mog prvog dana u Egiptu
radila sam na mestu

na severoistočnoj egipatskoj delti
s nazivom Mendes, starom 4200 godina,

na groblju.

To sam ja na slici -

prosto sam blažena.

Na iskopini, okruženoj
smaragdno zelenim pirinčanim poljima,

otkrila sam neokrnjen lonac.

Okrenuvši ga,

otkrila sam ljudski otisak palca
koga je ostavio tvorac ovog suda.

Za trenutak, vreme je stalo.

Nisam znala gde sam.

Iz razloga što sam u tom trenutku shvatila

da kada kopamo,

iskopavamo ljude,

a ne stvari.

Nikad nismo toliko prisutni
kao kada smo u središtu duboke prošlosti.

Ne bih vam mogla reći koliko puta
sam stajala ispred piramida u Gizi,

a one su me ostavile bez reči.

Osećam se kao najsrećnija osoba na svetu.

One su spomenik našoj ljudskoj
oštroumnosti i svemu što je moguće.

Mnogi ljudi ne mogu
da shvate njihovu briljantnost -

misle da su ih sagradili vanzemaljci.

Ali to je smešno.

Sve što je potrebno
je da priđete bliže i prisnije,

i da vidite skrivenu ljudsku ruku

u tragovma rezbarenja
oruđima kojima su gradili piramide.

Velika piramida u Gizi
je sagrađena kamen po kamen

uz pomoć 2,3 miliona blokova,

neverovatnom birokratskom učinkovitošću.

Nisu piramide te koje odolevaju vremenu,

već ljudska dosetljivosti.

To je naša zajednička
ljudska oštroumnost.

Istorija možda jeste ciklična,

ali mi smo jedinstveni.

Volim to što radim

jer učim da se nismo promenili.

U prilici sam da čitam
šale o svekrvama iz Mesopotamije

stare 3,500 godina.

(Smeh)

U prilici sam da čujem za komšije
koji psuju jedni druge

iz Egipta od pre 4,600 godina.

A moj apsolutni favorit
od pre 3 300 godina iz Luksora:

zapis koji opisuje đake dečake
kako beže sa časova kako bi pili.

(Smeh)

Današnja deca.

(Smeh)

U prilici sam da vidim
najneverovatniju arhitekturu,

gledam zapanjujuće skulpture -

Mislim, u suštini ovo je selfi u kamenu -

i vidite da smo oduvek furali opak nakit.

Takođe smo objavljivali na zidovima

i bili opsednuti mačkama -

(Smeh)

hiljadama godina.

(Smeh)

(Aplauz)

Arheolozi su čuvari
kulturološkog pamćenja

i glasnogovornici

za milijarde ljudi i na hiljade kultura

koje su bile pre nas.

Dobra nauka, mašta i slepa vera

su tri dobitne stvari
koje vaskrsavaju mrtve.

Protekle godine,

arheolozi su imali
neverovatna otkrića, uključujući:

nove ljudske pretke iz Južne Afrike;

oruđa od pre 3,3 miliona godina -

to su najstarija oruđa ikad otkrivena -

u Keniji.

I ovo, iz niza
medicinskih sprava otkrivenih

na brodu Crnobradog iz 1718.

Ovo što vidite je medicinska sprava
koju su koristili za lečenje sifilisa.

Joj!

(Smeh)

Na svako ovo otkriće

dolazi na hiljade drugih
neverovatno važnih otkrića

koja su napravile moje kolege,

a kojih nema u vestima.

Međutim, verujem da je najvažnija stvar
koju mi arheolozi radimo

priznanje da su ljudi
iz prošlosti postojali

i živeli živote vredne izučavanja.

Možete li uopšte da zamislite
kako bi svet danas izgledao

kad bismo ovako prepoznali
sva ljudska bića?

Stoga, na iskopini imamo izazov,

često izgleda ovako.

Ne možete da vidite bilo šta.

Gde da započnemo s kopanjem?

Ovo je sa iskopine južno od Kaira.

Pogledajmo iz svemira.

Opet, ne možete zaista da vidite mnogo.

Gledate u satelitski snimak WorldView-3,

koji ima rezoluciju od 0,3 metra.

To je 25,4 centimetra.

To znači da možete zumirati
644 kilometra iz svemira

i videti svoje ploče.

Kako znam za ovo?

Zato što sam ja svemirska arheološkinja.

Dozvolite mi da ponovim.

Ja sam svemirska arheološkinja.

To znači -

(Aplauz)

Havla vam.

To znači da koristim satelitske snimke
i obrađujem ih upotrebom algoritama

i posmatram suptilne razlike
u svetlosnom spektru

koje nagoveštavaju
zakopane stvari pod zemljom

koje ja iskopavam i pregledam.

Usput -

NASA ima program Svemirska arheologija,

znači to je stvarni posao.

(Smeh)

Pa, pogledajmo još jednom.

Ponovo smo na iskopini južno od Kaira.

Ne vidite bilo šta.

Pazite na crveni pravougaonik.

Kada upotrebom algoritama
obradimo snimak -

posmatrajte to kao CT skener iz svemira -

ovo vidite.

Ovaj pravolinijski oblik
je drevna grobnica

koja ranije nije bila poznata
i nije bila iskopana,

a vi ste prvi ljudi u hiljadu godina
koji ste je videli.

(Aplauz)

Verujem da jedva da smo zagrebali površinu

u smislu onoga što tek treba otkriti.

Samo u egipatskoj delti,

iskopali smo manje
od hiljaditog dela procenta

ukupne zapremine egipatskog nalazišta.

Kada tome dodate hiljade drugih nalazišta

koja smo moja ekipa i ja otkrili,

ono što smo mislili da znamo
bledi u poređenju

s onim što je ostalo da se otkrije.

Kada pogledate izvanredan rad

koji moje kolege obavljaju širom sveta

i ono što pronalazimo,

verujem da postoje milioni
neotkrivenih arheoloških nalazišta

koja nismo otkrili.

Njihovim otkrivanjem ćemo u najmanju ruku

osloboditi puni potencijal
našeg postojanja.

Međutim, imamo izazov.

Tokom prošle godine,

videli smo užasne naslove

o neverovatnom razaranju
koje se dešava na arheološkim nalazištima

i o masovnim pljačkama
od strane ljudi poput ISIL-a.

ISIL je uništio hramove u Palmiri.

Ko raznosi hram?

Uništili su Joninu grobnicu.

A videli smo tako osione pljačke nalazišta

da izgledaju poput kratera na mesecu.

Poznajući ISIL-ovu želju
da uništi moderne ljudske živote,

prirodan je nastavak za njih
da unište i kulturni identitet.

Bezbrojne armije osvajača
su radile isto kroz istoriju.

Znamo da ISIL zarađuje
na opljačkanim nalazištima,

ali ne znamo u kom obimu.

To znači da bi bilo koji objekat
kupljen trenutno na tržištu

sa Srednjeg istoka

potencijalno mogao da finansira terorizam.

Kada opljačkaju nalazište,

to je kao da je slagalici,
kojoj već fali 90 procenata delova,

ostatak delova zamračen
do neprepoznavanja.

Ovo je sudski nalog
za krađu identiteta na veliko.

Znamo da se dešavaju dva tipa pljački:

pljačke od strane kriminalnih elemenata,
poput ISIL-a,

a potom nešto lokalnije pljačke
od strane onih koji su očajni za novcem.

Svi bismo uradili isto
kako bismo prehranili porodice;

ne krivim lokalne pljačkaše.

Krivim posrednike, nemoralne trgovce

i međunarodno tržište umetnina,

koje eksploatiše često dvosmislene
ili čak potpuno nepostojeće zakone.

Znamo da se dešava pljačka
globalnih razmera i da je sve veća,

ali trenutno nemamo
sredstva da je zaustavimo.

Ovo počinje da se menja.

Moja ekipa i ja smo baš završili studiju
koja se bavila pljačkama u Egiptu.

Posmatrali smo javno dostupne podatke

i mapirali smo u celosti
pljačkanje u Egiptu

od 2002 do 2013.

Pronašli smo dokaze pljačkanja
i uništavanja na 267 nalazišta,

i mapirali smo preko
200,000 pljačkaških jama.

Zapanjujuće je.

A sabirajući ove podatke -

možete da vidite opljačkane jame
označene ovde.

Na jednom nalazištu, pljačke su bile takve
od 2009, 2011, 2012 -

stotine i stotine jama.

Združujući sve podatke,

otkrili smo da,
nasuprot popularnom mišljenju,

pljačke se nisu pogoršale u Egiptu
2011, nakon Arapskog proleća,

već 2009, nakon globalne recesije.

Tako smo uz pomoć
obimnih podataka pokazali

da je pljačkanje u suštini
ekonomsko pitanje.

Ako ne uradimo nešto
da zaustavimo problem,

sva egipatska nalazišta
će da budu oštećena pljačkom do 2040.

Stoga smo na prekretnici.

Mi smo generacija koja ima sva oruđa
i svu tehnologiju

da zaustavi pljačku,

ali ne delamo dovoljno brzo.

Ponekad vas arheološko nalazište
može iznenaditi svojom otpornošću.

Upravo sam se vratila sa terena,

gde sam vodila zajedničku misiju
sa Egipatskim ministarstvom antikviteta

na nalazištu po nazivu Lišt.

Nalazište datira iz Srednjeg egipatskog
kraljevstva, između 2000. i 1700. p.n.e.

Srednje kraljevstvo je bilo
renesansa antičkog Egipta.

Nakon perioda žestokih unutrašnjih razdora
i ekoloških izazova,

Egipat se povratio

neverovatnim oživljavanjem
umetnosti, arhitekture i književnosti.

To mi je omiljeni period
za izučavanje u Egiptu

jer nas toliko podučava
o tome kako da preživimo i uspemo

nakon velikih katastrofa.

Sad, na ovom nalazištu smo već ucrtali
bezbroj opljačkanih jama.

Lišt je kraljevski prostor;

mora da je na hiljade ljudi sahranjeno tu,

koji su živeli i radili na dvoru faraona.

Možete da ga vidite pre i posle;
vidite desetine opljačkanih jama.

Severni Lišt.

Ovo je Južni Lišt, pre i posle.

Prilikom prve posete nalazištu,

mogli smo da vidimo grobnice
mnogih visokih zvaničnika,

koje su poharane.

Dozvolite da vam slikovito prikažem
koliko je uzeto.

Zamislite oblast veličine dva sa dva metra
ispunjenu sanducima, nakitom

i neverovatnim skulpturama.

Pomnožito to sa hiljadu.

Toliko je uzeto.

Kad smo počeli da radimo,

moj egipatski direktor, Mohamed Jusef,
prišao mi je i rekao:

"Moramo da radimo
na jednoj naročitoj grobnici.

Napali su je pljačkaši.

Ako nešto ne uradimo, vratiće se."

Naravno da sam pristala,
ali nisam mislila da ćemo naći bilo šta.

Mislila sam da su pljačkaši sve pokrali.

Počeli smo da otkrivamo
najneverovatnije reljefe.

Pogledajte ovu sliku -
prosto je zapanjujuća.

Počeli smo da otkrivamo ugravirane spise.

Čak i titule vlasnika grobnice -

imao je titule poput: "Nadzornik vojske",

"Nadzornik riznice".

Počela sam da gajim nadu.

Možda, ali možda ćemo otkriti njegovo ime.

Ime koje večno traje, za antičke Egipćane

je bio cilj.

A onda se jednog dana

ovo pojavilo.

Ovo je ime vlasnika grobnice: Intef.

Možete da ga vidite ovde
ispisanog hijeroglifima.

Radeći zajedno sa mojom egipatskom ekipom,

restaurirali smo nečije ime
od pre 3900 godina.

(Aplauz)

Radeći zajedno
sa mojim egipatskim kolegama,

proslavili smo ovaj trenutak
zajedničkog otkrića.

To što smo radili zajedno
bilo je ispravno i istinito.

Otkrili smo ova neverovatna
lažna vrata, skoro netaknuta.

Na njima smo pročitali o Intefu
i njegovim spisima.

Možete ga zapravo
čak i videti kako sedi ovde.

Shvatila sam da se sve što sam
pretpostavljala o opljačkanim nalazištima

pokazalo kao pogrešno.

Svaki dan smo na nalazištu
radili zajedno sa 70 Egipćana,

kao kolege i prijatelji.

Suočeni sa tolikom mržnjom i neznanjem

protiv onih sa Bliskog istoka,

svaki trenutak na nalazištu
je bio poput protesta za mir.

Kada radite sa onima
koji ne izgledaju kao vi

ili ne razmišljaju kao vi
ili ne govore kao vi,

vaša zajednička misija
arheološkog otkrivanja

briše sve površne razlike.

Ove sezone sam naučila

da se kod arheologije
ne radi o otkrivanju.

Radi se o tome šta možete
da dokažete da je moguće.

Ponekad kad putujete,
otkrijete davno izgubljenu porodicu -

ne one s kojima delite gene,

već zajednički upis u knjigu života.

Ovo je Omer Faruk, moj brat.

Omer je Gufti iz sela Guft,
Severno od Luksora.

Guftiji su deo proslavljene
tradicije u egiptologiji.

Pomažu kod kopanja
i u organizaciji radnika.

Omer je moj glavni izvršni
i finansijski direkotor.

Prosto ne bih mogla da radim bez njega.

Jednog dana, pre mnogo godina,
kad sam bila mlada studentkinja,

a Omer je bio mladi Gufti
koji je slabo znao engleski,

saznali smo, potpuno slučajno,

da smo rođeni iste godine,

istog meseca

i na isti dan, sa šest sati razmaka.

Blizanci.

(Smeh)

Razdvojeni okeanom, ali zauvek povezani

jer nam je drevni Egipat majka.

Tada sam znala
da ćemo uvek raditi zajedno -

ne u svom mozgu,

već u delu duše koji zna
da nije sve objašnjivo.

(Na arapskom) Omere, moj brate,

uvek ću te voleti.

(Engleski) Omere, moj brate,
uvek ću te voleti.

Pa, neposredno pred moje
prvo kopanje u Egiptu,

moj mentor, izuzetno poznati egiptolog,
profesor Vilijam Keli Simpson,

pozvao me je u kancelariju.

Dao mi je ček na 2000 dolara

i rekao: "Ovo ti je za troškove.

Ovog leta imaj veličanstvenu avanturu.

Jednog dana ćeš ovo
da uradiš za nekog drugog."

Stoga, moja TED nagrada
je delimična otplata s kamatom -

(Smeh)

divnom ljudskom biću
i njegovoj darežljivosti i dobroti.

Dakle, moja želja.

Želim nam da otkrijemo milione
nepoznatih arheoloških nalazišta

širom sveta.

Stvarajući u 21. veku
armiju globalnih istraživača,

otkrićemo i zaštititi
svetsko skriveno nasleđe,

koje sadrži tragove
kolektivne otpornosti čovečanstva

i njegove kreativnosti.

(Aplauz)

Hvala vam.

(Aplauz)

Kako ćemo to da uradimo?

Novcem od TED nagrade, izgradićemo

na internetu, kolektivnim doprinosom,
platformu za građane naučnike

kako bismo omogućili bilo kome u svetu
da se bavi otkrivanjem

arheoloških nalazišta.

Ima svega nekoliko stotina nas
svemirskih areheologa širom sveta.

Moj san je da angažujem svet

da nam pomogne
u otkrivanju i zaštiti nalazišta.

Vi ćete se prijaviti,
napraviti korisničko ime -

imajte na umu da je ovo
korisničko ime već uzeto.

(Smeh)

Proći ćete obuku i početi da radite.

Želim odmah da napomenem

da nećemo ni na koji način da delimo GPS
podatke ili podatke sa mape o nalazištu.

Želimo da ih tretiramo
kao podatake o ljudskim pacijentima

i da ne otkrivamo njihove lokacije.

Potom će vam dodeliti kartu iz špila -
20x20 metara ili 30x30 metara,

i vi ćete da tražite obrise.

Moja ekipa i ja ćemo procesuirati hrpe

velikih količina satelitskih podataka
uz pomoć algoritama

kako biste vi otkrili nešto,

dakle, bavićete se zaista dobrom naukom.

Potom ćete početi da tražite.

Šta vidite? Vidite li hram?

Vidite li grobnicu? Vidite li piramidu?

Vidite li bilo kakvu mogućnost
oštećenja ili pljačkanja nalazišta?

Potom ćete početi
da obeležavate šta je tu.

A sa strane će uvek da bude obilje primera

toga šta tačno vidite,
kako biste se vodili time.

Sve podatke koje nam pomognete da sakupimo
ćemo da podelimo autoritetima na proveru

i pomoći ćemo u stvaranju
novog globalnog sistema upozorenja,

kako bi pomogi u zaštiti nalazišta.

Međutim, nećemo se zaustaviti tu.

Svi arheolozi sa kojima
ćemo da delimo vaša otkrića

će vas povesti sa njima
kada krenu da ih iskopavaju,

koristeći Periskop, Gugl plus
i društvene mreže.

Pre stotinu godina,
arheologija je bila za bogate.

Pre pedeset godina,

bila je za muškarce.

Sada je pre svega za akademike.

Naš cilj je da demokratizujemo proces
arheoloških pronalazaka

i da omogućimo bilo kome da učestvuje.

Pre 49 godina,

Hauard Karter je otkrio
grobnicu kralja Tuta.

Ko je sledeći Hauard Karter?

Mogli biste da budete vi.

Stvarajući ovu platformu,

otkrićemo milione mesta
na kojima su živele milijarde ljudi

koji su postojali pre nas.

Ako želimo da odgovorimo
na veliko pitanje o tome ko smo mi

i odakle potičemo,

odgovori na ta pitanja
ne počivaju u piramidama ili dvorovima,

već u gradovima i selima
onih koji su postojali pre nas.

Ako želimo da naučimo o prošlosti,

vreme je da obrnemo piramide.

Spoznaja da je prošlost vredna spašavanja

ima daleko veći značaj.

Znači da smo i mi vredni spašavanja.

A najveća priča ikad ispričana

je priča o našem
zajedničkom ljudskom putovanju.

Ali jedini način
na koji ćemo moći da je ispišemo

je ako to uradimo zajedno.

Pridružite mi se.

Hvala vam.

(Aplauz)