-
Хајде да још истражимо
ову целу ствар око цртања.
-
Шта можемо нацртати осим правоугаоника?
-
Па, можемо цртати криве
користећи реч ellipse,
-
што је још једна команда
коју рачунар препознаје.
-
Ми заправо имамо посебну
програмерску реч за команде.
-
Зваћемо их функције.
-
Користићу реч функција од сада
па на даље да означим команду.
-
Настављамо, и записујемо
име функције ellipse,
-
а онда две заграде и тачка-зарез.
-
И не ради!
-
Имамо ову поруку о грешци
која нам говори о параметрима,
-
шта год они били.
-
Можете ли видети шта нам недостаје,
упоређујући са оним што смо
управо записали са rect?
-
Па да, када откуцамо ellipse,
нисмо навели бројеве,
-
као што јесмо код правоугаоника.
-
Ови бројеви овде се називају параметри.
-
Ми кажемо да прослеђујемо
параметре функцијама,
-
а они контролишу понашање функције.
-
Дакле, без параметара,
-
програм не зна где желите вашу елипсу,
-
или колико великом да је начини.
-
Сада та порука о грешци
има мало више смисла.
-
Наставимо даље и проследимо
поново четири параметра
-
како би контролисали колико далеко горе,
колико далеко доле, колико широка
-
и колико висока желимо да буде та елипса.
-
И баш као и раније, можемо се мало
забавити и померати наоколо нашу елипсу
-
и чак учинити да расте и да се скупља.
-
У реду. Сада када смо видели основе,
покушајмо да нацртамо велику елипсу
-
тачно на средини платна.
-
И прво питање које можете имати је:
"Где је оно беше средина?"
-
Само да поновимо, имамо ово горе лево, 0,
-
а онда десно, ако се сећате је 400,
а доле је 400 такође.
-
Дакле, ако размишљамо:
"Где ће бити средина?"
-
Рекли бисмо: "Она ће бити на
пола од 400 горе, дакле, 200.
-
Затим пола од 400 доле, дакле, 200."
-
Можемо наставити и урадити то.
-
Направимо нашу фукнцију ellipse,
-
проследићемо параметре и
начинити је прилично великом.
-
И, ево је!
-
У реду. И, само забаве ради,
сместићемо тамо и правоугаоник.
-
Рећи ћемо rect(200, 200,
а можда мало мањи. 100, 100);
-
Хм, ово је некако интересантно.
-
Шта нам је овај мали експеримент показао?
-
Па, можемо видети да та 200, 200 тачка
-
заправо говори где ћемо
ставити центар елипсе.
-
Али за правоугаонике то је различито,
пошто за правоугаонике
-
200, 200 говори где ћемо сместити
горњи леви угао правоугаоника.
-
И то је стварно битно да знамо када
покушавамо да позиционирамо наше облике.
-
Океј, пређимо сада на просте линије.
-
Име те функције ће бити само line.
-
Можемо јој проследити
поново четири параметра,
-
али, мислим, линија у ствари нема величину
попут правоугаоника, зар не?
-
Дакле, шта ће ови бројеви контролисати?
-
Па, први и други параметар, као и раније,
-
говоре колико горе и
колико доле линија почиње.
-
Док ће друга два параметра...
-
или извините, други
скуп параметара, 90 и 200...
-
прецизирати колико далеко у десно и
колико далеко на доле ће бити крај линије.
-
У реду. Дакле, сада када смо
разумели како то функционише,
-
погледајмо нешто што ће
прво изгледати стварно чудно.
-
Шта ће се десити ако поставим да овај
правоугаоник почиње у горњем левом углу?
-
И то тако што ћу навести
горњи леви угао правоугаоника.
-
И онда да буде заиста велики.
-
Можемо га чак начинити толико великим,
али то је малко сувише велико, мислим.
-
Видимо да то постепено почиње
да чини да елипса нестане.
-
Можемо заправо учинити
да потпуно нестане.
-
Сада се питамо где је отишла.
-
Оно што програм ради је да заправо
редом црта ваше облике.
-
Прво, он исцртава ту елипсу,
затим исцртава тај правоугаоник преко,
-
а затим исртава линију.
-
Дакле, та елипса је још увек тамо,
само је, као што сте видели, испод.
-
И ово је важна ствар коју треба запамтити,
-
јер, шта би се десило ако би
прво нацртали нашу линију?
-
Нећемо је уопште видети, зар не?
-
Можда ћете урадити то и у вашим програмима,
па ћете се питати: "Хеј, где је нестала моја линија?"
-
Идеја је да она јесте тамо,
само је тренутно скривена
-
и од стране елипсе,
а такође и од правоугаоника.
-
Можемо утицати на то који облик
је исцртан преко другог облика
-
само мењајући редослед којим смо их
записали у нашем програму.
-
Сада, само желим да уведем
неколико техничких појмова
-
пре него што завршимо.
-
Управо како сте научили из математике,
-
можемо користити слово x да
означимо колико далеко у десно,
-
као што смо већ спомињали,
-
а затим слово y да означимо
колико далеко на доле.
-
То може изгледати малко чудно,
ако нисте на то навикли,
-
али лакше је за рећи од: "Колико далеко
у десно и колико далеко на доле?"
-
сваки појединачни пут.
-
Прва два параметра за
нашу елипсу, на пример,
-
говоре да ће x бити 200, а y ће бити 229.
-
То вам је то,
-
иста ствар као када кажете: "Колико далеко у
десно и колико далеко на доле?"
-
Друго заиста добро питање
које можете имати је:
-
"Које јединице смо користили све време?
-
Да ли смо имали посла са
200 центиметара, 200 инча, 200 миља?"
-
Користили смо јединице
које се називају "пиксели",
-
а пиксел је сићушна тачкица
на вашем екрану.
-
Ово платно је заправо широко 400 пиксела.
-
То је разлог зашто увек кажемо
да је овај горњи леви угао 0,
-
а овде је 400, пошто је то 400 пиксела.
-
И слично, када кажемо 200,
ми заправо мислимо на 200 пиксела
-
и вероватно капирате поенту.
-
Фантастично!
-
Сада знате све о функцијама
line, ellipse и rect,
-
и њиховим параметрима.
-
Покрили смо много, држите се тога,
наставите да истражујете
-
и ускоро ћете ухватити фазон.
