Šta je tragedija zajedničkog dobra? - Nikolas Amendolare (Nicholas Amendolare)

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/what-is-the-tragedy-of-the-commons-nicholas-amendolare

Da li je moguće da preterani ribolov, superbakterije i globalno zagrevanje prouzrokuje jedna ista stvar? Godine 1986, čovek po imenu Geret Hardin seo je da napiše esej o prenaseljenosti. U njemu je otkrio obrazac ljudskog ponašanja koji objašnjava neke od najvećih problema u istoriji. Nikolas Amendolare objašnjava tragediju zajedničkog dobra.

Lekciju priredio: Nikolas Amendolare, režija: TED-Ed.

Zamislite, kao misaoni eksperiment,
da živite u malom selu

i hrana vam zavisi od lokalnog ribnjaka.

Delite ribnjak sa tri druga seljana.

U ribnjaku u početku ima desetak riba
i one se razmnožavaju.

Svake noći na svake dve ribe
bude pridodata jedna beba.

Dakle, da biste dobili
maksimum zaliha hrane,

koliko riba treba
da uhvatite svakoga dana?

Razmislite o tome na trenutak.

Uzmite da bebe riba
odmah dostižu punu veličinu,

da ribnjak na početku ima pun kapacitet

i zanemarite faktore
kao što je pol ribe koju uhvatite.

Koji je odgovor? Jednu, i to ne samo vi.

Najbolji način da postignete
maksimum zaliha hrane svakog seljanina

je da svaki ribar uhvati
samo jednu ribu svakog dana.

Ovako stoji matematika.

Ako svaki seljanin uhvati jednu ribu,
ostaće ih osam preko noći.

Svaki par riba proizvede jednu bebu

i sledećeg dana će zaliha u ribnjaku
biti potpuno obnovljena sa 12 riba.

Ako neko od njih uhvati više od jedne,
opada broj reproduktivnih parova

i populacija neće moći da se povrati.

Na kraju će sve ribe u jezeru nestati

i svih četvoro seljana će gladovati.

Ovaj ribnjak je samo jedan primer
klasičnog problema

po imenu tragedija zajedničkog dobra.

Ovu pojavu je prvi put opisao u pamfletu

ekonomista Vilijam Forster Lojd
1833. godine

u diskusiji o prekomernoj ispaši stoke

u zajedničkim seoskim oblastima.

Više od 100 godina kasnije,
ekolog Garet Hardin je obnovio koncept

da bi opisao šta se dogodi
kada mnogo pojedinaca

deli ograničene resurse

kao što su pašnjaci,

ribolovna područja,

životni prostor,

čak i čist vazduh.

Hardin je tvrdio da ove situacije
stavljaju u konflikt

kratkoročni lični interes
naspram zajedničkog dobra

i na kraju se završe loše po sve,

što ima za posledicu prekomernu ispašu,

prekomerni ribolov,

prenaseljenost,

zagađenost

i druge društvene i ekološke probleme.

Glavna odlika tragedije zajedničkog dobra

je to što daje mogućnost
da pojedinac stekne ličnu korist,

pri čemu prenosi negativne efekte
na širu populaciju.

Da biste videli šta to znači,
vratimo se našem ribnjaku.

Svaki pojedinačni ribar je motivisan

da uhvati što više riba može za sebe.

Međutim, svaki pad u razmnožavanju ribe

je zajednički za celo selo.

U strahu da ga ne nadmaše susedi,

ribar će zaključiti
da je u njegovom najboljem interesu

da uhvati još jednu ribu,

ili dve,

ili tri.

Nažalost, do istog tog zaključka
dolaze i ostali ribari,

a to je tragedija.

Kratkoročno sticanje
najveće moguće koristi za sebe

nije najpovoljnije za sve na duže staze.

To je pojednostavljen primer,
ali tragedija zajedničkog dobra

odigrava se i u složenijim sistemima
u stvarnom životu.

Prekomerna upotreba antibiotika je dovela
do kratkoročnih dobiti u proizvodnji stoke

i lečenju učestalih oboljenja,

ali je takođe imala za posledicu
razvoj bakterija otpornih na antibiotike,

koje prete čitavoj populaciji.

Elektrana na ugalj stvara
jeftinu električnu energiju za svoje kupce

i profit za svoje vlasnike.

Te lokalne prednosti
su korisne kratkoročno,

ali se zagađivanje usled iskopavanja
i spaljivanja uglja

širi čitavom atmosferom
i ostaje prisutno hiljadama godina.

Postoje i drugi primeri.

Bacanje smeća,

nestašice vode,

krčenje šuma,

saobraćajne gužve,

čak i kupovina flaširane vode.

Ali, ljudska civilizacija je pokazala
da je u stanju da uradi nešto izuzetno.

Mi stvaramo društvene ugovore,

sklapamo komunalne sporazume,

biramo vlast

i donosimo zakone.

Sve to da bismo se kolektivno sačuvali
od svojih individualnih impulsa.

To nije lako i svakako
da nam ne uspeva svaki put,

ali mi, ljudi, u svom najboljem izdanju,
pokazali smo da možemo rešiti ove probleme

i možemo sa time da nastavimo
ako se setimo Hardinove lekcije.

Kada se primeni
tragedija zajedničkog dobra,

ono što je dobro za sve nas,
dobro je za svakog od nas pojedinačno.