Meet the heart! | Circulatory system physiology | NCLEX-RN | Khan Academy

Stvarno volim ovu fotografiju koju sam pronašao. Zaista

pokazuje veoma valjano gde je srce postavljeno u organizmu

tako da možete videti da je srce okruženo, sa obe strane. rebrima, jel' tako?

i u stvari, nisam ih još nacrtao, ali hajde da pokažem gde

bi pluća bila. Ovo je desno plućno krilo,

a sa ove strane je levo plućno krilo. Ovo je gde je

srce smešteno: izmedju dva plućna krila. Kažem

levo i desno iz perspektive osobe koja je vlasnik ovog

srca. Ovo je njihovo levo i desno, što je suprotno

nama, ako ga gledamo. Srce je zapravo smesteno izmedju dva

plucna krila u protektivnoj "kutiji", i

rebra su zapravo tu da odrzavaju ove vitalne organe

bezbednim. Zatim, ispod njih, ako nacrtam

ovo ovde. Ili ako nacrtamo, mozete

videti sada ispod svih ovih stvari

je jedan vrlo vrlo vazan mišić. Na ovaj mišić

ljudi ne misle, odnosno ovo nije tip mišića

na kom ljudi rade u teretanama. Ovo je dijafragma.

Dijafragmalni mišić

i rebra ogranicavaju jedan prostor, zar ne?. Dijafragma postaje pod, a rebra su neka vrsta

plafona i zidova ovog prostora.

Ako pogledate sadrzaj ovog prostora, imacete pluca

i imacete srce. Ova ceo prostor

ze naziva trup (thorax).

Sta srce zapravo radi? Hajde da napravimo malo prostora

i da malo

uvelicamo verziju srca.

Pocecu orijentacijom srca. Ovo je desno plućno krilo

a sa ove strane je levo. Sve ovo bi bilo

unutar rebara, ali njih necu nacrtati zato sto bi

onda bilo tesko videti samo srce. Da bi mislio

o tome sta srce zaista radi, imam jedan, zapravo krasan nacin,

zamislite da ste ćelija. Postavite sebe u perspektivu

ćelije, i reicimo da ste kulirate

ovde. Ovo ste vi. Mozete

smisliti bilo koji deo organizma koji zelite da budete. Recimo da ste mala

celija noznog prsta. Recimo da ste celija noznog prsta

i da je vas posao, naravno, da zivite i budete srecni, i da pored sebe

imate mali krvni sud. Zapravo, svaka celija u nasem organizmu

ima mali krvni sud u blizini. Ova celija noznog prsta

jednostavno pokusava da prezivi. Ove celije

zahtevaju odredjene stvari zar ne? Njima, na primer, treba kiseonik.

Pisacu ga belom, da bude jasno. Treba im kiseonik

i trebaju im hranljive materije, zar ne?

Dakle celijama trebaju odredjene stvari da žive i budu srećne.

Sa druge strane, one takodje prave neki otpad. Na neki

način one su kao i mi, prave otpad. Taj otpad moze biti

mnogo stvari, jedna stvar koja pada na pamet je

ugljen-dioksid (CO2). Dakle, CO2 je otpad

ove ćelije. Dakle, pravi neki otpad

i hajde da zamislimo da nema protoka krvi.

Znači, iako ima krvnog suda u blizini,

nema protoka. "no flow"

Kako male celije prave otpad.

Ovaj otpad

će početi da se gomila, biće ga sve više

s obzirom da nema krvi. Na ovaj način

moze zavrsiti skroz oko nase celije noznog prsta. Dakle nasa celija

postaje pretrpana, bukvalno postaje pokrivena sopstvenim otpadom.

Sa druge strane, da li dobija kiseonik i hranljive materije? Ne.

Ne dobija ni jedno od toga. Tako da ubrzo,

nakon nekoliko minuta, naša ćelija nožnog prsta

pocinje da se misli "Hm, ovo i nije neki srećan način života", ovo je

zapravo veoma tužno, ovo je odvratno. Ako se ovako nastavi

celija bi mogla da umre. Šta

ćeliji treba, sta svakoj celiji treba, bilo da je u pitanju ćelija na ruci

ili na koži, ili bilo koja druga, treba im protok.

Potrebno je da krv teče lepo

i neprekidno. A ako ima protoka

onda dobijamo veoma drugačiju sliku. Od jednom

otpadni produkti zapravo bivaju odnešeni.

Odnešeni su dalje, kao da imamo

nekog da pokupi naše djubre, tako da se neće nagomilati oko kuće.

Dakle imamo lep protok krvi, a za

uzvrat su donešeni kiseonik i hranljive materije. Ove

stvari takodje pristižu. Tako da ce od jednom celija postati

veoma veoma srecna i zivot ce biti sasvim dobar.

Ako zelite da sve celije zive ovako,

kao ova celija, morate imati dobar protok krvi

kroz organizam. Dakle ovo je poenta broj jedan. Znaci neko

treba, nekako, da gura taj protok krvi, da pumpa

krv konstatno kroz organizam.

Taji da bi milijarde i milijarde ćelija bile snabdevene, potrebna nam je veoma

snažna pumpa zar ne? Nešto što bi bilo sposobno

da usisa, a onda gura svu krv našeg organizma. E to je ono što srce radi.

U sustini to je tačno ono sto srce radi.

To je izuzetna pumpa, pumpa krv, i daje

dobar protok krvi. Zapisacu

to sa strane kao posao broj jedan. Ovo su poslovi srca.

Dakle posovi, posao broj jedan, to bi bio

protok krvi. Napisacu da je sistemski

protok. I sve

sto je sistemsko znaci da je povezano sa celim telom. Dakle

kad kazem ovo zaista mislim na celo telo. Sve celije

u telu. Kako se ovo zaista desava

moze se videti na slici. Ovde imamo dzinovsku venu,

ovo je vena, a ovo je arterija.

Ovo je arterija.

Krv zapravo prolazi kroz arteriju, ovim smerom.

A dolazi kroz dve vene, ova

od gore, zove se superiorna, to znaci

da je od gore. Superiorna vena cava. To je

ime vene. A sa donje strane, ne moze se videti

zato sto je sa druge strane srca, ali to je druga vena koja se zove inferiorna vena cava.

Ove dve vene,

zapravo izvlace (isisavaju) krv iz celog organizma

u srce.

I onda, kad je srce spremno da je ispumpa, krv odlazi

u arteriju, cije je ime aorta.

Ako ste culi za aortu, ovo je arterija o kojoj

ljudi pricaju. Dakle ovo je nacin na koji krv stize i biva ispumpano.

Ovo nije jedini posao srca.

Drugi posao srca je zapravo

takodje na ovoj slici. To je plucni protok.

Plucni protok. Sta to znaci?

Znamo da celije ocekuju

kiseonik. To je jasno. A imaju puno ugljen-dioksida (CO2)

kao otpad. Dobro je gurati stvari unaokolo. Dobro je

gurati krv unaokolo. Ali ako se ne otarasimo CO2

ili donesemo novi kiseonik, celija nece biti mnogo srecna.

Mozete imati protok krvi, ali u nekom momentu ce biti potreban kiseonik.

Zelece da se otarasi CO2. E zato imamo

pluća. Sta se desava sa srcem, pre

slanja krvi u aortu, pre slanja krvi u organizam

krv zapravo odlazi u pluca.

Odlazi u levo plucno krilo, pa prelazi u desno.

Onda krv dolazi nazad iz desnog

i levog plucnog krila

u srce, i tek onda biva istisnuta kroz aortu.

Dakle evo tog ekstra koraka, gde krv odlazi u i iz

pluca, koji se naziva plucni protok.

Poslednja stvar koju primecujete, ako pogledate u sliku, a tesko da necete primetiti,

su ove, po malo krivudavo oblikovani mali

krvni sudovi koji pokrivaju srce. Sta je ovo zapravo?

Imamo crvene, plave,

plave su vene, a crvene su arterija,

a one su deo sistemskog protoka, ili plucnog protoka? Ili je to nesto trece?

Ovo su krvni sudovi, koji se

zajedno nazivaju koronarni.

Konkretno mozete cuti za

koronarne arterije, ili koronarne vene, ali se grupno

nazivaju koronarni krvni sudovi. Dodacu recč krv ovde. Dakle

ovo su koronarni krvni sudovi koji zapravu ishranjuju sam

srčani mišić. Ne zaboravite da je srce

napravljeno od hiljada i hiljada, odnosno desetina hiljada

ćelija, bas onakvih kakve su u nožnom prstu koju smo crtali,

i njima takodje treba kiseonik, hranljive materija i imaju otpad.

Dakle ovim celijama ce trebati krvni sudovi da ih

obsluzuju. Dakle to su koronarni krvni sudovi. Bukvalno

krvni sudovi koji sluze srcu.

Dakle ovi sluze srcu.

Ako sluze srcanom misicu,

i celijama srca, da li spadaju u

sistemski ili plucni protok?

Ako je glavni posao da sluze celijama, onda su

koronarni krvni sudovi u sistemskom protoku.