< Return to Video

Osvajanje novih reči |Džon Konig (John Koenig) | TEDxBerkeley

  • 0:20 - 0:22
    Hvala što ste ostali,
  • 0:22 - 0:25
    hvala što vam se veliki crveni X
    urezao u oči
  • 0:25 - 0:26
    za naredna tri dana.
  • 0:26 - 0:27
    (Smeh)
  • 0:27 - 0:31
    Danas želim da govorim o značenju reči,
  • 0:31 - 0:33
    kako ih definišemo
  • 0:33 - 0:35
    i kako one, skoro kao iz osvete,
  • 0:35 - 0:36
    definišu nas.
  • 0:38 - 0:41
    Engleski jezik je veličanstven sunđer.
  • 0:41 - 0:43
    Volim engleski jezik,
    drago mi je što ga govorim.
  • 0:43 - 0:47
    Mislim da ste i vi srećni što ga govorite.
  • 0:48 - 0:50
    Ali, uz sve to, ima mnogo praznina.
  • 0:51 - 0:53
    U grčkom postoji reč "lachesism"
  • 0:53 - 0:57
    što znači žudnja za katastrofom.
  • 0:57 - 1:01
    Znate, kad vidite munju na horizontu
  • 1:01 - 1:03
    i prosto se zateknete
    kako navijate za munju.
  • 1:05 - 1:07
    U mandarinskom imaju reč "yù yī" -
  • 1:07 - 1:09
    ne izgovaram je tačno -
  • 1:09 - 1:12
    a to označava žudnju
    da naš život ima intenzitet
  • 1:12 - 1:14
    koji je imao kad smo bili dete.
  • 1:16 - 1:19
    U poljskom imaju reč "jouska"
  • 1:19 - 1:23
    a to je neki vid hipotetičkog razgovora
  • 1:23 - 1:25
    koji kompulsivno ponavljate u glavi.
  • 1:27 - 1:30
    I, naposletku, u nemačkom,
    naravno u nemačkom,
  • 1:30 - 1:33
    imaju reč koja se naziva "zielschmerz"
  • 1:33 - 1:36
    a to je strah od dobijanja
    onoga što želite.
  • 1:36 - 1:41
    (Smeh)
  • 1:41 - 1:43
    Konačnog ispunjenja celoživotnog sna.
  • 1:44 - 1:48
    Ja sam Nemac, pa tačno znam
    kakav je to osećaj.
  • 1:48 - 1:50
    Sad, nisam siguran
    da bih koristio bilo koju od ovih reči
  • 1:50 - 1:52
    u svojoj svakodnevici,
  • 1:52 - 1:54
    ali mi je zaista drago što postoje.
  • 1:54 - 1:58
    Ali jedini razlog zašto postoje
    je zato što sam ih ja izmislio.
  • 1:58 - 2:02
    Ja sam autor "Rečnika nejasnih tuga",
  • 2:02 - 2:04
    koga sam pisao poslednjih sedam godina.
  • 2:07 - 2:09
    A čitava misija projekta
  • 2:09 - 2:14
    je da se pronađu praznine
    u jeziku za osećanja
  • 2:14 - 2:15
    i da ih pokušam popuniti
  • 2:15 - 2:19
    kako bismo mogli da razgovaramo
    o svim tim ljudskim sitnim gresima
  • 2:19 - 2:21
    i kapricima ljudskog stanja
  • 2:21 - 2:25
    koje svi mi osećamo, ali možda
    ne pomišljamo da govorimo o njima
  • 2:25 - 2:28
    jer nemamo reči za njih.
  • 2:29 - 2:33
    Počelo je gledanjem odjavne špice
    za emisiju "Saturday Night Live",
  • 2:33 - 2:37
    i pritisla me je najlepša
    i najopčinjavajuća melanholija.
  • 2:37 - 2:39
    Ako vam se pruži prilika
    da budete budni tako kasno,
  • 2:40 - 2:43
    predložio bih vam da gledate
    odjavnu špicu te emsije.
  • 2:44 - 2:49
    Pa sam pokušao da definišem tu emociju.
  • 2:49 - 2:52
    I otprilike na polovini ovog projekta
  • 2:52 - 2:53
    sam definisao "sonder",
  • 2:53 - 2:57
    zamisao da svi sebe smatramo
    glavnim likom,
  • 2:57 - 2:59
    a da su svi ostali samo statisti.
  • 2:59 - 3:02
    Međutim, u stvarnosti,
    svi smo glavni likovi,
  • 3:02 - 3:05
    a vi sami ste statista u nečijoj priči.
  • 3:06 - 3:09
    Te, čim sam to objavio,
  • 3:09 - 3:11
    dobio sam mnogo poruka od ljudi
  • 3:11 - 3:16
    govorili su: "Hvala što si dao glas
    nečemu što sam osećao čitav život,
  • 3:16 - 3:19
    ali nije postojala reč za to."
  • 3:19 - 3:21
    Stoga su se osećali manje usamljeno.
  • 3:21 - 3:23
    To je snaga reči,
  • 3:24 - 3:27
    da se zbog njih osećamo manje usamljeno.
  • 3:28 - 3:29
    A nedugo potom
  • 3:29 - 3:31
    sam počeo da primećujem da se sonder
  • 3:31 - 3:35
    ozbiljno koristi
    u razgovorima na internetu,
  • 3:35 - 3:38
    a nedugo nakon što sam to
    zapravo primetio,
  • 3:38 - 3:42
    lično sam je čuo u stvarnom razgovoru
    koji se vodio pored mene.
  • 3:42 - 3:44
    Nema čudnijeg osećaja
    od toga kad izmislite reč
  • 3:44 - 3:49
    i onda vidite kako se osamostaljuje.
  • 3:49 - 3:51
    Još uvek nemam reč za to, ali imaću.
  • 3:51 - 3:52
    (Smeh)
  • 3:52 - 3:53
    Radim na tome.
  • 3:54 - 3:57
    Počeo sam da razmišljam
    o tome šta čini reči stvarnim
  • 3:58 - 4:00
    jer me mnogi ljudi pitaju,
  • 4:00 - 4:02
    najčešće pitanje koje mi postavljaju je:
  • 4:02 - 4:05
    "Pa, da li su ove reči izmišljene?
    Ne razumem baš najbolje."
  • 4:05 - 4:07
    I ja zaista ne znam šta da im kažem
  • 4:07 - 4:09
    jer čim je sonder prhvaćena,
  • 4:09 - 4:12
    ko sam ja da tvrdim
    koje reči su stvarne, a koje nisu.
  • 4:13 - 4:17
    Pa sam se osećao nekako kao Stiv Džobs,
    koji je opisao svoje otkrovenje
  • 4:17 - 4:20
    kada je shvatio da većina nas,
    dok se svakodnevno krećemo,
  • 4:20 - 4:23
    prosto pokušavamo da izbegnemo
    prečesto udaranje u zidove
  • 4:23 - 4:27
    i prosto težimo da idemo dalje.
  • 4:27 - 4:29
    Ali čim shvatite da ljudi -
  • 4:31 - 4:35
    da su ovaj svet sagradili ljudi
    koji nisu pametniji od vas,
  • 4:35 - 4:37
    onda možete da posegnete
    i dodirnete te zidove,
  • 4:37 - 4:39
    čak i da provučete ruku kroz njih
  • 4:39 - 4:41
    i da shvatite da imate moć
    da ih promenite.
  • 4:43 - 4:44
    Izvanredno je.
  • 4:46 - 4:51
    Mislim da se od tad
    promenilo to kako posmatram reči
  • 4:51 - 4:53
    kao i šta reči čini stvarnim.
  • 4:53 - 4:56
    Kad me ljudi pitaju:
    "Jesu li te reči stvarne?"
  • 4:56 - 4:59
    Imam niz odgovora koje sam iskušao.
  • 4:59 - 5:01
    Neki imaju smisla. Neki nemaju.
  • 5:01 - 5:02
    Ali jedan od njih je glasio:
  • 5:02 - 5:06
    "Pa, reč je stvarna,
    ako želite da bude stvarna."
  • 5:06 - 5:10
    Razlog zašto je ova staza stvarna
    je jer su ljudi želeli da bude tu.
  • 5:10 - 5:12
    (Smeh)
  • 5:12 - 5:14
    To se stalno dešava
    na kampusima fakulteta.
  • 5:14 - 5:15
    Naziva se "stazom žudnje".
  • 5:15 - 5:17
    (Smeh)
  • 5:17 - 5:20
    A jezici su odrazi žudnje
  • 5:20 - 5:22
    za nečim što biste voleli da postoji.
  • 5:22 - 5:24
    To može da bude put kojim se ređe ide,
  • 5:24 - 5:26
    ali kad-tad će vas dovesti do cilja.
  • 5:27 - 5:29
    Ali to nije zaista
    zadovoljavajući odgovor,
  • 5:29 - 5:31
    pa sam odustao od njega.
  • 5:32 - 5:34
    Ali onda sam shvatio
    da ljudi zaista pitaju,
  • 5:34 - 5:37
    kad pitaju da li je reč stvarna,
    zaista pitaju:
  • 5:37 - 5:42
    "Pa, kolikom broju mozgova
    ću imati pristup ovom rečju?"
  • 5:43 - 5:45
    Zato što smatram
    da tako uglavnom gledamo na jezik.
  • 5:45 - 5:48
    Reč je u suštini ključ
  • 5:48 - 5:51
    koji nas vodi u glave određenih ljudi.
  • 5:51 - 5:54
    A ako nas vodi u jedan mozak,
  • 5:54 - 5:56
    zaista nije vredna truda,
  • 5:56 - 5:57
    nije vredna da je znate.
  • 5:57 - 5:59
    Dva mozga, eh, zavisi čiji su.
  • 5:59 - 6:02
    Milion mozgova, u redu, sad se razumemo.
  • 6:02 - 6:09
    Dakle, stvarna reč je ona koja vam daje
    pristup što većem broju mozgova.
  • 6:09 - 6:12
    To je ono što je čini vrednom znanja.
  • 6:12 - 6:16
    Slučajno, najstvarnija reč od svih
    prema ovom merenju je ova.
  • 6:16 - 6:18
    [O.K.]
  • 6:18 - 6:19
    To je to.
  • 6:19 - 6:21
    Najstvarnija reč koju imamo.
  • 6:21 - 6:23
    To je najbliže što imamo
    univerzalnom ključu.
  • 6:23 - 6:26
    To je najrazumljivija reč na svetu,
  • 6:26 - 6:27
    bez obzira na to gde bili.
  • 6:27 - 6:28
    Problem s tim
  • 6:28 - 6:31
    je što izgleda da niko ne zna
    šta ta slova predstavljaju.
  • 6:31 - 6:33
    (Smeh)
  • 6:33 - 6:35
    Što je nekako čudno, zar ne?
  • 6:35 - 6:39
    Mislim, mogla bi da bude
    greška kod pisanja "all correct", valjda,
  • 6:39 - 6:40
    ili "old kinderhook."
  • 6:40 - 6:44
    Čini se da niko zaista ne zna,
    ali činjenica da nije važno
  • 6:44 - 6:47
    govori nešto o tome
    kako rečima dajemo smisao.
  • 6:47 - 6:50
    Značenje nije u samim rečima.
  • 6:51 - 6:54
    Mi smo ti koji se pretačemo u njih.
  • 6:55 - 6:58
    I mislim kada svi mi tragamo
    za smislom u našim životima
  • 6:59 - 7:01
    i kad tragamo za smislom života,
  • 7:01 - 7:04
    mislim da reči imaju neke veze s tim.
  • 7:05 - 7:08
    I mislim da ako tragate za smislom nečega,
  • 7:08 - 7:10
    rečnik je pristojno mesto za početak.
  • 7:13 - 7:18
    Gledao sam intervju
    sa religijskim učenjakom, Rezom Aslanom.
  • 7:18 - 7:21
    Opisivao je pogrešno razumevanje
  • 7:21 - 7:23
    koje mnogi ljudi imaju o religiji.
  • 7:24 - 7:27
    Rekao je da je religija
  • 7:27 - 7:31
    u suštini skup simbola i metafora
  • 7:31 - 7:33
    u koje se ljudi pretaču
  • 7:33 - 7:36
    kako bi pokušali da izraze
    nešto neizrecivo.
  • 7:36 - 7:39
    Religija je u suštini samo jezik.
  • 7:39 - 7:40
    To je sve.
  • 7:40 - 7:43
    Ona je spremnik za bilo kakav
    smisao koji smestimo u nju.
  • 7:44 - 7:46
    A to me je navelo na razmišljanje...
  • 7:47 - 7:49
    Šta ako je jezk neki vid religije.
  • 7:51 - 7:54
    To bi značilo da je ovo
    u suštini naša sveta knjiga.
  • 7:56 - 7:58
    A ako razmišlajte o priči o postanju,
  • 7:58 - 8:01
    više se radi o priči o definisanju.
  • 8:02 - 8:06
    U početku beše haos nad zemljinim vodama
  • 8:06 - 8:08
    a onda je Bog razdvojio kopno od mora,
  • 8:08 - 8:11
    ribe od ptica, muškarca od žene,
  • 8:11 - 8:13
    večno od prolaznog.
  • 8:13 - 8:15
    Sve to je na ovim stranicama.
  • 8:15 - 8:17
    Tako izgleda definicija.
  • 8:17 - 8:21
    Stoga, ako tragamo za značenjem sveta,
  • 8:22 - 8:24
    ovo je naša vera,
    ovo je naša sveta knjiga.
  • 8:25 - 8:27
    Zato što je stvarnost,
  • 8:27 - 8:29
    i svrha ove svete knjige,
  • 8:29 - 8:31
    kao i svrha, mislim, svih svetih knjiga,
  • 8:31 - 8:34
    je da donosi osećaj reda
  • 8:34 - 8:36
    u izuzetno haotičan univerzum.
  • 8:37 - 8:39
    Naše viđenje stvari je toliko ograničeno
  • 8:39 - 8:45
    a univerzum je toliko komplikovan
  • 8:45 - 8:48
    da moramo da izmislimo obrasce i prečice
  • 8:48 - 8:50
    i da pokušamo da pronađemo
    način da to protumačimo
  • 8:50 - 8:52
    i budemo u stanju da nastavimo dan.
  • 8:55 - 8:57
    I zato su nam potrebne reči,
  • 8:57 - 8:59
    da podare smisao našim životima.
  • 8:59 - 9:00
    Čak i više od toga,
  • 9:00 - 9:04
    potrebne su nam reči da nas sadrže,
    da nas definišu.
  • 9:04 - 9:07
    A na taj način, mislim,
    uveliko trenutno koristimo reči,
  • 9:07 - 9:13
    svi mi na neki način preklinjemo
    da budemo na određene načine definisani.
  • 9:13 - 9:16
    A naročito sada,
    uz tehnologiju i globalizaciju,
  • 9:16 - 9:18
    tako je lako izgubiti se u magli.
  • 9:18 - 9:21
    Svako od nas je na neki način
    nedovoljno definisan,
  • 9:21 - 9:23
    a svet sve više postaje
    nedovoljno definisan.
  • 9:24 - 9:28
    I stoga, mislim, da su mnoge strukture
    kojima se obraćamo
  • 9:28 - 9:30
    kako bismo pokušali da se sadržimo
  • 9:30 - 9:31
    izgledaju ovako.
  • 9:34 - 9:36
    I u smislu "funte" i "haštaga".
  • 9:36 - 9:38
    (Smeh)
  • 9:38 - 9:40
    Pokušaj da se kategorišemo
    na određene načine
  • 9:40 - 9:45
    i, recimo, da tražimo određene unose
    i određene kategorije
  • 9:45 - 9:47
    i govorimo: "Da, to sam ja."
  • 9:47 - 9:49
    Gledamo druge ljude
  • 9:49 - 9:51
    i govorimo: "Ti si poput mene...
  • 9:51 - 9:54
    Stoga smo ti i ja 'mi'."
  • 9:55 - 9:57
    A to nam pruža značenje.
  • 9:57 - 9:59
    To je prosto način da se pozajmi značenje.
  • 9:59 - 10:05
    Problem je što mnogo toga
    zavisi od institucija
  • 10:06 - 10:08
    i ima toliko nas trenutno
  • 10:08 - 10:11
    i život je trenutno
    toliko komplikovan i haotičan
  • 10:11 - 10:14
    da moramo da se ogradimo zidovima.
  • 10:14 - 10:17
    Postajemo fundamentalisti u našoj veri.
  • 10:17 - 10:18
    Bukvalisti.
  • 10:19 - 10:22
    Zato što svi mi osećamo
    da se ove kategorije raspadaju.
  • 10:22 - 10:25
    Da li ste primetili koliko
    je naših razgovora trenutno
  • 10:25 - 10:28
    o definisanju reči?
  • 10:28 - 10:32
    Ne znam koliko sam puta video
    razgovor na "Hafington postu"
  • 10:32 - 10:34
    koji počinje: "Da li ste feminista?"
  • 10:35 - 10:37
    "Šta 'feminista' znači?"
  • 10:37 - 10:40
    "Ko je na ovoj debatnoj sceni
    istinski progresivan?"
  • 10:40 - 10:42
    "Šta znači 'socijalista'?"
  • 10:42 - 10:43
    "Ko je fašista?"
  • 10:45 - 10:46
    "Ko je žena?"
  • 10:47 - 10:48
    Kejtlin Džener.
  • 10:48 - 10:50
    "Ko je 'crnac'?" Rejčel Doležal.
  • 10:51 - 10:54
    Ovo su razgovori koje stalno vodimo,
  • 10:54 - 10:56
    ali oni nisu o značenju.
  • 10:56 - 10:58
    Kod njih se radi o etiketiranju sveta.
  • 10:59 - 11:01
    Stoga smatram da je krajnji ishod
  • 11:01 - 11:05
    taj da naposletku izgledamo nekako ovako,
  • 11:05 - 11:07
    gde dozvoljavamo rečima da nas definišu.
  • 11:08 - 11:11
    Zaboravljamo da su sve reči izmišljene.
  • 11:11 - 11:15
    One su prosto modeli toga
    kakav bi svet mogao ili trebao da bude,
  • 11:15 - 11:19
    pa se svi mi povlačimo
    u sopstvene zajednice koje nas se tiču.
  • 11:19 - 11:21
    govorimo naše jezike
  • 11:22 - 11:26
    dok je svet zapravo daleko više od toga.
  • 11:27 - 11:29
    Mislim da svi mi osećamo
  • 11:29 - 11:33
    kako kategorije koje koristimo
    da bi našim životima podarili smisao
  • 11:33 - 11:36
    da nam nužno ne pašu tako dobro.
  • 11:37 - 11:40
    Te moramo da objašnjavamo ljudima da:
  • 11:40 - 11:42
    "Da, pretplatio sam se na ovo,
  • 11:42 - 11:44
    ali me to ne definiše."
  • 11:45 - 11:47
    Moramo da nastvimo iznova ovo da radimo,
  • 11:47 - 11:52
    da pregovaramo o tome kako
    da se uklopimo u postojeće kategorije.
  • 11:54 - 11:56
    Mislim da se mnogi od nas
    osećaju stešnjeno
  • 11:57 - 11:59
    zbog toga kako koristimo reči.
  • 11:59 - 12:01
    Zaboravljamo da su reči izmišljene.
  • 12:01 - 12:04
    Ne samo moje reči, sve reči su izmišljene,
  • 12:04 - 12:06
    ali sve one ne znače nešto.
  • 12:07 - 12:10
    Te mislim da bih želeo -
  • 12:12 - 12:15
    Prizor koji imam o tome gde smo trenutno,
  • 12:15 - 12:17
    setim se Ane Frank.
  • 12:18 - 12:22
    Jer ona je bila u svom
    malenom stanu u Amsterdamu
  • 12:22 - 12:24
    u vreme kad su svi oko nje
  • 12:24 - 12:26
    pokušavali da urede čovečanstvo
  • 12:26 - 12:30
    na način koji je imao smisla,
    jasnim linijama i brutalnom efikasnošću,
  • 12:30 - 12:33
    ona je bila unutra,
    uređivala je sopstvenu čovečnost.
  • 12:34 - 12:37
    Mislim da ima nešto prelepo u tome
  • 12:37 - 12:40
    jer je mnogo toga bilo u vezi
    s njenom sopstvenom zbunjenošću
  • 12:40 - 12:42
    i njenom sopstvenom ranjivošću.
  • 12:42 - 12:46
    I zato mislim da nam je potreban
    novi vid jezika
  • 12:46 - 12:48
    koji je više sličan ovome.
  • 12:48 - 12:51
    Jer bi svako od nas mogao da bude bilo ko.
  • 12:51 - 12:54
    U bilo kom momentu
    nismo samo jedna osoba,
  • 12:54 - 12:55
    mi smo mnogi ljudi odjednom.
  • 12:56 - 13:01
    Zato moramo više da smo svesni
    toga kakv je svet zaista,
  • 13:01 - 13:05
    da se previše ne zapetljamo
    u modele koje smo nametnuli svetu.
  • 13:07 - 13:11
    GPS uređaji vas upozoravaju,
  • 13:11 - 13:15
    podsećajući vas da karta koju vidite
    nije stvaran svet,
  • 13:15 - 13:16
    zato se ne zalećite u jezero.
  • 13:17 - 13:18
    (Smeh)
  • 13:19 - 13:21
    Mislim da nam je potreban isti podsetnik,
  • 13:21 - 13:23
    da karta nije stvarn svet
  • 13:23 - 13:25
    i, ako naletimo na ove probleme,
  • 13:27 - 13:29
    da imamo opciju da sami definišemo stvari,
  • 13:29 - 13:34
    ne moramo nužno
    da samo pozajmljujemo značenja
  • 13:34 - 13:36
    koja daju značaj našim životima.
  • 13:37 - 13:38
    Moguće je -
  • 13:38 - 13:41
    a to znam jer to radim
    proteklih sedam godina -
  • 13:41 - 13:43
    smisliti nove metafore
  • 13:43 - 13:45
    koje nevidljivo iznose na videlo.
  • 13:46 - 13:48
    Ima nešto zaista lepo u tome.
  • 13:49 - 13:53
    I mislim kad bismo izgradili
    bolji odnos prema haosu,
  • 13:54 - 13:59
    kad bismo prestali da pokušavamo
    da suviše pojednostavljujemo
  • 13:59 - 14:03
    unutrašnju oluju
    s kojom se svi suočavamo,
  • 14:03 - 14:06
    kao i zbunjenost i ranjivost,
  • 14:06 - 14:09
    i to koliko je uistinu komplikovan svet,
  • 14:09 - 14:12
    onda bismo mogli da se osećamo
    malo udobnije u svojoj koži
  • 14:12 - 14:14
    i ne bismo morali da se povlačimo
  • 14:14 - 14:16
    u kategorije kojima dozvoljavamo
    da nas definišu.
  • 14:17 - 14:19
    I mogli bismo da preuzmemo
    moć od naših reči
  • 14:19 - 14:21
    i da ih definišemo.
  • 14:21 - 14:24
    Mislim da je to malo zdraviji odnos.
  • 14:24 - 14:28
    Ne znam kolikim razgovorima
    bi doprineo neko -
  • 14:28 - 14:30
    Poput igre "Krilatica",
  • 14:31 - 14:34
    gde vam je ponuđena
    stvarna tema da govorite o njoj,
  • 14:34 - 14:37
    a izazov je: "Ne izgovarajte datu reč."
  • 14:37 - 14:40
    Mislim da kad bismo svi tako radili,
    svima bi nam bilo malo bolje.
  • 14:41 - 14:44
    Jer bi to omogućilo
    izvesnu leksičku tečnost
  • 14:44 - 14:46
    koja nam trenutno izmiče.
  • 14:46 - 14:50
    Svi smo mi na neki način
    zarobljeni u našim ličnim leksikonima
  • 14:50 - 14:55
    koji se nužno ne poklapaju
    sa ljudima koji već nisu kao mi
  • 14:55 - 15:00
    i zato imam utisak da se udaljavamo
    svake godine sve više,
  • 15:00 - 15:02
    što ozbiljnije shvatamo reči.
  • 15:04 - 15:07
    Jer, setite se, reči nisu stvarne.
  • 15:08 - 15:10
    Nemaju značenje. Mi imamo.
  • 15:10 - 15:12
    Mislim da je važno da se setimo toga.
  • 15:12 - 15:16
    A ako bismo izdovjili
    nešto kreativnosti i autorstva
  • 15:16 - 15:19
    u osmišljavanje toga ko smo,
  • 15:19 - 15:20
    to bi bilo moguće.
  • 15:20 - 15:26
    Moguće je pokušati
    posegnuti za bogatijim metaforama.
  • 15:26 - 15:28
    Ovaj svet nikad nije bio
    ovako komplikovan,
  • 15:28 - 15:31
    a naši životi nikad nisu bili
    komplikovaniji nego danas.
  • 15:31 - 15:37
    Stoga, umesto posezanja
    za najbližom standardizovanom reči
  • 15:37 - 15:39
    ili pukog preklinjanja
    da nam nešto dijagnostikuju,
  • 15:39 - 15:42
    zapravo vredi biti prisutan,
  • 15:42 - 15:44
    na primer, u tuzi.
  • 15:44 - 15:46
    U haosu emocija.
  • 15:47 - 15:48
    Mislim da vredi tako postupiti.
  • 15:48 - 15:51
    Mislim da su nam potrebna nova sočiva
  • 15:51 - 15:55
    da nam pomognu da kontekstualizujemo haos
    s kojim se stalno suočavamo.
  • 15:55 - 15:57
    A ako tako postupimo,
  • 15:57 - 16:01
    ako je svako od nas voljan
    da zaista defniše to ko smo mi
  • 16:01 - 16:04
    nekim vidom kreativnosti,
  • 16:04 - 16:06
    mislim da bi svet
    mogao više da liči na ovo.
  • 16:07 - 16:09
    Istinski nered.
  • 16:09 - 16:11
    Mislim da smo mi zaista neuredni ljudi
  • 16:11 - 16:13
    i da je svet zaista neuredan svet.
  • 16:14 - 16:16
    I mislim da ovo ne bi bilo tako loše,
  • 16:16 - 16:18
    kad bismo se oslobodili tih institucija,
  • 16:18 - 16:20
    koje sve vreme slabe,
  • 16:20 - 16:22
    i kad bismo se susreli kakvi jesmo,
  • 16:22 - 16:24
    u našoj potpunoj ranjivosti,
  • 16:24 - 16:27
    noseći naše emocije na izvolite.
  • 16:28 - 16:29
    I mislim,
  • 16:30 - 16:31
    koliko god da je neuredno,
  • 16:33 - 16:36
    time bismo bili ispunjeniji.
  • 16:37 - 16:40
    I želeo bih da završim čitanjem
  • 16:41 - 16:43
    jednog od mojih omiljenih filozofa,
  • 16:43 - 16:46
    Bila Votersona, koji je stvorio
    "Kalvina i Hobsa."
  • 16:46 - 16:47
    Rekao je:
  • 16:48 - 16:52
    "Stvoriti život koji odražava
    vaše vrednosti i prija vašoj duši
  • 16:52 - 16:53
    je nesvakidašnji uspeh.
  • 16:53 - 16:56
    Pronaći smisao sopstvenog života
  • 16:56 - 16:57
    nije lako,
  • 16:58 - 16:59
    ali je i dalje dozvoljeno
  • 16:59 - 17:02
    i mislim da ćete
    zbog truda biti srećniji."
  • 17:02 - 17:03
    Hvala vam.
  • 17:03 - 17:09
    (Aplauz)
Title:
Osvajanje novih reči |Džon Konig (John Koenig) | TEDxBerkeley
Description:

Tvorac "Rečnika nejasnih tuga", Džon Konig, se otiskuje na neucrtane kutke ljudskog uma. Vraća se sa rečima koje oblikuju naše najmračnije, a ipak suviše bliske misli. Ovim govorom naglašava naš pasivni saživot sa rečima i izaziva nas da se ukrcamo na pohod ponovnog osvajanja pisanog jezika i ljudskog iskustva.

AV i snimak događaja je omogućio: http://repertoireproductions.com.

Džon je proveo poslednju deceniju gradeći dom u svakoj kreativnoj oblasti na koju je naišao, radeći kao grafički dizajner, video montažer, pozajmljivač glasa, ilustrator, fotograf, reditelj i pisac. Proveo je poslednjih šest godina pišući originalan rečnik izmišljenih reči, "Rečnik nejasnih tuga", koji popunjava praznine u jeziku stotinama novih termina za emocije, od kojih su neke ("sonder") odmah ušle u jezik. Njegovo delo je objavljeno u bezbroj tetovaža, romana i imena bedova - ali nikad na pairu, iako trenutno radi na objavljivanju adaptacije knjige. "Konig je pisac na koga treba računati. Izuzetno je kreativan i razume moć, životnu snagu i smešnu stranu tuge. 'Rečnik' je nešto što želite da odštampate, uvežete i citirate često." - "Biznis Standard"

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
17:10

Serbian subtitles

Revisions