WEBVTT

00:00:20.482 --> 00:00:21.776
Hvala što ste ostali,

00:00:21.800 --> 00:00:25.014
hvala što vam se veliki crveni X
urezao u oči

00:00:25.038 --> 00:00:26.213
za naredna tri dana.

00:00:26.237 --> 00:00:27.356
(Smeh)

00:00:27.380 --> 00:00:31.216
Danas želim da govorim o značenju reči,

00:00:31.240 --> 00:00:32.536
kako ih definišemo

00:00:32.560 --> 00:00:34.736
i kako one, skoro kao iz osvete,

00:00:34.760 --> 00:00:35.959
definišu nas.

NOTE Paragraph

00:00:37.640 --> 00:00:40.696
Engleski jezik je veličanstven sunđer.

00:00:40.720 --> 00:00:43.376
Volim engleski jezik,
drago mi je što ga govorim.

00:00:43.487 --> 00:00:47.003
Mislim da ste i vi srećni što ga govorite.

00:00:47.800 --> 00:00:49.800
Ali, uz sve to, ima mnogo praznina.

00:00:51.040 --> 00:00:53.376
U grčkom postoji reč "lachesism"

00:00:53.400 --> 00:00:56.840
što znači žudnja za katastrofom.

00:00:57.280 --> 00:01:00.856
Znate, kad vidite munju na horizontu

00:01:00.880 --> 00:01:03.166
i prosto se zateknete
kako navijate za munju.

00:01:04.640 --> 00:01:06.576
U mandarinskom imaju reč "yù yī" -

00:01:06.600 --> 00:01:08.616
ne izgovaram je tačno -

00:01:08.640 --> 00:01:12.336
a to označava žudnju
da naš život ima intenzitet

00:01:12.360 --> 00:01:14.360
koji je imao kad smo bili dete.

00:01:16.240 --> 00:01:19.376
U poljskom imaju reč "jouska"

00:01:19.400 --> 00:01:22.936
a to je neki vid hipotetičkog razgovora

00:01:22.960 --> 00:01:25.080
koji kompulsivno ponavljate u glavi.

00:01:26.960 --> 00:01:30.096
I, naposletku, u nemačkom,
naravno u nemačkom,

00:01:30.120 --> 00:01:32.976
imaju reč koja se naziva "zielschmerz"

00:01:33.000 --> 00:01:36.416
a to je strah od dobijanja
onoga što želite.

NOTE Paragraph

00:01:36.440 --> 00:01:40.536
(Smeh)

NOTE Paragraph

00:01:40.560 --> 00:01:42.520
Konačnog ispunjenja celoživotnog sna.

00:01:44.400 --> 00:01:47.650
Ja sam Nemac, pa tačno znam
kakav je to osećaj.

NOTE Paragraph

00:01:47.650 --> 00:01:50.346
Sad, nisam siguran
da bih koristio bilo koju od ovih reči

00:01:50.346 --> 00:01:51.976
u svojoj svakodnevici,

00:01:52.000 --> 00:01:54.136
ali mi je zaista drago što postoje.

00:01:54.260 --> 00:01:57.996
Ali jedini razlog zašto postoje
je zato što sam ih ja izmislio.

NOTE Paragraph

00:01:58.020 --> 00:02:01.636
Ja sam autor "Rečnika nejasnih tuga",

00:02:01.660 --> 00:02:04.299
koga sam pisao poslednjih sedam godina.

00:02:06.580 --> 00:02:08.596
A čitava misija projekta

00:02:08.620 --> 00:02:13.796
je da se pronađu praznine
u jeziku za osećanja

00:02:13.820 --> 00:02:15.036
i da ih pokušam popuniti

00:02:15.060 --> 00:02:18.956
kako bismo mogli da razgovaramo
o svim tim ljudskim sitnim gresima

00:02:18.980 --> 00:02:21.396
i kapricima ljudskog stanja

00:02:21.420 --> 00:02:25.396
koje svi mi osećamo, ali možda
ne pomišljamo da govorimo o njima

00:02:25.420 --> 00:02:28.116
jer nemamo reči za njih.

00:02:29.015 --> 00:02:32.729
Počelo je gledanjem odjavne špice
za emisiju "Saturday Night Live",

00:02:32.753 --> 00:02:37.013
i pritisla me je najlepša
i najopčinjavajuća melanholija.

00:02:37.037 --> 00:02:39.488
Ako vam se pruži prilika
da budete budni tako kasno,

00:02:39.512 --> 00:02:42.845
predložio bih vam da gledate
odjavnu špicu te emsije.

00:02:44.480 --> 00:02:49.266
Pa sam pokušao da definišem tu emociju.

NOTE Paragraph

00:02:49.290 --> 00:02:51.706
I otprilike na polovini ovog projekta

00:02:51.730 --> 00:02:53.346
sam definisao "sonder",

00:02:53.370 --> 00:02:56.746
zamisao da svi sebe smatramo
glavnim likom,

00:02:56.770 --> 00:02:59.026
a da su svi ostali samo statisti.

00:02:59.050 --> 00:03:01.746
Međutim, u stvarnosti,
svi smo glavni likovi,

00:03:01.770 --> 00:03:04.849
a vi sami ste statista u nečijoj priči.

00:03:06.370 --> 00:03:09.466
Te, čim sam to objavio,

00:03:09.490 --> 00:03:11.186
dobio sam mnogo poruka od ljudi

00:03:11.210 --> 00:03:15.826
govorili su: "Hvala što si dao glas
nečemu što sam osećao čitav život,

00:03:15.850 --> 00:03:18.866
ali nije postojala reč za to."

00:03:18.890 --> 00:03:20.650
Stoga su se osećali manje usamljeno.

00:03:21.370 --> 00:03:23.170
To je snaga reči,

00:03:24.090 --> 00:03:26.850
da se zbog njih osećamo manje usamljeno.

00:03:27.610 --> 00:03:29.346
A nedugo potom

NOTE Paragraph

00:03:29.370 --> 00:03:31.146
sam počeo da primećujem da se sonder

00:03:31.170 --> 00:03:35.466
ozbiljno koristi
u razgovorima na internetu,

00:03:35.490 --> 00:03:38.386
a nedugo nakon što sam to
zapravo primetio,

00:03:38.410 --> 00:03:41.906
lično sam je čuo u stvarnom razgovoru
koji se vodio pored mene.

00:03:41.930 --> 00:03:44.386
Nema čudnijeg osećaja
od toga kad izmislite reč

00:03:44.410 --> 00:03:48.706
i onda vidite kako se osamostaljuje.

00:03:48.730 --> 00:03:50.826
Još uvek nemam reč za to, ali imaću.

NOTE Paragraph

00:03:50.850 --> 00:03:52.266
(Smeh)

NOTE Paragraph

00:03:52.290 --> 00:03:53.490
Radim na tome.

NOTE Paragraph

00:03:54.290 --> 00:03:56.970
Počeo sam da razmišljam
o tome šta čini reči stvarnim

00:03:58.250 --> 00:03:59.746
jer me mnogi ljudi pitaju,

00:03:59.770 --> 00:04:02.106
najčešće pitanje koje mi postavljaju je:

00:04:02.130 --> 00:04:05.386
"Pa, da li su ove reči izmišljene?
Ne razumem baš najbolje."

NOTE Paragraph

00:04:05.410 --> 00:04:07.466
I ja zaista ne znam šta da im kažem

00:04:07.490 --> 00:04:09.426
jer čim je sonder prhvaćena,

00:04:09.450 --> 00:04:12.130
ko sam ja da tvrdim
koje reči su stvarne, a koje nisu.

00:04:12.850 --> 00:04:16.906
Pa sam se osećao nekako kao Stiv Džobs,
koji je opisao svoje otkrovenje

00:04:16.930 --> 00:04:20.386
kada je shvatio da većina nas,
dok se svakodnevno krećemo,

00:04:20.410 --> 00:04:23.426
prosto pokušavamo da izbegnemo
prečesto udaranje u zidove

00:04:23.450 --> 00:04:26.546
i prosto težimo da idemo dalje.

00:04:26.570 --> 00:04:29.130
Ali čim shvatite da ljudi -

00:04:30.970 --> 00:04:34.720
da su ovaj svet sagradili ljudi
koji nisu pametniji od vas,

00:04:34.720 --> 00:04:36.916
onda možete da posegnete
i dodirnete te zidove,

00:04:36.916 --> 00:04:38.586
čak i da provučete ruku kroz njih

00:04:38.610 --> 00:04:40.970
i da shvatite da imate moć
da ih promenite.

00:04:42.689 --> 00:04:43.839
Izvanredno je.

00:04:45.737 --> 00:04:50.888
Mislim da se od tad
promenilo to kako posmatram reči

00:04:50.912 --> 00:04:52.645
kao i šta reči čini stvarnim.

NOTE Paragraph

00:04:52.770 --> 00:04:56.426
Kad me ljudi pitaju:
"Jesu li te reči stvarne?"

00:04:56.450 --> 00:04:58.546
Imam niz odgovora koje sam iskušao.

00:04:58.570 --> 00:05:00.706
Neki imaju smisla. Neki nemaju.

00:05:00.730 --> 00:05:02.306
Ali jedan od njih je glasio:

00:05:02.330 --> 00:05:05.866
"Pa, reč je stvarna,
ako želite da bude stvarna."

00:05:05.890 --> 00:05:10.106
Razlog zašto je ova staza stvarna
je jer su ljudi želeli da bude tu.

NOTE Paragraph

00:05:10.130 --> 00:05:11.826
(Smeh)

NOTE Paragraph

00:05:11.850 --> 00:05:13.946
To se stalno dešava
na kampusima fakulteta.

00:05:13.970 --> 00:05:15.306
Naziva se "stazom žudnje".

NOTE Paragraph

00:05:15.330 --> 00:05:17.108
(Smeh)

00:05:17.132 --> 00:05:20.080
A jezici su odrazi žudnje

00:05:20.104 --> 00:05:22.068
za nečim što biste voleli da postoji.

00:05:22.092 --> 00:05:23.925
To može da bude put kojim se ređe ide,

00:05:23.949 --> 00:05:25.875
ali kad-tad će vas dovesti do cilja.

00:05:26.581 --> 00:05:28.652
Ali to nije zaista
zadovoljavajući odgovor,

00:05:28.676 --> 00:05:30.993
pa sam odustao od njega.

NOTE Paragraph

00:05:31.970 --> 00:05:34.306
Ali onda sam shvatio
da ljudi zaista pitaju,

00:05:34.330 --> 00:05:37.226
kad pitaju da li je reč stvarna,
zaista pitaju:

00:05:37.250 --> 00:05:41.750
"Pa, kolikom broju mozgova
ću imati pristup ovom rečju?"

00:05:42.549 --> 00:05:45.286
Zato što smatram
da tako uglavnom gledamo na jezik.

00:05:45.310 --> 00:05:48.086
Reč je u suštini ključ

00:05:48.110 --> 00:05:51.086
koji nas vodi u glave određenih ljudi.

00:05:51.110 --> 00:05:53.550
A ako nas vodi u jedan mozak,

00:05:54.390 --> 00:05:55.646
zaista nije vredna truda,

00:05:55.670 --> 00:05:56.926
nije vredna da je znate.

00:05:56.950 --> 00:05:59.406
Dva mozga, eh, zavisi čiji su.

00:05:59.430 --> 00:06:01.630
Milion mozgova, u redu, sad se razumemo.

00:06:02.270 --> 00:06:08.726
Dakle, stvarna reč je ona koja vam daje
pristup što većem broju mozgova.

00:06:08.750 --> 00:06:12.006
To je ono što je čini vrednom znanja.

NOTE Paragraph

00:06:12.030 --> 00:06:16.187
Slučajno, najstvarnija reč od svih
prema ovom merenju je ova.

NOTE Paragraph

00:06:16.211 --> 00:06:18.086
[O.K.]

NOTE Paragraph

00:06:18.110 --> 00:06:19.326
To je to.

00:06:19.330 --> 00:06:20.666
Najstvarnija reč koju imamo.

00:06:20.666 --> 00:06:23.206
To je najbliže što imamo
univerzalnom ključu.

00:06:23.230 --> 00:06:25.806
To je najrazumljivija reč na svetu,

00:06:25.830 --> 00:06:27.086
bez obzira na to gde bili.

00:06:27.110 --> 00:06:28.326
Problem s tim

00:06:28.330 --> 00:06:30.999
je što izgleda da niko ne zna
šta ta slova predstavljaju.

NOTE Paragraph

00:06:30.999 --> 00:06:33.126
(Smeh)

NOTE Paragraph

00:06:33.150 --> 00:06:35.206
Što je nekako čudno, zar ne?

00:06:35.230 --> 00:06:38.686
Mislim, mogla bi da bude
greška kod pisanja "all correct", valjda,

00:06:38.710 --> 00:06:39.966
ili "old kinderhook."

00:06:39.990 --> 00:06:43.846
Čini se da niko zaista ne zna,
ali činjenica da nije važno

00:06:43.870 --> 00:06:47.366
govori nešto o tome
kako rečima dajemo smisao.

00:06:47.390 --> 00:06:50.190
Značenje nije u samim rečima.

00:06:51.150 --> 00:06:53.910
Mi smo ti koji se pretačemo u njih.

NOTE Paragraph

00:06:54.670 --> 00:06:58.430
I mislim kada svi mi tragamo
za smislom u našim životima

00:06:59.270 --> 00:07:01.126
i kad tragamo za smislom života,

00:07:01.150 --> 00:07:04.390
mislim da reči imaju neke veze s tim.

00:07:05.270 --> 00:07:08.046
I mislim da ako tragate za smislom nečega,

00:07:08.070 --> 00:07:10.070
rečnik je pristojno mesto za početak.

00:07:13.022 --> 00:07:17.689
Gledao sam intervju
sa religijskim učenjakom, Rezom Aslanom.

00:07:17.713 --> 00:07:21.315
Opisivao je pogrešno razumevanje

00:07:21.339 --> 00:07:23.214
koje mnogi ljudi imaju o religiji.

00:07:23.757 --> 00:07:27.114
Rekao je da je religija

00:07:27.138 --> 00:07:30.525
u suštini skup simbola i metafora

00:07:30.549 --> 00:07:32.692
u koje se ljudi pretaču

00:07:32.716 --> 00:07:35.516
kako bi pokušali da izraze
nešto neizrecivo.

00:07:36.351 --> 00:07:39.025
Religija je u suštini samo jezik.

00:07:39.049 --> 00:07:40.208
To je sve.

00:07:40.232 --> 00:07:42.930
Ona je spremnik za bilo kakav
smisao koji smestimo u nju.

00:07:43.938 --> 00:07:45.805
A to me je navelo na razmišljanje...

00:07:46.969 --> 00:07:49.307
Šta ako je jezk neki vid religije.

00:07:50.649 --> 00:07:54.249
To bi značilo da je ovo
u suštini naša sveta knjiga.

00:07:56.469 --> 00:07:58.365
A ako razmišlajte o priči o postanju,

00:07:58.389 --> 00:08:01.077
više se radi o priči o definisanju.

00:08:02.109 --> 00:08:05.771
U početku beše haos nad zemljinim vodama

00:08:05.795 --> 00:08:07.999
a onda je Bog razdvojio kopno od mora,

00:08:08.023 --> 00:08:10.820
ribe od ptica, muškarca od žene,

00:08:10.844 --> 00:08:12.902
večno od prolaznog.

00:08:12.926 --> 00:08:14.659
Sve to je na ovim stranicama.

00:08:14.777 --> 00:08:16.644
Tako izgleda definicija.

00:08:17.208 --> 00:08:20.999
Stoga, ako tragamo za značenjem sveta,

00:08:22.005 --> 00:08:24.403
ovo je naša vera,
ovo je naša sveta knjiga.

00:08:24.991 --> 00:08:26.589
Zato što je stvarnost,

00:08:26.613 --> 00:08:28.767
i svrha ove svete knjige,

00:08:28.791 --> 00:08:31.166
kao i svrha, mislim, svih svetih knjiga,

00:08:31.190 --> 00:08:33.966
je da donosi osećaj reda

00:08:33.990 --> 00:08:35.750
u izuzetno haotičan univerzum.

00:08:36.710 --> 00:08:39.399
Naše viđenje stvari je toliko ograničeno

00:08:39.423 --> 00:08:44.706
a univerzum je toliko komplikovan

00:08:44.730 --> 00:08:47.506
da moramo da izmislimo obrasce i prečice

00:08:47.510 --> 00:08:49.856
i da pokušamo da pronađemo
način da to protumačimo

00:08:49.856 --> 00:08:51.690
i budemo u stanju da nastavimo dan.

00:08:54.682 --> 00:08:57.200
I zato su nam potrebne reči,

00:08:57.200 --> 00:08:58.740
da podare smisao našim životima.

00:08:58.764 --> 00:09:00.396
Čak i više od toga,

00:09:00.420 --> 00:09:03.700
potrebne su nam reči da nas sadrže,
da nas definišu.

00:09:04.014 --> 00:09:07.226
A na taj način, mislim,
uveliko trenutno koristimo reči,

00:09:07.250 --> 00:09:12.768
svi mi na neki način preklinjemo
da budemo na određene načine definisani.

00:09:12.792 --> 00:09:16.279
A naročito sada,
uz tehnologiju i globalizaciju,

00:09:16.303 --> 00:09:18.039
tako je lako izgubiti se u magli.

00:09:18.063 --> 00:09:20.667
Svako od nas je na neki način
nedovoljno definisan,

00:09:20.691 --> 00:09:23.459
a svet sve više postaje
nedovoljno definisan.

00:09:23.601 --> 00:09:28.314
I stoga, mislim, da su mnoge strukture
kojima se obraćamo

00:09:28.338 --> 00:09:30.095
kako bismo pokušali da se sadržimo

00:09:30.119 --> 00:09:31.269
izgledaju ovako.

00:09:33.964 --> 00:09:36.347
I u smislu "funte" i "haštaga".

00:09:36.371 --> 00:09:37.521
(Smeh)

00:09:38.029 --> 00:09:40.418
Pokušaj da se kategorišemo
na određene načine

00:09:40.442 --> 00:09:45.039
i, recimo, da tražimo određene unose
i određene kategorije

00:09:45.063 --> 00:09:46.796
i govorimo: "Da, to sam ja."

00:09:47.355 --> 00:09:49.153
Gledamo druge ljude

00:09:49.177 --> 00:09:50.844
i govorimo: "Ti si poput mene...

00:09:51.020 --> 00:09:54.018
Stoga smo ti i ja 'mi'."

00:09:55.218 --> 00:09:56.957
A to nam pruža značenje.

00:09:56.981 --> 00:09:59.168
To je prosto način da se pozajmi značenje.

00:09:59.192 --> 00:10:04.791
Problem je što mnogo toga
zavisi od institucija

00:10:05.832 --> 00:10:07.580
i ima toliko nas trenutno

00:10:07.604 --> 00:10:11.098
i život je trenutno
toliko komplikovan i haotičan

00:10:11.122 --> 00:10:14.114
da moramo da se ogradimo zidovima.

00:10:14.138 --> 00:10:16.839
Postajemo fundamentalisti u našoj veri.

00:10:16.863 --> 00:10:18.013
Bukvalisti.

00:10:19.068 --> 00:10:21.888
Zato što svi mi osećamo
da se ove kategorije raspadaju.

00:10:21.912 --> 00:10:25.301
Da li ste primetili koliko
je naših razgovora trenutno

00:10:25.325 --> 00:10:27.658
o definisanju reči?

00:10:28.138 --> 00:10:32.343
Ne znam koliko sam puta video
razgovor na "Hafington postu"

00:10:32.367 --> 00:10:34.113
koji počinje: "Da li ste feminista?"

00:10:34.978 --> 00:10:36.634
"Šta 'feminista' znači?"

00:10:36.658 --> 00:10:39.709
"Ko je na ovoj debatnoj sceni
istinski progresivan?"

00:10:40.265 --> 00:10:41.687
"Šta znači 'socijalista'?"

00:10:41.711 --> 00:10:43.045
"Ko je fašista?"

00:10:44.992 --> 00:10:46.258
"Ko je žena?"

00:10:46.814 --> 00:10:47.964
Kejtlin Džener.

00:10:48.233 --> 00:10:50.433
"Ko je 'crnac'?" Rejčel Doležal.

00:10:50.826 --> 00:10:53.567
Ovo su razgovori koje stalno vodimo,

00:10:53.591 --> 00:10:55.640
ali oni nisu o značenju.

00:10:55.664 --> 00:10:58.264
Kod njih se radi o etiketiranju sveta.

00:10:58.733 --> 00:11:01.342
Stoga smatram da je krajnji ishod

00:11:01.366 --> 00:11:04.507
taj da naposletku izgledamo nekako ovako,

00:11:04.531 --> 00:11:06.798
gde dozvoljavamo rečima da nas definišu.

00:11:07.979 --> 00:11:10.709
Zaboravljamo da su sve reči izmišljene.

00:11:11.345 --> 00:11:15.342
One su prosto modeli toga
kakav bi svet mogao ili trebao da bude,

00:11:15.366 --> 00:11:19.253
pa se svi mi povlačimo
u sopstvene zajednice koje nas se tiču.

00:11:19.277 --> 00:11:20.988
govorimo naše jezike

00:11:21.870 --> 00:11:25.764
dok je svet zapravo daleko više od toga.

00:11:27.008 --> 00:11:29.074
Mislim da svi mi osećamo

00:11:29.098 --> 00:11:33.127
kako kategorije koje koristimo
da bi našim životima podarili smisao

00:11:33.151 --> 00:11:35.751
da nam nužno ne pašu tako dobro.

00:11:37.145 --> 00:11:39.657
Te moramo da objašnjavamo ljudima da:

00:11:39.681 --> 00:11:42.462
"Da, pretplatio sam se na ovo,

00:11:42.486 --> 00:11:44.286
ali me to ne definiše."

00:11:44.655 --> 00:11:46.717
Moramo da nastvimo iznova ovo da radimo,

00:11:46.741 --> 00:11:52.305
da pregovaramo o tome kako
da se uklopimo u postojeće kategorije.

00:11:54.330 --> 00:11:56.370
Mislim da se mnogi od nas
osećaju stešnjeno

00:11:57.250 --> 00:11:58.826
zbog toga kako koristimo reči.

00:11:58.850 --> 00:12:01.186
Zaboravljamo da su reči izmišljene.

00:12:01.210 --> 00:12:03.570
Ne samo moje reči, sve reči su izmišljene,

00:12:04.210 --> 00:12:05.890
ali sve one ne znače nešto.

00:12:07.022 --> 00:12:09.543
Te mislim da bih želeo -

00:12:12.181 --> 00:12:15.160
Prizor koji imam o tome gde smo trenutno,

00:12:15.184 --> 00:12:16.651
setim se Ane Frank.

00:12:17.547 --> 00:12:21.571
Jer ona je bila u svom
malenom stanu u Amsterdamu

00:12:21.595 --> 00:12:24.388
u vreme kad su svi oko nje

00:12:24.412 --> 00:12:26.258
pokušavali da urede čovečanstvo

00:12:26.282 --> 00:12:29.631
na način koji je imao smisla,
jasnim linijama i brutalnom efikasnošću,

00:12:29.655 --> 00:12:33.262
ona je bila unutra,
uređivala je sopstvenu čovečnost.

00:12:33.792 --> 00:12:36.519
Mislim da ima nešto prelepo u tome

00:12:36.543 --> 00:12:39.745
jer je mnogo toga bilo u vezi
s njenom sopstvenom zbunjenošću

00:12:39.769 --> 00:12:41.503
i njenom sopstvenom ranjivošću.

00:12:41.798 --> 00:12:45.548
I zato mislim da nam je potreban
novi vid jezika

00:12:45.572 --> 00:12:47.558
koji je više sličan ovome.

00:12:47.582 --> 00:12:50.753
Jer bi svako od nas mogao da bude bilo ko.

00:12:50.777 --> 00:12:53.602
U bilo kom momentu
nismo samo jedna osoba,

00:12:53.626 --> 00:12:55.426
mi smo mnogi ljudi odjednom.

00:12:56.386 --> 00:13:01.329
Zato moramo više da smo svesni
toga kakv je svet zaista,

00:13:01.353 --> 00:13:05.479
da se previše ne zapetljamo
u modele koje smo nametnuli svetu.

00:13:06.908 --> 00:13:10.946
GPS uređaji vas upozoravaju,

00:13:10.970 --> 00:13:14.570
podsećajući vas da karta koju vidite
nije stvaran svet,

00:13:14.594 --> 00:13:16.261
zato se ne zalećite u jezero.

00:13:16.980 --> 00:13:18.130
(Smeh)

00:13:18.682 --> 00:13:20.651
Mislim da nam je potreban isti podsetnik,

00:13:20.675 --> 00:13:22.530
da karta nije stvarn svet

00:13:22.554 --> 00:13:25.020
i, ako naletimo na ove probleme,

00:13:26.801 --> 00:13:29.207
da imamo opciju da sami definišemo stvari,

00:13:29.231 --> 00:13:33.810
ne moramo nužno
da samo pozajmljujemo značenja

00:13:33.834 --> 00:13:35.901
koja daju značaj našim životima.

00:13:36.894 --> 00:13:38.048
Moguće je -

00:13:38.072 --> 00:13:41.258
a to znam jer to radim
proteklih sedam godina -

00:13:41.282 --> 00:13:42.695
smisliti nove metafore

00:13:42.719 --> 00:13:44.853
koje nevidljivo iznose na videlo.

00:13:45.859 --> 00:13:48.024
Ima nešto zaista lepo u tome.

00:13:48.898 --> 00:13:53.118
I mislim kad bismo izgradili
bolji odnos prema haosu,

00:13:54.370 --> 00:13:58.814
kad bismo prestali da pokušavamo
da suviše pojednostavljujemo

00:13:58.838 --> 00:14:03.073
unutrašnju oluju
s kojom se svi suočavamo,

00:14:03.097 --> 00:14:05.763
kao i zbunjenost i ranjivost,

00:14:05.787 --> 00:14:08.620
i to koliko je uistinu komplikovan svet,

00:14:08.644 --> 00:14:11.565
onda bismo mogli da se osećamo
malo udobnije u svojoj koži

00:14:11.589 --> 00:14:14.158
i ne bismo morali da se povlačimo

00:14:14.182 --> 00:14:16.482
u kategorije kojima dozvoljavamo
da nas definišu.

00:14:16.506 --> 00:14:19.198
I mogli bismo da preuzmemo
moć od naših reči

00:14:19.222 --> 00:14:21.003
i da ih definišemo.

00:14:21.356 --> 00:14:23.904
Mislim da je to malo zdraviji odnos.

00:14:23.928 --> 00:14:27.798
Ne znam kolikim razgovorima
bi doprineo neko -

00:14:28.169 --> 00:14:29.823
Poput igre "Krilatica",

00:14:30.591 --> 00:14:34.376
gde vam je ponuđena
stvarna tema da govorite o njoj,

00:14:34.400 --> 00:14:36.501
a izazov je: "Ne izgovarajte datu reč."

00:14:36.525 --> 00:14:39.634
Mislim da kad bismo svi tako radili,
svima bi nam bilo malo bolje.

00:14:40.922 --> 00:14:44.346
Jer bi to omogućilo
izvesnu leksičku tečnost

00:14:44.370 --> 00:14:46.246
koja nam trenutno izmiče.

00:14:46.270 --> 00:14:50.366
Svi smo mi na neki način
zarobljeni u našim ličnim leksikonima

00:14:50.390 --> 00:14:55.126
koji se nužno ne poklapaju
sa ljudima koji već nisu kao mi

00:14:55.150 --> 00:14:59.766
i zato imam utisak da se udaljavamo
svake godine sve više,

00:14:59.790 --> 00:15:01.870
što ozbiljnije shvatamo reči.

NOTE Paragraph

00:15:04.270 --> 00:15:07.070
Jer, setite se, reči nisu stvarne.

00:15:07.990 --> 00:15:09.779
Nemaju značenje. Mi imamo.

00:15:09.803 --> 00:15:11.754
Mislim da je važno da se setimo toga.

00:15:11.778 --> 00:15:16.393
A ako bismo izdovjili
nešto kreativnosti i autorstva

00:15:16.417 --> 00:15:18.541
u osmišljavanje toga ko smo,

00:15:18.565 --> 00:15:19.715
to bi bilo moguće.

00:15:20.364 --> 00:15:25.737
Moguće je pokušati
posegnuti za bogatijim metaforama.

00:15:25.761 --> 00:15:27.841
Ovaj svet nikad nije bio
ovako komplikovan,

00:15:27.865 --> 00:15:31.276
a naši životi nikad nisu bili
komplikovaniji nego danas.

00:15:31.300 --> 00:15:36.579
Stoga, umesto posezanja
za najbližom standardizovanom reči

00:15:36.579 --> 00:15:38.972
ili pukog preklinjanja
da nam nešto dijagnostikuju,

00:15:38.972 --> 00:15:41.767
zapravo vredi biti prisutan,

00:15:41.791 --> 00:15:43.936
na primer, u tuzi.

00:15:43.960 --> 00:15:45.803
U haosu emocija.

00:15:46.681 --> 00:15:48.395
Mislim da vredi tako postupiti.

00:15:48.419 --> 00:15:50.652
Mislim da su nam potrebna nova sočiva

00:15:50.676 --> 00:15:55.278
da nam pomognu da kontekstualizujemo haos
s kojim se stalno suočavamo.

00:15:55.302 --> 00:15:56.724
A ako tako postupimo,

00:15:56.748 --> 00:16:01.315
ako je svako od nas voljan
da zaista defniše to ko smo mi

00:16:01.339 --> 00:16:03.617
nekim vidom kreativnosti,

00:16:03.641 --> 00:16:06.141
mislim da bi svet
mogao više da liči na ovo.

00:16:07.482 --> 00:16:08.632
Istinski nered.

00:16:09.202 --> 00:16:11.046
Mislim da smo mi zaista neuredni ljudi

00:16:11.064 --> 00:16:12.995
i da je svet zaista neuredan svet.

00:16:13.825 --> 00:16:15.717
I mislim da ovo ne bi bilo tako loše,

00:16:15.717 --> 00:16:17.660
kad bismo se oslobodili tih institucija,

00:16:17.660 --> 00:16:20.108
koje sve vreme slabe,

00:16:20.108 --> 00:16:21.931
i kad bismo se susreli kakvi jesmo,

00:16:21.955 --> 00:16:24.361
u našoj potpunoj ranjivosti,

00:16:24.385 --> 00:16:26.625
noseći naše emocije na izvolite.

00:16:27.525 --> 00:16:28.675
I mislim,

00:16:29.676 --> 00:16:31.076
koliko god da je neuredno,

00:16:32.530 --> 00:16:36.330
time bismo bili ispunjeniji.

00:16:37.400 --> 00:16:40.200
I želeo bih da završim čitanjem

00:16:40.680 --> 00:16:43.296
jednog od mojih omiljenih filozofa,

00:16:43.320 --> 00:16:45.856
Bila Votersona, koji je stvorio
"Kalvina i Hobsa."

00:16:45.880 --> 00:16:47.080
Rekao je:

00:16:47.960 --> 00:16:51.776
"Stvoriti život koji odražava
vaše vrednosti i prija vašoj duši

00:16:51.800 --> 00:16:53.456
je nesvakidašnji uspeh.

00:16:53.480 --> 00:16:55.936
Pronaći smisao sopstvenog života

00:16:55.960 --> 00:16:57.496
nije lako,

00:16:57.520 --> 00:16:59.336
ali je i dalje dozvoljeno

00:16:59.360 --> 00:17:01.560
i mislim da ćete
zbog truda biti srećniji."

NOTE Paragraph

00:17:02.240 --> 00:17:03.456
Hvala vam.

NOTE Paragraph

00:17:03.480 --> 00:17:08.990
(Aplauz)