Neobična istorija "polnih hromozoma"

Uobičajena definicija biološkog pola je da ženski pol ima dva X hromozoma u svojim ćelijama, dok muški ima jedan X i jedan Y hromozom. U ovom govoru, pisac popularne nauke i podcaster Moli Vebster objašnjava zašto su takozvani "polni hromozomi" mnogo komplikovaniji nego što njihovo ime sugeriše, i otkriva zašto bi trebalo da drugačije razmišljamo o njima.

OK.

Priča počinje u 1891,

kada je jedan nemački naučnik
pomoću mikroskopa posmatrao

ćelije insekata.

I video nešto pomalo neobično.

U centru tih ćelija
bio je neki tamni materijal.

Niko to pre nije video.

I primetio je da bi tokom ćelijske deobe

materijal prešao u neke od novih ćelija,

ali ne u sve.

Pošto nije znao o čemu se radi,
dao mu je zaista odlično ime.

Nazvao ga je "X element".

(Smeh)

I rekao je, "Preimenovaćemo
mi taj X malo kasnije."

I onda, 10 godina kasnije,

u priču ulazi jedna američka naučnica,

koja opet koristi mikroskop da gleda

ćelije insekata.

I vidi nešto neobično.

Ima još tog tamnog materijala.

Nekako je sićušan,

i nalazi se pored X elementa.

Na kraju je neko rekao,

"Ako se ovaj prvi zove X,

zašto ne bismo ovaj drugi nazvali Y?"

I tako (pucketa prstima)

su otkriveni polni hromozomi.

Dakle, hromozomi,

verovatno već svi znate šta su,

ali ću vam svejedno reći.

Oni su sačinjeni od DNK.

Ona je u svemu, ona je osnova svega živog,

bili to pacovi, drveće,

insekti, ili ljudi.

Što se tiče ljudskih hromozoma,

genetičarka Melisa Vilson
mi je to ovako objasnila.

(Audio) Melisa Vilson: U pravilu,
jednu kopiju svakog hromozoma dobićeš

od svoje biološke majke

i jednu kopiju svakog hromozoma
od svog biološkog oca.

Imamo ukupno 22 para ovih kopija -

jednu dobijamo od majke i jednu od oca.

E sad, tu je i 23. par, X i Y.

Moli Vebster: Premda su svi
ostali hromozomi označeni brojevima,

od 1 do 22,

X i Y nisu označeni kao 23.

Kao da čekaju LeBron Džejmsa da to reši.

Ali u ovom slučaju, rekli su,

"Zadržaćemo slova,

i onda ćemo im dati naziv."

Nazvali su ih polnim hormozomima.

Kladim se da su u SAD-u

ovo najpoznatiji hromozomi

iz jednog prostog razloga:

X se izjednačava sa "devojčica",
a Y sa "dečak",

zato što su odgovorni za pol.

I, ovo sam morala da naučim,

kada ovde govorim o "polu",

govorim o tome kako nam biologija
daje genitalije,

odnosno naše jajnike i testise,

ne govorim o rodu,
s kojim se identifikujemo.

Kao reporterka u emisiji

"Radiolab", to je radijska dokumentarna
emisija za koju radim,

pitala sam šta se događa
s tim polnim hromozomima?

Znate, to je u opisu mog posla,
naiđem na nešto neobično,

onda nazovem ljude

i postavljam pitanja, a oni daju odgovore.

U ovom slučaju, mnogo ljudi je odgovorilo.

I tokom dve godine
mog izveštavanja o X i Y

u sklopu "Gonada",
serije emisija o polu i rodu

koju sam radila za "Radiolab",

shvatila sam da ova dva hromozoma
obitavaju u svetu koji je neočekivan,

pomalo uznemirujući;

gde su stvari koje sam
smatrala činjenicama,

izokrenute na načine
koje nisam mogla da očekujem.

Pošto svet probija granice pola,

pomislila sam,

"Možda bi trebalo
da se razgovara o ovome."

Dakle, tu smo,

i razgovaraćemo o ovome.

Za mene,

prava priča o X i Y
počinje s njihovim imenom.

Par godina nakon njihovog otkrića,

ova dva mala hromozoma
su dobila više od 10 različitih naziva.

Bili su tu diplozom, heterohromozom

i idiohromozom,

i većina ovih naziva je povezana
s njihovom strukturom, njihovim oblikom,

njihovom veličinom.

A onda je došao naziv "polni hromozom",

koji im je dat zbog činjenice

da smo uvideli da X
ide zajedno sa ženskim,

a da Y često ide s muškim polom.

Ali naučnici su se pitali,

"Da li zaista želimo
da ih nazovemo polni hromozomi?"

Istoričarka nauke Sara Ričardson
mi je ovo rekla.

(Audio) Sara Ričardson:
Tri decenije su naučnici govorili

"Ne bi trebalo da ih zovete
polnim hromozomima.

X i Y imaju mnogo funkcija,

i teško je zamisliti da ceo jedan hromozom

kontroliše samo jednu osobinu.

Zamislite kad bi neki hromozom nazvali
"urogenitalni hromozom",

ili "jetreni hromozom".

MV: Naučnici su, ako pogledate
kroz istoriju -

to je stvarno kul i trebalo bi -

oklevali da prihvate tako specifičan naziv

s tako snažnom konotacijom.

Postojala je bojazan da bi to
zapravo bilo jako ograničavajuće,

možda prema nauci, možda prema društvu,

ali bojazan je bila prisutna.

I eto, kako vidite, na kraju
imamo "polne hromozome".

To je atraktivan naziv,

i popularizovao je genetiku.

Ali ima već 100 godina otkako smo
prihvatili taj naziv,

i videćete da počinje
da postaje komplikovano.

Oko 1960,

to će biti naša prva stanica na putu

kroz komplikovan svet polnih hromozoma,

dakle, oko 1960,

otkriveno je da se može imati XYY.

Otkrili su muškarca sa XYY.

Mala digresija,

ispostavilo se da je model
"X čini devojčicu a Y dečaka"

previše jednostavan.

Može se imati nekoliko
različitih kombinacija X i Y,

koje mogu dati različite
tipove biološkog pola.

Možete imati dva X i dva Y, zajedno.

Možete imati četiri X, možete imati pet X,

možete imati XO.

Meni je ovo delovalo potpuno ludo

i pomislila sam,

"Ovo obara definiciju biološkog pola

o kojoj su većinu nas
u ovoj prostoriji učili."

Par godina nakon što su shvatili
da se može imati XYY,

naučnici su posetili zatvor u Škotskoj,

i uradili genetičke analize
gomili muških zatvorenika.

Našli su puno ljudi ljudi sa XYY.

I, kako Sara kaže:

(Audio) SR: Požurili su
da objave teoriju

po kojoj bi taj dodatni Y hromozom

mogao objasniti kriminalitet
kod nekih muškaraca.

MV: Da.

To ide po ovoj logici:

U ovom trenutku, mišljenje je
da je Y muški hromozom.

Mišljenje je i da su muškarci agresivni,

dakle, Y mora biti povezan s agresijom.

Ako imate koji Y viška, mora da ste ludi.

I tako, ova teorija je napravila haos.

Nazvali smo je supermuškarac,

analizirali su još zatvorenika,

serijskih ubica, dečaka.

Bez šale,

predloženo je čak i da
se razmotri abortiranje XYY fetusa.

U 1980,

ova teorija je propala, iz više razloga.

Prvo,

napravljena je zaista velika studija

koja je pokazala da nema povezanosti

između Y i nasilja,

mislim da smo svi to očekivali.

A onda se pojavila još jedna stvar.

(Audio) SR: Gledajući unazad
i ponovo razmatrajući izvorna otkrića

iz te dobro obezbeđene
psihijatrijske ustanove,

pronašli su i velik broj osoba

sa jednim X hromozomom viška.

Dakle, ovi su XXY, za razliku od XYY.

(Audio) MV: Zaista?

(Audio) SR: Da. Niko nije rekao

da su osobe s viškom X hromozoma

superžene.

Nikad nije istraživana
učestalost nasilja kod tih osoba.

MV: Deluje mi kao propust.

Ne znam.

Mislim da je interesantno,

jer ako počnete
da gledate na ove hromozome

kroz prizmu pola,

ono što postaje evidentno

je da ih mi posmatramo kroz prizmu roda,

i osobina koje asociramo s rodom.

Dakle muškarci su agresivni,

i Y objašnjava zašto
su završili u zatvoru.

X to ne radi,

zato što, šta je uopšte X?

Ne povezujemo ga s nasiljem.

Premda u današnje vreme
ne verujemo u supermuškarce,

stvarno se nadam da je tako,

ne verujemo u supermuškarce,

ali i dalje imamo sličnu priču
koja je i dalje prisutna

oko urođene nasilnosti
u dečaka, u biologiji.

Moja sledeća stanica na putu
kroz neobičan svet X i Y hromozoma,

odnosno stvari koje su pošle
naopako, je u 1985.

Univerzijada je te godine bila u Japanu,

i španska trkačica na prepone Marija Hoze
Martinez-Patinjo je trebalo da trči.

Ona je bila favorit, zvezda u usponu.

Veče pred njenu trku,
uradili su joj DNK analizu.

U to vreme, to se tako radilo,

jer su rezonovali,

"ne želimo da muškarci
prikriveno trče umesto žena,

testiraćemo žene

da se uverimo da imaju normalan broj X."

Ovu priču sam čula od Rut Padaver

koja je tada bila reporter
za Njujork Tajms Magazin

i izveštavala o Mariji.

(Audio) Rut Padaver: Rekli su joj
da rezultati DNK testa nisu bili normalni.

Premda je spolja izgledala kao žena,

imala je XY hromozome
i unutrašnje testise.

MV: Rekli su joj:

"Žao nam je, Marija,
ali Vi ste zapravo muškarac.

Ne možete se takmičiti sa ženama."

(Audio) RP: I tako
su je isključili iz reprezentacije,

izbačena je iz smeštaja za sportiste,

uskraćena joj je stipendija,

gomila prijatelja je ostavlja,

kolege sportisti je napuštaju,

gubi svoje medalje,
a rekordi su joj poništeni.

MV: I tako, ispostavilo se -

sećate li se kako sam vam rekla

da postoje mnogo različitih
kombinacija X i Y,

da možeš biti XY i žensko.

Možeš biti XX i muško.

U Marijinom slučaju, ona nije
reagovala na androgene hormone.

To znači da ona jeste imala
unutrašnje testise

koji su proizvodili testosteron,

ali njeno telo nije reagovalo na njega.

Dakle, ako nam testosteron
daje nekakvu supermoć,

ona nije mogla da profitira od toga.

Na kraju su joj dozvolili

da se vrati u sport,

ali njena karijera je već bila gotova.

U ovom slučaju se vidi da,

ako se biološki pol određuje
prema specifičnom delu tela,

barem se meni tako čini,

ako se biološki pol određuje
prema specifičnom delu tela,

deluje nam da možemo
da pregledamo to telo,

ispitamo to specifično mesto

i kažemo nekome da znamo
nešto više o njima

nego što oni sami znaju o sebi.

A to me užasava.

Premda više ne rade genetičke testove
na ženskim sportistima,

imate vrlo slične diskusije

o korišćenju testosterona u sportu,

i predlaže se da se transrodne osobe

genetički analiziraju
i da im se kaže ko su.

Ovo se stvarno dešava,

ova diskusija je nedavno otpočela.

Poslednja tačka koju želim
da podelim s vama,

i kad su ovi hromozomi
postali prekomplikovani za mene,

je ovo što mi je Melisa saopštila.

(Audio) Vilson: Ne možete
preživeti bez X hromozoma.

Bez obzira na vaše genitalije,
vaš rodni identitet,

svako ljudsko biće
mora imati bar jedan X hromozom,

jer bez njega naše telo
ne može da se razvije.

MV: Zašto ga zovemo ženski hromozom?

OK, o ovome nikad pre nisam razmišljala,

ali svaka osoba
u ovoj publici ima X hromozom,

ne lažem vas.

Svaka osoba na ovoj planeti
ima X hromozom,

ali niko ne kaže,
"Ovo je svačiji hromozom."

Znate na šta mislim?

On je kao negde ovde, Y je tamo,

mora da su stvarno različiti,

a meni se čini da bi bilo puno bolje

kad bismo rekli da svi
imamo ovaj hromozom.

Ne samo zato što vas ja sve volim
i želim da se osećate prihvaćenima,

već zbog onoga što previđamo
zato što ga smatramo ženskim.

Ispričaću vam jednu
od najluđih stvari koju sam otkrila.

A to je, kad govorimo o X hromozomu,

od skoro 1100 gena na X hromozomu,

šta mislite koliko njih je odgovorno
za pol i razmnožavanje?

Probajte da dođete do broja.

Četiri procenta.

To znači da 96 procenata tog hromozoma

ima ulogu u nečemu što nema
nikakve veze s vašim gonadama.

Kako su sve ove priče,

neke od njih priče o društvu,

neke od njih priče o nauci,
neke od ovih činjenica

počele da se gomilaju, upitala sam se

zašto ih nazivamo polni hromozomi?

U redu, ako je stvar u tome
da nam se sviđa taj naziv,

da li bismo bar mogli
da razmišljamo o njima

u malo širem kontekstu?

I ako to uspemo,

šta bismo sve mogli da otkrijemo
kao ljudi i kao naučnici?

Stigli smo do te tačke gde razmišljamo

na koji način želimo
da predajemo nauku,

šta želimo da finansiramo,

kakvo društvo želimo da budemo, znate?

I pitala sam se da li je sada taj momenat
da se preispita biologija X i Y,

i, u najmanju ruku,

da se podsetimo istorijske činjenice

da je tip koji je smislio
naziv "polni hromozomi"

zapravo hteo da kaže,
"ljudi, ne zaboravite, ovo je samo,"

citiram, "jedan oblik skraćenice".

Ne bi trebalo da ga shvatimo doslovno.

Hvala vam.

(Aplauz).