Genijalnost i elegancija drevnih afričkih alfabeta

Od prostih alfabeta do tajnih simboličkih jezika, grafički dizajner Saki Mafundikva veliča mnogobrojne oblike pisane komunikacije širom afričkog kontinenta. Ističe istoriju i zaostavštinu oličenu u pisanoj reči i simbolima i podstiče afričke dizajnere da traže novu inspiraciju u ovim grafičkim formama. Sve to sumira u svom omiljenom glifu iz Gane, Sankofi, što znači "vrati se i uzmi" – ili "uči iz prošlosti".

Vratio sam se kući pre 15 godina

posle 20 godina provedenih u SAD,

Afrika me je pozvala da se vratim.

I osnovao sam u svojoj zemlji

prvi koledž za grafički dizajn
i nove medije.

Nazvao sam ga
"Institut vigitalnih umetnosti Zimbabvea".

Ideja i san su bili
da to bude neka vrsta

Bauhaus tipa škole
gde se nove ideje preispituju

i istražuju,

kreiranje novog vizuelnog jezika

zasnovanog na afričkom
kreativnom nasleđu.

Nudimo diplomu posle dve godine

talentovanim studentima
koji su uspešno završili

srednjoškolsko obrazovanje.

Tipografija je vrlo važan deo
nastavnog programa

i ohrabrujemo svoje studente
da traže domaće uticaje.

Ovo je plakat koji je dizajnirao
jedan od studenata

na temu "Obrazovanje je pravo".

Neki logoi
koje su dizajnirali moji studenti.

Afrika ima dugu tradiciju pisanja,

ali ovo je činjenica
koju mnogi ne znaju

i napisao sam knjigu "Afrički alfabeti"
da bih to istakao.

U Africi postoje različite vrste pisanja,

prvo je bilo proto-pismo

kao što ilustruje Nsibidi,

što je pismo tajnog društva

naroda Edžagham na jugu Nigerije.

To je pismo od naročitog interesa.

Narod Akani u Gani
i Obali Slonovače

razvio je Adinkra simbole
pre nekih 400 godina

i ovo su poslovice,
istorijske izreke,

predmeti, životinje, biljke

i moj omiljeni Adinkra znak

je prvi gore levo.

Zove se Sankofa.

To znači "vrati se i uzmi".
Uči iz prošlosti.

Ovaj piktograf
naroda Džokve iz Angole

priča priču o stvaranju sveta.

Na vrhu je bog,
na dnu je čovek, čovečanstvo,

levo je sunce, desno mesec.

Svi putevi vode
ka bogu i od boga.

Ova tajna društva iz Jorube u Kongu

i Palo religije

u Nigeriji, Kongu i Angoli,
po tom redosledu,

razvili su ovo zamršeno pismo

koje je danas živo i u upotrebi
u Novom svetu

na Kubi, u Brazilu,
Trinidadu i Haitiju.

U prašumama
Demokratske republike Kongo,

u društvu Ituri

muškarci prave tkaninu
od specijalnog drveta,

a žene, koje su takođe i pevači oda,

slikaju šeme za tkanje

koje su iste po strukturi

kao i polifonijske strukture
koje koriste u svom pevanju –

neka vrsta muzičke partiture,
ako hoćete.

U Južnoj Africi,
žene iz plemena Ndebele

koriste ove simbole
i druge geometrijske šeme

da bi okrečile
svoje domove jarkim bojama,

a žene iz plemena Zulu
ih koriste

u perlama od kojih prave

narukvice i ogrlice.

Etiopija ima najdužu
tradiciju pisanja

sa etiopijskim pismom
koje se razvilo

u četvrtom veku naše ere

i koristi se za pisanje amharskog

koji govori preko 24 miliona ljudi.

Kralj Ibrahim Ndžoja
iz Bamum kraljevstva iz Kameruna

razvio je šu-mom (shü-mom)
u 25-oj godini

Šu-mom je pismo.

To je slogovno pismo.
Nije baš alfabet.

I ovde vidimo
tri nivoa razvoja

kroz koje je prošlo
za 30 godina.

Narod Vai u Liberiji
je imao veliku tradiciju pismenosti

pre svog prvog kontakta sa Evropljanima
1800-ih godina.

Slogovno je i čita se
sleva na desno.

U susednom Sijera Leoneu,
narod Mende

takođe je razvio slogovno pismo,

ali njihovo se čita
zdesna na levo.

Afrika ima dugu tradiciju dizajna,

dobro definisan osećaj za dizajn,

ali problem u Africi je taj

što se, naročito danas,
dizajneri u Africi

bore sa svim vrstama dizajna

jer su skloniji tome
da uticaje i inspiraciju

traže spolja.

Kreativni duh u Africi,
kreativna tradicija

je jaka kao što je uvek bila,

ako bi je samo dizajneri
potražili u sebi.

Ovaj etiopski krst ilustruje ono

što je dr Ron Eglaš ustanovio:

da Afrika ima mnogo toga
da doprinese računarstvu

i matematici
kroz svoje intuitivno shvatanje fraktala.

Antički Afrikanci
su stvorili civilizaciju

i njihovi spomenici,
koji i danas još postoje,

su pravo svedočanstvo njihove veličine.

Najverovatnije, jedno od
najvećih dostignuća čovečanstva

je pronalazak pisma

i to se pripisuje Mesopotamiji

sa njihovim izumom klinastog pisma
1600. godine p.n.e.

posle čega su sledili hijeroglifi u Egiptu

i ta priča je uklesana u kamen
kao istorijska činjenica.

To je bilo do 1998.

kada je jedan profesor sa Jejla,
Džon Kolmen Darnel

otkrio ove zapise u tebanskoj pustinji

na krečnjačkim stenama
u zapadnom Egiptu

i one potiču iz perioda
između 1800. i 1900. p.n.e.,

vekovima pre Mesopotamije.

Nazvani Vadi el-Hol,

zbog mesta na kom su otkriveni,

ovi zapisi – istraživanje je još u toku,

nekoliko njih je dešifrovano,

ali postoji saglasnost
među naučnicima

da je ovo zaista
prvo pismo čovečanstva.

Ovde vidite paleografsku tabelu

koja pokazuje
šta je dešifrovano do sada,

počevši od slova A,
"alep" na vrhu

i "bet" u sredini i tako dalje.

Vreme je da studenti dizajna
u Africi

pročitaju radove giganata
kao što je Čeik Anta Diop

iz Senegala,

čiji uticajni rad o Egiptu

potvrđuje ovo otkriće.

Poslednja reč ide
velikom jamajčanskom lideru,

Markusu Mozaje Garviju

i narodu Akan iz Gane

sa njihovim
Adinkra simbolom Sankofa,

koji nas podstiče
da odemo u prošlost

da bismo se informisali
o sadašnjosti

i izgradili budućnost
za nas i našu decu.

Takođe je vreme da dizajneri u Africi

prestanu da gledaju ka spolja.

Tražili su spolja veoma dugo,

a ono što su tražili

bilo je baš tamo nadohvat ruke,
unutar njih.

Hvala vam puno.

(Aplauz)