Kako prevariti GPS | Tod Hamfriz | TEDxAustin

Kako bi bilo da možete da koristite GPS tehnologiju da pronađete zagubljene ključeve? A kada biste mogli da koristite istu tehnologiju da lažete o tome gde se nalazite, ili da kruzere navedete na pogrešan kurs? Tod Hamfiz, sa Univerziteta Teksas i Ostinske Radio-navigacione laboratorije, predstavlja nam potpuno novu budućnost, ujedno zabrinjavajuću i očaravajuću.

Dogodilo se nešto u rano jutro

2. maja 2000.
što je imalo snažne posledice

na funkcionisanje našeg društva.

Ipak, to skoro niko tada nije primetio.

Promena je bila tiha, neprimetna,

sem ako ste tačno znali šta da očekujete.

Tog jutra je predsednik SAD-a Bil Klinton

naredio da se aktivira poseban prekidač

na orbitirajućim satelitima
Globalnog pozicionog sistema.

Istog trenutka,
svaki civilni GPS prijemnik na svetu

prešao je sa grešaka
veličine fudbalskog terena

na greške veličine male prostorije.

Ne mogu se dovoljno naglasiti posledice

koje ova promena tačnosti ima po nas.

Pre toga nismo imali

navigatore za automobile
sa detaljnim uputstvima,

jer tada GPS nije znao

u kom ste delu grada,
a kamoli u kojoj ulici.

Za geolociranje je bitna tačnost

i situacija se stalno poboljšavala
poslednjih 10 godina.

Sa više baznihi zemaljskih stanica,

boljim prijemnicima i algoritmima,

GPS sada može da vam kaže
ne samo u kojoj ste ulici,

već i u kom delu ulice.

Ovaj stepen preciznosti

otvorio je put naletu inovacija.

Mnogi od vas su danas pronašli put

uz pomoć GPS navigatora
ili pametnog telefona.

Papirne mape zastarevaju.

Međutim, nalazimo se
na korak od nove revolucije

u preciznosti geolociranja.

Zamislite da je pozicioniranje
u krugu od dva metra

koje nam sadašnji telefoni
i GPS navigatori pružaju

bedno u odnosu na ono
što bismo mogli dobiti.

Odavno se zna da, ako obratite pažnju

na noseću fazu GPS signala

i ako imate internet konekciju,

možete da pređete sa metarske
na centimetarsku,

pa i milimetarsku preciznost
u pozicioniranju.

Zašto ovo nije moguće na našim telefonima?

Siguran sam, samo zbog nemaštovitosti.

Proizvođači nisu ugradili
ovu tehniku noseće faze

u jeftine GPS čipove

zato što nisu sigurni
šta bi obični ljudi radili

sa geolociranjem toliko preciznim
da biste mogli pronaći

bore na svojoj šaci.

Međutim, vi, ja i drugi inovatori

vidimo potencijal
u ovom novom stepenu preciznosti.

Zamislite, recimo,
aplikaciju za unapređenu stvarnost

koja postavlja virtuelni svet
s milimetarskom preciznošću

na fizički svet.

Mogao bih ovde da izgradim 3D strukturu

s milimetarskom preciznošću,
koju biste videli samo vi

ili moji prijatelji kod kuće.

Ovaj stepen pozicioniranja nam je cilj

i uveren sam da će,
verovatno za nekoliko godina,

ova vrsta hiper-preciznog pozicioniranja
pomoću noseće faze

postati jeftina i raširena,

a posledice će biti izvanredne.

Sveti gral je, naravno, GPS tačka.

Sećate li se filma "Da Vinčijev kod?"

Evo profesora Langdona
kako proučava GPS tačku,

za koju mu saradnik kaže
da je uređaj za praćenje

precizan u krugu od pola metra
bilo gde na svetu,

ali znamo da je u stvarnom svetu

GPS tačka nemoguća, je l' tako?

Pre svega, GPS radi samo napolju,

a sem toga, ne proizvode se
toliko mali uređaji,

naročito ako moraju da prenose

svoja merenja preko neke mreže.

Ovi stavovi su bili potpuno razumni

pre nekoliko godina,
ali se situacija promenila.

Postoji snažna sklonost ka umanjivanju,

ka većoj preciznosti,
do te mere da je pre koju godinu

GPS uređaj za praćenje
izgledao kao ova kabasta kutija

levo od ključeva.

Uporedite to sa uređajem
proizvedenim pre nekoliko meseci

koji se pakuje u nešto
veličine priveska za ključeve,

a ako pogledate najmoderniji

kompletan GPS prijemnik, koji je svega

centimetar širok i precizniji nego ikada,

shvatićete da će GPS tačka uskoro preći

iz filmova u stvarnost.

Zamislite šta bismo mogli da uradimo
u svetu punom GPS tačaka.

Ne samo da nikad više ne biste
gubili novčanik ili ključeve

ili dete kada ste u Diznilendu.

Kupovaćete GPS tačke na veliko
i lepićete ih

na sve što imate, a što je vrednije
od nekoliko desetina dolara.

Nisam mogao da nađem cipele
pre nekog jutra

i, kao i obično, morao sam da pitam ženu
da li ih je videla.

Ne bi trebalo da mučim ženu
takvim sitnicama.

Trebalo bi da mogu
da pitam kuću gde su mi cipele.

(Smeh)

Vi koji ste prešli na Gmail,

setite se kako je bilo lepo

umesto organizovanja mejlova
prosto ih pretraživati.

GPS tačka će uraditi istu stvar
sa onim što posedujemo.

Naravno, postoji i druga strana priče
u vezi sa GPS tačkom.

Bio sam na poslu pre nekoliko meseci

i zazvonio mi je telefon.

Moja sagovornica, zvaćemo je Kerol,

bila je u panici.

Naime, njen bivši dečko iz Kalifornije

pronašao ju je u Teksasu
i stalno ju je pratio.

Možda biste se već zapitali
zašto je baš vas pozvala.

Ja jesam.

Zapravo je postojao tehnički aspekt
Kerolinog slučaja.

Kad god bi se njen bivši dečko pojavio,

u najčudnije doba
i na najčudnijim mestima,

nosio je otvoren laptop

i s vremenom, Kerol je shvatila
da je postavio

GPS uređaj za praćenje na njen auto,

pa me je pozvala da ga isključim.

"Treba da odete kod nekog mehaničara

da vam pogleda kola", rekao sam.

"Već sam to uradila", rekla mi je.

"Nije primetio ništa neobično

i rekao je da bi morao
potpuno da rastavi kola."

"Onda idite u policiju", rekao sam.

"Već sam to uradila", odgovorila je.

"Nisu sigurni da je ovo zlostavljanje,

a nisu tehnički opremljeni
da bi mogli da pronađu uređaj."

"Dobro, a FBI?"

"I sa njima sam razgovarala, ista priča."

Predložili smo da dođe u moju laboratoriju

da bismo obavili
radio skeniranje automobila,

ali nisam bio siguran da bi to uspelo,

pošto neki od ovih uređaja

prenose podatke samo unutar bezbedne zone

ili kada se auto kreće.

To je bilo to.

Kerol nije ni prva
i svakako ni poslednja osoba

koja će se naći u tako strašnom okruženju,

zabrinjavajućoj situaciji
izazvanoj GPS praćenjem.

Dok sam se bavio njenim slučajem,

otkrio sam da zapravo
nije potpuno nelegalno

staviti uređaj za praćenje
na tuđi automobil.

Vrhovni sud je presudio prošlog meseca
da policajac

mora da dobije nalog
za praćenje tokom dužeg perioda,

ali zakon nije precizan
u vezi sa civilima koji to rade,

tako da ne treba brinuti
samo o Velikom Bratu,

već i o Velikom Komšiji.
(Smeh)

Postoji jedna alternativa
koju je Kerol mogla preduzeti,

veoma delotvorna.

Zove se Wave Bubble (Mehur za talase).

To je slobodno dostupan GPS blokator,

razvila ga je Limor Frid,

postdiplomac na MIT-u, i Limor ga naziva

"alat za povratak našeg ličnog prostora".

Ako uključite prekidač,
stvorićete mehur oko sebe

kroz koji GPS signali ne mogu da prolaze.

Mehur ih potisne.

Limor je ovo osmislila
delom zato što se, kao Kerol,

osećala nebezbedno zbog GPS praćenja.

Onda je objavila svoj nacrt na internetu,

a ako nemate vremena
da sami napravite taj uređaj,

možete da ga kupite.

Kineski proizvođači sada prodaju hiljade

skoro identičnih uređaja putem interneta.

Sad možda mislite da Wave Bubble
zvuči odlično.

Trebalo bi da ga nabavim. Bio bi koristan
ako mi neko nekad bude pratio kola.

Ali obratite pažnju na to
da je on praktično nelegalan

u SAD-u.

Zašto?

Zato što uopšte nije mehur.

Njegovi signali
se ne zaustavljaju na ivici

vašeg ličnog prostora
ili ivici vašeg automobila.

Šire se i blokiraju nedužne GPS prijemnike
kilometrima oko vas. (Smeh)

Ako ste u poziciji Kerol ili Limor

ili nekoga koga plaši GPS praćenje,

možda mislite da ne bi bilo loše
da uključite Wave Bubble,

ali zapravo rezultati mogu biti užasni.

Zamislite, recimo, da ste kapetan kruzera

koji pokušava da se kreće
kroz gustu maglu,

a neko od putnika uključi Wave Bubble.

Odjednom vam GPS signal nestane

i ostali ste samo vi i magla

i ono što uspete da očitate
sa radarskog sistema

ako se sećate kako da ga koristite.

Više se ne održavaju svetionici,

a LORAN, jedina rezerva za GPS,

prestao je da se koristi prošle godine.

Naše savremeno društvo
ima poseban odnos sa GPS-om.

Skoro se slepo uzdamo u njega.

Duboko je ugrađen
u naše sisteme i infrastrukturu.

Neki ga zovu "nevidljiva alatka".

Uključivanje Wave Bubble-a
bi moglo biti gore od nezgode.

Moglo bi biti smrtonosno.

Zapravo, u svrhe
zaštite sopstvene privatnosti

po cenu opšte dostupnosti GPS-a,

postoji nešto još snažnije

i opasnije od Wave Bubble-a,

a to je GPS "prevarant".

Ideja GPS "prevaranta" je jednostavna.

Umesto da blokirate GPS signale,
lažirate ih.

Imitirate ih, a ako to dobro odradite,

uređaj koji napadate neće uopšte znati
da ga zavaravate.

Pokazaću vam kako to funkcioniše.

Unutar svakog GPS prijemnika postoji kriva

koja odgovara pravim signalima.

Ove tri crvene tačke
predstavljaju tačke praćenja

koje pokušavaju da ostanu centrirane
na toj krivi.

Ali ako pošaljete lažan GPS signal,

pojaviće se još jedna kriva,
a ako uspete da te dve krive

savršeno preklopite, tačke praćenja
neće pronaći razliku

i biće prevarene snažnijim,
falsifikovanim signalom,

dok će stvarna kriva biti potisnuta.

U ovom trenutku je sve gotovo.

Lažni signali sada potpuno kontrolišu
ovaj GPS prijemnik.

Je li ovo stvarno moguće?

Može li neko stvarno da manipuliše

vremenom i pozicioniranjem GPS prijemnika

tako jednostavno, pomoću "prevaranta"?

Jednom rečju, da.

Ključno je to što su civilni GPS signali

potpuno otvoreni.

Nemaju enkripciju. Nemaju autentikaciju.

Širom su otvoreni,
osetljivi na bilo kakav napad.

Ipak, donedavno

niko nije brinuo o lažnim GPS signalima.

Ljudi su zaključili da bi bilo
previše komplikovano

ili preskupo da to neki haker uradi.

Ali moj drug sa postdiplomskih studija
i ja

to nismo tako videli.

Znali smo da ne može biti tako teško,

a hteli smo da to prvi napravimo

da bismo predupredili problem

i mogli da pomognemo u zaštiti
od lažnih GPS signala.

Veoma jasno se sećam nedelje
kada se sve odigralo.

Sklopili smo uređaj u mojoj kući,
što znači

da mi je dodatno pomagao
i moj trogodišnji sin, Ramon.

Evo Ramona (Smeh)

kako traži malo pažnje od tate
u toku te nedelje.

Na početku je uređaj bio
samo gomila kablova

i kompjutera, ali smo uspeli
da ga spakujemo

u malu kutiju.

Trenutak poput doktora Frankenštajna,

kada je uređaj proradio,

a ja na trenutak ugledao
njegovu užasnu moć,

došao je kasno jedne noći
kada sam testirao uređaj

na svom Ajfonu.

Pokazaću vam stvarni snimak

tog prvog eksperimenta.

Stekao sam potpuno poverenje
u ovu plavu tačkicu

i njen umirujući plavi oreol.

Kao da govore.

Rekli bi: "Evo te. Evo te." (Smeh)

I "možeš da nam veruješ."

Zato mi je svet izgledao jako čudno.

Osećao sam se praktično prevareno

kada je ova plava tačkica
krenula od moje kuće

i pobegla ka severu
ostavljajući me za sobom.

Ja se nisam kretao.

Tada sam u ovoj pokretnoj plavoj tačkici

video potencijal za haos.

Video sam avione i brodove
koji skreću sa puta,

dok kapetan prekasno shvata
da nešto nije u redu.

Video sam kako GPS sat

njujorške berze

kvare hakeri.

Teško da se može zamisliti
kakav biste haos

mogli izazvati ako biste znali šta radite

sa GPS "prevarantom".

Međutim, postoji jedno pozitivno svojstvo

GPS "prevaranta".

To je krajnje oružje
protiv invazije GPS tačaka.

Zamislite, recimo, da vas neko prati.

Možete potpuno prevariti tu osobu

tako što se pretvarate da ste na poslu
dok ste zapravo na odmoru.

Ako ste Kerol,
možete navesti svog bivšeg dečka

da ode na neki prazan parking

gde ga čeka policija.

Fasciniran sam sve stvarnijim sukobom

između privatnosti, s jedne strane,

i potrebe za čistim radijskim spektrom,
sa druge.

Ne možemo tolerisati
blokiranje i lažiranje signala,

ali, pošto nema pravnog puta

da zaštitimo svoju privatnost
od GPS tačke,

je li uopšte čudno
što ljudi to žele da uključe,

što to žele da koriste?

Nadam se da ćemo uspeti da rešimo

ovaj sukob nekom

još neizmišljenom tehnologijom.

U međuvremenu, spremite se za zabavu

jer će se stvari zakuvati.

Tokom narednih nekoliko godina,

mnogi od vas će postati
ponosni vlasnici GPS tačke.

Možda ćete imati i punu kesu
takvih uređaja.

Nikad više nećete gubiti
svoje stvari.

GPS tačka će promeniti vaš život
iz korena.

Ali hoćete li odoleti iskušenju

da pratite druge ljude?

I hoćete li odoleti iskušenju

da uključite lažan GPS signal
ili Wave Bubble

da biste zaštitili svoju privatnost?

Kao i obično, tik iza horizonta

čekaju nas nada i opasnost.

Biće zanimljivo videti
kako će se ovo završiti.

Hvala vam. (Aplauz)