Kako naučiti bilo koji jezik za šest meseci | Kris Lonsdejl (Chris Lonsdale) | TEDxLingnanUniversity

Kris Lonsdejl je generalni direktor kompanije „Kris Lonsdejl i saradnici”, osnovane da bi pokrenula proboj u upotrebi jezika za pojedince i ekipe seniora. Kao dodatak, razvio je i jedinstveni i integrativni pristup učenju koji daje ljudima sredstva da nauče jezik ili složeno tehničko znanje u kratkom vremenskom roku.

Ljudi pozadi -
da li možete da me jasno čujete?

OK, dobro.

Da li ste ikada imali na umu neko pitanje

toliko dugo da postane deo načina
na koji razmišljate?

Možda čak i deo toga ko ste kao osoba?

O jednom pitanju sam razmišljao
mnogo, mnogo godina,

a ono glasi - kako ubrzati učenje?

Ovo je interesantno pitanje

jer ćete, ako ubrzate učenje,

provesti manje vremena u školi,

a ako učite zaista brzo,

verovatno vam neće biti potrebno
da uopšte idete u školu.

Dok sam bio mlad,
škola je bila okej, ali nailazio sam

često na slučajeve da se škola
prepreči na putu ka učenju,

pa sam razmišljao o sledećem pitanju -
kako brže učiti?

Ovo je počelo kad sam bio
veoma, veoma mlad,

kada sam imao 11 godina.

Pisao sam istraživačima
u Sovjetskom Savezu

raspitujući se o hipnopediji,

a ovo je učenje u snu,

gde uzmete kasetofon,
stavite ga pored kreveta,

a on se uključi usred noći

dok spavate

i trebalo bi da učite na ovaj način.

Dobra ideja. Nažalost, ne funkcioniše.

Ipak, hipnopedija mi je otvorila vrata
za istraživanje drugih područja,

a imali smo neverovatna otkrića

o učenju koje je počelo
sa istim tim prvim pitanjem.

Krenuo sam odatle i jako se zainteresovao
za psihologiju,

gde sam se uključio na različite načine

kroz ostatak svog života sve do sada.

Godine 1981, otišao sam u Kinu

i odlučio da ću naučiti da pričam kineski
na nivou maternjeg jezika tokom 2 godine.

Morate da shvatite da su 1981. godine

svi mislili da je kineski vrlo težak

i da bi neko ko dolazi sa Zapada
mogao da ga uči i više od 10 godina,

a da ipak ne postane dobar u tome.

Takođe, otišao sam
sa drugačijom predstavom,

a to je - preuzimanje svih
dotadašnjih zaključaka

iz psiholoških istraživanja

i njihova primena na proces učenja.

Bilo je kul što sam za šest meseci
tečno govorio mandarinski kineski,

a trebalo je još nešto vremena
da bih stigao do maternjeg nivoa.

Međutim, okrenuo sam se oko sebe i video
sve ove ljude iz različitih zemalja

koji se strašno muče oko kineskog.

Video sam Kineze koji se strašno muče
oko učenja engleskog i drugih jezika,

pa se moje pitanje svelo na -

kako možete pomoći
normalnoj odrasloj osobi

da nauči novi jezik
brzo, lako i efikasno?

Ovo je zaista veoma, veoma važno pitanje
u današnjem svetu.

Imamo ogromne izazove
sa životnom sredinom,

sa društvenim pomeranjima,

ratovima, različite stvari se dešavaju

i ako ne možemo da komuniciramo,

imaćemo poteškoća
pri rešavanju ovih problema.

Treba nam, dakle, da govorimo jezike.

Ovo je veoma, veoma bitno.

Pitanje je onda - kako to učiniti?

Zapravo je veoma lako.

Potražite ljude koji to već rade,

potražite situacije gde to već funkcioniše

i onda identifikujete principe
i primenite ih.

To se zove modeliranje,
a bavio sam se učenjem jezika

i učenjem jezika kroz modele
sada već oko 15 do 20 godina.

Moj zaključak, moje zapažanje iz ovoga je

da bilo koja odrasla osoba može
da nauči da govori tečno drugi jezik

u toku šest meseci.

Kada kažem ovo, većina ljudi misli
da sam lud i da ovo nije moguće.

Dopustite mi da vas sve podsetim
na istoriju ljudskog napretka -

sve se vrti oko pomeranja granica.

Godine 1950, svi su verovali da je

prelaženje 1,6 kilometara
za 4 minuta nemoguće,

a onda je Rodžer Benister
to uradio 1956. godine,

a otada je to sve kraći i kraći
vremenski period.

Pre 100 godina, svi su verovali
da teške stvari ne lete,

ali lete i svi to znamo.

Kako teške stvari lete?

Reorganizujemo materijal
koristeći principe koje smo naučili

iz posmatranja prirode -
ptica u ovom slučaju,

a danas smo stigli još dalje...

stigli smo još dalje,
pa možete voziti automobil.

Možete kupiti ovo
za par stotina hiljada dolara.

Sada na svetu imamo kola koja lete,

a postoji i drugačiji način da se leti,
što smo naučili od veverica.

Samo treba da kopirate
ono što leteća veverica radi,

napravite odelo za letenje

i spremni ste -
možete da letite kao veverica.

Većina ljudi, puno ljudi,
ne bih rekao svi,

ali puno ljudi misli da ne zna da crta.

Ipak, postoje neki ključni principi,
pet principa, koje možete primeniti

na učenje toga i zapravo možete naučiti
da crtate za pet dana.

Ako crtate ovako, naučite ove principe
za pet dana

i primenite ih i posle pet dana
možete da crtate ovako.

Znam da je ovo tačno
jer je ono bio moj prvi crtež,

a pet dana posle
primenjivanja ovih principa,

mogao sam ovo da uradim.

Pogledao sam u ovo i rekao:

„Vau, tako znači izgledam
kada se koncentrišem toliko jako

da mi mozak ključa."

Dakle, svako može da nauči
da crta za pet dana

i u isto vreme, prema istoj logici,

svako može da nauči strani jezik
za šest meseci.

Kako? Ovo je pet principa i sedam radnji.

Može biti da ima i par dodatnih,
ali ove su suštinske.

Pre nego što se pozabavim njima,
želeo bih da govorim o dva mita;

želeo bih da ih raskrinkam.

Prvi je da vam je potreban talenat.

Dozvolite mi da vam ispričam
priču o Zoi.

Zoi je došla iz Australije,
otišla u Holandiju,

pokušavala da nauči holandski,

izuzetno se mučila oko toga

i na kraju su joj ljudi rekli:
„Potpuno si beskorisna”,

„nisi talentovana”, „odustani”,
„pravi si gubitak vremena”

i bila je veoma utučena zbog toga.

Zatim je naišla na ovih pet principa,

odselila se za Brazil i primenila ih

i za šest meseci je
tečno govorila portugalski,

pa talenat nije bitan.

Ljudi misle i da je intenzivni program
u novoj zemlji

način da se nauči jezik,

ali pogledajte Hongkong,
u sve ljude sa Zapada

koji su ovde već 10 godina,
a koji ne znaju ni reč kineskog.

Pogledajte sve Kineze koji žive
u Americi, Britaniji, Australiji, Kanadi

i koji su tamo 10, 20 godina,
a uopšte ne znaju engleski.

Intenzivni program sam po sebi
ne funkcioniše.

Zašto? Jer čovek koji se davi
ne može da nauči da pliva.

Kada ne govorite jezik,
vi ste nalik bebi,

a ako se ubacite u kontekst

koji je - svi odrasli pričaju o stvarima
koje ne razumete, onda nećete učiti.

Dakle, kojih je to 5 principa
na koje morate da obratite pažnju?

Prvi: četiri reči -

pažnja, značenje, relevantnost i pamćenje,

a one se povezuju
na veoma, veoma važne načine,

posebno kada se radi o učenju.

Pođite sa mnom na put kroz šumu.

Pošli ste u šetnju kroz šumu

i vidite nešto nalik ovome -
male znakove na drvetu.

Možda ste obratili pažnju; možda niste.

Pređete sledećih 50 metara
i vidite ovo.

Trebalo bi da obratite pažnju.

Još 50 metara, ako niste obraćali pažnju,
vidite ovo.

U ovom trenutku obraćate pažnju

i upravo ste naučili da je ovo važno,

relevantno, zato što znači da je ovo

i bilo šta, bilo koja informacija
vezana za vaš opstanak

stvar na koju ćete obratiti pažnju

i stoga je i zapamtiti.

Ako se odnosi na vaše lične ciljeve,

onda ćete obratiti pažnju na to.

Ako je bitna, zapamtićete je.

Tako je prvo pravilo,
prvi princip za učenje nekog jezika

usredsređivanje na sadržaj jezika
koji vam je bitan.

To nas dovodi do alata.

Ovladavamo alatima kroz korišćenje alata,
a najbrže ih učimo

kada su nam bitni.

Dozvolite mi da podelim
priču sa vama.

Tastatura je alat.

Kucanje kineskog na određeni način -
postoji metoda za to. To je alat.

Imao sam koleginicu pre mnogo godina

koja je išla u večernju školu;
utorak uveče, četvrtak uveče,

dva sata svaki put, vežbanja kod kuće,

provela je tako devet meseci
i nije naučila da kuca na kineskom,

a jedne noći smo imali krizu.

Imali smo 48 sati da predamo
uputstvo za obuku na kineskom,

a njoj je taj posao dodeljen
i garantujem vam

da je za 48 sati naučila da kuca kineski

zato što je bilo bitno, smisleno, važno,

a koristila je alat da stvori
tu vrednost.

Tako je drugi princip za učenje jezika
da koristite jezik kao alat

da biste komunicirali
od samog prvog dana,

kao što to dete radi.

Kada sam prvi put stigao u Kinu,
nisam znao ni reč kineskog,

a druge nedelje sam krenuo
na noćnu vožnju vozom.

Proveo sam osam sati sedeći
u prostoriji za ručavanje

razgovarajući sa jednim od čuvara
u vozu.

Zainteresovao se za mene
iz nekog razloga

i ćaskali smo cele noći na kineskom,

a on je crtao slike
i pravio pokrete rukama

i izraze lica i korak po korak,

razumevao sam sve više i više.

Međutim, kul je da sam
dve nedelje posle toga,

kada su ljudi pričali kineski oko mene,

razumeo neke delove govora,

a nisam se čak ni potrudio da ih naučim.

Desilo se da sam ih upio te noći
u vozu,

što nas dovodi do trećeg principa.

Kada prvo razumete poruku,

onda ćete nesvesno usvojiti jezik.

Ovo je sada zaista dobro dokumentovano;

to je nešto što se zove
razumljiv input.

Postoji 20 ili 30 godina
istraživanja na ovu temu.

Stiven Krašen, istraživač iz ovog polja,

objavio je različite studije

i ovo je samo jedna od njih.

Ljubičasti stubac pokazuje rezultate
različitih testova za jezik.

„Ljubičasti ljudi” bili su oni koji su
učili kroz gramatiku i zvanične studije,

a zeleni su oni koji su učili
pomoću razumljivog inputa.

Razumljivost, dakle, funkcioniše.
Ona je ključ,

a suština učenja jezika nije
u akumuliranju gomile znanja.

Na mnoge, mnoge načine
tiče se fiziološkog treninga.

Žena koju znam na Tajvanu
bila je odlična u školi.

Dobijala je petice sve vreme,

otišla na fakultet - desetke,
otišla u SAD

i otkrila da ne razume šta ljudi govore,

a ljudi su počeli da je pitaju:
„Da li si ti gluva?”

I bila je - gluva za engleski.

Zato što imamo filtere u mozgu
koji filtriraju

zvukove koji su nam poznati

i zvukove koji nam nisu poznati.

Ako ne možete da čujete nešto,
nećete ga razumeti,

ako ga ne možete razumeti,
nećete ga naučiti.

Morate zapravo biti sposobni
da čujete ove zvukove,

a postoje načini za to,
ali je to fiziološki trening.

Govoru trebaju mišići.

Imate 43 mišića na svom licu.

Morate da ih koordinirate tako

što ćete stvarati zvukove
koje će drugi ljudi razumeti.

Ako ste ikada trenirali neki novi sport
nekoliko dana,

znate kakav osećaj imate u telu? Boli?

Ako vas boli lice,
radite to na pravilan način.

Poslednji princip je stanje.
Psiho-fiziološko stanje.

Ako ste umorni, besni, zabrinuti,
uznemireni, nećete naučiti. Tačka.

Ako ste srećni, relaksirani,
u Alfa stanju mozga, znatiželjni,

učićete zaista brzo,

a posebno vam treba da ste
tolerantni na nejasnoće.

Ako ste jedna od onih osoba
koja mora da razume 100 posto

svake reči koju čuje, poludećete

jer ćete sve vreme biti
neverovatno uznemireni

jer niste savršeni.

Ako je sa vama u redu da nešto znate,
a nešto ne znate,

i ako samo obraćate pažnju
na ono što razumete,

bićete u redu, opušteni i učićete brže.

Zasnovano na ovih pet principa,
kojih sedam radnji obavljate?

Pod jedan - puno slušate.

Ja to zovem natapanje mozga.

Stavite sebe u kontekst

u kom čujete na tone i tone jezika

i nije važno da li ga razumete ili ne.

Slušate ritmove,
obrasce koji se ponavljaju,

slušate stvari koje se ističu.

(Kineski) Pào nǎozi.

(Engleski) Samo natopite mozak ovim.

Druga radnja je
da prvo shvatite značenje,

čak i pre reči.

Krenete: „Kako da uradim ono?
Ne znam reči!”

Pa, razumete šta
različita držanja tela znače.

Ljudska komunikacija je govor tela
na mnogo načina, toliko govora tela.

Iz govora tela možete shvatiti
puno komunikacije,

te stoga razumete,
usvajate razumljiv input.

Možete koristiti i obrasce
koje već poznajete.

Ako govorite mandarinski
i kantonski kineski

i odete u Vijetnam,

razumećete 60 procenata onoga
što vam govore u svakodnevnoj komunikaciji

jer je vijetnamski
oko 30 posto mandarinski,

a 30 posto kantonski jezik.

Treća radnja - počnite da mešate.

Verovatno nikada niste
razmišljali o ovome,

ali ako znate 10 glagola,
10 imenica i 10 prideva,

možete da kažete 1000 različitih stvari.

Jezik je kreativan proces.

Šta rade bebe? „Ja”, „kupanje”, „sada”.

OK. Tako komuniciraju.

Počnite da mešate, postanite kreativni,

zabavljajte se.

Ne mora da bude savršeno;
samo treba da funkcioniše,

a kada to radite,
usredsredite se na suštinu.

Šta to znači?

Pa, bilo koji jezik ima sadržaj
koji se često ponavlja.

U engleskom, 1000 reči pokriva
85 procenata

bilo čega što ćete reći
u svakodnevnoj komunikaciji.

Tri hiljade reči daje vam 98 procenata

bilo čega što ćete reći
u svakodnevnoj komunikaciji.

Imate 3000 reči i pričate jezik.

Ostalo je šlag na torti.

Kada tek počinjete sa novim jezikom,

počnite sa kutijom alata.
Nedelja broj jedan -

u novom jeziku možete reći stvari
kao što su:

„kako to kažete?”, „ne razumem”,

„molim vas, ponovite”, „šta to znači?”,

sve to na ciljnom jeziku.

Koristite to kao alat,
činite da vam je korisno,

bitno za učenje drugih stvari o jeziku.

Do druge nedelje, trebalo bi
da govorite stvari kao što su:

„ja”, „ovo”, „ti”, „to”,
„dati”, „ti znaš”, „vrelo”,

proste zamenice, imenice,
glagole, prideve,

komunicirajući kao beba.

Do treće ili četvrte nedelje,
dolazite do vezivnih reči -

„iako”, „ali”, „stoga” -
ovo su logički transformatori

koji povezuju deliće jezika,
dozvoljavajući vam

da stvorite složenije značenje.

U tom trenutku govorite,

a kada to činite, treba da nađete sebi
jezičkog roditelja.

Ako pogledate kako se
deca i roditelji ponašaju,

razumećete šta ovo znači.

Kada dete priča,
koristi jednostavne reči i kombinacije,

nekada prilično čudne,
nekada vrlo čudne izgovore.

Drugi ljudi van porodice ih ne razumeju,

ali roditelji ih razumeju.

Tako dete ima sigurno okruženje,
dobija samopouzdanje.

Roditelji razgovaraju sa detetom
pomoću govora tela

i jednostavnim jezikom
za koji znaju da ga dete razume.

Dakle, imate sigurno okruženje
razumljivog inputa

i znamo da ono funkcioniše; u suprotnom,
niko ne bi govorio maternji jezik.

Znači, nađete sebi jezičkog roditelja,

nekog ko je zainteresovan
za vas kao osobu,

ko će komunicirati sa vama suštinski
kao da ste mu jednaki,

ali će obraćati na to da vam pomogne
da razumete poruku.

Postoji 4 pravila
vezana za jezičkog roditelja.

Supružnici nisu dobri u ovome, OK?

Ta četiri pravila su -

kao prvo, oni će se veoma potruditi
da razumeju šta mislite

čak i kada skrenete sa puta.

Kao drugo, nikada neće ispravljati
vaše greške.

Kao treće, davaće vam
povratnu informaciju

o razumevanju onoga što ste rekli

da biste mogli da prigodno odgovorite
i dobijete tu povratnu informaciju,

a zatim će koristiti reči koje znate.

Šesta stvar koju treba da uradite je
da oponašate lice.

Mišići moraju da vam pravilno rade

da biste zvučali na način na koji
ljudi mogu da vas razumeju.

Postoji par stvari koje radite.

Jedna je da čujete kakav je osećaj
i osećate kako zvuči,

što znači da imate
okvir povratne informacije

koji radi na vašem licu,

ali je idealno ako možete da gledate
u govornika maternjeg jezika

i samo posmatrate kako koriste lice,

dozvolite da podsvesni um upije pravila,

a onda ćete moći da to i usvojite.

Ako ne možete da nađete govornika
u kog biste gledali,

možete da koristite ovakve stvari.

(Ženski glas) Pevati, pesma,
kralj, uboden, obešen.

(Kris Lonsdejl) Poslednja ideja,
radnja koju treba da usvojite je

nešto što se zove „direktna veza”.

Šta ovo znači?
Većina ljudi koji uče strani jezik

uzme reči iz maternjeg jezika
i ciljne reči

i ponavlja ih iznova i iznova u sebi

da bi pokušali da ih zapamte.
Zaista neefikasno.

Treba da shvatite da je sve što znate

slika unutar vašeg uma,
osećaji vezani za nju.

Ako pričate o vatri,
možete da osetite miris dima,

čujete pucketanje, vidite plamenove,

te odlazite u taj zamišljeni svet
i svu tu memoriju

i pojavite se sa drugačijim putem.
Ovo zovem „ista kutija, drugačiji put”.

Pođete odatle
i izgradite taj put vremenom,

postajete sve veštiji
i samo povezujete nove zvukove

sa slikama koje već imate
u toj unutrašnjoj predstavi.

Tokom vremena, postajete prirodno dobri
u ovom procesu,

koji postaje nesvestan.

Dakle, postoji 5 principa koje treba
da koristite u radu, 7 radnji.

Ako koristite bilo šta
od ovoga, napredovaćete.

Zapamtite da su ovo stvari
pod vašom kontrolom kao učenika.

Koristite ih i govorićete tečno
drugi jezik za šest meseci.

Hvala vam.

(Aplauz)