< Return to Video

Kako funkcionišu cunami - Aleks Džendler (Alex Gendler)

  • 0:07 - 0:11
    479. godine pre nove ere,
    kada su persijski vojnici opseli
  • 0:11 - 0:13
    grčki grad Potideju,
  • 0:13 - 0:15
    plima se povukla dosta dalje nego inače,
  • 0:15 - 0:18
    ostavljajući zgodnu putanju za upad.
  • 0:18 - 0:20
    Ovo nije bila puka sreća.
  • 0:20 - 0:21
    Pre nego što su prešli polovinu,
  • 0:21 - 0:23
    voda se vratila u talasu višem
  • 0:23 - 0:25
    nego što je iko ikad video
  • 0:25 - 0:27
    i podavila napadače.
  • 0:27 - 0:29
    Potidejci su bili uvereni da ih je spasio
  • 0:29 - 0:31
    bes Posejdona.
  • 0:31 - 0:33
    Ali verovatnije je da ih je spasila
  • 0:33 - 0:36
    ista pojava koja je uništila mnoge druge:
  • 0:36 - 0:37
    cunami.
  • 0:37 - 0:40
    Iako su cunamiji poznatiji
    kao plimski talasi,
  • 0:40 - 0:42
    zapravo nemaju veze
    sa aktivnostima plime koje izazivaju
  • 0:42 - 0:46
    gravitacione sile sunca i meseca.
  • 0:46 - 0:48
    Na mnogo načina, cunami su samo
    uvećane verzije
  • 0:48 - 0:50
    normalnih talasa.
  • 0:50 - 0:51
    Imaju korito i greben,
  • 0:51 - 0:53
    i ne sastoje se od vode koja se kreće
  • 0:53 - 0:56
    već od kretanja energije kroz vodu.
  • 0:56 - 0:59
    Razlika je u tome
    odakle dolazi ova energija.
  • 0:59 - 1:00
    Kod normalnih talasa u okeanu,
  • 1:00 - 1:02
    ona dolazi od vetra.
  • 1:02 - 1:04
    Pošto ovo utiče samo na površinu,
  • 1:04 - 1:06
    talasi su ograničeni u veličini i brzini.
  • 1:06 - 1:08
    Ali cunamije izaziva energija
  • 1:08 - 1:10
    koja potiče ispod vode,
  • 1:10 - 1:11
    od vulkanske erupcije,
  • 1:11 - 1:13
    podvodnog klizišta
  • 1:13 - 1:14
    ili najčešće,
  • 1:14 - 1:16
    podzemnog zemljotresa
  • 1:16 - 1:19
    koji nastaje kada proklizaju
    tektonske ploče
  • 1:19 - 1:22
    i ispuste ogromnu količinu
    energije u vodu.
  • 1:22 - 1:24
    Ova energija putuje do površine,
  • 1:24 - 1:26
    izmešta vodu i diže je iznad
  • 1:26 - 1:28
    normalnog nivoa mora,
  • 1:28 - 1:30
    ali je gravitacija vuče nadole,
  • 1:30 - 1:33
    zbog čega se energija pretvara
    u horizontalne talase na površini.
  • 1:33 - 1:35
    Tako nastaje cunami,
  • 1:35 - 1:38
    krećući se brzinom od preko 800 km/h.
  • 1:38 - 1:39
    Kada je daleko od obale,
  • 1:39 - 1:41
    cunami se jedva može otkriti
  • 1:41 - 1:44
    pošto se kreće celom dubinom vode.
  • 1:44 - 1:45
    Ali kad dođe do plitke vode,
  • 1:45 - 1:48
    dešava se nešto što se naziva
    doplivavanje talasa.
  • 1:48 - 1:50
    Kako ima manje vode kroz koju
    može da se kreće,
  • 1:50 - 1:53
    ova ogromna količina energije se sabija.
  • 1:53 - 1:55
    Brzina talasa se smanjuje,
  • 1:55 - 1:59
    dok se visina diže i do preko 30 metara.
  • 1:59 - 2:00
    Reč cunami
  • 2:00 - 2:02
    na japanskom znači
    "talas iz luke" i potiče
  • 2:02 - 2:04
    od toga što se čini
    kao da se pojavljuje samo
  • 2:04 - 2:05
    u blizini obale.
  • 2:05 - 2:08
    Ako korito cunamija prvo dođe do obale,
  • 2:08 - 2:10
    voda će se povući dalje nego uobičajeno
  • 2:10 - 2:13
    pre nego što udari talas, što zna da bude
    zavaravajuće opasno.
  • 2:13 - 2:16
    Cunami će ne samo podaviti ljude
    u blizini obale
  • 2:16 - 2:20
    već sravniti i zgrade i drveće
    kilometrima i više na kopnu,
  • 2:20 - 2:22
    naročito u ravnicama.
  • 2:22 - 2:23
    Kao da to nije dovoljno,
  • 2:23 - 2:25
    voda se onda povlači,
  • 2:25 - 2:27
    i sa sobom vuče novonastale ruševine,
  • 2:27 - 2:30
    kao i sve i svakog koji ima tu nesreću
  • 2:30 - 2:31
    da mu se nađe na putu.
  • 2:31 - 2:34
    Cunami u Indijskom okeanu 2004.
  • 2:34 - 2:37
    bio je jedna od najvećih
    prirodnih katastrofa u istoriji,
  • 2:37 - 2:40
    ubivši preko 200 000 ljudi u Južnoj Aziji.
  • 2:40 - 2:42
    Kako da se zaštitimo
  • 2:42 - 2:45
    od ove destruktivne prirodne sile?
  • 2:45 - 2:46
    Ljudi u nekim područjima su pokušali
  • 2:46 - 2:50
    da spreče cunamije sa morskim zidovima,
    kapijama protiv poplava, kao i
  • 2:50 - 2:52
    kanalima za preusmeravanje vode.
  • 2:52 - 2:53
    Ali ovo nije uvek efektno.
  • 2:53 - 2:56
    Cunami je 2011. prešao
    preko poplavnog zida
  • 2:56 - 2:59
    koji je štitio nuklearnu elektranu
    u Fukušimi, u Japanu,
  • 2:59 - 3:01
    uzrokujući nuklearnu katastrofu,
    kao i gubitak
  • 3:01 - 3:04
    preko 18 000 ljudskih života.
  • 3:04 - 3:06
    Mnogo naučnika i političara
    se umesto toga
  • 3:06 - 3:09
    fokusira na rano otkrivanje,
  • 3:09 - 3:12
    osmatranje podvodnog pritiska
    i seizmičke aktivnosti,
  • 3:12 - 3:14
    kao i utvrđivanje globanih
    mreža komunikacije
  • 3:14 - 3:16
    za brzo širenje uzbune.
  • 3:16 - 3:18
    Kada je priroda previše moćna
    da bi se zaustavila,
  • 3:18 - 3:22
    najbolje je skloniti joj se sa puta.
Title:
Kako funkcionišu cunami - Aleks Džendler (Alex Gendler)
Speaker:
Alex Gendler
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-tsunamis-work-alex-gendler

Ogroman nalet cunamija može da naraste i do 30 metara, sa brzinama od preko 800 km/h - smrtonosna kombinacija za bilo koga ili bilo šta na njegovom putu. Aleks Džendler detaljno iznosi uzroke ovog visokog užasa i objašnjava kako naučnici pokušavaju da u budućnosti smanje njegovu razornost.

Lekcija: Aleks Džendler; animacija: Augenblick Studios
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
03:37
Mile Živković edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Mile Živković edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Mile Živković edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Mile Živković approved Serbian subtitles for How tsunamis work
Anca Dimovska accepted Serbian subtitles for How tsunamis work
Anca Dimovska edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Anca Dimovska edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Anca Dimovska edited Serbian subtitles for How tsunamis work
Show all

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.