Stripovi koji pitaju "šta ako?"

Veb crtač stripova, Rendal Munro, odgovara na jednostavna, "šta ako" pitanja ("šta ako bacite bejzbol lopticu brzinom svetlosti?"), koristeći matematiku, fiziku, logiku i crni humor. U ovom šarmantnom govoru, pitanje čitaoca o Guglovim magacinima podataka vodi Manroa zaobilaznim putevima do urnebesnih, predetaljnih odgovora - u kojima, pssst, možete zapravo naučiti nešto.

Imam dodatak na svom vebsajtu
gde svake nedelje

ljudi postavljaju hipotetička pitanja

na koja treba da odgovorim.

Pokušavam da odgovorim na njih koristeći
matematiku, nauku

i stripove.

Na primer, jedna osoba je pitala:

šta bi se desilo kada biste pokušali
da udarite bejzbol lopticu

bačenu jačinom 90% od brzine svetlosti?

Napravio sam neke proračune.

Uglavnom kada objekat leti kroz vazduh,

vazduh će strujati oko njega,

ali u ovom slučaju,
lopta će ići toliko brzo

da molekuli vazduha neće imati vremena
da se sklone sa puta.

Loptica bi udarala u, ali i kroz njih,

i sudar sa tim molekulima vazduha

bi istisli azot,

ugljenik i vodonik iz loptice,

deleći ga na sitne čestice

i takođe kidajući talase
termonuklearne fuzije

u vazduh oko njega.

Ovo bi rezultiralo poplavom
rendgenskih zraka

koji bi se širili u balon

zajedno sa egzotičnim česticama,

unutrašnje plazme, centrirane na brdašcu

i to bi pomerilo sa brdašca

malo brže nego loptica.

U tom trenutku, oko 30 nanosekundi

domašni plato je dovoljno udaljen

da svetlo nije imalo vremena
da ga dostigne

što znači da udarač

i dalje vidi bacača kako baca

i nema pojma da je nešto pogrešno.

(Smeh)

Nakon 70 nanosekundi

lopta će dostići domašni plato

ili u najmanju ruku oblak rastuće plazme

koja je bila lopta

i progutaće palicu i udarača,

i plato i hvatača i sudiju

i početi da ih sve razdvaja

kako počinje da ih vraća

kroz zaštitnu mrežu, koja takođe
počinje da se razdvaja.

Ako gledate sve ovo

sa brda

daleko

videli biste jak svetlosni bljesak
koji bi izbledeo nakon nekoliko sekundi,

praćen eksplozivnim talasom koji se širi

sekući drveće i kuće

dok se pomera od stadiona,

a na kraju bi se atomska pečurka

izdigla iznad uništenog grada.
(Smeh)

Pravila Glavne bejzbol lige

su pomalo nejasna

ali - (Smeh) - pod pravilom 6.02 i 5.09

mislim da bi u toj situaciji

smatrali da je udarač pogođen dobacivanjem

i mogao bi da zauzme prvu bazu

ako bi i dalje postojala.

Ovo je vrsta pitanja na koja odgovaram

i ljudi mi pišu

dosta drugih čudnih pitanja.

Neko mi je pisao govoreći:

"Naučno govoreći, koji je najbolji

i najbrži način sakrivanja tela?

Možete li da to učinite uskoro?"

Neko je pisao,

ljudi su pitali:

možete li dokazati da li je moguće
pronaći novu ljubav

nakon slomljenog srca?

Neki ljudi su slali

pitanja tipična za domaće zadatke

koje su hteli da uradim za njih.

Ali jedne nedelje, pre par meseci

dobio sam pitanje vezano za Gugl.

Ako su svi digitalni podaci smešteni
na bušenoj kartici

koliki bi bio Guglov magacin?

Gugl je prilično tajanstven
o svojim operacijama,

pa gotovo niko i ne zna
koliko Gugl podataka ima.

Zapravo, niko i ne zna koliko
centara podataka ima Gugl,

osim ljudi u Guglu.

Sreo sam ih nekoliko puta,

pokušao da ih pitam,
ali oni ništa ne otkrivaju.

Stoga sam odlučio da samostalno otkrijem.

Postoji nekoliko stvari
koje sam ovde posmatrao.

Počeo sam sa novcem.

Gugl mora da otkrije
koliko su novca potrošili, uopšteno

tako možemo da ograničimo

koliko centara podataka
bi mogli da izgrade

jer veliki centri podataka
koštaju određenu količinu novca.

Možete ograničiti količinu

tržišta hard diskova koje oni uzimaju,

što ispada prilično srazmerno.

Pročitao sam jednom proračune.

Mislim da Gugl ima propust sa diskom

svakih par minuta

i samo odbacuju hard disk

i dodaju novi.

Troše veliki broj njih.

Posmatrajući kroz novac

možete dobiti ideju koliko mnogo
ovih centara imaju.

Možete posmatrati struju.

Pogledajte samo koliko im treba struje,

jer vam treba određena količina
da biste pokrenuli servere,

a Gugl je efikasniji nego većina

ali im treba još osnovnih uslova

i to vam omogućava da ograničite

broj servera koje imaju.

Možete pogledati kvadraturu i videti,

za neke centre koje znate,

koliko su veliki.

Koliko je to prostora?

Koliko servernih čvorova može tamo stati?

Za neke centre podataka,

možete dobiti dve informacije.

Znate koliko troše,

i takođe, jer moraju da ugovore

sa lokalnom upravom

kako bi dobili struju,

mogli biste da znate šta su ugovorili
da kupe,

pa znate koliko struje to iziskuje.

Možete videti razmere tih brojeva

i shvatiti da za centre podataka

gde nemate informacije,

možete otkriti,

ali možda imate jednu od ovih,

znate kvadraturu i možete otkriti

da je možda struja proporcionalna.

Možete isto uraditi
sa različitim količinama,

sa pretpostavkama
o maksimalnoj količini smeštanja,

broju servera, broju
hard diskova po serveru,

i u svakom sučaju koristeći ono što znate

da biste osmislili model koji sužava

vaše pretpostavke za stvari koje ne znate.

To je donekle kruženje oko broja
koji želite da postignete.

I veoma je zabavno.

To nije toliko napredna matematika,

i nije ništa više

od rešavanja sudokua.

Prošao sam kroz sve te informacije,

potrošio dan ili dva istražujući.

Neke stvari nisam promatrao.

Možete uvek da gledate Guglove oglase

za zapošljavanje koje postavljaju.

To vam daje uvid u to gde imaju ljude.

Ponekad, kada ljudi posete centar podataka

slikaće telefonom i postaviće na internet,

a ne bi trebalo,

ali možete da naučite nešto
o njihovom hardveru na taj način.

U suštini, možete videti raznosače pica.

Ispada da znaju gde su
svi Guglovi centri podataka,

barem oni koji imaju ljude tamo.

Istupio sam sa svojom procenom,

koju sam smatrao veoma dobrom,

da ima oko 10 eksabajta podataka

širom svih Guglovih operacija,

a potom ostalih otprilike 5 eksabajta

svih oflajn skladišta na strimerima,

čiji je Gugl najveći svetski korisnik.

Došao sam do ove procene

i ovo je zapanjujuća količina podataka.

To je dosta više
od bilo koje druge organizacije

u svetu, koliko mi poznajemo.

Postoji par drugih kandidata,

posebno što svako uvek pomisli
na Nacionalnu sigurnosnu agenciju.

Koristeći neke od istih metoda,

možemo posmatrati centre podataka NSA

i otkriti da ne znamo šta se tamo događa.

ali je prilično jasno da njihove operacije

nisu veličine Guglovih.

Sabirajući sve ovo, došao sam

do druge stvari na koju
možemo odgovoriti, a to je:

koliko bušenih kartica bi bilo potrebno?

Bušena kartica može da sadrži

oko 80 karaktera,

a možete da uglavite oko 2000 kartica
u kutiju

i stavite ih, recimo,

moja regija Nove Engleske,

čitava regija bi pokrila dubinu

do malo manje od 5 kilometara,

što je oko 3 puta dublje

od glečera tokom poslednjeg ledenog doba

pre oko 20 000 godina.

Ovo je nepraktično, ali mislim

da je to najbolji odgovor
koji mogu da smislim.

Postavio sam to na svoj vebsajt.
Napisao sam.

Nisam očekivao da dobijem odgovor od Gugla

jer naravno, oni su bili
veoma tajanstveni,

nisu odgovorili na moja pitanja
i stavio sam to i rekao:

"Pretpostavljam da nikada nećemo saznati."

Nakon nekog vremena

dobio sam poruku, par nedelja kasnije
od Gugla,

koja kaže:
"Hej, neko ovde ima kovertu za tebe."

Uzeo sam je i otvorio

a unutra su bile bušene kartice.
(Smeh)

Bušene kartice sa logom Gugla.

Na tim karticama postoji gomila rupica,

i zahvalio sam se.

I šta imamo ovde?

Uzeo sam jedan softver
i počeo da ga proučavam,

da skeniram, i ispada da je to zagonetka.

Postoji gomila kodova.

i zato zovem prijatelje da mi pomognu

i zajedno krekujemo kod,
a onda je unutra drugi,

a zatim su tu neke jednačine,
i rešavamo ih,

a zatim na kraju iskoči poruka od Gugla

koja je njihov zvaničan odgovor
na moj članak

i kaže: "Bez komentara."

(Smeh) (Aplauz)

Volim da računam ove stvari,

nije da volim da se bavim matematikom.

Ima tu dosta matematike,

ali ne volim matematiku samu po sebi.

Volim to što vam matematika omogućava

da uzmete neke stvari koje znate

i samo pomeranjem simbola
na parčetu papira

otkrijete nešto što niste znali

što je veoma iznenađujuće.

Primam dosta glupih pitanja

i volim što matematika daje snagu

da ih odgovorim ponekad.

A ponekad ne.

Ovo je pitanje koje sam dobio od čitaoca,

anonimnog čitaoca,

a u naslovu je pisalo: "Hitno."

a ovo je bio čitav mejl:

"Ako bi ljudi imali točkove
i mogli leteti,

kako bismo ih razlikovali od aviona?"

Hitno.
(Smeh)

Mislim da ima nekih pitanja

na koja matematika ne može da odgovori.

Hvala vam.

(Aplauz)