Izvedite oli i uvedite inovacije!

Rodni Malen, kum uličnog skejta, najmanje je želeo pobede na takmičenjima. U ovom ushićenom govoru podeliće svoju ljubav prema otvorenoj skejtbord zajednici i način na koji jedinstveno okruženje u kojem se ta zajednica igra utiče na stvaranje novih trikova, čime neguje bujnu kreativnost isključivo zarad strasti. (Snimljeno na TEDxUSC)

(Muzika)

(Zvuci skejtborda) (Muzika)

(Aplauz)

Eto, to sam napravio od svog života.
(Smeh)

(Aplauz)

Hvala. (Aplauz)

Kao dete, odrastao sam na farmi na Floridi

i radio isto što i većina dece.

Igrao sam bejzbol
i radio druge stvari poput toga.

Ali sam uvek imao osećaj
da sam autsajder.

Tek kada sam u časopisu video slike

nekih tipova kako voze skejt,
pomislio sam:

"Ovo je za mene", znate?

Zato što nije bilo trenera
koji ti stoji nad glavom,

a ovi tipovi su jednostavno
bili ono što jesu.

Nije bilo protivnika sa druge strane.

Voleo sam taj osećaj,
pa sam počeo da vozim skejt

1977., kada sam imao oko 10 godina.

Kad sam počeo, brzo sam naučio da vozim.

Evo nekih snimaka iz 1984.

Tek 1979. sam osvojio
prvo amatersko prvenstvo.

Onda sam 1981,
sa 14 godina, osvojio

prvo svetsko prvenstvo.

Za mene je to bilo neverovatno.

Na jedan način, to je bila
moja prva prava pobeda.

Gledajte ovo.

Ovo je kasper slajd,
gde je daska okrenuta naopačke.

Mentalna beleška za taj trik.
(Smeh).

A ovaj trik? Oli.

Kao što je ona napomenula,
a definitivno je prenaglašeno,

zbog toga su me proglasili kumom

moderne ulične skejt vožnje.

Evo nekih slika toga.

Našao sam se na pola
svoje profesionalne karijere,

rekao bih sredinom '80-ih.

U samom fristajlu smo razvili
razne trikove na ravnom terenu

kao što ste videli,
ali se razvijala

nova vrsta skejt vožnje,
gde su tipovi izlazili

na ulicu i koristili taj trik, oli,
kao što sam vam pokazao.

Njime su se penjali na razne stvari,

na tribine, gelendere,
iznad stepeništa

i razne super stvari.

Znači, evolucija je bila usmerena naviše.

U stvari, ako vam neko danas
kaže da je skejter,

to skoro uvek znači da je ulični skejter.

Fristalju je trebalo
oko 5 godina da izumre,

a u tom periodu,
ja sam bio "šampionski" šampion

već 11 godina. Uf!

Odjednom, to je bio kraj za mene.
To je to.

Sve se završilo.
Skinuli su moj pro model sa rafa,

što je suštinski javna izjava
o vašoj smrti.

Tako zarađujete novac, znate?

Imate dasku sa potpisom,
točkove, cipele i odeću.

Sve to sam imao i sve je nestalo.

Ludo je to što sam imao
oslobađajući osećaj,

jer nisam više morao da branim

svoje šampionske rekorde.

Opet "šampion".

"Šampion" zvuči blesavo,
ali to sam bio, zar ne?

Ono što me je privuklo kod skejta,
ona sloboda

mi je konačno bila vraćena,
kada sam mogao da stvaram.

Za mene je radost uvek bila u tome,

u stvaranju.

Druga stvar koju sam imao
je veliki izvor trikova

koji su bili ukorenjeni
u ovim trikovima na ravnom terenu.

Ono što su normalni tipovi radili
bilo je veoma različito.

Koliko god da je bilo
ponižavajuće i grozno,

a verujte mi, bilo je grozno.

Odlazio bih na mesta za vožnju

i bio bih već onaj "poznati lik",
zar ne?

Svi su mislili da sam dobar.

Ali na ovom novom terenu sam bio užasan.

Ljudi bi reagovali: "U, bre,

šta se desilo sa Malenom?"
(Smeh)

Iako je bilo ponižavajuće,
počeo sam iznova.

Evo nekih trikova koje sam počeo
da primenjujem

na tom novom terenu.
(Zvuci skejtborda).

Postoji dubok uticaj fristajla

koji me je terao da - ovaj trik?

To je najteža stvar koju sam ikad uradio.

Gledajte. To je darkslajd.

Vidite kako klizi po drugoj strani daske?

Taj trik je zabavan. (Smeh).
U stvari, nije tako težak.

Koren tog trika je kaspers,

vidite kako ga bacite?
(Zvuci skejtborda)

Jednostavno, zar ne?
Ništa strašno. (Smeh)

A prednje stopalo,
način na koji hvata je -

video sam nekog kako klizi tako,
na zadnjoj strani daske,

i pitao sam se:
"Kako da prevrnem dasku?"

Pošto to još niko nije uradio.

I onda mi je sinulo

i ono što hoću da kažem je da

sam ja imao infrastrukturu.

Imao sam duboku naslagu,

koja mi je omogućila da shvatim:
to je samo moje stopalo.

To je samo način na koji se daska prevrne.

Samo pustiš da ivica obavi svoje
i onda je lako.

I onda imate još 20 trikova

zasnovanih na varijacijama.

To je vrsta stvari koja, evo, pogledajte,

još jedan način i neću preterati sa ovim.

Svestan sam da sam malo popustljiv.

Evo nečeg što se zove primo slajd.

(Zvuci skejtborda)

Ovo je najzabavniji trik.

(Zvuci skejtborda)

Slično skimbordu.

A ovde, vidite kako klizi bočno
i na sve strane?

Kada vozite i padnete,

daska će skliznuti na ovu ili onu stranu.
Nekako je predvidivo.

Ali ovde klizi na sve strane.
Padovi podsećaju na crtani film.

To je ono što mi se najviše sviđa.

Koliko je zabavno! U stvari, sećam se
kada sam počeo sa ovim trikovima,

zato što sam se povredio.

Morali su da mi operišu koleno.

Bilo je par dana, u stvari par nedelja

kada nisam mogao uopšte da vozim skejt -

koleno bi mi popustilo.

Gledao bih tipove,

otišao bih u skladište
gde je gomila prijatelja vozila skejt.

Pomislio sam:

"Čoveče, moram da uradim nešto novo.

Hoću da počnem iznova."

Veče pre operacije, sedeo sam i gledao

i pomislio:
"Kako ću ovo da izvedem?"

Potrčao sam i skočio na skejt,

u stilu kejvmen i prevrnuo skejt nadole.

Dočekao sam se spretno i pomislio,

ako mi koleno popusti, znači da će biti
više posla za doktore sledećeg jutra.

(Smeh)

Ono što je bilo šašavo,

ne znam koliko vas
je ikada imalo operaciju,

ali - (Smeh) - veoma ste
bespomoćni, zar ne?

Ležite na kolicima i gledate
kako plafon prolazi,

uvek je tako i u trenutku
kada vam stavljaju

masku na lice pre no što vas uspavaju,

razmišljate: "Čoveče, kad se probudim
i kad mi bude bilo bolje,

prva stvar koju ću da uradim
je da snimim taj trik." (Smeh)

To sam i uradio. To je bila
prva stvar koju sam snimio.

Bilo je strava.

Pričao sam vam malo o razvoju trikova.

Uzmimo u obzir
da je to neka vrsta sadržaja.

Ono što mi ulični skejteri radimo je,
imate ove trikove.

Recimo da radim na dark slajdu,
ili na primo triku.

Ali vi to već znate. (Smeh)

Krstarite istim ulicama
koje ste videli stotinama puta.

Odjednom, zato što već imate

nešto u ovoj ustaljenoj oblasti
koja pripada ovom cilju,

pitate se šta bi moglo
da odgovara ovom triku?

Kako mogu da proširim,
kako kontekst i okruženje

mogu da promene samu prirodu
onog čime se bavim?

I tako se vozimo i vozimo.

Moram da vam priznam,

mučio sam se sa ovim
zato što sam ovde, ali ću vam reći.

Ne mogu da vam opišem koja je privilegija

što sam tu pred vama
i na samom fakultetu USC,

zato što su me nebrojeno puta
izbacili sa svog prostora. (Smeh).

(Aplauz)

Daću vam još jedan primer

u kojem kontekst oblikuje sadržaj.

Ovo mesto se nalazi nedaleko odavde.

Kraj je loš.

Prva stvar koja vam pada napamet je

da li će vas neko prebiti.

Izađete iz kola -
vidite li ovaj zid?

Dosta je blag i poziva vas da radite
trikove sa naginjanjem, zar ne?

Ipak, na njemu postoji drugi aspekt
za vožnju na dva točka.

Opet, postoji nekoliko trikova

u kojima okruženje menja prirodu trikova.

Fristajl orijentisan, manual daun
- vili daun.

Gledajte ovo. Obožavam ovo.

Ovaj trik je kao surfing,
način na koji ga hvatate.

Ovaj trik - malo je čupavo ići unazad.

Gledajte stopalo u pozadini.

Opa. (Smeh). Opet mentalna beleška.
Vratićemo se tome.

Ovde. Stopalo u pozadini. U redu?

To se zove okret za 360 stepeni.

Obratite pažnju kako se daska prevrne

i zavrti ovako, po obema osama.

Još jedan primer promene zbog konteksta,

a kreativni proces za mene
i većinu skejtera je sličan.

Izađete iz kola, proverite
da li ima obezbeđenja,

proverite te stvari.
(Smeh.)

Blesavo je zato što naučite njihov ritam.

Ritam tipova koji patroliraju.

Vožnja skejta je ponizna stvar, čoveče.

Nema veze koliko ste uspešni,
uvek ćete morati da se bavite time.

Naletite na zid. Kada naletite,
prva stvar koju uradite

je da padnete unapred.

Dobro, dobro.

Dok se prilagođavate,

probate malo jače.

Kada bih to uradio,

rame bi mi vuklo na ovu stranu.

Dok sam to radio, pomislio sam:
"Ovo je stvoreno za okret od 360 stepeni".

Zato što se tako pripremate za taj okret.

To je ono što želim da naglasim.

Kao što možete da zamislite,
svi ovi trikovi se sastoje

od manjih pokreta,
izvržnih motornih funkcija.

Više je granulirano,

do stepena koji ne mogu da vam objasnim.

Ono što vam mogu reći

je da se svaki trik sastoji
od dva, tri, četiri ili pet pokreta.

Dok idem na gore,

ove stvari lebde naokolo.

Morate da na neki način

odmorite kognitivni mozak,
da ga malo povučete

i prepustite se intuiciji
dok osećate ove stvari.

A ovi manji pokreti nekako lebde,

i kad stignete do zida,
oni se donekle spoje.

Tada kognitivni mozak kaže:

"Okret od 360 stepeni, to ću da uradim."

Tako radi moj kreativni proces,

sam proces uličnog skejta.

Sledeće... Pazite (Smeh).
Ovi čine zajednicu.

Ovo su neki od najboljih
skejtera na svetu.

Ovo su moji prijatelji.
Stvarno su dobri ljudi.

Lepota u voženju skejta je to da

nijedan jedini tip nije najbolji.

Zapravo, znam da je pokvareno ovo reći,

ipak su to moji prijatelji,
ali neki od njih ustvari

i ne izgledaju baš
kao da im je prijatno na dasci.

Ono što ih čini velikim je stepen do kojeg

koriste vožnju skejta
kako bi se izdvojili.

Svaki od ovih tipova,
možete da ih pogledate,

da vidite njihovu siluetu i shvatite:

"To je on, to je Heslam, to je Koston".

Ovo su ti tipovi.

Mislim da su skejteri često autsajderi

koji traže osećaj da pripadaju nečemu.

Ali da pripadaju pod svojim uslovima.

Pravo poštovanje se ogleda
u tome koliko uzimamo ono

što drugi urade, ove jednostavne trikove,
okret za 360 stepeni.

Uzmemo to i učinimo da postane naše,
a onda doprinesemo

zajednici na unutrašnji način koji

će podučiti samu zajednicu.

Što je doprinos veći, to više
izražavamo i oblikujemo

svoju individualnost.

To je veoma važno za mnoge od nas

koji se već u startu osećamo
kao da smo škartirani.

Suma svega toga nam daje nešto

što ne bismo nikad mogli
da postignemo kao pojedinci.

Moram nešto da kažem.

Postoji neka vrsta prelepe simetrije

gde je mera u kojoj se povezujemo
sa zajednicom

proporcionalna našoj individualnosti,

koju izražavamo onim čime se bavimo.

Dalje. Ovi tipovi.
Veoma slična zajednica

koja izuzetno podstiče inovativnost.

Obratite pažnju na neke od ovih
fotografija iz policijske stanice.

Ali ovo je dosta slično.
Šta je to hakovanje?

To znači poznavati tehnologiju
toliko dobro

da možete njome da manipulišete

i da upravljate njome tako da čini stvari
za koje nikad nije bila namenjena.

I nije sve to loše.

Možete biti haker za Linuks kernel
i da ga napravite stabilnijim.

Bezbednijim i sigurnijim.

Možete biti haker iOS-a,

i naterati ajfon da radi stvari
koje ne treba da radi.

Nije dozvoljeno,
ali nije ni protivzakonito.

A onda imate neke od ovih tipova.

Ono što oni rade je veoma slično
našem kreativnom procesu.

Oni spajaju različite informacije

i združuju ih na način

na koji bezbednosni analitičar ne očekuje.

To ih ne čini dobrim ljudima,

ali to je ono što se nalazi
u srži inženjeringa.

U srži kreativne zajednice,
inovativne zajednice

i slobodne zajednice.

Tu je osnovni etos:

uzmi ono što su drugi uradili, poboljšaj

i onda vrati kako bismo se svi uzdigli.

Veoma slične zajednice, veoma slične.

Imamo i svoje divlje strane.
Smešno je, otac mi je bio u pravu.

Ovo su moji vršnjaci.

Ali poštujem ono čime se bave,
i oni poštuju ono što ja radim.

Oni mogu da rade stvari -
neverovatno je šta mogu.

Zapravo, jednog od njih
je "Ernst i Jang" imenovao

za najboljeg preduzetnika
u okrugu San Dijega.

Nikad ne znate sa kim imate posla.

Svi smo bili slavni do nekog nivoa.

Zapravno, ja sam doživeo toliko uspeha

da se iz nekog čudnog razloga
ne osećam dostojan toga.

Imao sam patent i to je bilo super,

onda smo osnovali kompaniju,
onda je rasla i postala najveća,

onda je splasnula,
onda je ponovo postala najveća,

što je teže nego prvi put,
onda smo je prodali

i onda smo je ponovo prodali.

Doživeo sam neke uspehe.

Na kraju, kada ste postigli
sve ove stvari,

šta je to što vam daje energiju?

Pomenuo sam povredu kolena i ove stvari,

šta je ono što će vam dati polet?

Nije to samo u glavi.

Šta je ono što će vam
dati motivaciju i naterati vas

da dovedete stvar na sledeći nivo?

Kad ste sve postigli,

ponekad likovi umiru na lovorikama
sa svim tim talentom.

Jedna od stvari koju
smo svi mi imali je slava.

I to najbolja vrsta slave
zato što možete da je "skinete".

Bio sam svuda po svetu

sa hiljade klinaca koji viču moje ime.

To je veoma čudno, visceralno iskustvo.

Dezorijentišuće je.

Onda sednete u kola i odvezete se.

10 minuta kasnije izađete iz kola

i ljude je baš briga ko ste vi.
(Smeh).

To vam daje jasnu perspektivu.

Ja sam samo ja, a slava?

Šta to uopšte znači?
Ne znači mnogo.

Poštovanje vršnjaka je ono
što mi daje motivaciju.

To je ono što nas tera da se bavimo nečim.

Ovi tipovi, ovaj lik je imao
više od 10 potresa mozga.

Toliko da je postala komedija.

To je zapravo komedija.
Drugari ga zezaju.

Dalje.

Ovo je nešto dublje.

Mislim da sam bio na turneji
kada sam čitao

jednu od Fajnmanovih biografija.

Bila je to crvena ili plava.

Rekao je nešto što me je duboko pogodilo.

Rekao je da je Nobelova nagrada

nadgrobni spomenik svakog velikog rada.

Odjekivalo mi je zbog toga
što sam osvojio 35 od 36 takmičenja

u kojima sam učestvovao
tokom 11 godina. To me je izludelo.

Zapravo, osvojiti nije ni prava reč.
Osvojio sam jednom.

Ostatak vremena provodite braneći titulu.

I to vas stavlja u stav kornjače.

Stav u kojem ne radite ništa.

Uzurpiralo mi je svu radost
bavljenja onim što sam voleo

zao što to više nisam radio
zbog stvaranja i zabave.

Kada je to sve izumrlo, to je bio jedan

od oslobađajućih momenata
zato što sam onda mogao da stvaram.

Shvatam da skoro počinjem da propovedam.

Nisam tu zbog toga.

Nalazim se pred
veoma privilegovanom publikom.

Ukoliko vi niste već lideri
u svojim zajednicama,

verovatno ćete to postati.

Ako postoji
nešto što vam mogu preneti,

nešto što će nadmašiti ono
što sam stekao kroz vožnju skejta,

nešto što smatram
da je značajno i trajno,

to nije slava, niti je ijedna
od ovih stvari.

To je da postoji urođena vrednost
u stvaranju nečeg

zbog samog stvaranja.

Čak je i bolje od toga.

Ja imam 46 godina
ili ću imati 46 godina.

Koliko je patetično što
još uvek vozim skejt.

(Smeh).

Postoji lepota u davanju toga zajednici

koju ste sami stvorili
i posmatranju kako se širi.

Videti mlađe i talentovanije.

Talentovane na drugi način

koji dovode stvar na nivoe
koje ne možete da zamislite.

Zbog toga stvar nastavlja da živi.
Hvala vam na vašem vremenu.

(Aplauz)

Kristina Holi: Stvarno ste
se ponovo izumeli,

od fristajla do ulične vožnje.

Mislim da ste se pre 4 godine
zvanično penzionisali.

Je l' to sve? Šta sledi?

Rodni Malen: Dobro pitanje.

KH: Nešto mi govori da to nije kraj.

RM: Da. Svaki put kad mi se čini
da sam nešto postigao -

Koliko god mislite da ste dobri,

a poznajem ovakve tipove,
osećate se kao da glancate izmet.

Znate?
(Smeh)

Pomislio sam -
jedini način da proširim ovo

je da promenim nešto u infrastrukturi.

I to sam počeo da radim.

Kroz dugu priču, priču očajanja.

Ako uradim to, umesto
što pričam o tome, vi ćete prvi znati.

KH: U redu, nećemo vas više zapitkivati.

RM: Poslaću vam poruku.

KH: Dobro. Hvala vam. Bravo.

(Aplauz). RM: Hvala. Hvala. (Aplauz)

(Aplauz)