-
Да ли сте икада учествовали у дебати
око нуклеарне енергије
-
ми јесмо... и јако је иритантно и збуњујуће.
-
Зато хајде да се позабавимо овом темом.
-
Све је почело током 1940-их.
-
После шока и хорора рата и употребе нуклеарних бомби,
-
нуклеарна енергија је обећавала миротворну употребу ове нове технологије,
-
која би помогла свету да се подигне на ноге.
-
Сви су маштали о фантастичним могућностима.
-
Да ли ће струја бити бесплатна?
-
Да ли ће нуклеарна енергија помоћи у насељавању Антарктика?
-
Да ли ће постојати аутомобили, авиони или куће на нуклеарну енергију?
-
Изгледало је као да ће се све то остварити за само неколико година напорног рада.
-
Једно је било сигурно: будућност је атомска.
-
Само пар година касније, дошли смо у ситуацију "нуклеарног мамурлука",
-
како се испоставило, нуклеарна енергија је била веома компликована и скупа.
-
Претварање идеја из физике у инжењерство је било лако на папиру, али тешко у реалности.
-
Такође, приватне компаније су мислиле да је нуклеарна енергија превише рискантна за улагање у њу.
-
Многи од њих би радије инвестирали у гасну енергију, угаљ и нафту.
-
Било је много оних који нису хтели да напусте обећавајућу идеју о атомском добу
-
и узбудљиве нове технологије, предности енормно јефтине струје, предности везане за независност од нафте и увоза гаса
-
и у неким случајевима тајне жеље за поседом нуклеарног оружја,
-
представљали су јаку мотивацију да се настави са нуклеарном технологијом
-
Велики напредак за нуклеарну енергију је био почетком 1970- их година
-
када је рат на средњем истоку изазвао невероватан пораст цене нафте на светском тржишту.
-
Сада је комерцијални интерес и пораст инвестиција убрзано порастао.
-
Више од половине свих нуклеарних електрана у свету које данас постоје су биле изграђене између 1970-те и 1985-те године.
-
Али коју врсту електране изградити, с обзиром да постоји много различитих типова нуклеарних електрана који постоје?
-
Победио је неочекивани кандидат, а то је лаки водени реактор.
-
Није био веома иновативан и није био превише популаран међу научницима,
-
али је имао неке одлучујуће предности:
-
био је доступан, радио је и није био превише скуп.
-
Дакле, како функционише лаки водени реактор?
-
Основни принцип рада је зачуђујуће једноставан:
-
вода се загрева помоћу вештачке ланчане реакције.
-
Нуклеарна фисија ослобађа неколико милиона пута више енергије од било које хемијске реакције.
-
Веома тешки елементи на граници стабилности као што је Уранијум 235 се бомбардују са неутронима.
-
Неутрон се апсорбује али резултат је нестабилан елемент.
-
Најчешће се елемент одмах подели у два лакша елемента који се брзо одвоје,
-
неколико слободних неутрона, и ослобађа се енергија у облику радијације.
-
Радијација загрева воду око елемента, док неутрони понављају процес са другим атомима,
-
ослобађајући још неутрона и радијације у пажљиво контролисаној ланчаној реакцији.
-
То је другачије од брзе, деструктивне и неконтролисане ланчане реакције код нуклеарне бомбе.
-
У нашем лаком воденом реактору, потребан је модератор који контролише енергију неутрона.
-
За то се користи обична вода, која је веома практична јер се ионако користи за покретање турбина.
-
Лаки водени реактор је превагнуо јер је једноставан и јефтин.
-
Али, он ипак није ни најсигурнији, ни најефикаснији ни техничко елегантан нуклеарни реактор.
-
Ова "лудница" за нуклеарном енергијом је једва трајала десет година.
-
1979-те године, нуклеарна електрана на острву Три Миље у Пенсилванији је једва избегла катастрофу када се њено језгро отопило.
-
1986-те године, катастрофа у Чернобилу је директно запретила централној Европи са радиоактивним облаком,
-
и у 2011-тој години, поплављена електрана Фукушима је изазвала катастрофу и покренула нове дискусије око сигурности нуклеарне енергије.
-
Иако су током 80-их година 218 нових нуклеарних електрана покренуте,
-
њихов број и удео нуклеарне енергије у светској производњи струје је стагнирао од краја осамдесетих година.
-
А каква је ситуација данас?
-
Данас, нуклеарна енергија задовољава око 10% светске потражње за енергијом.
-
Данас постоји око 439 нуклеарних електрана у 31 земљи,
-
око 70 нових реактора су у изградњи током 2015-те године, већина њих су у земљама у развоју.
-
Све у свему, 160 нових реактора су у плану изградње по целом свету.
-
Већина нуклеарних електрана су изграђене пре више од 25 година са прилично застарелом технологијом.
-
Више од 80% њих су разне врсте лаког воденог реактора.
-
Данас су многе земље суочене са следећим избором:
-
скупа замена старих реактора са ефикаснијим али мање тестираним моделима,
-
или одвајање од нуклеарне енергије и прилажење новим или старијим технологијама са другачијим ценама и другачијим утицајима на екологију.
-
Дакле, да ли би требали да користимо нуклеарну енергију?
-
Аргументи за и против ће бити презентовани следеће недеље.
-
Пријавите се на наш канал и нећете то пропустити.
-
Наш канал има новог спонзора, audible.com.
-
Уколико укуцате УРЛ audible.com/nutshell можете да добијете бесплатну аудио књигу и да тако подржите наш јутјуб канал.
-
Креирање наших снимака одузима јако пуно времена и ми то време попуњавамо слушањем аудио књига.
-
Предлог јако добре књиге је књига Џон Краукера "У редак ваздух".
-
Он је добар писац и његова прича је истинита и испуњавајућа.
-
Хвала пуно Аудибле за подршку нашем каналу, и хвала вам на гледању.