Serbian Untertitel

← Vreme genetičkih čuda

Einbettcode generieren
24 Sprachen

Zeige Revision 7 erzeugt am 03/02/2019 von Mile Živković.

  1. Dozvolite mi da počnem sa Rojom Amarom.
  2. Roj tvrdi da je većina
    novih tehnoloških dostignuća precenjena
  3. na početku u smislu njihovog uticaja,
  4. a onda dugoročno bivaju potcenjeni
  5. zato što se naviknemo na njih.
  6. Ovo je stvarno doba čuda.

  7. Sećate li se one divne pesme Pola Sajmona?
  8. Imala je dva stiha.
  9. Šta se to u ono vreme smatralo čudesnim?
  10. Usporavanje stvari - usporen film,
  11. i međunarodni telefonski pozivi.
  12. Zato što ste, naravno, navikli
    da vas operater prekida
  13. sa pitanjem: „Međunarodni poziv.
    Da li želite da prekinete?”
  14. A sada nam zvanje po celom svetu
    ne predstavlja ništa.
  15. Nešto slično možda se dešava
  16. i sa očitavanjem i programiranjem života.
  17. No, pre nego što otkrijem to,

  18. hajde da pričamo o teleskopima.
  19. Teleskopi su na početku bili precenjeni
    u pogledu njihovog uticaja.
  20. Ovo je jedan od Galilejovih ranih modela.
  21. Ljudi su mislili
    da će uništiti sve religije.
  22. (Smeh)

  23. Dakle, ne obraćamo
    mnogo pažnju na teleskope.

  24. Naravno, teleskopi koji su proizvedeni
    pre deset godina, kao što ste čuli,
  25. mogu na ovom folksvagenu
    koji je odleteo do Meseca,
  26. videti farove kada se upale na Mesecu.
  27. To je rezolucija
    koja vam dozvoljava da vidite
  28. male čestice prašine
    koje plutaju oko udaljenih sunca.
  29. Zamislite na trenutak da je ovo sunce
    udaljeno milijardu svetlosnih godina
  30. i vidite male čestice prašine
    kako dolaze ispred njega.
  31. Tako izgleda otkrivanje egzoplanete.
  32. Dobra stvar kod ovih novih teleskopa
  33. je što vam dozvoljavaju da vidite
    i sveću zapaljenu na mesecu.
  34. Ako napravite razdvajanje jednom pločom,
  35. videćete dve odvojene sveće
    na toj udaljenosti.
  36. To je rezolucija koja vam je potrebna

  37. da vidite te male čestice prašine
  38. kako kruže oko sunca
  39. i da vidite imaju li plavo-zeleni obris.
  40. Ako imaju plavo-zeleni obris,
  41. to znači da je život svuda u svemiru.
  42. Prvi put kada vidite
    plavo-zeleni obris na udaljenoj planeti,
  43. to znači da tamo postoji fotosinteza,
  44. da tamo ima vode,
  45. a šansa da vidite samo jednu
    planetu sa fotosintezom
  46. je jednaka nuli.
  47. A to je događaj koji menja sve.
  48. Postoji vreme pre i vreme nakon
    što smo mislili da smo sami u svemiru;
  49. zaboravite na otkrića bilo kog kontinenta.
  50. Dok razmišljate o ovom,
  51. sada smo u mogućnosti
    da vidimo veći deo svemira.
  52. To jeste vreme čuda,
  53. a mi to olako prihvatamo.
  54. Nešto slično se dešava i sa životom.

  55. Slušamo o životu u tim
    malim delovima i komadićima,
  56. slušamo o CRISPR-u,
  57. i slušamo o ovoj i onoj tehnologiji.
  58. Ali suština je da je život ispao kod.
  59. A posmatranje života kroz kod
    je veoma značajan koncept,
  60. zato što to znači da,
    kao što pišete rečenice
  61. na engleskom, francuskom
    ili kineskom jeziku,
  62. baš kao što možete prepisati rečenicu,
  63. isto kao što možete izmeniti rečenicu,
  64. na potpuno isti način
    kao što štampate rečenice,
  65. sada postaje moguće
    da isto to radite sa životom.
  66. To znači da počinjemo da učimo
    kako se čita ovaj jezik.
  67. A to je jezik koji koristi ova narandža.
  68. Kako ova narandža izvršava kod?

  69. Ne radi to kao kompjuteri
    sa jedinicama i nulama.
  70. Visi na drvetu i jednog dana uradi -
  71. plop!
  72. To znači - izvršiti.
  73. AATCAAG: napravi mi mali koren.
  74. TCGACC: napravi mi malu stabljiku.
  75. GAC: napravi mi lišća.
    AGC: napravi mi cvetove.
  76. i onda GCAA: napravi mi još narandži.
  77. Ako stavim rečenicu na engleskom
    u procesor za reči,

  78. onda možete da se prebacujete
    sa jedne reči na drugu.
  79. Ako nešto dodam ovoj narandži
  80. i stavim GCAAC, koristeći CRISPR
    ili nešto drugo za šta ste čuli,
  81. onda ova narandža postaje limun,
  82. ili grejpfrut,
  83. ili mandarina.
  84. A ako promenim jedno od hiljadu slova,
  85. postaćete osoba koja danas sedi pored vas.
  86. Budite oprezniji gde sedate.
  87. (Smeh)

  88. Stvar je u tome da je na početku
    ovo bio veoma skup proces.

  89. Kao nekada međunarodni pozivi.
  90. Ali cena ovoga pada 50 procenata
    brže od Murovog zakona.
  91. Kompanija Veritas je juče najavila
    prvi potpuni genom od 200 dolara.
  92. Dok gledate ove sisteme, mislite:
  93. ovo nije važno, ni ovo,
    ni ovo nije važno - a ipak jeste.
  94. Dozvolite da vam pokažem mapu ovoga.

  95. Ovo je veliko otkriće.
  96. Tu su 23 hromozoma.
  97. Kul.
  98. Hajde sada da iskoristimo
    teleskopski pogled,
  99. ali umesto teleskopa,
    koristićemo mikroskop da zumiramo
  100. površinu podređene među hromozomima
  101. odnosno, hromozom Y.
  102. On je veličine trećine hromozoma X,
    recesivan i mutiran.
  103. Ali ipak,
  104. to je samo muškarac.
  105. Dok posmatrate ovo,
  106. evo neke vrste širokog pogleda
  107. sa rezolucijom od 400 baznih parova,
  108. zatim zumirate na 550,
    zatim zumirate na 850,
  109. i sa svakim zumiranjem možete
    da identifikujete sve više i više gena.
  110. Onda još zumirate
  111. i možete videti ko ima leukemiju,
  112. kako su dobili leukemiju,
    koju vrstu leukemije imaju,
  113. šta se promenilo sa jednog na drugo mesto.
  114. Onda zumirate na nivo
    Guglovog uličnog pogleda.
  115. Evo šta se dešava
    ako imate rak debelog creva,
  116. kod konkretnog pacijenta
    u rezoluciji slovo po slovo.
  117. Ono što mi ovde radimo
    je skupljanje informacija

  118. i generisanje ogromne količine istih.
  119. To je jedna od najvećih
    baza podataka na zemlji
  120. i raste brže nego što možemo napraviti
    kompjutere za njeno skladištenje.
  121. Sa ovim možete napraviti
    neverovatne mape.
  122. Želite da razumete kugu,
    zašto je jedna bubonske vrste,
  123. druga je drugačije vrste
  124. a i treća je drugačija vrsta kuge?
  125. Evo mape kuge.
  126. Neke su apsolutno smrtonosne za ljude,
  127. dok druge nisu.
  128. Obratite pažnju pri kraju dok gledate ovo,
  129. kako izgleda u poređenju sa tuberkulozom?
  130. Ovo je razlika između tuberkuloze
    i raznih vrsta kuge.
  131. Možete se igrati detektiva,
  132. zato što možete uzeti
    veoma specifičnu vrstu kolere
  133. koja je pogodila Haiti,
  134. i možete videti iz koje zemlje je došla,
  135. iz kog regiona,
  136. i verovatno koji ju je vojnik doneo
    iz te afričke zemlje na Haiti.
  137. Smanjivanje rezolucije.

  138. Ne radi se samo povećanje.
  139. Ovo je jedna od najboljih mapa
    koje je čovek ikada napravio.
  140. Oni su prikupili sve genetičke
    informacije koje su imali
  141. o svim vrstama,
  142. i napravili drvo života na jednoj stranici
  143. koju možete smanjivati ili povećavati.
  144. Ovo nam daje pregled šta je nastalo prvo,
    kako je postalo različito, kako se granalo
  145. i koliko je velik taj genom,
  146. sve na jednoj stranici.
  147. To je neka vrsta svemira života na zemlji,
  148. koji se neprekidno dopunjava i dovršava.
  149. Dok gledate sve ovo,

  150. jako bitna promena je ta
    da je stara biologija bila reaktivna.
  151. Imali ste puno biologa sa mikroskopima,
  152. imali su lupe, šetali su naokolo
    i posmatrali životinje.
  153. Nova biologija je proaktivna.
  154. Više niste samo posmatrač,
    sada pravite nešto.
  155. To je zaista velika promena
  156. zato što nam ona omogućava
    da radimo stvari kao što je ova.
  157. Znam da ste uzbuđeni zbog ove slike.
  158. (Smeh)

  159. Trebalo nam je samo četiri godine
    i 40 miliona dolara

  160. da bismo napravili ovu fotografiju.
  161. (Smeh)

  162. A ono što smo uradili

  163. je da smo uzeli
    celokupni kod gena iz ćelije -
  164. ne jedan gen, ne dva gena,
    ceo genetski kod iz ćelije -
  165. napravili potpuno novi genetski kod,
  166. utisnuli ga u ćeliju,
  167. našli način da ćelija izvrši taj kod
  168. i izgradili potpuno novu vrstu.
  169. Ovo je prvi sintetički
    oblik života na svetu.
  170. I šta raditi sa tim?

  171. Ovo je nešto što će promeniti svet.
  172. Reći ću vam tri kratkoročna trenda
  173. u smislu kako će promeniti svet.
  174. Prvo, videćemo novu
    industrijsku revoluciju.

  175. I to mislim bukvalno.
  176. Na isti način na koji su Švajcarska,
    Nemačka i Velika Britanija
  177. promenile svet mašinama
    sličnim onima koje vidite ovde u holu,
  178. i stvorile moć -
  179. na isti način kao što CERN menja svet,
  180. koristeći nove instrumente
    i naš koncept svemira -
  181. životni oblici koje možemo programirati
    takođe će promeniti svet,
  182. jer kada možete da programirate ćeliju
  183. isto kao što programirate
    kompjuterski čip,
  184. tada možete napraviti bilo šta.
  185. Vaš kompjuterski čip
    može praviti fotografije,

  186. može praviti muziku ili film,
  187. može praviti ljubavna pisma ili tabele.
  188. Sve to samo sa nulama i jedinicama
    koje proleću tamo.
  189. Ako ATCG-ovi mogu da rade u ćelijama
  190. onda ovaj softver sam sebi pravi hardver,
  191. što znači da se razvija veoma brzo.
  192. Bez obzira šta se desilo,
  193. ako ostavite mobilni telefon
    pored kreveta,
  194. nećete imati milijardu telefona ujutro.
  195. Ali ako to uradite sa živim organizmom,
  196. možete napraviti nešto velikih proporcija.
  197. Jedna od stvari koje možete da uradite
    je da počnete proizvodnju
  198. nečega sličnog ugljenično
    neutralnom gorivu
  199. za komercijalnu upotrebu do 2025. godine,
  200. što radimo sa kompanijom „Ekson“.
  201. Možete to koristiti kao zamenu
    za obradivo zemljište.
  202. Umesto da imate 100 hektara
    da biste proizveli ulje ili proteine,
  203. možete ih praviti u ovim bazenima
  204. sa 10 ili 100 puta većom
    produktivnosti po hektaru.
  205. Možete skladištiti informacije
    ili proizvesti sve vakcine na svetu
  206. u ova tri bazena.
  207. Ili možete uskladištiti većinu informacija
    koja se drži u CERN-u.
  208. DNK je zaista veoma moćna naprava
    za skladištenje informacija.
  209. Drugi preokret:

  210. počinjete da uviđate uspon
    teorijske biologije.
  211. Odeljenja medicinskih škola su među
    najkonzervativnijim mestima na zemlji.
  212. Način na koji predaju anatomiju
    je sličan načinu na koji su je predavali
  213. pre 100 godina.
  214. „Dobrodošli, studenti. Evo vam leš.”
  215. Ono u čemu medicinske škole nisu vične
    jeste stvaranje novih odeljenja,
  216. zbog toga je sve ovo veoma neobično.
  217. Isak Kohen je sada otvorio odeljenje
    koje se bazira na informatici,
  218. podacima i znanju na Harvardskom
    medicinskom fakultetu.
  219. Na neki način, počelo je da se dešava
  220. da biologija počinje da dobija
    dovoljno podataka
  221. tako da može da krene stopama fizike,
  222. koja je prvo bila samo posmatračka,
  223. pa eksperimentalna,
  224. a onda je počela da stvara
    teorijsku biologiju.
  225. To je ono što počinjete da viđate
  226. zato što sada imate
    toliko medicinskih podataka,
  227. toliko podataka o ljudima,
  228. imate njihove genome,
    imate njihove viruse,
  229. imate njihove mikrobiome.
  230. I dok se ove informacije gomilaju,
  231. možete početi sa predviđanjima.
  232. Treća stvar koja se dešava
    je da to dolazi do potrošača.

  233. Tako da i vi možete dobiti
    analizu svojih gena.
  234. Ovo je početak stvaranja
    kompanija kao što je „23 i ja”,
  235. a one će vam davati
  236. sve više i više podataka,
  237. ne samo o vašim rođacima,
  238. nego i o vašem telu,
  239. porediće stvari,
  240. porediće ih kroz vreme,
  241. i to će postati veoma
    velika baza podataka.
  242. Ovo će takođe uticati
    i na niz drugih poslova

  243. na veoma neočekivane načine.
  244. Obično kada reklamirate nešto,
    ne želite da vaš potrošač
  245. odnese reklamni letak u kupatilo
    i popiški se na njega.
  246. Naravno, osim ako niste IKEA.
  247. Ako ovo iscepite iz časopisa
    i popiškite se na to,
  248. ono će poplaviti ako ste trudni.
  249. (Smeh)

  250. I oni će vam dati popust na kolevku.

  251. (Smeh)

  252. Kada kažem osnaživanje potrošača,

  253. a ovo prevazilazi biotehniku,
  254. zaista to i mislim.
  255. Trenutno počinjemo sa proizvodnjom,
    u kompaniji „Sintetička genomika”,

  256. štampača
  257. koji vam omogućavaju da kreirate ćeliju,
  258. odštampate je,
  259. i unesete program u ćeliju.
  260. Sada možemo odštampati vakcine
  261. u realnom vremenu,
    od momenta poletanja aviona
  262. pre nego što sleti.
  263. Ove godine šaljemo 78 ovakvih mašina.
  264. Ovo nije teorijska biologija.
    Ovo je štamparska biologija.
  265. Reći ću vam dva dugoročna trenda

  266. koja će nastupiti
    u dužem vremenskom periodu.
  267. Prvo, počećemo sa redizajniranjem vrsta.
  268. Čuli ste za to, zar ne?
  269. Redizajniramo drveće i cveće.
  270. Redizajniramo jogurt,
  271. sir i šta god drugo vam padne na pamet.
  272. A ovo donosi interesantno pitanje:
  273. kako i kada ćemo redizajnirati ljude?
  274. Mnogi od nas misle: „Ma ne,
    nećemo nikad redizajnirati ljude.”
  275. Osim ukoliko npr. vaše dete
    nema Hantingtonov gen
  276. i osuđeno je na smrt.
  277. Ili ukoliko ste prenosilac
    gena cistične fibroze.
  278. U tom slučaju ne želite
    samo sebe da redizajnirate,
  279. nego i svoju decu i njihovu decu.
  280. Ovo su komplikovane rasprave
    i dešavaće se uskoro.
  281. Daću vam jedan primer.

  282. Jedna od rasprava koje se danas
    vode u nacionalnim akademijama je:
  283. imate mogućnost da umetnete
    genetsku izmenu u komarce
  284. tako da ubijete sve malarične komarce.
  285. Neki ljudi kažu:
  286. „Ovo će uticati na ekološko okruženje
    i to na ekstreman način. Ne radite to.”
  287. Drugi kažu:
  288. „To je nešto što godišnje
    ubija milione ljudi.
  289. Ko ste vi da mi kažete da ne mogu
    da spasim decu u mojoj zemlji?”
  290. A zašto je ova rasprava tako komplikovana?
  291. Zato što, čim to uradite u Brazilu
  292. ili Južnoj Floridi,
  293. komarci neće poštovati granice.
  294. Vi donosite odluku za čitav svet
  295. kada puštate genetski izmene u etar.
  296. Ovaj divan čovek je dobio
    Nobelovu nagradu,

  297. i nakon što je dobio Nobelovu nagradu,
    stalno je razmišljao
  298. kako je život počeo na ovoj planeti
  299. i kolika je verovatnoća
    da postoji i na drugim mestima?
  300. On je obilazio svoje studente
  301. i govorio im:
  302. „Napravite mi život, ali bez korišćenja
    modernih hemikalija ili instrumenata.
  303. Napravite mi nešto što je postojalo
    ovde pre tri milijarde godina.
  304. Ne možete da koristite lasere,
    ne možete da koristite ovo, niti ono.”
  305. Pre tri nedelje dao mi je uzorak
    onoga što je stvorio.
  306. Šta je stvorio?
  307. Stvorio je nešto što je u osnovi izgledalo
    kao sapunica koja se pravi od lipida.
  308. Napravio je prethodnika RNA.
  309. Imao je prethodnika RNA
    apsorbovanog od strane ćelije,
  310. a onda su se ćelije podelile.
  311. Možda nismo toliko daleko,
  312. recimo deceniju ili dve,
  313. od pravljenja života od nule
  314. izvan protozajednica.
  315. Drugi dugoročni trend:

  316. živeli smo i živimo u digitalnom dobu -
  317. počinjemo da živimo u dobu genoma,
  318. biologije, CRISPR-a
    i sintetičke biologije -
  319. a sve to će se spojiti u doba mozga.
  320. Dolazimo do tačke da možemo ponovo
    napraviti veći deo naših delova tela
  321. na isti način kao kad slomite kost
    ili opečete kožu, a ona ponovo naraste.
  322. Počinjemo da učimo kako da obnovimo dušnik
  323. ili kako da obnovimo bešiku.
  324. Oba organa su već ugrađena u ljude.
  325. Toni Atala radi na 32 organa.
  326. Ali suština je u ovome,
  327. zato što ste to vi,
    a sve ostalo je samo pakovanje.
  328. Niko neće živeti
    preko 120, 130 ili 140 godina
  329. ako ne popravimo ovo.
  330. A to je najinteresantniji izazov.
  331. To je sledeće pomeranje
    granica, zajedno sa:
  332. „Koliko je čest život u svemiru?”
  333. „Odakle smo došli?”
  334. i slična pitanja.
  335. Dozvolite mi da završim
    navodno Ajnštajnovim citatom:

  336. (Možete živeti kao da je sve čudo,

  337. ili kao da ništa nije čudo.)
  338. Izbor je vaš.

  339. Možete se fokusirati na loše, na strašno,
  340. a sigurno ima puno toga
    zastrašujućeg u svetu.
  341. Ali koristite 10 procenata svog mozga
    da se fokusirate na ovo, ili možda 20
  342. ili 30 procenata.
  343. Ali zapamtite,
  344. mi zaista živimo u dobu čuda.
  345. Srećni smo što živimo danas.
    Srećni što možemo da vidimo ove stvari.
  346. Srećni smo što možemo da komuniciramo
    sa ljudima kao što su oni
  347. koji prave sve u ovoj prostoriji.
  348. Zato hvala vam svima,
    na svemu što radite.

  349. (Aplauz)