Kako sam naučio da čitam - i trgujem deonicama - u zatvoru

Finansijska pismenost nije veština - radi se o načinu života, verujte Kertisu "Vol Strit" Kerolu. Kao zatvorenik, Kerol je svestan moći dolara. Dok je bio u zatvoru, podučio je sebe kako da čita i trguje deonicama, a sada deli jednostavnu, snažnu poruku: svi moramo da budemo veštiji s našim novcem.

Bilo mi je 14 godina,

unutar kuglane

pljačkao sam aparat s arkadnim igrama

i dok sam izlazio iz zgrade

čuvar me je zgrabio za ruku,
te sam pobegao.

Jurio sam niz ulicu
i skočio sam na vrh ograde.

A kad sam stigao na vrh,

težina 3000 kovanica
od po 25 centi u rancu

me je povukla nazad na zemlju.

Pa, kad sam došao sebi,
čuvar je stajao iznad mene

i rekao: "Sledeći put, mali probisveti,
ukradite nešto što možete da nosite."

(Smeh)

Odveli su me u kazneno-popravni dom

i kada sam pušten
pod majčino starateljstvo,

prve reči koje mi je ujak rekao su bile:
"Kako su te uhvatili?"

Rekao sam: "Čoveče,
ranac je bio pretežak."

Rekao je: "Čoveče, nije trebalo
da uzmeš sve kovanice."

Rekao sam: "Čoveče, bile su sitne.
Šta je trebalo da uradim?"

A deset minuta kasnije me je poveo
da opljačkamo drugi aparat za igre.

Trebao nam je novac za gorivo do kuće.

To je bio moj život.

Odrastao sam u Oklandu, Kalifornija,

sa majkom i članovima najuže porodice

navučenim na krek kokain.

Moja sredina se sastojala
od života s porodicom, prijateljima

i u skloništima za beskućnike.

Često smo dobijali večeru
u kuhinjama za beskućnike.

Moj veliki drugar mi je rekao sledeće:

novac vlada svetom

i svime u njemu.

A na ovim ulicama, novac je kralj.

A ako pratiš novac,

dovešće te do lošeg momka
ili do dobrog momka.

Uskoro sam počinio svoj prvi zločin,

a bilo je to prvi put
da mi je rečeno da imam potencijal

i da sam osećao da neko veruje u mene.

Niko mi nikad nije rekao
da mogu da budem advokat,

doktor ili inženjer.

Mislim, kako sam mogao to da znam?
nisam znao da čitam, pišem, ni sričem.

Bio sam nepismen.

Te sam uvek smatrao
da je kriminal moj put.

A onda sam jednog dana

razgovarao sa nekim

i on mi je govorio
o pljački koju bismo mogli da obavimo.

I jesmo.

Stvarnost je bila takva da sam odrastao

u finansijski najsnažnijoj
naciji na svetu,

Sjedinjenim Američkim Državama,

istovremeno posmatrajući majku
kako stoji u redu banke za krv

kako bi prodala svoju krv za 40 dolara,
samo da bi prehranila decu.

I dan-danas ima ožiljke od igli
na rukama kao svedočanstvo toga.

Te nikad nisam mario za zajednicu.

Ona nije marila za moj život.

Svi tu su radili to što su radili
kako bi uzeli to što su želeli,

dileri droge, pljačkaši, banka krvi.

Svi su uzimali krvavi novac.

Te sam ja sticao svoj kako bilo.

Sticao sam svoj.

Finansijska pismenost
je zaista vladala svetom

i ja sam bio njen dečji rob

koji ide za lošim momkom.

Sa 17 godina sam uhapšen
zbog pljačke i ubistva

i uskoro sam saznao da finansije u zatvoru
vladaju još više nego na ulicama,

te sam želeo biti deo toga.

Jednog dana sam požurio da zgrabim
sportsku stranu iz novina

kako bi cimer mogao da mi pročita,

a slučajno sam odabrao poslovni odeljak.

A taj starac me je upitao:
"Hej, mladiću, odabrao si deonice?"

Upitao sam: "Šta je to?"

Rekao je: "To je mesto gde belci
čuvaju sav svoj novac."

(Smeh)

I tada sam prvi put video tračak nade,

budućnost.

Dao mi je sažet opis toga šta su deonice,

ali to je bio tek nagoveštaj.

Mislim, kako da se time bavim?

Nisam znao da čitam, pišem, ni sričem.

Veštine koje sam razvio
kako bih sakrio moju nepismenost

više nisu delovale u ovom okruženju.

Bio sam zarobljen u kavezu,
plen među grabljivicama,

boreći se za nikad pre stečenu slobodu.

Bio sam izgubljen, umoran

i nisam imao izbora.

Pa sam sa 20 godina

uradio najtežu stvar u mom životu.

Uzeo sam knjigu,

i to je bio najmučniji
period u mom životu,

pokušavajući da naučim da čitam,

isključio sam se iz porodice,

od drugova.

Čoveče, bilo je teško.

To je bila borba.

Ali nisam znao

da dobijam najveći poklon
o kom sam sanjao:

samopoštovanje,

znanje, disciplinu.

Toliko sam bio uzbuđen što čitam
da sam čitao sve što bi mi došlo pod ruku:

omote od bombona, logoe na odeći,
ulične znakove, sve.

Prosto sam čitao svašta!

(Aplauz)

Prosto sam čitao svašta!

Toliko sam bio uzbuđen
što znam da čitam i znam da sričem.

Drug mi je prišao, pitajući:
"Čoveče, šta jedeš?"

Rekao sam: "B-O-M-B-O-N-U, bombonu."

(Smeh)

Rekao je: "Daj i meni jednu."
Rekao sam: "N-E. Ne."

(Smeh)

Bilo je fantastično.

Mislim, zapravo sam mogao,
prvi put u životu, da čitam.

To osećanje je bilo divno.

A potom sa 22, pun sebe,

osećajući se samopouzdano,

setio sam se šta mi je
stariji burazer rekao.

Pa sam uzeo poslovni odeljak iz novina.

Hteo sam da nađem te bogate belce.

(Smeh)

Pa sam tragao za tom iskrom.

Kako mi je karijera išla dalje

podučavajući druge kako da finansijski
upravljaju novcem i da ulažu,

uskoro sam saznao da moram da preuzmem
odgovornost za sopstvena dela.

Istina je da sam odrastao
u veoma složenoj sredini,

ali sam odabrao da vršim zločine

i morao sam da ovladam time.

Morao sam da preuzmem
odgovornost za to, i jesam.

Pravio sam plan rada kojim sam mogao
da podučavam zatvorenike

kako da raspolažu novcem
kroz zatvorske poslove.

Pravilno uređujući naš način života
bismo obezbedili prenosiva oruđa

koja bismo koristili da upravljamo novcem
kad se vratimo u društvo.

Kao što radi većina ljudi
koja nije počinila zločine.

Onda sam otkrio

da prema MarketWatch-u,

preko 60 procenata američke populacije

ima manje od 1000 dolara ušteđevine.

"Sprts Ilustrejted" tvrdi
da preko 60 procenata

NBA i NFL igrača bankrotira.

40 procenata bračnih problema
proizlazi iz finansijskih pitanja.

Koji vrag?

(Smeh)

Hoćete da mi kažete
da su ljudi radili čitav svoj život,

kupovali auta, odeću,
kuće i materijalne stvari,

ali da su živeli od plate do plate?

Kako će, za ime sveta, članovi društva
da pomognu pojedincima u zatvoru

da se vrate u društvo,

ako ne mogu ni sami da se snađu?

Propali smo.

(Smeh)

Trebao mi je bolji plan.

Ovo neće da ispadne naročito dobro.

Dakle...

Mislio sam.

Sad sam imao obavezu
da izađem u susret drugima

i da im pomognem,

a to je bilo sumanuto
jer sam sad mario za moju zajednicu.

Uh, zamislite to.
Mario sam za svoju zajednicu.

Finansijska nepismenost je bolest

koja je sakatila manjine
i niže klase u našem društvu

generacijama i generacijama

i trebalo bi da smo besni zbog toga.

Zapitajte se sledeće:

kako je moguće da 50 procenata
američke populacije

bude finansijski nepismeno u naciji
koja se vodi finansijskim prosperitetom?

Naš pristup pravdi, naš društveni status,

uslovi života, transport i hrana

sve to zavisi od novca
kojim mnogi ne znaju da upravljaju.

To je budalaština!

To je epidemija

i veća opasnost javnoj bezbednosti
od bilo kog drugog pitanja.

Prema Kalifornijskom odseku za prekršaje,

preko 70 procenata zatvorenika

je počinilo ili im se sudi
za zločine u vezi s novcem:

pljačke, provale, prevare,
razbojništvo, iznuđivanje -

i spisak raste.

Zamislite ovo:

tipični zatvorenik

će da uđe u kalifornijski zatvorski sistem

finansijski neobrazovan,

zarađivaće 30 centi po satu,

preko 800 dolara godišnje,

bez stvarnih troškova,
i neće uštediti novac.

Po izlasku na uslovnu dobiće
200 dolara na kapiji i reći će mu:

"Srećno, ne upadaj u nevolje.
Ne vraćaj se u zatvor."

Bez smislenih priprema
ili dugoročnog finansijskog plana,

šta će da uradi...?

Sa 60 godina?

Da nađe dobar posao

ili da se vrati kriminalnom ponašanju
koje ga je prvenstveno odvelo u zatvor?

Poreski obveznici, vi birate.

Pa, njegovo obrazovanje
je verovatno odabralo za njega.

Pa, kako da izlečimo ovu bolest?

Saosnivač sam programa

koji nazivamo Finansijsko osnaženje
emotivna pismenost.

Nazivamo ga FEEL,

i obučava vas kako da razgraničite
emotivne odluke

od finansijskih odluka,

kao i četiri bezvremena pravila
za lične finansije:

pravilan način štednje,

kontrola troškova života,

efikasno pozajmljivanje novca

i variranje finansija
koje omogućuje novcu da radi za vas,

umesto što vi radite za njega.

Zatvorenicima su potrebne ove životne
veštine pre nego što se vratimo u društvo.

Nema potpune rehabilitacije
bez ovih životnih veština.

Zamisao da jedino profesionalci
mogu da ulažu i upravljaju novcem

je potpuno smešna

i ko vam to kaže, laže vas.

(Aplauz)

Profesionalac je osoba

koja poznaje svoj zanat bolje od ostalih,

a niko bolje od vas ne zna koliko novca
vam je potrebno, koliko ga imate i želite,

što znači da ste vi profesionalac.

Finansijska pismenost
nije veština, dame i gospodo,

radi se o načinu života.

Finansijska stabilnost je nusproizvod
pravilnog načina života.

Finansijski razborit zatvorenik
može da postane poreski obveznik,

a razborit poreski obveznik
to može i da ostane.

Ovo nam omogućuje da sagradimo most
između ljudi na koje utičemo:

porodicu, prijatelje i one mlade ljude

koji i dalje veruju
da su kriminal i novac povezani.

Zato, oslobodimo se straha i nespokoja

zbog krupnih finansijskih reči

i svih drugih budalaština
kojih ste se naslušali.

I pozabavimo se srži
onoga što sakati naše društvo,

tako što ćemo preuzeti odgovornost
i bolje upravljati našim životima.

I obezbedimo plan rada
koji je jednostavan, ali lak za upotrebu

koji pogađa suštinu, suštinu

toga šta finansijska osnaženost
i emotivna pismenost zaista jesu.

Sad, ako sedite tu u publici i govorite:

"Ah, da, pa, to nisam ja
i ne nasedam na to",

onda dođite na moj čas -

(Smeh)

kako bih vam pokazao koliko novca
vas svaki put košta vaša emotivnost.

(Aplauz)

Mnogo vam hvala. Hvala vam.

(Aplauz)