Кратка историја шаха - Алекс Џендлер (Alex Gendler)

Погледајте целу лекцију: https://ed.ted.com/lessons/a-brief-history-of-chess-alex-gendler

Нападачка пешадија иде полако напред, њихови слонови су већ пробили линију одбране. Краљ покушава да побегне, али га непријатељ опкољава отпозади. Бекство је немогуће. Ово није прави рат - нити је обична игра. Током 1500 година постојања, шах је познат као алат војне стратегије, метафора за људске односе и мерило генијалности. Алекс Џендлер прича историју шаха.

Лекција: Алекс Џендлер, режија: Ремус и Кики.

Нападачка пешадија иде полако напред,

њихови слонови су већ пробили
линију одбране.

Краљ покушава да побегне, али га
непријатељска коњица опкољава отпозади.

Бекство је немогуће.

Али ово није прави рат -

нити је то обична игра.

Током отприлике 1500 година постојања,

шах је познат као алат војне стратегије,

метафора за људске односе
и мерило генијалности.

Иако су наши најранији подаци
о шаху из 7. века,

легенда каже да је игра
настала век раније.

Наводно, када је најмлађи принц
царства Гупта погинуо у борби,

његов брат смислио је како да представи
ту сцену њиховој жалосној мајци.

На аштападској табли димензија 8x8
која се користила за популарне разоноде,

нова игра се појавила
са два кључна обележја:

различита правила за померање
различитих врста фигура

и једна фигура краља
чија судбина одређује исход.

Игра је првобитно
била позната као чатуранга,

санскритска реч за „четири дивизије“.

Али када се проширила
у Сасанидској Персији,

стекла је свој садашњи назив
и терминологију -

„шах“, што је изведено од „shah“,
што значи краљ и „шах мат“ од „shah mat“,

или „краљ је беспомоћан“.

Након исламске окупације
Персије у 7. веку,

шах је представљен арапском свету.

Превазишавши своју улогу
тактичког симулатора,

шах је на крају постао богат извор
поетске сликовитости.

Дипломате и дворанини
користили су шаховске термине

при описивању политичке моћи.

Владајући калифи су такође
постали страствени играчи.

Историчар Ал Масуди сматрао је ову игру
сведочанством људске слободне воље

у поређењу са играма на срећу.

Средњовековна трговина дуж Пута свиле

пренела је игру до источне
и југоисточне Азије,

где су настала многа локална издања.

У Кини, шаховске фигуре смештене су
између квадратића табле

уместо унутар њих,
као у домаћој стратегијској игри Го.

Током владавине монголског вође Тамерлана
користила се табла димензија 11x10

са сигурним квадратићима званим тврђаве.

У јапанском шогију, поједене фигуре
могу користити супарници.

Али тек у Европи је шах почео
да преузима свој савремени облик.

До 1000. године нове ере, ова игра
је постала део дворског образовања.

Шах се користио као алегорија

за различите друштвене класе
које обављају своје дужности,

а фигуре су добијале нове интерпретације
у новим контекстима.

У исто време, црква је била
подозрива према играма.

Моралисти су упозоравали
против посвећивања превише времена играма,

па је шах чак био забрањен
у Француској накратко.

И поред тога, игра је цветала,

а у 15. веку је преузела облик
који је данас свима познат.

Релативно слаба фигура саветника
добила је улогу много моћније краљице,

вероватно инспирисане недавном појавом
све више јаких женских вођа.

Промена је убрзала темпо игре,

а популаризацијом других правила,

дискусије о честим отварањима
и завршницама су почеле.

Теорија шаха је рођена.

У ери просветитељства, игра је прешла
из краљевских дворова у кафане.

Шах је тад био посматран
као исказивање креативности,

па су се подстицали смели потези
и драматичне партије.

Овај „романтичарски“ стил достигао је
свој врхунац у „Бесмртној партији“ 1851.

када је Адолф Андерсен успео да матира

након жртвовања своје краљице и оба топа.

Али појава формалног такмичења
крајем 19. века

значила је да ће стратешка калкулација
на крају надјачати драматични елан.

Успоном међународног такмичења,

шах је преузео нову геополитичку важност.

Током Хладног рата,

Совјетски Савез посветио је велике ресурсе
развитку шаховског талента,

па је уследила њихова доминација
на шампионатима до краја века.

Али играч који је заиста пореметио
руску доминацију

није био грађанин друге државе

већ Ај-Би-Ем компјутер звани Дип Блу.

На шаховским компјутерима
радило се деценијама,

али тријумф Дип Блуа
над Гаријем Каспаровим 1997.

био је први пут да је машина
победила актуелног шампиона.

Данас, шаховски софтвер
способан је да константно побеђује

најбоље људске играче.

Али баш као и игра коју су усавршиле,

ове машине су дела људске генијалности.

А можда ће та иста генијалност
да нас избави из овог очигледног шах-мата.