Nina Jablonski razbija iluziju o boji kože

Nina Jablonski kaže da su različite boje kože jednostavna adaptacija naših tela na različite klimatske uslove i izlaganja raznim nivoima UV zračenja. Učenje Čarlsa Darvina nije u skladu sa ovom teorijom, ali ona objašnjava da je to jedino iz razloga što on nije imao pristup podacima NASA.

Zanimljivo je da je Čarls Darvin

rođen kao veoma svetlo pigmentiran čovek,

u ovom umereno do tamno pigmentiranom svetu.

Tokom svog života,

Darvin je imao sjajnu privilegiju.

Živeo je u dobrostojećoj porodici.

Podizali su ga jako podržavajući i zainteresovani roditelji.

I kada je bio u svojim dvadesetim godinama

krenuo je na neverovatan put brodom "Bigl".

I tokom tog puta,

video je neverovatne stvari.

Ogromnu raznolikost biljaka i životinja i ljudi.

I zapažanja koja je načinio

tokom tog svog epskog puta,

bila su naknadno razrađena

u njegovoj predivnoj knjizi, "Poreklo vrsta",

objavljenoj pre 150 godina.

E sada, šta je to tako interesantno

i po nekima, pomalo nepopularno

o "Poreklu vrsta",

je to da postoji samo jedan red u knjizi

o ljudskoj evoluciji.

Svetlo će tek biti bačeno na poreklo čoveka

i na njegovu istoriju.

Tek nakon mnogo vremena,

mnogo kasnije,

Darvin je počeo da priča

i piše o ljudima.

Tokom godina

njegovog putovanja "Biglom",

i slušanja izveštaja

raznih prirodnjaka i istraživača,

on je znao da je boja kože

jedan od najznačajnijih načina

na koji se ljudi međusobno razlikuju.

Na neki način on je bio zainteresovan za vrste obojenosti kože.

Znao je da su tamnije pigmentirani narodi

nađeni bliže ekvatoru.

Svetlije pigmentirani, kao što je i on sam bio,

bili su bliže polovima.

I šta je on mislio o tome?

Pa, nije o tome ništa napisao u "Poreklu vrsta".

Ali dosta kasnije, 1871.,

imao je nešto da kaže na tu temu.

I to je bilo prilično interesantno. Rekao je,

"Od svih razlika koje postoje između rasa ljudi,

boja kože je najizražajnija

i najbolje označena."

I u nastavku je rekao,

"Ove razlike se ne podudaraju

sa odgovarajućim razlikama u klimi."

On je putovao svuda unaokolo.

Video je ljude različitih boja

koji žive na različitim mestima.

Pa ipak je odbacio ideju

da je ljudska pigmentacija

povezana sa klimom.

Da je smo Darvin živ danas.

Da je samo imao NASA.

Jedna od divnih stvari koje NASA radi

je to da postavlja različite satelite

koji detektuju svakakve interesantne stvari o našem okruženju.

I tokom mnogo dekada

postoje serije TOMS satelita

koji sakupljaju podatke o radijaciji Zemljine površine.

TOMS 7 satelitski podaci, vidimo ovde,

pokazuju prosečno godišnje

ultravioletno zračenje Zemljine površine.

Jako pink i crvena područja

su oni delovi sveta koji primaju najveće količine

UV zračenja tokom godine.

Hladnije boje,

plava, zelena, žuta i najzad siva,

ukazuju na područja sa nižom ultravioletnom radijacijom.

Ono što je značajno u priči o ljudskoj pigmentaciji

jeste to koliki je deo severne hemisfere

u ovim hladno sivim zonama.

Ovo ima ogromne implikacije za naše razumevanje

evolucije ljudske pigmentacije kože.

Ono što Darvin nije cenio,

ili nije želeo da uzme u obzir u to vreme,

jeste to da postoji fundamentalna veza

između intenziteta ultravioletne radijacije

i pigmentacije kože.

I da je pigmentacija kože

produkt evolucije.

I kada pogledamo mapu boje kože

i kada predviđamo boju kože, kao što to znamo danas,

ono što vidimo je divna gradacija

od tamnije pigmentacije oko ekvatora,

do svetlije kod polova.

Ono što je veoma značajno ovde

je da su najraniji humanoidi

evoluirali u uslovima visokog UV zračenja,

u ekvatorijalnoj Africi.

Najraniji članovi naše vrste,

roda Homo, su bili tamno pogmentirani.

I mi svi delimo to neverovantno nasleđe

toga da smo prvobitno bili

tamno pigmentirani,

od dva miliona do milion ipo godina ranije.

E sad, šta se desilo u našoj istoriji?

Hajde da prvo pogledamo vezu

ultravioletnog zračenja na Zemljinu površinu.

U tim ranim danima naše evolucije,

gledajući ekvator,

bili smo bombardovani visokim nivoima ultravioletnog zračenja.

UVC, tip sa najviše energije,

bio je blokiran od strane Zemljine atmosfere.

Ali UVB i UVA

posebno, dolazili su neometano.

UVB se ispostavilo da je bio jako važan.

Veoma je destruktivan.

Ali on takođe katalizuje produkciju vitamina D u koži.

Vitamin D je molekul koji nam je veoma potreban

za naše jake kosti, za zdravlje našeg imunog sistema,

i za bezbroj drugih bitnih funkcija u našem telu.

Tako, živeći na ekvatoru, imali smo

puno ultravioletne radijacije

i melanin,

taj predivni, komleksni, antički polimer

koji se nalazi u našoj koži,

služio nam je kao vrhunska prirodna zaštita od sunca.

Taj polimer je zadivljujući

jer je prisutan u toliko različitih organizama.

Melanin, u različitim formama, verovatno se nalazi na Zemlji

milijardu godina.

I evolucija ga je iskorišćavala iznova i iznova,

kao što se to često dešava.

Zašto menjati ako već radi?

Tako je melanin bio korišćen, u našoj vrsti,

a posebno u našim najranijim precima

koji su evoluirali u Africi,

kao prirodna zaštita od sunca.

Gde je štitio telo

od razarajuće ultravioletne radijacije,

od uništenja ili oštećenja DNK,

i od razaranja veoma važnog molekula koji se zove folna kiselina,

a koja potpomaže produkciju ćelija,

i reprodukciju u telu.

Tako da je to predivno. Stvoren je ovaj visoko zaštitni,

savršeni pokrivač - melanin.

Ali onda smo se odselili.

Ljudi su se raselili, ne jednom, već dva puta.

Veliki pokreti, van ekvatorijalnog doma,

iz Afrike, u druge delove starog sveta,

i skorije, u novi svet.

Kada su se ljudi raselili u ove geografske širine,

sa čime su se suočili?

Uslovi su bili značajno hladniji,

ali takođe su bili manje intenzivni

u odnosu na ultravioletni režim.

Tako, ukoliko se nalazimo negde na severnoj hemisferi,

pogledajte šta se dešava sa ultravioletnom radijacijom.

Mi i dalje dobijamo dozu UVA.

Ali sav UVB,

ili skoro sav,

se raspe kroz atmosferu.

Zimi, dok skijate na Alpima,

možete iskusiti ultravioletnu radijaciju.

Ali to je sve UVA,

i što je važno, UVA

nema mogućnost da stvara vitamin D u koži.

Tako su ljudi koji naseljavaju severnu hemisferu,

lišeni mogućnosti

da proizvode vitamin D u svojoj koži tokom većeg dela godine.

Ovo je imalo nesagledive posledice

na evoluciju ljudske pigmentacije.

Jer šta se desilo, da bi osigurale zdravlje i dobrostanje,

ove rase ljudi

šireći se prema severnoj hemisferi,

izgubile su svoju pigmentaciju.

Bila je to prirodna selekcija

za evoluciju svetlo pigmentirane kože.

Ovde počinjemo da vidimo evoluciju

predivnih sepia tonova

koje karakterišu čitavo čovečanstvo.

Svetlije pigmentirana koža evoluirala je ne samo jednom,

ne dvaput, već verovatno tri puta.

Ne samo kod modernih ljudi,

već i kod naših dalekih predaka,

Neandertalaca.

Izuzetan dokaz

za moć evolucije.

Ljudska vrsta je u pokretu dugo vremena.

Samo u poslednjih 5000 godina,

u povećanom obimu, na velike distance.

Ovo su samo neke od najvećih selidba ljudi,

dobrovoljnih, u poslednjih 5000 godina.

Pogledajte neke od glavnih migracija po geografskim zonama.

Ljudi iz područja sa visokim UV zračenjem

idu u predele sa nižim UV zračenjem i obrnuto.

Nisu svi ovi pokreti bili dobrovoljni.

Između 1520. i 1867. godine,

12 miliona ljudi

je preseljeno iz zone visokog UV zračenja

u zone niskog UV zračenja,

u prekoatlantskoj trgovini robljem.

To je vodilo svim vrstama socijalnih posledica.

Ali takođe je vodilo i do štetnih

posledica na zdravlje ljudi.

Pa šta? Bili smo u pokretu.

Toliko smo pametni da možemo prevazići sve ove

biološke prepreke.

Pa ipak, često nismo svesni

činjenice da živimo

u okruženju u kom je naša koža

suštinski loše prilagođena.

Neki od nas koji su svetlijeg pigmenta

žive u zoni visokog UV zračenja.

Neki od nas sa tamnijom kožom

žive u zonama nižeg UV zračenja.

Ovo ima nesagledive posledice na naše zdravlje.

Mi moramo, ukoliko smo svetlo pigmentirani,

da budemo obazrivi kada je u pitanju rak kože,

kao i uništenje folne kiseline u telu,

od prekomernog sunca.

Epidemiolozi i doktori

su nam veoma dobro govorili

o zaštiti naše kože.

Ono u čemu nisu bili tako dobri vezano za informisanje ljudi,

jeste problem ljudi koji su tamnije pigmentirani

i koji žive u višim geografskim zonama,

ili rade u zatvorenom sve vreme.

Jer su problemi tamo jednako veliki.

Ali su mnogo zloćudniji.

Jer deficijencija vitamina D,

nastala usled manjka ultravioletne B radijacije,

je krupan problem.

Nedostatak vitamina D se prikrada,

i izaziva sve vrste zdravstvenih problema u njihovim kostima,

do postepenog razaranja njihovog imunog sistema,

ili gubitka imunih funkcija,

i verovatno nekih problema

sa njihovim raspoloženjem i zdravljem,

njihovim mentalnim zdravljem.

Tako imamo, u pigmentaciji kože,

jedan od divnih proizvoda evolucije,

koji i danas ima posledice na nas.

A socijalne posledice,

kao što znamo, su neverovatno velike.

Živimo u svetu u kome

svetlo i tamno pigmentirani ljudi

žive jedni pored drugih.

Ali često su dovedeni u prvobitnu blizinu

kao rezultat individualnih socijalnih interakcija.

I kako se ovo može prevazići?

Kako možemo razumeti ovo?

Evolucija nam pomaže.

200 godina nakon Darvinovog rođenja,

imamo prvog umereno pigmentiranog predsednika Amerike.

(Aplauz)

Koliko je to divno?

(Aplauz)

Ovaj čovek je značajan zbog mnogo razloga.

Ali treba da razmišljamo o tome kako se on poredi,

s obzirom na pigmentaciju kože, sa ostalim ljudima na Zemlji.

On je, kao jedan iz velikog broja izmešane populacije,

simbol

mešovitih roditelja, izmešane pigmentacije.

I veoma je sličan, veoma blizak,

ljudima umerene pigmentacije

koji žive u južnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.

Ti ljudi imaju ogroman potencijal

da tamne, da razvijaju još više pigmenta u svojoj koži,

kao rezultat izlaganja suncu.

I oni su izloženi povećanom riziku od deficita vitamina D,

ukoliko imaju kancelarijske poslove, kao taj čovek.

Tako da mu poželimo dobro zdravlje,

i svest o sopstvenoj pigmentaciji.

Ono što je predivno

u vezi sa evolucijom pigmentacije ljudske kože,

i fenomenom pigmentacije,

jeste to da je to demonstracija,

dokaz, evolucije

putem prirodne selekcije,

upravo na vašem telu.

Kada vas ljudi pitaju, "Šta je dokaz evolucije?"

ne morate da razmišljate o nekim egzotičnim primerima, ili fosilima.

Sve što treba da uradite je da pogledate svoju kožu.

Mislim da bi Darvin cenio ovo,

mada je prevideo važnost

klime na evoluciju pigmentacije, tokom svog života.

Mislim da bi razumeo, da je samo imao prilike da vidi

dokaze kojima raspolažemo danas.

Cenio bi to.

I najvažnije od svega, poučavao bi.

Vi, vi možete poučavati.

Možete dotaći.

Možete razumeti.

Izneti iz ove prostorije.

Prihvatite svoju boju kože,

i slavite je.

Širite priču.

Imate evoluciju

istorije naše vrste,

deo nje, zapisanu na svojoj koži.

Razumite to. Cenite. Slavite.

Izađite. Zar nije prelepo? Zar nije čudesno?

Vi ste produkt evolucije.

Hvala vam.

(Aplauz)