Zašto bi trebalo da čitate Silviju Plat?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/why-should-you-read-sylvia-plath-iseult-gillespie

Pod svojim pronicljivim okom i perom, Silvija Plat je pretvarala svakidašnje predmete u opčinjavajuće slike: „novi kip u promaji muzeja”, senku u ogledalu, parče sapuna. Zbog očaravajućih osvrta i nepokolebljivog jezika postala je glavna odrednica za čitaoce koji pokušavaju da prekinu ćutnju u vezi sa pitanjima traume, frustracije i seksualnosti. Izolt Gilespi deli sa nama zašto nas Platina dela i dalje zanose.

Lekcija: Izolt Gilespi; režija: Sara Sajdan.

„Sa vrška svake grane,

poput sočne purpurne smokve,

pozivala je i namigivala
čudesna budućnost...

ali je odabiranje jedne podrazumevalo
gubitak svih ostalih,

i dok sam sedela tamo,
nesposobna da se odlučim,

smokve su počele da se smežuravaju i crne,

i jedna po jedna su pljaskale
o zemlju podno mojih nogu.”

U ovom odlomku
iz „Staklenog zvona” Silvije Plat,

mlada žena zamišlja neizvesnu budućnost

i izražava univerzalni strah

od stanja paralisanosti

zbog mogućnosti pravljenja
pogrešnog izbora.

Iako je razmatrala druge karijere,

Plat je odabrala umetnički pravac.

Poezija je bila njen poziv.

Pod njenim pronicljivim okom i perom,

svakidašnji predmeti
su postajali opčinjavajuće slike:

„novi kip u promaji muzeja”,

senka u ogledalu, komad sapuna.

Opako inteligentna, britka i duhovita,

Plat je imala i dijagnostikovanu
kliničku depresiju.

Koristila je poeziju da istraži
sopstvena stanja uma

koristeći najintimnije izraze,

a njeni očaravajući osvrti na emocije,

prirodu i umetnost i dalje
nas zanose i odjekuju u nama.

U njenoj prvoj zbirci pesama,

„Kolos”,

pisala je o osećanju ništavila:

„belo: to je ten uma.”

Istovremeno,

pronalazila je utehu u prirodi,

od „modre magle” „koja se vuče po jezeru”,

do belog cveća koje se „diže i obara”,

do modrih dagnji
„preklopljenih poput lukovica”.

Nakon „Kolosa”,
objavila je „Stakleno zvono”,

svoj jedini roman,

u kom je kroz fikciju opisala period
tokom kog je radila za časopis „Madmoazel”

dok je studirala u Njujorku.

Roman prati junakinju Ester

dok klizi u težak depresivni period,

ali on sadrži i opako smešne
i pronicljive opise

snobovskih modnih zabava
i sastanaka sa tupavim muškarcima.

Ubrzo nakon objavljivanja
„Staklenog zvona”,

Plat je umrla izvršivši
samoubistvo u 30. godini.

Dve godine kasnije, zbirka pesama

koje je napisala
u naboju kreativne energije

u mesecima pred svoju smrt

objavljena je pod naslovom „Arijel”.

Naširoko cenjen kao remek-delo,

„Arijel” je primer
iskrenosti i imaginacije

koje je Plat uprezala
kako bi opisala svoju patnju.

U jednoj od najsnažnijih
pesama iz „Arijela”,

„Ženski Lazar”, istražuje napore
da oduzme svoj život kroz Lazara,

biblijsku ličnost
koja je ustala iz mrtvih.

Piše: „a ja nasmejana žena.
Meni je tek trideseta

i kao mačka mogu devet puta da umrem.”

Međutim, pesma je i testament opstanku:

„Ustajem s kosama crvenim
i muškarce kao zrak tamanim.”

Zbog nepokolebljivog jezika,
Plat je postala važna odrednica

za bezbrojne čitaoce i pisce

koji su pokušavali da prekinu ćutnju

u vezi sa pitanjima traume,
frustracije i seksualnosti.

„Arijel” obiluje i dirljivim meditacijama
o slomljenom srcu i kreativnosti.

Naslovna pesma počinje: „Mirovanje u tami,

a potom isprazna modrina
obasipa humke i daljine.”

Stihovi postavljaju pozornicu
za obnaženo jahanje konja u rano jutro -

jedan od najupečatljivijih Platinih izraza
o ushitu kreativne slobode.

Međutim, ispunjen je i zloslutnim slikama,

poput: „detinjeg plača”
koji se „topi u zidu”

i „crvenog oka jutarnjeg kotla.”

Ova tama odjekuje kroz čitavu zbirku,

koja uključuje kontroverzne reference
na holokaust i kamikaze.

Čak su i ostaci naoko srećnijih vremena
prikazani kao da razapinju pesnikinju:

„Moj suprug i dete
smeše se sa porodične slike;

Osmesi su im malene udice
i kače se na moju kožu.”

Nezadovoljstvo porodičnim životom
i suprugovo maltretiranje

su stalne teme u njenoj kasnijoj poeziji.

Nakon njene smrti,
suprug je nasledio njen imetak

i optuživali su ga de je izbacio
neka njena dela iz štampe.

Uprkos ovim mogućim omaškama
i njenoj preranoj smrti,

opstao je jedan od najizvanrednijih opusa

pesnikinje XX veka.

Iako njeno delo može da deluje
šokantno zbog besa i traume,

Plat svojim čitocima
dodeljuje ulogu svedoka -

ne samo istinitosti
njenog psihološkog života,

već i njenoj zapanjujućoj sposobnosti
da izrazi ono što često ostaje neizrecivo.