V.S.Ramačandran: Neuroni koji su oblikovali civilizaciju

Neuronaučnik Vilajanur Ramačandran daje opšti pregled fascinantnih funkcija "ogledalnih" neurona. Nedavno otkriveni, ovi neuroni nam omogućuju učenje složenih društvenih ponašanja, od kojih su neka oblikovala temelje ljudske civilizacije onakve kakvu je poznajemo.

Želeo bih danas da vam govorim o ljudskom mozgu -

to je ono što istražujemo na Univerzitetu u Kaliforniji.

Razmislite na trenutak o ovom problemu:

Ovde imamo komad mesa, težak otprlike 1,5 kg,

koji možete držati na dlanu svoje ruke.

Ali on može razmišljati o beskrajnosti međuzvezdanog prostora.

Može razmišljati o značenju beskonačnosti,

postavljati pitanja o smislu vlastitog postojanja,

o prirodi Boga.

I ovo je zaista najneverovatnija stvar na svetu.

To je najveća tajna sa kojom se ljudska bića susreću.

Kako se sve ovo događa?

Pa, mozak je, kao što znate, sastavljen od neurona.

Ovde vidimo neurone.

Mozak odraslog čoveka ima 100 milijardi neurona.

I svaki neuron stvara otprilike od 1,000 do 10,000 veza

sa drugim neuronima u mozgu.

Na osnovu ovog, ljudi su izračunali

da broj permutacija i kombinacija moždane aktivnosti

premašuje broj elementarnih čestica u univerzumu.

Pa, kako uopšte krenuti sa ispitivanjem mozga?

Jedan od pristupa jeste posmatranje pacijenata koji su imali povrede

u različitim delovima mozga, i ispitivanje promena u njihovom ponašanju.

O ovome sam govorio u poslednjem TED-u.

Danas ću govoriti o drugačijem pristupu

koji se sastoji u primeni elektroda na različite delove mozga,

i beleženju aktivnosti pojedinačnih nervnih ćelija u mozgu.

Nešto kao "prisluškivanje" aktivnosti nervnih ćelija u mozgu.

Jedno od skorašnjih otkrića koje su napravili

istraživači u Italiji, u Parmi,

Đakomo Ricolati i njegove kolege,

jeste grupa neurona nazvana "ogledalni neuroni",

koji se nalaze u prednjem delu mozga u frontalnom režnju.

Ispostavlja se da postoje neuroni

koji se nazivaju obični neuroni za motorne komande, u prednjem delu mozga,

koji su poznati više od 50 godina.

Ovi neuroni se aktiviraju kada osoba izvede određenu radnju.

Na primer, ako ja uradim ovo, i posegnem i zgrabim jabuku,

motorni komandni neuron u prednjem delu mog mozga će se aktivirati.

Ako posegnem i privučem sebi predmet, aktiviraće se drugi neuron,

nalažući mi da privučem sebi predmet.

Ovo su tzv. motorni komandni neuroni koji su poznati već duže vreme.

Ali, ono što je Ricolati otkrio jeste

da će se podskup ovih neurona,

možda otprilike njih 20 procenata, takođe aktivirati

kada gledam nekog drugog kako izvodi istu radnju.

Dakle, imamo neuron koji se aktivira kada ja posegnem i zgrabim nešto

ali se takođe aktivira kada posmatram Jovu dok poseže i grabi nešto.

I ovo je zaista zadivljujuće.

Jer izgleda kao da ovaj neuron usvaja

tačku gledišta druge osobe.

To je skoro kao da u virtuelnoj stvarnosti izvodi simulaciju

radnje druge osobe.

Dakle, kakav je značaj ovih "ogledalnih" neurona?

Jedno je sigurno, oni moraju biti uključeni u postupke poput imitiranja i "poprimanja".

Jer da bi imitirao složen čin,

mom je mozgu potrebno da usvoji tačku gledišta druge osobe.

Dakle, ovo je važno za imitaciju i "poprimanje".

Pa, zašto je to važno?

Pogledajmo sledeći slajd.

Dakle, kako se obavlja imitacija? Zašto je imitacija važna?

Ogledalni neuroni, imitacija, poprimanje.

Pogledajmo sada kulturu, tj. fenomen ljudske kulture.

Ako se vratimo unazad kroz vreme, otprilike pre oko 75 000 do 100 000 godina,

i pogledamo evoluciju čoveka, ispostavlja se

da se nešto veoma važno desilo pre otprilike 75 000 godina.

A to je, desila se iznenadna pojava i brzo širenje

brojnih veština, jedinstvenih samo ljudskim bićima,

kao upotreba oruđa,

upotreba vatre, skloništa i, naravno, jezika,

kao i sposobnost čitanja tuđeg uma

i tumačenja ponašanja te osobe.

Sve se ovo desilo relativno brzo.

Iako je svoju današnju veličinu ljudski mozak dostigao

otprilike pre tri ili četiri stotine hiljade godina,

pre oko 100 000 godina, sve se ovo desilo veoma veoma brzo.

I tvrdim da ono što se desilo jeste

iznenadna pojava sofisticiranog sistema "ogledalnih" neurona,

koji vam je omogućila da poprimite i imitirate radnje drugih osoba.

Tako da kada se dogodilo iznenadno slučajno otkriće

od strane jednog člana grupe, recimo upotreba vatre,

ili određenog tipa oruđa, umesto da nestane

ono se brzo širilo, horizontalnim putem kroz populaciju

ili se prenosilo vertikalno, kroz generacije.

Tako da je ovo načinilo evoluciju lamarkističkom

umesto darvinovskom.

Darvinovska evolucija je spora; treba joj stotine hiljada godina.

Da bi polarnom medvedu evoluirao ogrtač,

potrebne su na hiljade naraštaja, možda čak i 100,000 godina.

Ljudsko biće, dete, može samo posmatrajući svog roditelja

dok ubija nekog polarnog medveda

i skida mu kožu da stavi krzno na svoje telo,

i da to nauči u jednom koraku. Što za šta je polarnom medvedu

potrebno 100,000 godina da nauči,

dete može da nauči za pet, možda 10 minuta.

A jednom kada se nauči, širi se

u geometrijskim razmerama kroz populaciju.

Ovo je osnova. Imitacija složenih veština

je ono što zovemo kulturom i to je osnova civilizacije.

Postoji još jedna vrsta "ogledalnog" neurona,

koja je uključena u nešto sasvim drugačije.

A to je, postoje "ogledalni" neuroni,

kao što postoje ogledalni neuroni za radnje, postoje ogledalni neuroni za dodir.

Drugim rečima, ako me neko dodirne,

moju ruku, neuroni u somatosenzornom korteksu

u senzornom regionu mozga se aktiviraju.

Ali isti neuroni će se u pojedinim slučajevima aktivirati

kada je jednostavno gledam da je druga osoba dodirnuta.

Dakle, kao da saoseća drugu osobu koja biva dodirnuta.

Tako će se većina njih aktivirati kada sam dodirnut

na različitim mestima. Postoje različiti neuroni za različita mesta.

Ali podskup njih će se aktivirati čak i kad gledam nekog drugog

koji biva dodirnut na istim mestima.

Dakle, sada imate neurone

koji imaju svoju ulogu u empatiji.

Pitanje se sada postavlja: ako ja prosto gledam drugu osobu koja biva dodirnuta,

kako ne postanem zbunjen i bukvalno osetim taj oset dodira

samo gledanjem drugog koji biva dodirnut?

Hoću reći, ja saosećam sa osobom ali ne osećam bukvalno dodir.

Pa, to je stoga što imate receptore u vašoj koži,

receptore za dodir i bol, koji se vraćaju u vaš mozak

i govore, "Ne brini, nisi zaista dodirivan.

Tako da saosećaj slobodno sa drugom osobom,

ali nemoj stvarno da iskusiš dodir

jer u suprotnom ćeš biti zbunjen."

U redu, postoji dakle povratni signal

koji nadjačava signal ogledalnih neurona,

sprečavajući vas da svesno iskusite taj dodir.

Međutim, ako uklonite ruku ili prosto anestezirate moju ruku

injekcijom anestetika

anestezirate brahijalni pleksus, tako da se moja ruka umrtvi

i tako da joj ne pristižu nikakvi oseti,

ako sada ja vas gledam dok vas dodiruju,

bukvalno ću osetiti to u mojoj ruci.

Drugim rečima, uklonili ste barijeru

između vas i drugih ljudskih bića.

Tako da ih ja zovem Gandi-neuroni, ili saosećajni neuroni.

(Smeh)

I ovo se sve ne dešava u nekom apstraktnom, metaforičkom smislu,

sve ono što odvaja vas od njega,

od druge osobe, jeste vaša koža.

Uklonite kožu, i doživećete dodir te osobe u svom umu.

Uklonili ste barijeru između vas i drugih ljudskih bića.

Ovo je, naravno, u osnovi većine istočnih filozofija,

to da ne postoji stvarno nezavisno jastvo,

odvojeno od drugih ljudskih bića, koja posmatraju svet,

koje posmatraju ljude.

Vi ste, u stvari, povezani ne samo putem fejsbuka i interneta;

vi ste zapravo sasvim bukvalno povezani putem vaših neurona.

U ovoj sobi su čitavi lanci neurona koji razgovaraju međusobno.

I ne postoji stvarna razlika

vaše svesti i svesti nekog drugog.

Ovo sve nije neka mambo-džambo filozofija.

Ovo dolazi iz nešeg razumevanja osnovne neurološke nauke.

Tako da, ako ste pacijent sa fantomskim udom, ako vam je ruka amputirana

i imate fantomsku ruku, i gledate nekog drugog

kako biva dodirnut, osetićete to u vašoj fantomskoj ruci.

Izvanredno je to da

ako osećate bol u vašem fantomskom udu, pritisnete ruku druge osobe,

izmasirate ruku druge osobe,

i to će opustiti bol u vašem fantomskom udu,

kao da su neuroni,

primili olakšanje samo

gledajući nekog drugog kako biva masiran.

Ovo je moj poslednji slajd.

Dugo vremena su ljudi smatrali nauku

i humanističke discipline kao razdvojene.

C.P. Snou je govorio o dve kulture:

nauci sa jedne strane, humanističkim disciplinama sa druge;

nikad se one ne mogu susresti.

Ja tvrdim da sistem ogledalnih neurona čini sučelje

i omogućava nam da ponovo promislimo pitanja poput svesti,

reprezentacije jastva,

ono što odvaja nas od drugih ljudskih bića,

ono što nam omogućava da saosećamo sa drugim ljudskim bićima,

a takođe i svari kao što su pojava kulture i civilizacije,

koji su svojstveni ljudskim bićima. Hvala vam.

(Aplauz)