Ko upravlja svetom?

Džejms Glatfelder proučava složenost: kako je međusobno povezan sistem - recimo, jato ptica - više od zbira svojih delova. I teorija složenosti, ispostavlja se, može obelodaniti mnogo o tome kako ekonomija funkcioniše. Glatfelder širi revolucionarnu studiju o tome kako kontrola teče kroz globalnu ekonomiju i kako koncentrisana moć u rukama šokantno malog broja ljudi nas sve ostavlja ranjivima. (Snimljeno na TEDxZurich)

''Kada je kriza stigla,

ozbiljna ograničenja postojeće ekonomije

i finansijskih modela
ubrzo su postala očigledna.''

"Takođe postoji jako ubeđenje,
koje i ja delim

da su loše ili prejednostavne
i samosvesne ekonomije

pomogle stvaranje krize.''

Sada, verovatno ste svi čuli
za slične kritike

koje dolaze od ljudi
koji su skeptični zbog kapitalizma.

Ali ovo je drugačije.

Ovo potiče iz srca finansija.

Prvi citat je Žan-Klod Trišea

kada je bio guverner
Evropske centralne banke

Drugi citat je iz glave

upravnika Finansijskih usluga
Ujedinjenog Kraljevstva.

Da li zapravo ovi ljudi nagoveštavaju

da mi ne razumemo ekonomske sisteme

koji upravljaju modernim društvima?

Postaje još gore.

''Mi trošimo milijarde dolara

pokušavajući da razumemo
poreklo univerzuma

dok još uvek ne razumemo ni uslove

za stabilno društvo, za funkcionalnu
ekonomiju ili za mir.''

Šta se ovde dešava?
Da li je ovo moguće?

Da li zaista razumemo više
o materijalu stvarnosti

nego što razumemo materijal

koji nastaje iz naših
ljudskih interakcija?

Nažalost, odgovor je da.

Ali postoji intrigantno rešenje
koje potiče

od onoga što je poznato
kao nauka složenosti.

Da bi se objasnilo šta ovo znači
i šta zapravo ovo jeste,

molim vas, dopustite mi da se
za čas vratim nekoliko koraka unazad.

Igrom slučaja završio sam u fizici.

To je bio slučajan susret
kada sam bio mlad,

i od tada, često sam se pitao

o neverovatnom uspehu fizike

prilikom opisivanja stvarnosti
u kojoj se budimo svakog dana.

U suštini, možete razmišljati
o fizici na sledeći način.

Uzmete komad stvarnosti
koju želite da razumete

i to onda prevodite u matematiku.

Kodirate ga u jednačine.

Tada se predviđanja
mogu obaviti i testirati.

Mi smo zapravo veoma srećni što ovo radi,

zbog toga što niko zaista ne zna
zašto bi misli u našim glavama

trebalo zapravo da imaju veze sa
fundamentalnim radom univerzuma.

Uprkos uspehu,
fizika ima svoja ograničenja.

Kao što je Dirk Helbing naglasio
u poslednjem citatu,

mi ne shvatamo istinski složenost

koja ima veze s nama, koja nas okružuje.

Ovaj paradoks me je zainteresovao
za kompleksne sisteme.

Dakle, ovo su sistemi koji su stvoreni

od više međusobno povezanih
ili interaktivnih delova:

najezde ptica ili riba, kolonije mrava,

ekosistemi, mozgovi, finansijska tržišta.

Ovo je samo nekoliko primera.

Zanimljivo, složeni sistemi
su veoma teški za mapiranje

u matematičke jednačine,

tako da uobičajeni fizički pristup
ovde baš i ne funkcioniše.

Pa šta mi znamo o složenim sistemima?

Pa, ispostavlja se da ono što izgleda
kao složeno ponašanje

spolja je zapravo rezultat

nekoliko jednostavnih pravila interakcije.

Ovo znači da možete zaboraviti
na jednačine

i početi samo da razumete sistem

posmatrajući interakcije,

pa možete zapravo zaboraviti jednačine

i početi samo da posmatrate interakcije.

I čak postaje bolje,
jer većina složenih sistema

poseduje to neverovatno svojstvo
koje se zove ispoljavanje.

Tako da ovo znači da sistem kao celina

iznenada počinje da pokazuje ponašanje

koje ne može biti
razumljivo ili predviđeno

posmatranjem delova sistema.

Dakle celina je bukvalno
više od zbira njenih delova.

I sve ovo takođe znači
da možete zaboraviti

pojedinačne delove sistema,
koliko su oni složeni.

I ako je to ćelija ili termit ili ptica,

samo se fokusirate
na pravila o interakciji.

Kao rezultat, mreže su idealan pokazatelj

složenih sistema.

Čvorovi u mreži

su komponente sistema

i veze su date interakcijama.

Dakle ono što su jednačine za fiziku,

to su složene mreže
za učenje složenih sistema.

Ovaj pristup
je bio veoma uspešno primenjen

na mnogim složenim sistemima
u fizici, biologiji,

kompjuterskim naukama, socijalnim naukama,

ali šta je sa ekonomijom?

Gde su ekonomske mreže?

Ovo je iznenađujuć i značajan
jaz u literaturi.

Istraživanje koje smo objavili
prošle godine, pod nazivom

''Mreža globalne korporativne kontrole'',

bilo je prva obimna analiza
ekonomskih mreža.

Studija je bila dostupna na internetu

i privukla je mnogo pažnje
internacionalnih medija.

Ovo je prilično izvanredno,
zato što, opet,

zašto niko nije pogledao ovo ranije?

Slični podaci su bili tu duže vreme.

Ono što smo detaljno posmatrali
bile su vlasničke mreže.

Dakle ovde su čvorovi kompanije,
ljudi, vlade

fondacije, itd.

I veze predstavljaju akcionarske odnose,

tako da akcionar A ima x procenata deonica
u kompaniji B.

I mi takođe dodeljujemo vrednost kompaniji

datu putem operativnog prihoda.

Dakle vlasničke mreže otkrivaju obrasce

akcionarskih veza.

U ovom malu primeru, možete videti

nekoliko finansijskih institucija

sa nekim od mnoštva istaknutih veza.

E sad, možete pomisliti da niko nije
razmišljao o ovome ranije

zbog toga što su vlasničke mreže

veoma, veoma dosadne za proučavanje.

Dakle, kako je vlasništvo
vezano za kontrolu,

kao što ću objasniti kasnije,

gledajući na vlasništva mreža

zapravo vam mogu dati odgovore
na pitanja kao što su,

ko su glavni igrači?

Kako su oni organizovani?
Jesu li izolovani?

Jesu li međusobno povezani?

I šta je ukupna raspodela kontrole?

Drugim rečima, ko kontroliše svet?

Mislim da je ovo zanimljivo pitanje.

I ima posledice za sistemski rizik.

Ovo je mera za to
koliko je ranjiv sistem u celini.

Visok stepen međusobnog povezivanja

može biti loš za stabilnost,

jer se onda stres može širiti kroz sistem,

kao epidemija.

Naučnici su ponekad kritikovali ekonomiste

koji veruju da su ideje i koncepti

važniji od empirijskih podataka,

jer je temeljna smernica u nauci:

Pustimo podatke da govore.
Ok. Uradimo to.

Tako smo počeli
sa bazom podataka koja sadrži

13 miliona vlasničkih odnosa od 2007.

Ovo je mnogo podataka
i zbog toga što smo želeli otkriti,

ko vlada svetom,

odlučili smo da se fokusiramo
na transnacionalne korporacije

ili skraćeno TNC.

Ovo su kompanije koje posluju
u više od jedne države,

i mi smo ih našli 43.000.

U sledećem koraku,
izgradili smo mrežu oko ovih kompanija,

tako da smo uzeli TNC-ove akcionare,

i akcionarske akcionare itd.,

sve uzvodno i uradili smo isto nizvodno

i završilo se mrežom
koja sadrži 600.000 čvorova

i milion veza.

Ovo je TNC-ova mreža koju smo analizirali.

I ispostavlja se da je struktuirana
na sledeći način.

Dakle, imate periferiju i centar

koji sadrže oko 75 procenata svih igrača

i u centru se nalazi
ovo malo ali dominantno jezgro

koje je napravljeno
od snažno povezanih kompanija.

Da biste dobili jasniju sliku,

razmislite o području jedne metropole.

Dakle imate predgrađa i periferiju,

imate centar kao finansijsku oblast,

onda bi jezgro bilo nešto kao

najviša zgrada u centru.

I već vidimo znake organizacije
koja se ovde dešava.

Trideset šest procenata
TNC-ova su samo u srži,

ali oni čine 95 procenata ukupnog
operativnog prihoda

celog TNC-a.

U redu, sada smo analizirali strukturu,

kako se onda ovo odnosi na kontrolu?

Dakle, vlasništvo
daje pravo glasa akcionarima.

Ovo je normalna predstava kontrole.

I takođe postoje različiti modeli
koji vam dozvoljavaju da računate

kontrolu koju dobijate od vlasništva.

Ako imate više od 50 procenata
akcija u kompaniji,

dobijate i kontrolu,

ali najčešće to zavisi
od relativne raspodele akcija.

I mreža je zaista bitna.

Pre oko 10 godina, g-din Tronketi Provera

je posedovao i kontrolisao malu kompaniju,

koja je posedovala
i kontrolisala veću kompaniju.

Shvatate ideju.

Ovo se završilo dajući mu kontrolu
u italijanskom telekomu

sa leveridžom od 26.

Tako da ovo znači da,
sa svakim eurom koji je uložio,

on je bio u stanju da pomera
26 eura tržišne vrednosti

kroz lanac vlasničkih odnosa.

Ono što smo zapravo izračunali
u našoj studiji

jeste kontrola preko TNC-ove vrednosti.

Ovo nam je omogućilo
da odredimo stepen uticaja

na svakom akcionaru.

Ovo je veoma mnogo u smislu

ideje Maksa Vebera o potencijalnoj moći,

koja je verovatnoća
nametanja volje pojedinca

uprkos otporu ostalih.

Ako želite da izračunate
protok u vlasničkoj mreži,

evo šta treba da uradite.

To zapravo nije toliko teško
za razumevanje.

Dozvolite da vam objasnim
kroz ovo poređenje.

Dakle pomislite o protoku vode kroz cevi

gde su cevi različite debljine.

Slično tome, kontrola teče
u vlasničkim mrežama

i sakuplja se u čvorovima.

Dakle šta smo pronašli nakon obračunavanja
sve ove mrežne kontrole?

Pa, ispostavlja se
da 737 najvećih akcionara

ima potencijal da kolektivno upravlja

sa 80 procenata TNC-ove vrednosti.

Sada zapamtite,
započeli smo sa 600.000 čvorova,

tako da ovih 737 najvećih igrača

čini malo više od 0,1 procenta.

To su uglavnom finansijske institucije
u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu.

I sve ovo postaje ekstremnije.

Ima 146 najboljih igrača u središtu

i oni zajedno imaju mogućnost
da zajednički upravljaju

sa 40 procenata TNC-ove vrednosti.

Šta bi trebalo da ponesete kući
od svega ovoga?

Pa, visok stepen kontrole koji ste videli

je veoma ekstreman po svim standardima.

Visok stepen međusobne povezanosti

najboljih igrača u jezgru

može predstavljati značajan sistemski
rizik za globalnu ekonomiju

i mogli bismo lako povratiti TNC mrežu

uz nekoliko jednostavnih pravila.

Ovo znači da su te strukture
verovatno rezultat

samoorganizovanja.

Ovo je vanredno vlasništvo koje zavisi

od pravila saradnje u sistemu,

tako da verovatno nije rezultat
pristupa od vrha na dole

kao globalne zavere.

Naša studija ''je utisak površine meseca.

To nije ulična mapa.''

Tako da bi trebalo da uzmete
tačan broj u našoj studiji

sa rezervom,

ipak, on ''nam daje mučan pregled

vrlog novog sveta finansija.''

Nadamo se da smo otvorili vrata
za više istraživanja u ovom pravcu

pa će preostali nepoznat teren
biti ucrtan u budućnosti.

I ovo polako uzima maha.

Mi vidimo hitnost dugoročnih

i dobro finansiranih programa
čiji cilj je razumevanje

našeg umreženog sveta
s tačke gledišta složenosti.

Ali ovo je putovanje upravo počelo,

pa ćemo morati da čekamo
pre nego vidimo prve rezultate.

Postoji još uvek veliki problem,
po mom mišljenju.

Ideje u vezi sa finansijama,
ekonomijom, politikom,

društvom, su veoma često ukaljane

ličnim ljudskim ideologijama.

Zaista se nadam
da ova perspektiva složenosti

omogućava pronalazak
neke zajedničke osnove.

Bilo bi stvarno odlično ako bi imala moć

da pomogne prekid zastoja nastao
suprotstavljanjem ideja,

koji izgleda paralizuje
naš globalizovani svet.

Stvarnost je veoma složena,
moramo se izmaći od dogmi.

Ali ovo je samo moja lična ideologija.

Hvala vam.

(Aplauz)