Dobre vesti o PMS-u | Robin Štajn Deluka (Robyn Stein DeLuca) | TEDxSBU

Ovaj govor je održan na lokalnom TEDx događaju, proizveden nezavisno od TED Konferencija. Svi znaju da većina žena malčice poludi pre nego što dobiju menstruaciju, da njihovi reproduktivni hormoni dovode do toga da njihove emocije neobuzdano variraju. Ali: vrlo je malo naučnog konsenzusa o predmenstrualnom sindromu. Kako navodi psiholog Robin Štajn Deluka, nauka se ne slaže oko definicije, uzroka, lečenja ili čak i samog postojanja PMS-a. Ona istražuje šta znamo i ne znamo o njemu - i zašto je popularni mit opstao.

Koliko ljudi ovde je čulo za PMS?

Svi, zar ne?

Svi znaju da žene malo polude

neposredno pred svoju menstruaciju,

da ih menstrualni ciklus izbacuje
na neizbežni hormonski rolerkoster

iracionalnosti i razdražljivosti.

Postoji opšta pretpostavka

da promene reproduktivnih hormona
izazivaju ekstremne emocije

i da je velika većina žena
pod uticajem toga.

E pa, ja sam ovde da bih vam rekla
da naučni dokazi kažu

da nijedna od tih pretpostavki
nije istinita.

Ovde sam da bih vam iznela
dobre vesti o PMS-u.

Ali najpre, pogledajmo koliko je čvrsto
ideja o PMS-u

učvršćena u američkoj kulturi.

Ako pregledate novine
ili članke u časopisima,

videćete koliko je široko prihvaćeno
da svi dobijaju PMS.

U članku u magazinu Redbuk
pod nazivom "Vi: bez PMS-a",

čitaocima je saopšteno da između
80 i 90 posto žena pati od PMS-a.

Magazin L.A. Masl
je upozorio svoje čitaoce

da 40 do 50 posto žena pati od PMS-a,

i da on igra veliku ulogu
u mentalnom i fizičkom zdravlju žene,

a pre nekoliko godina,
čak je i Vol Strit Žurnal

objavio članak o kalcijumu
kao leku za PMS,

postavljajući pitanje svojim čitateljkama:

"Da li se pretvarate u vešticu
svakog meseca?"

Na osnovu svih ovih članaka,
pomislili biste da mora da postoji

gomila istraživanja koja potvrđuju
svojstvo rasprostranjenosti PMS-a.

Međutim, nakon pet decenija istraživanja,

nema čvrste saglasnosti
oko definicije, uzroka,

lečenja, niti samog postojanja PMS-a.

Kako psiholozi najčešće opisuju,

PMS podrazumeva negativne simptome
u ponašanju, kognitivne i fizičke simptome

od ovulacije do menstruacije.

Ali evo gde postaje zamršeno.

Preko 150 različitih simptoma je korišćeno
za dijagnostifikovanje PMS-a,

a ovo su samo neki od njih.

Da razjasnim.

Ne kažem da žene
ne dobijaju neke od ovih simptoma.

Ono što hoću da kažem
je da dobijanje nekih od ovih simptoma

ne čini mentalni poremećaj,

i kada psiholozi smisle poremećaj

koji je tako neodređeno definisan,

etiketa na kraju postane besmislena.

Sa ovoliko dugom i širokom
listom simptoma,

ja bih mogla da imam PMS,
vi biste mogli imati PMS,

čovek u trećem redu ovde
bi mogao da ima PMS,

moj pas bi mogao da ima PMS. (Smeh)

Neki istraživači kažu
da morate da imate pet simptoma.

Neki kažu tri.

Drugi istraživači kažu
da su simptomi značajni

samo ako vas veoma ometaju,

dok drugi kažu
da su manji simptomi podjednako važni.

Godinama, pošto nije bilo standardizacije

definicije PMS-a,

kada su psiholozi pokušali
da naprave izveštaj

o stopi rasprostranjenosti,
njihove procene su se kretale

od pet posto žena do 97 posto žena,

tako da istovremeno skoro da niko
nije imao PMS i skoro svi su ga imali.

Sve u svemu, nedostaci metoda
istraživanja PMS-a su bili znatni.

Prvo, mnoge studije su tražile od žena

da pričaju o svojim simptomima
retrospektivno,

osvrćući se na prošlost
i oslanjajući se na pamćenje,

za šta je poznato da uvećava
izveštavanje o PMS-u

u odnosu na ono što se naziva
prospektivno izveštavanje,

koje podrazumeva vođenje dnevnika simptoma

najmanje dva uzastopna meseca.

Mnoge studije su se takođe fokusirale
isključivo na belkinje srednje klase,

zbog čega je problematično dovoditi u vezu
nalaze studija sa svim ženama.

Znamo da postoji snažna
kulturna komponenta u verovanju o PMS-u

jer skoro da je nepoznat
izvan zapadnih zemalja.

Treće, mnogim studijama nedostaje
korišćenje kontrolnih grupa.

Ako želimo da razumemo
specifične karakteristike

žena koje imaju PMS,

moramo biti u mogućnosti da ih uporedimo
sa ženama koje nemaju PMS.

I konačno, mnogo različitih vrsta upitnika
je korišćeno

u dijagnostikovanju PMS-a,
fokusirajući se na različite simptome,

trajanje i ozbiljnost simptoma.

Da bi obavili pouzdano istraživanje
o bilo kom stanju,

naučnici se moraju složiti
oko specifičnih karakteristika

koje sačinjavaju to stanje

tako da svi govore o istoj stvari,

što nije bio slučaj sa PMS-om.

Međutim, 1994. godine,

Dijagnostički i statistički priručnik
za mentalne poremećaje,

poznat kao DSM, srećom -

takođe je i priručnik za profesionalce
u oblasti mentalnog zdravlja -

redefinisali su PMS kao PMDD,

predmenstrualni disforični poremećaj.

Disforija se odnosi na osećaj
uznemirenosti ili nelagodnosti.

Prema ovim novim DSM smernicama,

u većini menstrualnih ciklusa
tokom proteklih godinu dana,

najmanje pet od 11 mogućih simptoma

moraju se javiti u nedelji
pre početka menstruacije,

simptomi se moraju poboljšati
kada menstruacija otpočne,

i moraju potpuno nestati
nedelju dana po završetku menstruacije.

Jedan od tih simptoma mora biti
sa ove liste četiri ponuđenih:

izražene promene raspoloženja,
razdražljivost, anksioznost ili depresija.

Drugi simptomi mogu biti
neki od onih sa prvog slajda

ili od onih na drugom slajdu,

uključujući simptome
kao što su osećaj gubitka kontrole

i promene sna ili apetita.

DSM takođe sada traži da simptomi

budu u vezi
sa klinički značajnom uznemirenošću -

treba da postoji
neka vrsta smetnji u radu

ili školi ili društvenim odnosima -

i ti simptomi i njihova ozbiljnost
sada treba da budu dokumentovani

vođenjem dnevnika
tokom najmanje dva uzastopna ciklusa.

I konačno, DSM postavlja zahtev
da emotivna uznemirenost

treba da bude više od jednostavnog
pogoršanja već postojećeg poremećaja.

Tako da je ovo napredak, naučno govoreći.

Sada imamo ograničeni broj simptoma,

potreban je
visok uticaj na funkcionisanje,

a izveštavanje i uvremenjenost simptoma
su postali veoma konkretno ustanovljeni.

Dakle, koristeći ove kriterijume

i pregledajući najskorija istraživanja,

vidimo da u proseku,

tri do osam procenata žena pati od PMDD-a.

Ne sve žene, ne najveći broj žena,

ne većina žena, čak ne ni puno žena:

tri do osam procenata.

Za sve ostale, varijable kao što su
stresni događaji ili radosne prilike

ili čak i dan u nedelji

snažnije predviđaju raspoloženje
nego oni dani u mesecu,

a to je informacija
koja je prisutna u naučnoj zajednici

od '90-ih godina.

2002. godine, moje kolege i ja
smo objavili časopis

opisujući istraživanja PMS-a i PMDD-a,

i nekoliko sličnih članaka se pojavilo
u psihološkim časopisima.

Postavlja se pitanje, zašto ovaj podatak
nije dopreo do javnosti?

Zašto ovi mitovi opstaju?

Pa, svakako da navala poruka
koje žene dobijaju

iz knjiga, sa televizije, filmova,
interneta, da svi dobijaju PMS

ima uspeha u njihovom ubeđivanju
da to mora biti istinito.

Istraživanja nam govore da što više žena
veruje da svi dobijaju PMS,

veća je verovatnoća
da će pogrešno izveštavati da ga ima.

Da vam objasnim
šta mislim pod time "pogrešno".

Možda ćete je upitati: "Da li imaš PMS?"

i ona kaže da,

ali potom, kada zatražite da vodi dnevnik

psihičkih simptoma tokom dva meseca,

nikakva korelacija neće biti pronađena
između njenih simptoma

i onih dana u mesecu.

Drugi razlog za istrajnost mita o PMS-u

ima veze sa uskim granicama ženske uloge.

Feministički psiholozi
poput Džoane Krisler

su iznosili tvrdnju
da preuzimanje etikete PMS-a

omogućava ženama da izraze osećanja

koja bi inače bila smatrana
nedostojnim jedne dame.

Gotovo univerzalna definicija dobre žene

je da je to ona koja je vesela,
puna ljubavi i brige za druge,

i nalazi veliko zadovoljstvo u toj ulozi.

PMS je postao dozvola da bude ljuta,
da negoduje, bude iritirana,

a da pri tom ne izgubi titulu dobre žene.

Znamo da će promenljive u sredini žene

pre dovesti do toga da se naljuti
nego njeni hormoni,

ali kada ona pripiše ljutnju hormonima,

oslobađa se odgovornosti i kritikovanja.

"O, nije ona takva.
To je izvan njene moći."

I dok ovo može biti korisno oruđe,
služi poništavanju značaja osećanja žene.

Kada ljudi odgovore na bes žene

mišlju: "O, to su samo oni dani",

znatno biva ograničena njena mogućnost

da bude shvaćena ozbiljno
ili utiče na promenu.

Ko još ima koristi od mita o PMS-u?

Pa, mogu vam reći da je lečenje PMS-a

postalo profitabilan posao u usponu.

Amazon.com trenutno nudi
preko 1 900 knjiga o lečenju PMS-a.

Brza pretraga na Guglu
će prikazati izobilje

klinika, radionica i seminara.

Pouzdani izvori medicinskih informacija
na internetu

kao što su VebMD ili Klinika Mejo
ubrajaju PMS u priznate poremećaje.

To nije priznati poremećaj,
ali ga oni navode.

Takođe navode i lekove
koje lekari prepisuju za njegovo lečenje,

kao što su antidepresivi ili hormoni.

Zanimljivo je da oba sajta kažu
da se uspešnost primene lekova

u lečenju simptoma PMS-a
razlikuje od jedne do druge žene.

Pa to nema smisla.

Ako imate određeni poremećaj
sa određenim uzrokom,

što bi PMS trebalo da bude,

onda bi lečenje trebalo da dovede
do poboljšanja kod velikog broja žena.

To nije bio slučaj sa ovim tretmanima,

a propisi FDA (Uprave za hranu i lekove)
kažu da, da bi se lek smatrao efikasnim,

veliki deo ciljne populacije

bi trebalo da primećuje
klinički značajno poboljšanje.

To uopšte nismo imali
kod ovih takozvanih tretmana.

Međutim, velika je finansijska dobit
od održavanja mita

da je PMS učestali mentalni poremećaj

i da se može lečiti.

Kada se ženama prepišu lekovi
kao što su antidepresivi ili hormoni,

medicinski protokol nalaže da dolaze
na lekarske kontrole svaka tri meseca.

To je mnogo poseta doktoru.

Farmaceutske kompanije
dobijaju neverovatnu zaradu

kada su žene u ubeđenju
da treba da uzimaju prepisane lekove

tokom celog svog plodnog života.

Lekovi u slobodnoj prodaji poput Midola

čak tvrde da leče i simptome PMS-a
kao što su napetost i razdražljivost,

iako sadrže samo diuretike,
sredstva za ublaživanje bolova

i kofein.

Daleko od toga da želim da ulazim
u raspravu oko čarobnih moći kofeina,

ali ne bih rekla da je smanjenje napetosti
jedna od njih.

Midol se od 2002. godine prodaje
kao Tin Midol za adolescente.

Usmereni su na devojčice na ranom uzrastu,

kako bi ih ubedili da svi dobijaju PMS
i da se od toga postaje čudovište,

ali čekajte, možete nešto preduzeti
u vezi sa tim:

uzmite Midol
i ponovo ćete postati ljudsko biće.

2013. godine, Midol je zgrnuo
48 miliona dolara prihoda od prodaje.

Dok je mit o PMS-u bio unosan za neke,

on donosi sa sobom neke
ozbiljno nepovoljne posledice za žene.

Kao prvo, doprinosi medikalizaciji

ženskog reproduktivnog zdravlja.

Polje medicine ima dugu istoriju
konceptualizovanja

ženskih reproduktivnih procesa
kao bolesti koja zahteva lečenje,

a uz ovo je išla određena cena,

uključujući suvišne porođaje
carskim rezom,

histerektomije
i prepisane hormonske tretmane

koji su više naškodili
nego što su poboljšali zdravlje žena.

Drugo, mit od PMS-u
takođe doprinosi stereotipu o ženama

kao iracionalnim i previše emotivnim.

Kada se menstrualni ciklus opisuje
kao hormonalni rolerkoster

koji pretvara žene u razjarene zveri,

postaje lako dovesti u pitanje
kompetentnost svih žena.

Žene su ostvarile izuzetan napredak
u svetu rada,

ali još uvek je minimalan broj žena
na najvišim instancama

u oblastima
kao što je vlada ili poslovanje,

i kada razmišljamo o tome
ko bi bio dobar direktor ili senator,

neko da poseduje kvalitete kao što su
racionalnost, stabilnost, kompetentnost

ko bi nam pao na pamet,

u našoj kulturi, to više zvuči
kao muškarac nego kao žena,

a mit o PMS-u doprinosi tome.

Psiholozi znaju da su raspoloženja
muškaraca i žena

u većoj meri slična nego što se razlikuju.

Jedno istraživanje je pratilo muškarce
i žene tokom četiri do šest meseci

i pronašli su da se broj
promena raspoloženja koje su doživeli

i jačina tih promena raspoloženja
nisu razlikovali.

I najzad, mit o PMS-u
sprečava žene da se suoče

sa stvarnim problemima koji im izazivaju
emocionalnu uznemirenost.

Pojedinačni problemi kao što su
kvalitet veze ili uslovi rada

ili društveni problemi poput rasizma
i seksizma ili svakodnevica siromaštva

su snažno povezani
sa raspoloženjem tokom dana.

Skrivanje emocija pod okriljem PMS-a

sputava žene u razumevanju
izvora svojih negativnih emocija,

ali takođe i oduzima mogućnost
da preduzmu nešto kako bih ih promenile.

Dakle, dobra vest o PMS-u

je da, dok pojedine žene dobijaju neke
od simptoma zbog menstrualnog ciklusa,

velika većina ne dobije
mentalni poremećaj.

One idu na posao ili u školu,
brinu se o svojim porodicama

i funkcionišu na normalnom nivou.

Znamo da su osećanja i raspoloženja
muškaraca i žena

više slična nego različita,
pa hajde da se udaljimo

od starog istrošenog mita o PMS-u i ženama
kao vešticama i prihvatimo stvarnost

visokog emocionalnog
i profesionalnog funkcionisanja

sa kojim velika većina žena
živi svakoga dana.

Hvala vam.

(Aplauz)