Мит о Пандориној кутији - Изолт Гилеспи (Iseult Gillespie)

Погледајте целу лекцију на: https://ed.ted.com/lessons/the-myth-of-pandora-s-box-iseult-gillespie

Пандора је била прва смртница којој је живот подарио Хефест, бог ватре. Богови су јој дали дарове језика, умешности и емоције. Од Зевса је добила два дара: особину радозналости и тешку кутију која је била чврсто затворена, да се никада не отвори. Али, какво то благо није могло видети људско око и зашто је она пазила на њега? Изолт Гилеспи истражује мистерију Пандорине кутије.

Лекцију припремио: Изолт Гилеспи, режија: Силвија Пријетов.

Радозналост:

благослов или клетва?

Парадоксална природа ове особине

била је персонификована за античке Грке

у митској личности, Пандори.

Према легенди,

била је прва смртница

чија је неутажива радозналост
покренула низ разарајућих догађаја.

Пандори је живот удахнуо
Хефест, бог ватре,

који је призвао у помоћ
своје божанске дружбенике

да би је учинили изузетном.

Од Афродите је добила
способност да дубоко осећа,

од Хермеса је добила вештину говора.

Атина ју је даривала великом умешношћу
и способношћу да уочава детаље,

а Хермес јој је дао име.

На крају, Зевс је Пандори
поклонио два дара.

Први је био особина радозналости,

која се угнездила у њен дух
и здушно је послала у свет.

Други је био тешка кутија,
китњасто оивичена, тешка

и чврсто затворена.

Али садржај, Зевс јој је рекао,
није био за очи смртника.

Није смела да отвори кутију
ни под каквим околностима.

На земљи је Пандора упознала и заволела
Епиметеја, талентованог титана,

коме је Зевс дао задатак
да створи свет природе.

Радио је раме уз раме
са својим братом, Прометејом,

који је створио прве људе,

али је осуђен на вечну казну
због тога што им је дао ватру.

Епиметеју је очајнички недостајао брат,

али је у Пандори нашао
дружбеницу ватреног срца.

Пандора је била одушевљена
животом на земљи.

Али, лако је било и одвући јој пажњу
и знала је бити нестрпљива

јер је имала жељу за знањем
и преиспитивањем окружења.

Често би јој ум одлутао
до садржаја запечаћене кутије.

Какво је то благо
које је било толико вредно

да га никада не смеју видети људске очи

и зашто га је она чувала?

Сврбели су је прсти да отвори ту кутију.

Понекад је била убеђена
да чује гласове који шапућу

и да садржај звецка изнутра,

као да се труди да се ослободи.

Њена енигма је почела да је излуђује.

Како је време протицало, Пандора
је све више била опседнута кутијом.

Деловало је као да је сила
ван њене контроле вуче ка садржају кутије,

који је одзвањао
њеним именом све гласније.

Једнога дана више није могла да издржи то.

Искравши се од Епиметеја,

нетремице је гледала у мистериозну кутију.

Бациће поглед унутра,

а онда се отарасити те мисли заувек...

Али, са првим пуцкетањем поклопца,
кутија се широм отворила.

Монструозна створења и грозни звукови

излетели су у облаку дима и заковитлали се
око ње, вриштећи и пиштећи.

Испуњена стравом,

Пандора је махала рукама у ваздуху
да би их навела да се врате у свој затвор.

Али, створења су изронила
у језивом облаку.

Осетила је налет слутње
док су се удаљавали.

Зевс је користио кутију као посуду

за све силе зла и патње које је створио -

а када су постале слободне,

нису се могле зауставити.

Док је ридала,

Пандора је постала свесна гласа
који је одзвањао из унутрашњости кутије.

Ово није било језиво шапутање демона,

већ тиха звоњава за коју је деловало
да јој олакшава патњу.

Када је подигла поклопац
по други пут и завирила унутра,

топао зрачак светлости
се уздигао и одлепршао.

Док је гледала у његово светлуцање
у тренутку буђења зла које је ослободила,

Пандорина патња се смањивала.

Знала је да се отварање кутије
не може променити,

али је поред зала послала и наду
да ублажи њихове последице.

Данас Пандорина кутија указује
на крајње последице

када се петљамо са непознатим,

али Пандорина неутажива радозналост
указује и на дуалност која лежи

у средишту људског преиспитивања.

Да ли треба да истражујемо
све оно што не знамо,

да копамо да бисмо сазнали што више,

или постоје неке мистерије

које је боље оставити нерешене?