Lov na piranu. (2006) (Ruski film) (Kliknuti cc za srpski prevod)

Pod maskom odmora, agent specijalne službe Kiril Mazur odlazi u područje na granici između Rusije i Kine kako bi uništio tajnu labaratoriju koja se nalazi na dnu jezera koje nije ucrtano ni u jednu kartu. Laboratorija je uništena, ali neočekivano Kiril pada u zarobljeništvo grupe odmetnika kojima upravlja trgovac oružjem Pahor. Pahor ima jednu strast. A to je, voli da lovi ljude po tajgi. Kiril i još nekoliko zatovrenika postaju Pahorova lovina.

1974. GODINA
ŠANTARSKA OBLAST

OBJEKAT 74/566 BIK

Ruke uvis!

Uzmi.

- Gde je tata?
- Tamo.

- Pa, kako je?
- Normalno.

- Šta je to?
- To je Radost života.

Šta imamo tu?

Tako...

- Ko je to?
- To je mama.

- Ovo?
- To si ti.

- A ovo?
- To sam ja.

A ko je ovo?

Lenjin.

Junačina!

Uzmi.

Ne otvarajte vrata!
Uzbuna!

Uzbuna, dejstvovati po crvenom kodu. Obući
zaštitno odelo, spremiti se za evakuaciju.

Trči!

Pažnja! Uzbuna! Crveni kod!
Evakuacija!

Pažnja na 16. nivou. Havarija po
crvenom kodu, evakuisati sve zaposlene.

Poslati grupu za deaktivaciju. Zatvoriti
prolaze, pripremiti se za karantin.

Ne smeš!

Pažnja! Uzbuna! Crveni kod!
Evakuacija!

Svi nazad!

Stoj!

Stoj!

Tata, tata!
Tata, tata, tata!

Tata, tata!

Trči!

Tata, tata!
Tata, tata!

Tata, tata...

Tata...

Tata!

Tata!

Bio jedan hrabri kapetan,
Mnogo je zemalja obišao,

Mnogo okeana izbrazdao,
Petnaest puta tonuo,

Sa ajkulama se borio,

LOV NA PIRANU

A ni okom nije trepnuo.

U nevolji i u boju,

Uvek je pevao pesmu svoju...

Stan Kirila Mazura, govorite
posle signala, hvala!

Druže kapetane, danas u 10.20
treba da budete kod načelnika.

- Obaveštava poručnik Popov.
- Kapras Mazur na telefonu.

Ali, jednom je kapetan,
U dalekoj zemlji bio,

I kao običan dečak se zaljubio,

Petnaest puta je crveneo,
Mucao pa bledeo,

Ali da se osmehne, nije se usudio.

Potamneo je,

Oslabio je,

A niko mu drugarski pevao nije...

Kiril Mazur, 20 godina diverzantskog
rada, kapetan prvog ranga,

po kopnenom, pukovnik.
25 borbenih operacija, 7 puta ranjen,

14 nagrada od naše
i 8 od drugih država.

Trenutno je instruktor
specijalnog odeljenja, Pirana.

Pirana?

Geografija operacija?

Predsednik je izjavio da će pitanje
predaje dela Šantarske oblasti Kini,

biti razmotreno tokom naredne tri
sedmice. Predsednik uverava da...

Hej, hej!

Sa odmorom ćeš, izgleda, da pričekaš,
Glagoljev je otišao u vaš odsek.

- A Zmaj pronađe najmutavijeg.
- Ne, ne mutavog, najboljeg! Tebe.

- Pet godina nisam bio na odmoru, mislio
sam u tajgu, u lov. - Posmatraj to

filozofski, kao beznačajnu sitnicu.
- Radi li to?

Mrzim svu tu zvaničnost. Tebi će
to da bude kao šetnja van grada.

Umesto odmora.

Rodno mesto... Hvala...
Videćeš rodno mesto.

Hvala.

- O čemu si ono govorio?
- Ne sećam se.

- Kakvo rodno mesto, Zarečensk?
- Pa...

- Kako si? - Dobro.
- Upoznajte se, general Glagoljev.

- Od ovog trenutka si raspoređen
kod njega. - Sedite, pukovniče.

Želim da shvatite, da je sve u vezi ove
misije , državna tajna.

To se odnosi i na vas, gospodo. Bilo
kakvo saopštavanje, namerno ili slučajno,

o mestu, vremenu i detaljima
operacije, bilo kome,

izuzev ovde prisutnima,
jednako je državnoj izdaji.

- To je normalno.
- Kartu!

Evo ovde, na dnu jezera, nalazi
se konzervirano tajno skladište.

Sa satelita je primećeno sumnjivo kretanje
oko objekta. Uzbuna može da bude i lažna.

Ipak, treba proveriti. Glavno je da
jezero, sa spornom teritorijom,

može da pripadne Kineskoj strani.
Zbog toga materijal skladišta treba

što pre deaktivirati, a posle toga
skladište uništiti.

To je Vaša misija.

- Treba mi pristup vašim arhivama i sve
informacije u vezi sa tim. - Ne treba Vam!

Vi ste samo vodič.
Sa Vama ide naš službenik.

- Kakav službenik? - Pozovite
Hmeljnicku. - Koju Hmeljnicku?

Upoznajte se pukovniče, kapetan
u rezervi, Hmeljnicka Olga Anatoljevna.

- Specijalista za hemijsko-biološka
istraživanja. - Pukovnik Mazur. - Zdravo.

Ako sam dobro razumeo, do tamo treba doći
tajno, znači splavom i pešice po tajgi.

- Jeste li Vi, gospođice, bili u tajgi?
- Nisam gospođica već kapetan.

U rezervi. Znači niste bili.
Biti vodič je jedna stvar, a dadilja...

Ne slažem se i na to ne pristajem.

Ubij ga, udario me je.

Ti shvataš ko su tvoji kupci?

I kako se odnosi prema njima?
A ona u restoranu šmrče kokain.

Kokain, kažeš.

Neka mi vrati prašak.

Slušaj ovamo.

Ta žena je moja.

Da je vaspitavam mogu samo ja.
Pipneš li je još jednom... ubiću te!

- Šta je sa robom, hoće li je uzeti?
- Moram da pozovem. - Pozovi.

- Bila si u zatvoru?
- Već smo na ti?

- Može li jedno indiskretno pitanje?
- O Vašem proračunu iz lifta? Trojka.

- Ali ne trudite se, niste po mom ukusu.
- Hvala, da ne brinem za svoju čast.

- Hteo sam nešto drugo. Šta se nalazi
u tom skladištu? - Nisam ovlašćena da

otkrivam takve informacije.
- Samo razgovaramo.

- Pristanite na obalu.
- Zašto?

- Vama čini veliko zadovoljstvo da stalno
pitate: Zašto? Dobro znate zašto! - Opet?

Nisam kriva za svoju fiziologiju
i ne vredi da me ubijate pogledom.

- Zar je to moguće? Takvu devojku nećeš
ubiti ni lopatom. - Dosadni ste.

- Ako može izvesno vreme bez Vaših
duhovitih primedbi. - Da se kladimo da...

-Pokušajte. - Pokušavam, a Vi me ne
terajte da pristajem svaka dva sata.

- To nas usporava. - Da?
A šta predlažete? Da imitiram...

Moglo bi.

Slušajte, ja znam da ne odgovaram
Vašim kriterijumima za drugaricu u borbi,

ali ne mogu da piškim stojeći, ne jedem
sirovo meso i ne otvaram flašu zubima.

- Zašto zubima? - I ne spasavam svet peti
put. Ili šesti, koliko beše imate medalja?

I nisam maštala o šetnji u društvu
grubog vojničine sa kompleksom supermena

i jednom jedinom vijugom!
- To je normalno. - Recite mi, Kiril,

jeste li se vozili nekada taksijem?
- Dešavalo se. - Eto, Vi ste vozač,

a ja sam putnik. Jedino treba da
me odvezete do određenog mesta.

Sada zaustavite, hoću da piškim.

Niste se vezali.

Drži, drži!
Eh ti, majmune...

Izvinite.

Pseto, ja godinama
čuvam zatvorenike,

a on meni: Izvinite.

Pa, Prohore Petroviču...
Muve, Ingrami,

M4, dobra stvar, standardna verzija.
Fabr, Prohore Petroviču?

- Dobra, pozdana stvar.
- A šta je to?

To je posebna porudžbina,
specijalno za Vas

Dobra stvarčica... i skupa,
Prohore Petroviču. Dakle...

Precizna optika, na boku imate laserski
nišan. - Odlično. - Lepa stvarčica.

- Leži kao salivena.
- Daj je ovamo.

Žgutov, meni govore da ti
želiš da prekineš igru.

- Zašto da prekinem? Samo da odložim. - Da?
- Govori se da dolazi kontrola iz Moskve.

Dobra, baš dobra,
koliko brzo puca?

- 1800, Prohore Petroviču.
- A nišanska daljina? - 1500. - Dobra!

Za nedelju dana, kada sve prođe, takvu
ću ti divljač doterati! To ti obećavam.

Dobra, da. Dobra, dobra.
Žgutov, jesi li uzeo novac?

- Slabo čuješ? Jesi li uzeo novac!
- Jesam. - To je sve. Na posao.

Dobra puška, samo nišan nije podešen.
Gađao sam te u čelo, a pogodio uvo.

- Našteluj to, Sančo.
- Uradiću, Prohore Petroviču.

Reci, Ibrahimuška.

Sve ide po planu. Do tamo ćemo na
terencima. Ovde čeka avion, na granici.

- Šta je ovo? - Stara železnička
pruga. Odavno se ne koristi.

Otkaži igru.

- Kuda vodi ova pruga?
- Saznaću.

Upozorio sam te, Prohore, ako dogovor
propadne, moj brat će se naljutiti.

Ibrahimuška, ti to mene plašiš?

Ja se tvojih bitangi ne plašim,
ja sam mnogo veća bitanga.

Roba posle igre. Hoćeš lešnike?
Kako god želiš.

- Stigli smo tačno po redu vožnje.
Dalje ćemo pešice. - Daleko?

Osam kilometara.

Šta da se radi, idemo.

Ako zaostanete,
uvek možete pozvati taksi.

Sedam metara, najviše.
Spremna?

- Pomoći ću ti. - Već smo na ti?
Hvala, neme potrebe, sama ću.

Sada možeš da mi kažeš kakvo
nas zadovoljstvo čeka unutra?

- Šta kažeš, Mišenj, dobra mladica,
zar ne? - Dobra, nemam reči.

Sramota, oprosti Gospode,
devojka u takvom odelu!

- Mome oku ne smeta.
- Ti radi ono što ti se kaže.

Da, završeno je sa Rusijom.

Čim su počeli da se krste
sa tri prsta, kraj joj je došao.

Stigli smo. Dragi gosti,
osećajte se kao kod kuće.

- Onda bih uzeo nevestu.
- Hajde, Mišanj, obraduj momke.

Kuzmiču, ko je to?
Je li riba?

Šta bi drugo bilo?

Ti bi, vepriću, hteo u repu?

Životinje u staji moraju da ćute
ako ih niko ništa ne pita,

jedu šta im se da, ne galame
i ponašaju se pristojno.

- Tiho, tiho, smiri se.
- Ne smeš, ne smeš plakati.

Izmlatiće vas motkama
Ne sme se plakati, ne sme.

Ovo je Tenor.

Odavno je ovde.

Odavno ovde leži i prilično mu je loše.
Onaj tamo je pobegao iz zatvora.

Sa jedne robije u drugu, zamisli.

- Ovde niko neće da razgovara sa tobom,
svi se plaše. - A ti si hrabar?

Ne, ja sam glup.

- Šta ti je sa rukom?
- Postavljao sam pitanja, kao i ti.

Shvatam.

Smiri se, smiri.

Petnaest puta tonuo.

Sa ajkulama se borio.

A ni okom nije trepnuo.

- Kako si? Jesi li u redu?
- Već smo na ti?

Znači, u redu si.

U kakvom redu?
Ništa ne razumem... Košmar.

Je li ovo vremenski skok?

Gde smo mi? U 19. veku?

Ni slučajno.
Lonče je od aluminijuma.

Onaj tamo ima patike,
u najgorem slučaju, 20. vek.

Kao da je neka ratna igra...
Spavaj sad, sutra ćemo shvatiti.

Misliš da će nas uskoro pronaći?

Spavaj.

Pa, pričaj momče.
Ko si? Odakle?

- Imate moje isprave,zašto se pravite
ludim? - Šta si tražio u jezeru?

Poželeo sam da se okupam.

Da se okupa... A eksplozija
je da se brže osušiš?

O čemu ti to? Dedice, dođi sebi.
To je sigurno bio neki vaš riboktradica.

Ja sam, golube, od rođenja pri sebi.

Nećeš, znači, milom?

Nećeš... I to je za ljude!

Uznemirio si me, za srce prirastao, žao
mi je sa Petruhom da te nasamo ostavim.

Imam osećaj da on tebe ne voli.

Eto... vidiš?

Pa, popričajte vas dvojica.

Natenane.

Adut je potrošen.

Sada ću te izrezati na parčiće.

Evo ti sedmica karo!

A ovo za Mišanja.
Sada, desetka herc!

Žandar pik... prihvati.

Novu sam uniformu isprljao.

Uhvati keca!

Dobro je! Dosta! Ubićeš ga...
Prohor bi nam svima kožu odrao...

Hajde momci, stavite ga na sunce.

A ti ne galami.

Sam si kriv jer ne znaš da se
ponašaš, bezobraznik!

Mišanju našega si ubio, nije lepo.

Ako se, labude moj, ne smiriš,

predaću te Petenjki,
on čak i devojke voli da bičuje.

Nekad se tako zanese,
da jadnice i umru.

Oprosti, Gospode. Sada ćeš
i sam saznati. Hajde, Petenjka!

Pa, nekrste, jesi li se probudio?
Spreman za drugu rundu?

Petruš, klima glavom,
spreman je! Hajde!

Ah ti, lepotice moja...

Dobra si...

Kuzmič...

- Zdravo, gospodine, dobro došao.
- Zdravo. Ima li posla?

- Nije zec da pobegne u tajgu. Ima posla.
- Je li sve spremno? - Sve. - Proveriću!

Zdravo.

- Zdravo i Vama, Prohore Petroviču!
- Dođite ovamo, dođite...

Polako, polako...
Jedan po jedan...

Žene!
Hvatajte!

Lepo, zar ne?

Da, lepo je.

U ovo doba godine nebo je ovde
naročito zvezdano.

Kaže se da ljudi mogu beskrajno da
gledaju u plamteću vatru i tekuću vodu,

a ja mogu beskonačno da gledam
u noćno nebo. - Hoćeš?

Kant je rekao da postoje dve stvari
koje ga neprestano iznenađuju:

Zvezdano nebo nad našom glavom,

zaboravio sam ono drugo.

Dan je prošao, sunce sa visine
odlazi u daleke zemlje...

Zašto mi krila nisu data,
da se trkam sa njim neprestano.

- Da...
- Da.

Ima, doduše, i jačih stvari
od Geteovog Fausta.

Da, vidim.

- Ovaj je taj koji je Mišanju našega
smirio? - On, Prohore Petroviču.

Oslobodi ga,
ali ne sada... ujutru.

Kirile, kako si?
Boli li te mnogo?

- Boli li te ovde?
- Već smo na ti?

Znači, dobro si... ste.

- Hajde, pričaj putnice.
- Šta?

Znaš i sama.
Šta je u skladištu?

- Potpisala sam dokument
o neotkrivanju tajne. - Dakle?

- Radiopolientermanit gvožđa,
Radost života. - Udariću te!

Stvarno radiopolientermanit gvožđa,
biohemijska supstanca koja mešanjem sa

crvenim koncentratom žive, stvara gas
koji stupa u reakciju sa belančevinama...

- Stvarno ću te udariti.
- Dobro, dobro. Kada dospe u vazduh,

sva jedinjenja sa belančevinama,
raspadaju se na sastavne delove.

Ti radovi su vođeni
do 1974. godine.

Tada je stradao sav personal ove
laboratorije, rad je prekinut,

laboratorija je potopljena.
- Koliko je to opasno?

Veoma.

Tri miligrama uništava sva živa bića na
površini od 100 kvadratnih kilometara.

Neutrališe se običnom vodom.
Kirile, ako bi ta supstanca...

dospela u pogrešne ruke...

mogla bi da strada
polovina čovečanstva.

A u pravim rukama?
Celo čovečanstvo?

Već smo se dogovorili da
pokušate bez duhovitih upadica.

Opet se tuku.

Napred, Pavluša!

- Oni imaju tu stvar.
- Kakvu stvar?

Tu tvoju... Radost života.

Kako znaš... znate?

Dok sam bio u jarmu, video sam decu
kako se voze na gvozdenom sanduku.

Na njemu je bio amblem
kao u laboratoriji.

Jesi li sve deaktivirala?

Dva kjontejnera su nedostajala. Trebalo
je da ih bude devet, a bilo ih je sedam.

- Šta će tim ljudima Radost života?
- Retoričko pitanje.

Jedan od pridošlih je očigledno Arapin,
drži se po strani, malo govori.

Verovatno je kupac.

Nije bitno, uskoro će se aktivirati
radioodašiljač na satelitskom telefonu.

Već sutra će vojska biti ovde.

To je normalno.

Gospodo, vi ste ovde da biste uzeli
učešće u veoma zanimljivoj igri.

U detinjstvu ste se igrali Kozaka
i razbojnika. Pravila su jednostavna.

Helikopter će vas istovariti 40 Km
odavde. Po meni, 40 Km je dobra fora.

- A ako neko ne bude hteo?
- A kako...

- Prohore Petroviču, doterao sam.
- Idiote, hteo sam da ga pitam za ime.

- Pavel. - Sada više nije bitno. Već je
izgubljen. Da... izgubljen. Gde sam stao?

40 kilometara. 40 kilometara,
drugovi moji, to je 5 sati prednosti.

Svakome savetujem da ih pametno
iskoristi. Kretanje je život.

Zašto ste neveseli? To je jedinstveni
doživljaj. Osetićete vrednost života.

Tek se na kraju života diše punim plućima.
Ništa svetlije u svom životu nećete osetili.

Stojte psi! Ubiću je!
Stoj! Stoj!

- Smiri se, smiri! Polako...
- Stoj! Mislite da sam ja mirna žrtva?

- Stojte svi!
- Smiri se. - Stoj!

Pseto! Ne smeš!
Ne smeš mene da diraš! Psu!

- Dođi meni, dođi... - Niko...
- Uplašio je moju curu. - Ne smeš!

Tenor Igor Lukič, odlično peva,
vrlo dobro, vrlo...

Preporučujem Vasiljeve, Pal Palič
i Viktorija, kako beše po ocu?

Nije bitno.

Zima, pravo ime niko ne zna,
kako se zoveš?

Strpi se, saznaćeš.

Tu su i premije, Kiril i Olga.

Vojniče, ti si me sinoć
lepo zabavio.

Zato ćete dobiti bonus.

Daću vam noževe, prave.

Zbog čega se osmehuješ?
Možda hoću... da izjednačim šanse?

Jesam li ja neka zver?

- Umeš da se služiš nožem, vojniče?
- Niko se nije požalio. - To je dobro.

- Ima li neko kakvu molbu?
So, papričicu... - Duvan.

Duvan... Teško da ćeš se uoči
smrti napušiti. Nema veze, daj!

- Ima li još molbi? Debeli?
- Ima li prezervativa u vašoj radnji?

Ti to ozbiljno?

A šta će ti...
Aha, naš čovek!

- Imaš?
- Imam. - Daj.

Koristi ih umereno.

To je sve?
Do susreta!

Ljuska!

Vi se, Prohore Petroviču,
ovamo više ne vraćate?

Bolje malo u stranu, znaš
da jednom godišnje i štap opali.

A šta sa domaćinstvom da uradim?

Razumem, uradićemo tako.

- Kuzmič, jesi li živeo u džungli?
- Gde? - U džungli!

- Nisam.
- Zanimljivo je.

- Svi u automobile!
- S Bogom, momci!

Vidimo se.

Tišina.

Đavoli, trkom!

Idemo. Gledajte gde stajete!

Stoj!

Daj džak.

- Vidiš tamo, na uzvišenju,
onu jelu? - Da.

- Idite i čekajte me tamo.
- A ti?

Dok je sa njima Evenk sa psima,
nemamo šanse da pobegnemo.

Drži.
Ustaj rođeni.

- Ja... mogu ja još. - Ustaj!
- Odmah. Mogu ja... - Krenite!

Hajdete!

Oprosti, tatice.

Vratiće se.

To je normalno.
Tiho!

Da, sve zanimljivije
i zanimljivije.

- Izgleda da se ne kreću.
- Prave odmor.

- Živ si!
- Sumnjao si?

- Ovo je za Vas.
- Nije loše. - Nije ni dobro.

Bojim se da nije originalno,
ali imamo problem.

- Da?

Prate nas ovakvim spravama.

- To je radar. Predajnici
moraju biti negde kod nas. - Gde?

Ne pomerajte se.

Još jednom.

Hajde!

To je normalno.

- Nemamo mnogo vremena, moramo
kroz močvaru. - Ne mogu više.

Ustaj!

Kreni prvi! Kojima je stalo do života,
kroz močvaru! Kreći! Hajde, hajde.

Ustaj! Ustaj!

Ne mogu više.

Hajde!

- Kako su saznali za ovo? Sami
se dosetili? - Odmor se otkazuje.

Đavoli, trkom!

- Ko je on, zapravo?
- On je podmorničar.

Stoj!

- Uskoro ćete stići do reke, tamo me
čekajte. - Vući ćeš ga? - Ne.

Uzmi.

- Ne bih mogla. - On to ne zna.
Hajde, hajde, što brže!

Tamo je, tamo!

Zimo, gade!

Tebe niko nije učio u detinjstvu,
da ne sme da se uzima tuđe?

- Nije mi prijatno kada ti imaš pušku.
- Još jedan takav trik...

I naljutiću se, jasno?
Idemo!

Čemu to?

Nisi se nikada igrao Indijanaca?

Što bi rekao jedan heroj iz knjige,

u mom davnom detinjstvu:

Mi prihvatamo bitku!

Jednostavno, trčanje nije
prikladno u mojim godinama.

- Vika, da mi pozajmite pertle?
- Da.

- Vi to ozbiljno?
- Apsolutno.

- Tetiva od nje je predivna. - Meni kratka
kosa ne liči, i majka me je odvraćala.

U osmom razredu sam se ošišala, bila sam
ovako četvrtasta, trbalo je pola godine...

Pa, jednom se mora,
kako kažeš.

Evo, biće ručka.

Kiril...

Kiril!

Kiril... a da ne idete?

Ne idi.

Ne brini, sve će biti u redu,
ujutru ćemo se vratiti.

Hoćeš...

Hoćeš...

Hoćeš da ti i ja...

Šta?

Ništa.

Prijatna žena. Slušaj, kada se
vratimo, ja ću je držati, a ti...

Razmisliću.

U Kustanu sam imao
partnerku... Nela Pavlovna.

Riđokosa... Jabuku uzme u ruku,
čašu soka iscedi.

- To je žena.
- Kako se zoveš? - Zima.

- To ti je nadimak, a ime?
- Zima.

Stani!

To je normalno.

- Brzo ću se vratiti.
- Hajde.

Prohore Petroviču,
živeli.

- Zašto si tako sumoran?
- Gde je roba?

Već sam ti rekao, posle lova.

A šta je ovo bilo?

Ovo je... onako. To još nije lov,
ovo je igra. Strpi se, Ibrahimčik.

Ja sam sada Čeburaška.

Školu sam završio u Taškentu.

- Otac mi je tamo bio premešten.
- Ja sam u Taškentu drugi put ležao.

Načelnik zatvora je bio...

Musail Rustamovič Fajzulajev,
duševan čovek.

Ćelav, kao žensko koleno, stalno se
raspitivao o knjigama koje sam čitao,

o majci, o prvoj ljubavi...
A poginuo je glupo.

Pregazio ga automobil.

- Tamo je sa Prohorom
i jedan moj dužnik. - Ko?

Žgutov, Vasilij Stepanovič.
Čuvar u mom paviljonu...

- I? - Ako bude prilike,
Žgutov je moj!

Drži čvrsto psa!

Dotuci ga!

Ne njega, psa. Idiote.

Prohore...

Ne diraj to, ne diraj!

Ne pomerajte se!

Ne pucaj! Ne pucaj!
Zašto trošiš metke?

- Nije on takva budala da sedi tu.
- Eh ti... ko si ti?

Kakva sam ja budala. Zašto sam te uopšte
slušao? Sedeli bi sada u Piteru, ovako...

Brata odavno nije videla.
Pa, jesi li ga videla?

A onaj heroj...

Misliš da će nas spasiti?
Spasiće sebe. Mi objavljujemo rat!

Ko to, mi? Nisu me tome učili,
uostalom ja sam lekar, dečiji.

- Mislila sam da si muškarac.
- Ti ćuti, ako već nemaš mozga.

Sve će nas ovde pobiti.

A ja hoću da živim, da radim.
Za tri godine biću šef odeljenja!

A taj heroj neka trči,
ako mu se sviđa da bude heroj.

Meni se sviđa da
doživim duboku starost.

- Ne ljuti se, to je moja igračka.
- Tvoja. Ko uhvati taj i jede.

Sačekaću ovde.

Ko si ti?
Podmorničar?

Čuješ? Izađi,
narodni osvetniče!

Evo, šaljem ti poklon.

Gde li si?

- Tako ga, Prohore Petroviču, nećeš videti.
- Nego kako? - Nikako, ako sam ne poželi.

Specijalac?

Ili nešto slično.

Gde ti je municija, borče?
Loše si se, brate, opremio.

Čini mi se da on sada prema onom
drveću ide, trofeje da skuplja.

Ko je to tako precizan?

Neka ide dođavola ovaj lov.

Da ti pomognem,
Vasilije Stepanoviču?

Nije te ničemu naučio tvoj
dvostruki život. Ničemu.

Da popušimo?

Baci pušku!

Udalji se od njega.

Spusti oružje.
Polako.

Prošenjka, našla sam ga.

Mornaru! Halo!

Jesi li uvek tako
stidljiv sa ženama?

A ni okom nije trepnuo...

Gde si?

Ti?

Plašiš se?

Mirno, mirno...

Hopa...

Prošenjka, mili, dođi brzo ovamo, da
vidiš koga sam još našla. Probaj sad ti.

Hajde, kreni na mene. Hopa, ko se
još tako bije? Probaj još jednom, hajde.

Hajde. Da priđem bliže?

Nije čak ni zanimljivo!

Olja!

Ovde je zadržavanje zabranjeno!

Jesi li sa mnom ili sa njima?

Razumem.
Zbogom.

Hvala.

A gde je doktor?

Jasno. Praznični doručak
se odlaže. Idemo svi.

Idemo, idemo!

Sivi, jesi li tu?

Dakle ovako, poveži se sa
helikopterom. Svi na oružje...

Svi... gubernator, milicija...
Svi, svi. Potreban mi je. Živ!

Pipne li ga ko prstom...

Ubiću ga.

Svi đavoli, lov počinje.
Trkom!

Šta je sad?

- Rastopio se naš čovek od gvožđa.
- On nije od gvožđa.

Zašto stojite, rođene?
Ručak još niko nije ukinuo.

Posle ćemo spasavati svet.

Kiril...

Meni je tamo Žgutov,
moj bivši šef, poklonio nešto.

- Mobilni, verovatno?
- To je aparat satelitske veze... radi!

- Možda možeš da zazvoniš nekome?
- Kome? - Mami! - Pokušaću!

- Dobila sam.
- Govori. Veza je skupa.

- Halo, halo... Alfa, ovde BS-30, kako se
čujemo? Halo... Alfa? - BS-30 je na vezi!

- To jest Olga, čini mi se... - Kako?
Šta ti se čini? - Uključite drugu liniju!

- Da... halo, halo... BS-30, ovde Alfa.
- Sada se čuje. - Halo, halo!

- Ko je to? - Kapras Mazur.
- Mazur, jeste li vi ludi, nešifrovano?

- Gde vas je to đavo odneo?
- Nemam pojma gde smo.

Negde u Šantarskoj oblasti.
Pelengujte!

- Potrudite se da izvestite po propisu!
- Izveštavam: Objekat uništen.

Deo preparata deaktiviran. Drugi deo
ukraden od strane nepoznatih osoba.

- Njima rukovodi izvesni Prohor.
Na nas je organizovan lov. - Kakav lov?

- Gde se nalazite, đavo vas odneo?
- Ne znam, negde u tajgi. Mi i dva civila.

Halo!
Halo! Halo!

Halo!

Crče.

- Koordinate otkrivene? - Da!
- Dajte kartu! - Ovde.

- Treba organizovati spasilačku akciju.
- Jeste li Vi sišli s uma? Tu ne mogu biti!

To je 300 Km od objekta.

Slušajte, nikakvog razgovora nije bilo,
niko nije zvao. Naši su ljudi poginuli.

Njih ne može biti, oni zvanično nisu tu.
Zato što zvanično ne sme biti tog jezera.

Zvanično ne sme biti tog skladišta.
Ne smemo dozvoliti da infirmacija procuri.

- Ali Mazur je rekao da je deo preparata
ukraden! - Nisam čuo. Gde je izveštaj?

Koji Mazur? Da li nam je od toga hladno
ili toplo? Bitno je da je objekat uništen!

Za tri nedelje to će biti Kineska
teritorija i baš me briga šta se dešava

negde na drugom kraju sveta.

Ne treba da dižemo galamu i izvodimo
bilo kakve... spasilačke akcije.

Vi shvatate da će sve isplivati, sve!
Biće to međunarodni skandal!

Shvatate, pukovniče?

Ne baš.

Shvatate pukovniče!

- Jesu li te čuli? Jesu li
shvatili da si ti? - Ne znam!

Tiho!

Svi za mnom, brzo!

Ne provirujte!

Možda su naši?
Čuli, utvrdili koordinate...

Nisu naši, Olja.
Svi naši su ovde, pod drvetom.

Idemo svi.
Krećimo se, krećimo!

Sve ćemo sakupiti, znaš me!

Đavoli, trkom!

Trkom! Trkom!

Življe!

Četvoro, dva muškarca i dve žene, stići
će ti fotografije. Za muškarce plaćam

po sto za glavu. Razumeš? Slušaj dalje,
roba je već na mestu, kada ih pokupimo,

tek je onda isporuči,
kako je dogovoreno.

- Rekao si da idemo po robu,
a ona je već na mestu. - Hoćeš?

Dovodiš u opasnost naš posao,
a ja to neću da dozvolim.

- Plašiš me, Ibrahimuška? Šta imamo?
- Prošli su ovuda, znači da idu ka prelazu.

- Pozvaću brata. - Zovi, Ibrahimuška.
- Otkazujem dogovor!

Halo! Samire, čuješ li?
Halo... Samire... Sa...

Samire... Samire, ja plačem!

Moram da ti saopštim strašnu vest.
Tvoj brat više nije sa nama... Da.

Samire, i meni je bio kao brat. Kunem se
da ću naći i kazniti ubicu... Razumeš?

Da, Samire, neću dozvoliti da išta ugrozi
naš posao. Hrabro, brate, ja sam sa tobom.

- Noćas su se čula šest helikoptera.
- Da? - Neko naselje je blizu.

- U tajgi nemaju gde da dolivaju gorivo.
- Gospode, zar smo uspeli? - Oprezno!

Neće nam dozvoliti da izađemo
iz tajge, veoma će se potruditi...

- Vratni pršljen.
- Možda neka udlaga?

Koliko može živeti?

Dan, dva... bez medicinske pomoći.

I šta...

šta da radimo?

- Kirile, njoj je loše, kašlje krv.
- Donesi mi dve grane, ovolike.

I načupaj travu.
Hajde, biće sve u redu. Hajde!

Odmah... odmah mila.
Brzo će... strpi se samo malo.

Odmah će ti biti lakše... Odmah.

Ne boli me...

Više me uopšte ne boli.

Reci mi...

Reci mi, kako se zoveš?

Zovem se Kolja...

Kolja.

Našla sam!
Samo, jedna je malo kriva...

Stoka, zar ne...
Reč iz ukrštenice, pet slova.

Spojite me sa policijom Šantarska.
Šan-tar-ska...

Možete li da budete jasniji? Šta pričate,
kakvi turisti? Ceo okrug bruji o tome.

Razumem.

Naravno.

Vidite, ovde je iz zatvora pobeglo četvoro
opasnih prestupnika i teroriše čitav kraj,

tako da bi za tog Vašeg turistu bilo dobro
da se prilikom susreta sa mojim ljudima

ponaša pristojno. - Za Vaše ljude bi
bilo dobro da se ponašaju pristojno,

možda bi im to povećalo šansu da prežive.
- Izvinite, ne mogu dalje, imam stranku.

- Avion za Šantarsk, hitno.
- Ljudi... na tanjiru.

Gospode, stigli smo.

Kad bi samo znali, gde?

- Pa, hoćemo li samo da stojimo?
- Ja odlazim.

Nećemo dalje istim putem.
Vi ćete u Moskvu, a ja na dno.

Grad je blizu. Ako budete imali
nekih problema, biće mi zadovoljstvo

da vam pomognem.

Pa, kako želiš.

Izgledamo strašno.

Sada sve zavisi od ličnog šarma,
a ti znaš da to imam.

- Ko ste vi?
- Turisti.

- Šta si malopre rekao, nisam čula?
- Odmah, samo da vežem psa.

Samo da veže psa.

Šta treba?

Hoćeš da kupiš automat?

- Koliko tražiš? - Hiljadu i nešto
od odela. - 500, više ne damo.

To je normalno.

Zdravo, gazda.

- Zdravo. - Može li da se telefonira?
- Hoćeš nešto da naručiš?

Dva šašlika i dve kafe.

- 324 rublje, okruglo.

Dobro.

- Mogu li sada da telefoniram?
- Izvini drugar, nema telefona.

- Imaš tačno dve sekunde da kažeš gde
je najbliži telefon. - Tri bloka odavde.

Tu je pošta. Možeš da zoveš
Ameriku, Afriku, majku đavolovu!

- Kafa. - Sačekaj me ovde. Ako su
objavili poternicu, tražiće dvoje.

- Ja ću sa tobom.
- Sa mnom je opasno, čekaj ovde.

Neću da ostanem ovde sama.

Da ostanem sa tobom?

Idi.

- Čujte uvaženi, gde je ovde pošta?
- 40 minuta odavde, ako uhvatite prevoz.

Je li neki praznik danas.

Izgubio si nekoga, mornaru?

- Zašto rublja?
- Molim? - Zašto rublja?

Za sreću.

Otac mi je dao.

- Imaš li ti oca? - Da.
- Šta je on? - Hemičar.

- Stvarno? - On je naučnik, zato sam i ja
postala hemičar. Majka je želela da ja

radim na televiziji kao ona, a ja sam se
sama upisala. - I moj otac je hemičar.

- Da? - Da. - Kakva slučajnost.
- Slučajnost, da. Zanimljivo.

- Slažu li se dobro?
- Da, veoma! - To je lepo.

A Vi...

Vi ste je mnogo voleli?

- Ne, slušaj, ti nisi hemičar.
- Jesam. - Ti si psihoanalitičar.

Izvinite.

Majke se uopšte ne sećam, imao sam
tri godine kada je umrla, a ona...

Ne sećam se, otac me je podigao.
Znaš kakav je moj otac bio...

Snažan. Bio je visok.
Ja nisam na njega.

On je mene na ramenima nosio u školu,
veruješ li? Dve godine... Dve godine

svakog dana na svojim ramenima.
Svi su mi zavideli. Svi, cela škola.

- Da? - A naša učiteljica, Larisa
Nikolajevna, bila je zaljubljena u njega.

A šta je sa njim danas, je li živ?

Ne, devojko moja, njega su ubili.
Ubili su ga kada sam imao osam godina.

Zato što je laboratorija kojom je
rukovodio, ona ista... tamo se desila

havarija i onda su ih sve zatvorili u sobu,
kao pauke u teglu i potopili... Shvataš?

Sve, sve, sve, tek tako.
Vrlo prosto, ali zato vrlo efikasno.

Preživeo je samo jedan dečak kome je bilo
tek osam godina. On je posle pričao o tome.

Pričao, pričao, niko mu nije verovao.
U našoj zemlji toga nije moglo biti.

Zato sve svoje pokušaje, da u meni vidiš
nešto ljudsko, nabij sebi u zadnjicu!

Jesi li me razumela?
Jesi li?

- Dakle? - Restoran. Prvi na ulazu u grad.
Četiri leša. Tri sa prostrelnim ranama.

- Naoružani su i nalaze se na saveznim
poternicama. - Četvrti? - Vlasnik. Povreda

glave tupim predmetom, verovatno telefonskom
slušalicom. - Znači, momak je u gradu? - Da.

- Zašto nije telefonirao? - Zadivljen sam
vašim spokojstvom. Vaš čovek šeta gradom,

ubija ljude levo-desno... - Ima li
otisaka na slušalici? - Samo vlasnikovih.

Treba naći svedoke.

Hajde... Hajde, hajde!

Budala... Treba ga iseći na komade.

On je zauzet, zauzet.
Tebi govorim... zauzet! Dođavola!

- Zima, ja mu kažem da si zauzet,
a on ne sluša. - To je normalno, Svrako.

- On se nikada ne pozdravlja.
- Argentina-Jamajka, 2000. godine.

Samo rezultat ne govori,
nije interesantno za gledanje.

Tata, tata...

- Tata, mogu li da uzmem tvoj auto?
- Zašto? - Devojke idu na vodopad.

- Neka Svraka pođe sa tobom.
- Ta-ta... - Rekao sam da pođe.

2003. ne gledaj, uznemirićeš se.

Znam gde je ona. Među momcima
se raščulo ono od jutros u restoranu.

Idem sa tobom.

Šta će ti to?

Želim da vidim Prohora Petroviča.

To je normalno.

- Ko si ti? - Deda Mraz. Šta gledaš?
Imam unutra poklon za gazdu, pogledaj!

Spusti automat, momče.

- Ima li mnogo ljudi unutra? - Mnogo.
- To je loše. Daj toki-voki ovamo.

- Uzmi toki-voki od drugoga.
- Uzeću od tebe. Baci pištolj.

- Baci!
- Šta to radiš?

Ja sam!

Zima!

- Da? - Dopremio sam,
kao što sam obećao.

Sunce sija, vreme je za umiranje.
Je li strašno?

Srećnica. A ja ne osećam
strah. Ni bol... veruješ?

Vidiš? Ništa.

Izvini brate, ništa lično,
moje vreme ratovanja je prošlo.

Želim da putijem po svetu, ćerku postavim
na noge, a karte ovde samo prohor prodaje.

Bio jedan hrabri kapetan.
Mnogo je zemalja obišao.

Mnogo okeana izbrazdao.

Petnaest puta tonuo.

Sa ajkulama se borio.

A ni okom nije trepnuo.

U nevolji...

I u boju.

Uvek je pevao pesmu svoju.

Kapetane, kapetane, osmehnite se.

Jer osmeh je zastava broda.

Kapetane, kapetane, utegnite se.

Samo se hrabrima pokoravaju...

mora.

Ali, jednom je kapetan,
U dalekoj zemlji bio.

I kao...

običan dečak se zaljubio.
Petnaest puta je crveneo.

Mucao pa bledeo.

A niko mu...

drugarski pevao nije.

Kapetane, kapetane, osmehnite se.

Jer osmeh je...

zastava...

bro...

broda.

Kapetane, kapetane...

utegnite se.

Samo se hrabrima pokoravaju...

Da... Da.

Ubio sam ga. Da, ubio sam onoga što
je ubio tvog brata. Nije bilo lako.

Da, da... Po dogovoru.
Za osam sati čekaj me na granici.

I tebi neka pomogne tvoj Alah.

Biće mi dosadno bez tebe.

- Kiril!
- Olja!

Kiril!

Olja!

Olja!

Ne mrdaj se!
Lezi na zemlju, baci oružje.

Kirile, smiri se.
Smiri se, Kirile, naši smo!

- Ona će izgoreti tamo! Izgoreće!
- Stani! - Pustite me, psi! Izgoreće.

- Treba odmah ići na aerodrom.
- Kada je on otišao? Ti možda znaš?

- Pre osam minuta.
- U vozila! U vozila!

Po operativnim podacima, Prohor je
vodio pregovore sa pokretom Crveni islam.

Pokretom rukovodi Samir Banijat,
pregovore je vodio njegov brat Ibrahim.

Pre nekoliko dana smo obavešteni, da su
ljudi Crvenog islama primećeni u Kini.

Ovde, uz našu granicu.

- Osam sati... - Da, pa šta?
Do tamo se leti samo 40 minuta.

Ne razumeš? Rekao je:
Čekaj me za osam sati!

- Ne razumem. - Neće ići avionom.
- Nego čime? Helikopterom?

Vozom.
Sedaj i vozi!

Stara železnička pruga ide
kroz tajgu do Kineske granice.

Ja i Mazur sledimo voz na vatrogasnom
kamionu. Halo, čujete li me? Halo...

- Uz granicu Kinezi guše sve signale.
Radiostanice ovde ne rade. - Treba se povući

do zone prijema i izvestiti da se voz
presretne iz vazduha. - Ako siđe u tajgi?

- Šta onda raditi? - Idemo na presretanje,
moramo uspeti! - A potom? - Supa s mačkom!

- Evo ga! To je on. Hajde, približi se!
Kao u Angoli, sećaš se? - Nećemo uspeti!

Tada smo uspeli. Napred!

Priđi bliže.

Prebaciću se, a ti se poveži
sa našima. Zadržaću ih.

- Kako?
- Još ne znam.

Da, da, da... Da, sve je u redu. Naravno,
ovde su. Ispred mene. Ne, ja ću lično. Da.

- I krenuli su u susret sreći...
- Da sve imamo i da izbegnemo kaznu.

- To ne biva... Jesi li živeo
nekada u džungli? - Šta?

Znači nisi.
Tamo je zanimljivo.

Zaplenjen.
Upaljač.

Mornaru, živ si! Kako to?

Da li je glogov kolac potreban?

Uželeo si me se, mornaru?

- Sviđaš mi se, Boga mi, sviđaš!
- Ubiću te, samo te upozoravam.

Zašto si tako zao?
Čime ćeš da me ubiješ? Hvataj!

Pokušaj da me zaustaviš. Nemaš
ni kartu za ovaj voz, vreme je da siđeš.

Slažeš se...

Slažeš se da tu ima nečega plemenitog,
u borbi sabljama? Oni su se složili!

Talas i kamen, poezija i proza,
led i plamen...

Kreni ka meni, mornaru.

Ne daj se mornaru!
Ti si heroj!

A heroje ne boli!

Pseto!

Ovo je kraj, mornaru.

Mene ne možeš ubiti,
ja sam umro u osmoj godini!

To je normalno.

To je taj vaš najbolji borac,
admiral, je li tako?

Izuzetan završetak karijere, pukovniče.
Vi ćete na vojni sud...

Potpuno nepoštovanje naređenja, žrtve među
civilnim stanovništvom. Jesi li razumeo?

- Neka neko pomogne generalu.
- Pođimo, pođimo. Idemo...

Izrod!

Loše, pukovniče...
Trebalo je udariti jače.

Kiril!

- Doktora, brzo! Doktora! - Živ je on,
živ... Smirite se! - Doktora! - Živ je!

Kirile, gde te boli? Boli li te ovde?
Zašto se keziš? Boli te tu?

Reci mi, gde te boli? Ti se osmehuješ?
Tebe ne boli? Znači, ne boli te?

Ja umalo nisam tamo živa izgorela.
A gde si ti bio? Pitam, gde?

Gde? Opet si spasavao svet?
Šesti put ili sedmi? Mi ne letimo nisko.

Mi spašavamo svet!
Pa, jesi li ga spasio? Jesi? Jesi!

Nisam ni sumnjala.

Ipak si ti moj heroj!

Srpski titl: tplc

SRPSKE TITLOVE RUSKIH FILMOVA OVOG
PREVODIOCA, MOŽETE NAĆI NA ADRESAMA:

http://www.podnapisi.net/cyr/ppodnapisi/search/sA/261523
http://titlovi.com/titlovi/titlovi-od-korisnika.aspx?korisnik=tplc