The Internet: IP Addresses and DNS

The co-founder of the Internet (!) Vint Cerf and software engineer Paola Mejia take us through the ins and outs of how networks talk to each other and what makes the Internet tick.

Start learning at http://code.org/

Stay in touch with us!
• on Twitter https://twitter.com/codeorg
• on Facebook https://www.facebook.com/Code.org
• on Instagram https://instagram.com/codeorg
• on Tumblr https://blog.code.org
• on LinkedIn https://www.linkedin.com/company/code-org
• on Google+ https://google.com/+codeorg

Интернет: ИП адресе и ДНС

Здраво! Моје име је Паола
и софтверски сам инжењер

у Мајкрософту. Разговарајмо о томе како
функционише интернет. Мој посао зависи

од повезивања мрежа, али у 1970-им
није постојао стандардни метод за то.

Тек је радом Винта Церфа и Боба Кана
креиран мрежни протокол који је

омогућио комуникацију. Овај проналазак
лежи у основи онога што данас називамо

интенетом. Интернет је мрежа свих мрежа.
Он повезује милијарде урејђаја заједно у

глобалну мрежу. Ако сте повезани лаптопом
или телефоном на WiFi мрежу, та мрежа

се повезује са мрежом интернет провајдера
а интернет провајдер (ISP) повезује

ваш рачунар са милијардама уређаја широм
света, кроз стотине хиљада

мрежа које су међусобно повезане. Једна
ствар коју већина људи превиђа је да је

интернет уствари дизајнерска филозофија,
архитектура изражена скупом протокола.

Протокол је добро познати скуп
правила и стандарда и када се све стране

сложе да га користе, омогућава им
комуникацију без грешке. Како интернет

физички функционише мање је важно од
чињенице да се ова дизајнерска филозофија

прилагођава и апсорбује нове комуникационе
технологије. То је зато да би нека нова

технологија користила интернет само треба
да "зна" који протоко да употреби.

Сви уређаји на интернету имају
јединствене адресе. Адреса на интернету

је само број, слично телефонском броју или
поштанској адреси.

Она је различита за сваки рачунар и уређај
на мрежи. Ово је слично

као што већина кућа и организација имају
поштанску адресу.Не морате познавати особу

да бисте јој послали писмо, али морате
знати адресу и како се она правилно

пише тако да писмо може бити испоручено
системом редовне поште на одредиште.

Систем адресирања рачунара на интернету је
сличан и он чини један од најважнијих

протокола комуникације, назван интернет
протокол или ИП.

Адреса рачунара се зове ИП адреса.
Посета вебсајту је заправо

кад ваш рачунар пита други рачунар
за информације. Ваш рачунар шаље поруку

на ИП адресу другог рачунара и истовремено
шаље и своју ИП адресу, тако да други

рачунар зна коме да пошаље одговор.
Вероватно сте већ видели ИП адресу. То је

само гомила бројева! Бројеви су
организовани хијерархијски. Ко што кућна

адреса има државу,град, улицу и кућни број
и ИП адреса има више делова. Као и сви

дигитални подаци, сваки од ових бројева
представља битове. Традиционалне ИП адресе

су дуге 32 бита,8 бита за сваки део адресе
Ови бројеви обично означавају државу и

регионалну мрежу уређаја. Затим долази
подмрежа, и на крају адреса одређеног

уређаја. Ова верзија ИП адресирања се зове
ИПв4. Дизајнирана је 1973. и широко

коришћена у раним 80-им, омогућава
повезивање више од 4 милијарде

уређаја на интернет.
Али испоставило се да је интернет постао

много популарнији него што је Винт Церф
замишљао и 4 милијарде адреса није довољно

Сада смо у сред вишегодишњег прелаза у
формат, дуже ИП адресе

звани ИПв6, који користи 128 бита за
адресу и омогућава преко 340 ундецилиона

јединствених адреса. То је више него што
довољно да свако зрно песка на Земљи има

сопствену ИП адресу. Већина корисника не
брине о ИП адресама. Систем познат као

ДНС систем повезује имена као
www.example.com са одговарајућим ИП

адресама. Ваш рачунар користи ДНС за
тражење ИП адреса домена да би се

повезао на одговарајућу дестинацију
на интернету.

И то се одвија отприлике овако:
(Лаптоп):"Хеј,здраво,хоћу на www.code.org"

(Сервер1):"Хм... не знам ИП за тај домен,
чекај да се распитам мало.Хеј, зна ли неко

адресу за www.code.org?" (Сервер2):
"Имам ја, ево: 174.129.14.120."

(Сервер1):"Сјајно, хвала! Записаћу је
за случај да ми затреба касније."

"Хеј, ево адресе коју сте тражили."
(Лаптоп):"Дивно! Хвала."

Али како направити систем за милијарде
уређаја и милијарде вебсајтова?

Нема начина да један ДНС сервер
одговори на све захтеве уређаја.

Одговор је да су ДНС сервери повезани у
расподељену хијерархију и подељени у

зоне, делећи одговорност за главне домене
као што су .org, .com, .net, итд.

ДНС је првобитно био отворен и јавни
прогокол за комуникацију владиних

и образовних уставнова. Због своје
отворености ДНСје подложан сајбер нападима

Пример напада је ДНС превара. То је када
хакер провали у ДНС сервер и измени

податке о називима домена са лажним ИП
адресама. То омогућава хакеру да шаље

кориснике на лажне вебсајтове. Ако вам се
ово догоди, онда сте изложени већим

ризицима јер користите лажни вебсајт као
да је прави. Интернет је велики и сваког

дана и даље расте. Али систем имена домена
(ДНС) и ИП су дизајнирани да то подрже

без обзира колико интернт расте.