What Happened Before History? Human Origins

Svet u kojem živimo čini se normalan,
običan.

Kao da ljudi ovako žive i da su tako
oduvek živeli.

Ali, nije.

Nikada pre, mi ljudi, nismo živeli u svetu
složenijem i razvijenijem prema našim

današnjim potrebama kao danas.

U kojem nam je pružan luksuz da zaboravimo
na sebe i ne brinemo

za naše preživanjavanje.

Hrana, sklonište, sigurnost - sve ovo
uzimamo zdravo za gotovo.

Ali mi smo posebna manjina; kroz više od
99,99% ljudske istorije,

život je bio potpuno drugačiji.

I ne postoji pojam samo jedne ljudske istorije.

Naša priča započinje pre 6 miliona godina,
kada se pleme homonina razdvojilo

i naš odnos sa majmunima završio.

Pre 2,8 miliona godina, rod homo,
prvih ljudi, se pojavio.

Volimo da mislimo o nama kao jedina vrsta
ljudi ali to je daleko od istine.

Kada smo se mi, homo sapiens sapiens,
pojavili pre 200.000 hiljada godina,

postojalo je barem još šest ljudskih vrsta,
rođaka sa uporedivom inteligencijom

i sposobnošću što mora da je bilo veoma
zastrašujuće, kao život sa vanzemaljcima.

Neki od njih su bili veoma uspešni.

Homo erektus, na primer,
postojao je 2 miliona godina.

Deset puta više nego što su moderni ljudi
postojali.

Poslednji od ostalih ljudi su nestali pre
oko 10.000 godina.

Ne znamo šta je prouzrokovalo njihovo
izumiranje.

Moderni ljudi imaju barem nekoliko posto
DNK neandertalaca i ostalih ljudi,

što znači da je došlo do nekog mešanja, ali
sigurno ne dovoljno da bi se vrste spojile.

Dakle, ne znamo da li su naši rođaci
nestali jer su izgubili rat za resurse ili

zbog niza manjih genocida.

Bilo kako bilo, jedino smo mi preostali.

Da se vratimo na početak čovečanstva.

Pre 2.8 miliona godina, rani ljudi su
koristili oruđe ali nisu učinili mnogo

napretka još skoro 2 miliona godina.

Sve dok nisu naučili da kontrolišu vatru.

Vatra je značila kuvanje, što je učinilo
hranu hranljivijom, što je dovelo do

razvitka naših mozgova.

Takođe je stvarala svetlo i toplotu, što
je činilo dane dužim i zime manje opakim.

I najvažnije, ne samo što je terala
grabljivce, takođe je korištena za lov.

Zapaljena šuma ili pašnjak nam je pružala
manje životinje, oraščiće i krtole

koje su bile već ispečene.

Od pre 300.000 godina, mnogo drukčijih
ljudskih vrsta živelo je u malim,

lovci-sakupljači društvima.

Imali su vatru, drveno i kameno oruđe,
planirali su budućnost, sahranjivali svoje

umrle, i imali vlastite kulture.

Ali najvažnije, razgovarali su jedni sa
drugima.

Verovatno nekim oblikom proto-jezika,
jednostavnijeg od našeg.

Ako bismo imali vremeplov, koliko daleko
bismo mogli otputovati u prošlost, ukrasti

par njihovih beba i odgojiti ih danas da
niko ne primeti da su malo drukčiji.

Postoji velika debata.

Anatomski, moderni ljudi su se pojavili
pre 200.000 godina, ali verovatno

je 70.000 godina najdalje što bi smo
mogli otputovati u prošlost i pokupiti,

po ponašanju, modernog čoveka.

Pre toga, bebama je verovatno falilo par
presudnih mutacija neophodnih za izgradnju

mozga sa sposobnostima za moderan jezik
i apstraktno mišljenje.

U nekom trenutku, pre 50.000 godina,
dogodila se eksplozija inovacije.

Oruđe i oružje su postali sofisticiraniji
i kulture su postale složenije,

jer tada, ljudi su imali višenamenski
mozak i razvijeniji jezik kako bi

razmenjivali informacije međusobno
efikasnije, do poslednjeg detalja.

To je omogućilo užu saradnju i učinilo nas
drukčijim od ostalih bića na Zemlji.

Ne naša relativno slaba tela i inferiorna
čula, nego sposobnost da sarađujemo

fleksibilno u velikim grupama, za razliku,
od na primer, krutih košnica ili intimnih,

ali sitnih čopora vukova.

Kako su se naši mozgovi razvijali,
postali smo sposobni da učinimo

nešto što život nije mogao da učini
sve do ovog trenutka.

Prvo - širiti znanje brzo.

Drugo - zadržati znanje stečeno kroz
generacije.

Treće - graditi na predhodnom znanju,
da bi smo dobili još dublji uvid.

Ovo se čini suludim, ali do tada,
informacije su se prenosile sa kolena

na koleno, većinom kroz genetiku,
što nije efikasno.

Još uvek, tokom sledećih 40.000 godina,
ljudski život, ostao je, manje-više isti.

Malo je bilo temenja za dalji razvoj.

Naši preci su bili samo jedna životinja
naspram mnogih.

Izgradnja nebodera, bez znanja o tome šta
je kuća, je teška.

Ali, iako je lako biti arogantan u našem
stavu prema našim precima,

ovo bi bilo glupo.

Ljudi su pre 50.000 godina bili stručnjaci
za preživljavanje.

Imali su detaljnu, mentalnu mapu svoje
teritorije,

njihova čula su bila precizno podešena
prema njihovoj okolini,

znali su i pamtili veliku količinu
informacija vezanih za biljke i životinje.

Mogli su da stvore oruđe koje je zahtevalo
godine pažljivog uvežbavanja i

vrlo precizne motoričke sposobnosti.

Njihova tela se mogu porediti sa našim
atletičarima danas

samo zbog njihovih dnevnih rutina i živeli
su bogatim socijalnim životima u njihovim

plemenima.

Preživljavanje je zahtevalo toliko mnogo
sposobnosti, da je prosečan mozak ranih

modernih ljudi možda čak i bio
veći nego danas.

Kao zajednica, znamo više danas, ali kao
pojednici, naši preci su bili superiorniji

u odnosu na nas.

Ali onda, oko pre 12.000 godina, na mnogo
lokacija, ljudi su razvili poljoprivredu.

Sve se promenilo vrlo brzo.

Pre, preživljavanje kao lovac i sakupljač,
zahtevalo je vrhunske motoričke i umne

sposobnosti u svim poljima za sve.

Sa razvojem poljoprivrednog doba, pojedinci
su se mogli sve više osloniti na sposobnost

drugih za preživaljavanje.

To je značilo da su se neki od njih mogli
specijalizovati.

Možda su razvijali bolje oruđe, ili su
možda provodili vreme na uzgoju otpornijih

useva ili bolje stoke.

Možda su počeli izmišljati stvari.

Sa napretkom poljoprivrede, stvorila se,
ono što mi nazivamo, civilizacija.

Poljoprivreda nam je dala pouzdan
i predvidljiv izvor hrane, što je omogućilo

ljudima da stvaraju zalihe hrane velikih
razmera po prvi put, što je mnogo lakše

sa žitaricama nego sa mesom.

Riznice hrane su zahtevale zaštitu, što
je dovelo do zajednica

koje žive u užim prostorima.

Prvo, rane odbrambene strukture su bile
sagrađene, potreba da organizacijom je rasla.

Što smo postali organizovaniji, brže su
stvari postale efikasnije.

Sela su postala gradovi, gradovi su
postali kraljevstva,

kraljevstva su postala carstva.

Povezanost među ljudima je eksplodirala,
što je dovelo do mogućnosti

za razmenu znanja.

Napredak je postao eksponencijalan.

Pre 500 godina, naučna revolucija je
započela.

Matematika, fizika, astronomija, biologija
i hemija

su promenile sve što smo mislili da znamo.

Industrijska revolucija je ubrzo usledila,
postavljajući temelj za moderni svet.

Dok je naša sveukupna efikasnost rasla
eksponencijalno, više ljudi je moglo

da posveti vreme doprinosu razvoja
čovečanstva.

Revolucije su se nastavile događati.

Pronalazak računara, njegova evolucija
u sredstvo koje danas svi koristimo

na dnevnoj bazi i razvoj interneta,
oblikovali su naš svet.

Teško je shvatiti koliko se brzo sve to
dogodilo.

Prošlo je 125.000 generacija od pojave
prve ljudske vrste.

Oko 7.500 generacija od kad je fiziološki
moderan čovek ugledao svetlo dana.

Pre 500 generacija, ono što mi zovemo
civilizacija je započela.

Pre 20 generacija, naučili smo kako da
izučavamo nauku.

I internet je postao dostupan većini ljudi
pre samo jednu generaciju.

Danas živimo u najuspešnijem dobu koje je
čovečanstvo ikada doživelo.

Promenili smo ovu planetu, od sastava
njene atmosfere do promena u njegom pejzažu

i takođe u pogledu drugih životinja koje
postoje.

Osvetljujemo noć veštačkim zvezdama
i stavljamo ljude u metalne kutije na nebu.

Neki su čak hodali na našem Mesecu.

Stavljamo robote na druge planete.

Gledali smo duboku u prošlost svemira sa
mehaničkim očima.

Naše znanje i načini njegovog sticanja
su eksplodirali.

Prosečan učenik srednje škole zna više
o svemiru nego učenjak pre par vekova.

Ljudi vladaju ovom planetom, čak iako
je naša vladavina veoma krhka.

Još uvek nismo mnogo drukčiji od naših
predaka pre 70.000 godina.

Ali naš stil življenja postoji samo 0,001%
ljudske istorije.

Od sada nadalje, niko ne zna šta budućnost
čuva za nas.

Gradimo neboder, ali nismo sigurni da li
stoji na čvrstom temelju ili ga gradimo

na živom pesku.

Neka ostane na tome za sada.

Sledeći put kada vam promakne voz, vaš
sendvič nije dovoljno vruć

ili vas neko pređe u redu, zapamtite
koliko je poseban ovaj

izmišljeni ljudski svet.

Možda nije ni vredno biti uzrujan zbog
svih tih stvarčica.

Ovaj video je podržan od strane
audible.com/nutshell

U njegovom stvaranju smo koristili knjigu
"Sapiens: a brief history of humankind"

kao glavni izvor materijala.

Ako želite doći do nje ili bilo koje druge
knjige besplatno i podržati nas

idite na audible.com/nutshell i dobićete
besplatnu 30-dnevnu probu.

Vrlo je teško čitati knjige dok imate
internet, pa ih zato barem možemo slušati.

Uglavnom slušamo mnogo audio knjiga dok
dizajniramo naše videe,

tako da vam možemo sa sigurnošću
preporučiti Audible

Ok, dakle ovo je bio naš prvi pokušaj
u stvaranju videa

povezanog sa istorijom.

Rado bismo ih još stvorili, ali oni
zahtevaju mnogo više vremena od našeg

prosečnog videa.

Tako da možemo napraviti 3 do 4 videa
godišnje.

Vaše povratne informacije su veoma
dobrodošle.

Hvala vam puno na gledanju i ako želite
pomoći direktno

možete učiniti to na Patreon-u.

Mnogo nam pomaže.

Dok razmišljate o tome, evo još videa ako
vam treba još zabave.