Delovi ćelije

Delovi ćelije: jezgro, ribozomi, endoplazmatični retikulum, Goldžijev aparat, mitohondrija, hloroplasti, vakuole i vezikule

...

Hajde da pricamo malo o strukturi celije.

Snimio sam dosta video klipova o tome sta se desava u celijama,

ali nisam snimio nijedan gde

pricamo o samoj njihovoj strukturi.

Tako da... najbolje mesto da pocnemo je da nacrtam membranu.

A celijska membrana je dobro mesto za pocetak zato sto

ona odvaja celiju od spoljasnjeg sveta

i, umnogome, celijska membrana definise celiju.

Ona je definise kao veoma, veoma mali zatvoreni odeljak.

Zato se i zove "celija".

Hajde da to i zapisem.

Celijska membrana.

Sve celije imaju celijsku membranu.

Sada, ako razmisljamo o mozda najvaznijoj stvari koja definise celiju,

verovatno ste vec videli u video-klipovima o DNK,

a i pricacemo o translaciji i transkripciji i svemu tome,

ono sto definise zivi organizam -

to je DNK.

Tako da - sve celije poseduju DNK.

I ja sada necu ici u detalje o tome kako DNK definise

sta je organizam.

O tome sam pricao u video-klipovima o DNK.

Ali, sve celije imaju DNK.

Ovo je vise video-klip o anatomiji celije nego

o funkciji delova celije, ali moramo i da pomenemo funkciju

jer moramo da znamo sta razliciti delovi rade.

Tako da - evo ovde, to je DNK.

I sada se nalazi u formi hromatina ovde, ne hromozoma.

Evo, ima i malo proteina.

Ne u svim organizmima, ali cemo se mi drzati eukariota,

a uskoro cu pricati o

razlici izmedju eukariota i prokariota.

Ali, imamo DNK.

Ova celija koju sam nacrtao,

to moze da bude bilo koja celija, zivotinjska, biljna,

ili celija bilo koje druge vrste.

Nisam nacrto mnogo detalja.

Samo sam nacrtao DNK i celijsku membranu.

A sada, ovo je prva vrsta velike podele u zivom

svetu, bar sa nase tacke gledista,

logicno je da neke celije imaju

membranu oko svoje DNK.

Znaci, neke celije imaju membranu oko DNK koja razdvaja

DNK / hromatin i sve

sto se nalazi u DNK, od ostatka

celije, i ovo se zove nukleus.

Zove se nukleus.

Rekao sam da je to velika podela u zivom svetu zato sto

su ljudi gledali neke celije i videli nukelus, a

u nekim drugim nisu videli nukleus, rekli su,

ovo je odlican nacin da klasifikujemo organizme.

Tako su nazvali celije koje imaju nukleuse eukariotima.

Oni imaju nukleus.

Nacrtao sam celiju ovde, i ona je eukariot.

Sad, ako nema nukleusa u celiji,

onda imamo prokariota.

Nema nukleusa.

A primeri prokariota, dve velike grupe prokariota, su

bakterije i arheje.

Sad, arheje su stvarno zanimljive.

Znamo veoma malo o njima.

Prvobitno se mislilo da su to vrste bakterija, ali

sada ljudi shvataju da su one potpuno odvojena grupa,

a da smo mi zapravo posmatrali veoma malu njihovu podgrupu,

to je veoma fascinantna grupa.

I, zapravo je ispalo da, evoluciono govoreci,

ne bi trebalo praviti prvo ovu podelu.

Zapravo ima smisla podeliti stvari na -

evo, zapisacu - eukariote, bakterije i arheje.

Necemo da pravimo prvo ovu podelu. Zapravo postoje

tri razlicite grupe od kojih hocemo

da pocnemo.

Pricacemo vise o ovome u kasnijim video-klipovima.

Ali, ako hocemo da kazemo ko ima nukleus?

Pa, eukarioti imaju nukleus po definiciji.

Ko nema nukleus?

Bakterije i arheje nemaju nukleus,

bas tako.

Ja cu se fokusirati na eukariotima zato sto

su oni malo kompleksniji.

Obicno su veci.

I vecina stvari o kojima pricamo, bar u video-klipovima,

ima veze sa eukariotima.

Eukarioti ukljucuju biljke, zivotinje - mi smo zivotinje -

bar sam ja - zivotinje i gljive, a ima i drugih grupa

u okviru eukariota, ali su ovo one sa kojima se susrecemo

u svakodnevnom svetu.

Ali, hajde da se vratimo na anatomiju celije.

Dakle, imamo nasu DNK.

Znamo da se ona transkribuje u informacionu RNK (iRNK).

Ta informaciona RNK napusta nukleus, translira se u

proteine na ribozomima.

Ribozomi su ovi male skupine koje mogu da

plutaju svuda po celiji, a, videcemo za sekundu,

da mogu da budu zakaceni za jednu drugu

membranu.

Dakle, ovo je ribozom.

I ako citava ova prica o transkripciji DNK u iRNK i

iRNK koja napusta nukleus i putuje do ribozoma

da bi se napravili proteini ne pravi mnogo smisla,

ima nekoliko video-klipova gde objasnjavam to u detalje.

Ali sta ja zelim da uradim je da se fokusiram na razlicite

delove da bi se sklopila celokupna slika stvari.

Znaci, ribozomi su mesto gde se iRNK, koja se transkribuje (prepisuje) u nukleusu sa DNK,

translira (prevodi) u proteine.

Dakle, mozete shvatiti ribozome kao mesto na kom se informacija

zapravo pretvara u proteine, koji onda mogu da budu iskorisceni

bilo gde u celiji.

I ovi ribozomi, oni su sacinjeni od proteina i

isto od RNK.

Sledece pitanje je onda, pa, gde se delovi

ribozoma prave?

Pa, neki su napravljeni od proteina, koji su napravljeni

na drugim ribozomima.

Ali, nesto od njih, RNK, ribozomi, mozete ih posmatrati

kao veliku zbrku, ako hocete da

gledate detaljno.

Evo nekih proteina ovde.

I ja ih ne crtam realisticno,

ali imate neku RNK vezanu za proteine, i ova RNK

se ne koristi za prenos informacija kao

sto se to normalno radi kada iRNK ide od DNK do ribozoma.

U samom ribozomu, ribozomalna RNK se zapravo koristi

kao deo strukture.

Ona zapravo pomaze ribozomima da funkcionisu kao ribozomi.

Ona je, dakle, deo ribozoma.

I sve se to pravi u delu nukleusa koji se zove

nukleolus ili nukleola.

Hajde da to zapisem.

Ovo je sada zanimljivo.

Ovo je nukleolus ili nukleola.

I nukleolus nije zasebna organela,

i nije odvojena membranom, ali se vidi ispod mikroskopa.

Tako da, kad su ga ljudi prvo videli, rekli su,

ima neka gomila ovde.

To mora da je centar nukleusa ili nesto slicno.

Ali, ispostavilo se da je to gusto upakovano mesto -

tu imate i DNK i RNK - to je zapravo mesto gde

se ribozomalna RNK koja cini deo ribozoma.

zapravo pravi.

To mesto je tako gusto da se vidi ispod mikroskopa i

zato su ljudi odlucili da mu daju zasebno ime.

Ali nije odvojeno membranom.

Nije organela unutar organele.

To je samo gusta skupina proteina i ribozomalne RNK,

i to je mesto gde se ribozomalna RNK proizvodi.

U svakom slucaju, mi smo kod ribozoma.

Tu se prave proteini.

Ali ako ribozomi samo plutaju svuda,

ako su oni slobodni ribozomi, onda ce ovi proteini -

kad se naprave na ribozomu - plutati

po ovoj tecnosti u celiji

koju zovemo citozol.

Ali sta ako smo zeleli da proizvedemo proteine koji

treba da se nadju u celijskoj membrani, ili

mozda van same celije?

Celije zapravo prave stvari koje druge celije koriste,

koje se koriste u drugim delovima tela.

A sada treba da idemo do proteina koji su zakaceni

na ovu membranu.

Mozete da je posmatrate kao gomilu tunela.

Hajde da vidim koliko dobro mogu ovo da nacrtam.

Crtam je u veoma grubim crtama.

Ovo se zove endoplazmaticni retikulum.

Endoplazmaticni retikulum.

Mozete da ga posmatrate kao gomilu tunela.

Endoplazmaticni retikulum.

I on konacno vodi do necega sto se zove Goldzijev aparat,

nazvano po gospodinu Goldziju.

Nacrtacu endoplazmaticni retikulum zutom bojom i

nacrtacu Goldzijev aparat zelenom.

Reci cu vam za sekund sta oni rade.

Dakle, sta se desava?

Ovo je nešto kao velika gomila, ili biste mogli reći

gomila naslaganih, savijenih membrana.

I neki ribozomi su zapravo zakaceni za ovaj deo

koji se zove endoplazmaticni retikulum.

Imamo zakacene ribozome.

Neki od njih su slobodni, neki su zakaceni.

Hajde da zapisem nazive.

Dakle, ovo ovde,

ova gomila izuvijanih membrana je

endoplazmaticni retikulum.

Zabavno je da se izgovara.

Endoplazmaticni retikulum.

Mozda je to dobro ime za bend.

Endoplazmaticni retikulum, i delovi koji imaju ribozome

zakacene za njih se zovu hrapavi endoplazmaticni retikulum.

Mozda jos i bolje ime za bend.

Dakle, gde imamo zakacene ribozome,

ribozomi su zakaceni ovde, ovo je

hrapavi endoplazmaticni retikulum, mozda hrapavi ER.

Hrapavi ER, ER stoji za endoplazmaticni retikulum.

A gde nemamo zakacene ribozome,

to je glatki endoplazmaticni retikulum.

Ovde je glatki endoplazmaticni retikulum.

Reci cu vam za sekundu sta je, ali

mozemo da nastavimo da pratimo membrane.

Dolazimo do Goldzijevog aparata.

I, sta se desava, nagovesticu vam.

Na nasim slobodnim ribozomima, iRNK dodje ovde, translira se

u proteine i proteini samo plutaju

unaokolo po citozolu.

Ali sta ako zelimo da proteini zavrse u

membranama ili van celije?

Tu endoplazmaticni retikulum i

Goldzijev aparat ulaze u igru.

Zato sto sada imamo iRNK koja dolazi

iz nukleusa, i ona moze da se ili zakaci za slobodne ribozome ili

moze da bude translirana na ribozomima u hrapavom ER.

I sta se desava je da iRNK dolazi ovde

i - nacrtacu veoma malu strelicu -

translira se na spoljasnjosti endoplazmaticnog retikuluma,

ali, kako se protein pravi,

on se ubacuje u endoplazmaticni retikulum

I kad kazem u endoplazmaticni retikulum,

mislim o ovoj ovde oblasti.

Bojim je.

Ovo je unutrasnjost endoplazmaticnog retikuluma.

Tako da - proteini se ubacuju u

endoplazmaticni retikulum.

Oni koji ce se koristiti van citozola,

van celije ili u celijskoj membrani.

Ti proteini ce se naci ovde.

Zato su ovi ribozomi na membrani,

zato sto transliraju stvari koji su van endoplazmaticnog

retikuluma, ali, kako proteini rastu, taj lanac amino kiselina

zavrsi u endoplazmaticnom retikulumu.

Hajde da ovo uvecamo zato sto mislim

da ce biti korisno.

Hajde da nacrtam - hajde da kazemo da je ovo membrana

endoplazmaticnog retikuluma i

da imamo ribozome koji su zakaceni za nju.

Ovo je ribozom na endoplazmaticnom retikulumu.

A ovo ce da bude hrapavi endoplazmaticni retikulum.

I evo, na jednoj njegovoj strani dolazi iRNK.

iRNK moze da dodje ovuda.

Mozda ide u tom smeru.

Translira se u proteine.

Ali onda protein, kako se lanac amino kiselina gradi,

ce izaci na ovoj strani membrane.

Da vas podsetim, ovo je membrana naseg endoplazmaticnog retikuluma.

Tako da, cak iako je iRNK napolju,

zato sto je ribozom zakacen, protein

se pojavljuje na unutrasnjosti.

Jednom kad je protein napravljen, mozda se on savije -

znate, protein je isavijan lanac amino kiselina -

moze da putuje kroz endoplazmaticni retikulum.

I putuje kroz njega.

Putuje kroz glatki endoplazmaticni retikulum sve dok

ne dodje do Goldzijevog aparata.

I onda se svakakve stvari dese.

Sada pojednostavljujem stvari, ali zelim da vam dam

osecaj o tome sta se sve desava u celiji.

Kada protein otputuje u Goldzijev aparat

i sprema se da otputuje van celije, ili mozda

putuje u celijsku membranu, on ce se zapravo

odvojiti od Goldzijevog aparata.

Hajde da kazemo da ovaj isti protein, kada dodje do

Goldzijevog aparata - zapamtite da je on unutar Goldzijevog aparata -

hajde da nacrtam membranu Goldzijevog aparata ovde.

Ovaj protein moze da se nadje ovde.

To je veliki lanac amino kiselina.

I onda ce se odvojiti.

Hajde da kazemo da ovako izgleda, i sledeci korak ce mozda

izgledati ovako.

Izgledace tako.

A onda sledeci korak, mozete da zamislite, ce izgledati

nekako ovako, gde je sada potpuno

odvojen

Odvojio je i odneo deo membrane

Goldzijevog aparata sa sobom.

Sada je protein okruzen

svojom sopstvenom malom membranom.

Hajde da razmislimo sta se desilo.

Transkribovali smo DNK u iRNK.

iRNK ide u ribozom koji je zakacen

za endoplazmaticni retikulum.

Transliran je u protein koji putuje kroz

endoplazmaticni retikulum.

Prvo, hrapavi, gde se nalaze svi ribozomi,

i onda glatki.

Glatki ima i druge funkcije.

Pomaze da se proizvode hormoni i druga jedinjenja masti, ali

necemo o tome ovde.

Protein putuje.

Spaja se sa Goldzijevim aparatom.

Onda proteini mogu da se odvoje

i ponesu sa sobom malo membrane.

I ova ideja da nesto moze da bude okruzeno membranom

i da putuje celijom, mozda protein sada

izgleda ovako.

Uvecavam ga.

Mozda je protein ovde i onda je uzeo deo

membrane Goldzijevog aparata sa sobom.

Ovo se zove vezikula.

I ova ovde, hajde da dodamo jos jednu.

Samo da zapisem naziv.

Ovo je vezikula.

I vezikula je zaista samo uopsten izraz za

bilo sta, najcesce proteine koji

plutaju okolo i okruzeni su svojom

mini-membranom.

I razlog zasto je ova mini-membrana korisna je

da ovaj protein moze da otpluta do spoljasnje

membrane celije.

Moze da otpluta do drugih delova celije.

Pojednostavljujem.

I onda moze da se spoji sa celjskom membranom,

ili moze da iskoristi ovu membranu, membranu ove male vezikule

da mu pomogne da izadje iz celije.

Mozete da zamislite da konacno -

hajde da kazemo da je ovo spoljasnja membrana celije.

I ja dosta pojednostavljujem.

Cak ni ne crtam lipidni dvosloj.

Ali samo da imamo vizulani dozivljaj onoga kako moze

da izgleda, to je vezikula ovde, mali protein

unutar nje, i priblizava se

membrani, i onda moze da se spoji sa membranom

zato sto je napravljena od istog materijala.

Spaja se sa membranom, vas protein unutra.

Samo sam zamenio boje.

Ali sada, odjednom, kada se spoji sa membranom,

tada protein moze da izadje iz celije, ili mozda moze

da se ugradi u membranu,

u spoljasnju celijsku membranu, koju sam ja nacrtao veoma tanko, ali postoje

dva sloja u njoj.

I pricacemo vise o tome.

I mogao bih verovatno da napravim citav video-klip o tome.

I ovo su... dosta smo napredovali

prikazujuci anatomiju celije.

Ima jos nekoliko stvari koje mozemo da ubacimo.

Ima stvari koje se zovu lizozomi, koji se nalaze

u zivotinjskim celijama koje sadrze enzime koji im pomazu

da rastvore druge stvari.

Ako se lizozom zakaci za nesto i na to izbaci enzime

obicno ga ubije.

Obidno ga svari.

To radi lizozom.

U biljkama imate ove stvari koje se zovu liticke vakuole, i

ovo su zaista iste stvari kao lizozom sto se tice

funkcije, to su stvarno velike vezikule.

Zapravo je, generalno, vakuola velika vezikula.

To je samo opsti izraz za veliku organelu ogranicenu membranom.

Vakuola.

I jos jednom, sta je organela?

Hajde da napisem tu rec.

Organela.

To je samo deo celije odvojen od ostatka membranom.

Kao sto je moja jetra deo mene i to je organ,

organela je deo celije.

Dakle, vakuola je genericki termin za organelu odvojenu membranom

koja cuva stvari u nasim celijama.

Liticka vakuola je vakuola u biljnoj celiji

koja cuva gomilu enzima i, da je zakacena za

nesto drugo, ona bi ga rastvorila ako moze da

u to ubaci svoje enzime.

Sada, ima nekoliko organela o kojima smo pricali

u kontekstu respiracije i fotosinteze,

i ja o tome pricam u drugim video-klipovima.

Imamo organele koje se zovu mitohondrije.

Mitohondrijske celije.

Imaju unutrasnje i spoljasnje membrane i ovde se

proizvodi nasa energija, tu se seceri pretavaraju u ATP.

Snimio sam detaljan video-klip o ovome.

Mitohondrije zapravo sadrze sopstvenu DNK, koja moze da se

samostalno reprodukuje, sto navodi ljude da veruju

da su preci mitohondrija nekada postojali kao

prokariotski organizmi, i da su u jednom trenutku

"shvatili" da mogu da zive unutar

drugih organizama u simbiozi.

Tako da su mitohondrije organele ciji su preci nekada

Tako da su mitohondrije organele ciji su preci nekada

moguce bili nezavisni prokarioti.

Mitohondrije.

Tu se desava celijsko disanje, i

sada cemo ici u detalje u vezi sa tim.

I onda u biljnim zivotinjama, sigurno ne u zivotinjskim,

postoje hloroplasti,

koji su podgrupa stvari koje se zovu plastidi,

ali hloroplasti su najpoznatiji.

Mozda treba to da obojim zelenom.

Dakle, imamo hloroplaste.

I znamo da imamo male tilakoide ovde.

Tu se odvija fotosinteza.

Imate granule i sve to.

Idem vise u detalje u video-klipovima o fotosintezi,

ali je ovo dobro znati.

Ovo su druge organele.

I, kao i mitohondrije, imaju sopstvenu DNK

i sopstvene ribozome.

Dakle, veruje se da su one nekada bile nezavisni

prokarioti koji su naucili da zive u simbiozi unutar

vecih eukariotskih celija.

Skoro smo zavrsili sa strukturom celije.

Ima i drugih stvari koje mozemo da ubacimo.

Ako pricamo o biljnim ili bar ne-zivotinjskim celijama,

imamo nesto sto se zove celijski zid,

koji daje jacinu spoljasnjoj membrani.

Mozete to tako da gledate,

ili joj daje neku rigidnost.

Dakle, imate celijske zidove, iako

nisu skroz rigidni.

Mozete da ih smatrate balonima koji omogucavaju

malo vise cvrstine celiji.

Drvo, na primer, ima dvostruki celijski zid,

i to mu daje znatno vecu cvrstinu.

Ovo je, dakle, celijski zid.

Nalazi se u ne-zivotinjama.

A u biljkama je napravljen od celuloze. Ne celulita.

To me je ranije zbunjivalo.

To, dakle, daje dodatnu cvrstinu ili oblik

celijskoj membrani.

A da biste celijama dali konacnu strukturu,

imate ove stvari koje se zovu mikrofilamenti, ili nekada aktinski filamenti,

i to su cevcice koje se prostiru

kroz celiju.

One u stvari daju celiji pravu strukturu u tri dimenzije,

i one, zapravo, mogu da ucesvuju

u transportu stvari po celiji

ili cak kretanju same celije.

I samo da kompletiramo ovu pricu i uverimo se

da smo sve pokrili, ako gledate video-klipove o mitozi i mejozi,

videcete da postoje stvari koje se zovu centriole.

Tamo pricam o njima detaljnije.

Centriole su odmah do nukleusa.

Dve centriole, od kojih je jedna pod pravim uglom u odnosu na drugu,

sacinjavaju centrozom, i one upravljaju

mikrotubulama kada pocinjemo da delimo celije u mitozi

i mejozi.

Necu sada ici u detalje o tome.

Postoji dosta video-klipova o tome takodje.

Ovo ovde je prilicno sve sto treba da znate,

ili vam bar daje siroku sliku

strukture celije.

I sada to konacno imamo na jednom mestu, u ovom video-klipu.

To je uglavnom to - nisam isao u mnogo detalja

- o glavnim delovima celije.

Nadam se da sada imate sveukupniju sliku

o tome kako su stvari organizovane u celiji.